Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, predložio sam da se reči: "indeksom potrošačkih cena" zamene rečima: "referentnom stopom Narodne banke Srbije". Naime, indeks potrošačkih cena prvi put se pominje u Srbiji početkom 2007. godine.
Cilj uvođenja ovog novog indeksa jeste da se inflacija pokaže nižom, da se prikaže nižom nego što stvarno jeste. Iz obračuna ovog indikatora koristi se metodologija harmonizovanog indeksa cena u EU. Razlika između cena na malo i potrošačkih cena jeste u obuhvatu proizvoda čije se cene prate, kao i način obračuna njihovih pondera. Cene na malo obuhvataju, recimo, cene građevinskog materijala, repromaterijala za poljoprivredu, što ne obuhvataju potrošačke cene. U potrošačkim cenama znatno je manji udeo onih cena regulisanih proizvoda i on iznosi svega 35%.
Manje učešće cena koje su pod nekim vidom kontrole države, a koje su stalno u porastu, kao što su naftni derivati, saobraćajne usluge, komunalne usluge, električna energija, itd. Evo, kako je u Srbiji u prvom tromesečju 2007. godine inflacija predstavljena na jedan način, a kako na drugi način, pa tako indeks cena na malo je prikazivao da inflacija u Srbiji 1,2%, a indeks potrošačkih cena svega 0,7% i to jeste cilj i svrha Vlade Republike Srbije da pokaže inflaciju manju nego što ona jeste. Uzrok ovome je manje učešće regulisanih cena.
Još jedna kritika na račun Vlade Republike Srbije jeste zato što Republički zavod za statistiku od 1. januara ne objavljuje indeks cena na malo. Vama je bilo potrebno evo punih 12 meseci, punih godinu dana da upotrebite termin, odnosno indeks potrošačkih cena, umesto cena na malo. Ne samo u okviru ovog zakona, nego i u okviru prethodnih desetak zakona gde ste usklađivali ove indekse. Vladi je potrebno punih godinu dana. Ono što je počelo da se primenjuje još početkom 2007. godine Republički zavod za statistiku od 1. januara ove godine, a Vladi je potrebno punih godinu dana da taj indeks uvede u ovaj, kao i druge zakone koji su bili u prethodnih nekoliko meseci. Zahvaljujem.