Hvala.
Gospodine Jovanoviću, ako sam dobro razumeo vaš predlog, vi ste predložili da se vreme udvostruči.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Čedomira Jovanovića da se vreme predviđeno za raspravu udvostruči.
Molim narodne poslanike da se o ovom predlogu izjasne.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za se izjasnilo 67 narodnih poslanika, protiv je bilo 137, nije bilo uzdržanih, nije glasalo 14 narodnih poslanika od ukupno 218 narodnih poslanika, te konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Ima reč kandidat za predsednika Vlade, gospodin Ivica Dačić.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo, vaše ekselencije, predstavnici Diplomatskog kora, poštovani građani Srbije, pretpostavljam da svi očekuju od mene kao mandatara za sastav nove vlade Republike Srbije da moj ekspoze bude širok i nabijen opštim mestima. Vreme u kojem živimo nameće drugačiji pristup.
Nadam se da ćemo se saglasiti u konstataciji da Srbija preživljava jedno od najtežih razdoblja u svojoj istoriji. Neću, verujem, preceniti težinu i složenost naših državnih i nacionalnih problema ako ove poslednje decenije označimo istorijskom krizom srpskog naroda.
Od istinitog i kritičkog sagledavanja naše političke, ekonomske i kulturne realnosti, posebno nezavidnog spoljnopolitičkog položaja Srbije u savremenom svetu i nerešenog kosovskog problema, zavisi zasnivanje realističke i ostvarive politike Vlade Republike Srbije, koju danas predstavljam pred Narodnom skupštinom Republike Srbije i pred celom Srbijom.
Promene društvenog poretka nisu dale očekivane rezultate. Srbija je i dalje zemlja izneverenih očekivanja i propuštenih prilika. Učinjene su krupne greške, neke i kriminalne prirode u privatizaciji društvene svojine. Upropašćeni su ogromni privredni potencijali zemlje. Stupili smo u sveopšte siromaštvo i pad životnog, ekonomskog, kulturnog i civilizacijskog standarda srpskog društva.
Nasuprot uobičajenom, samozaljubljenosti političkih lidera u njihovu istorijsku ulogu, za sudbinu i budućnost naroda Srbije suštinsko je pitanje znamo li mi kuda idemo, kakva Srbija danas jeste i kakvu želimo i koji je to srpski san koji želimo da dosanjamo i ko su nam saveznici na tom putu. Sva ova pitanja ne tiču se samo političke vlasti ili opozicije u Srbiji, tiču se celog srpskog društva. Umesto deoba, nesloge i seoba, potrebno nam je objedinjavanje svega najboljeg što Srbija ima.
Svaka nova vlada je govorila o stubovima svoje nove politike, a svi zajedno smo zaboravili na temelje Srbije. Zato će osnovni cilj i mene kao premijera i Vlade Republike Srbije biti da ojačamo temelj Srbije. Cilj će biti okupljanje i ujedinjavanje najumnijih ljudi i ideja u interesu Srbije.
Našu veru u bolju i spokojniju sutrašnjicu treba da zasnivamo na realnoj proceni naših snaga i uvažavanju objektivnih uslova u kojima treba da rešavamo teške nacionalne i državne probleme i gradimo pravnu i socijalnu državu.
Imamo sve razloge da se odreknemo demagoškog optimizma zasnovanog na politici – nemamo alternativu. U našoj društvenoj svesti treba savladati nacionalnu i socijalnu apatiju, treba povratiti poverenje naroda u Srbiju, jaku i poštovanu. Naš je život vrlo težak u Srbiji. Naša zaostalost je velika, ali mi smo narod koji ima snagu za istinski preporod.
Politički akteri u Srbiji se uglavnom bave prošlošću, uz naglasak na ideološko vrednovanje određenih događaja, procesa i ličnosti, a glavna posledica toga jesu podele.
Sa pozicije predsednika Vlade Republike Srbije želim da radim na budućnosti naše zemlje i našeg naroda. Ne želim i neću da se bavim podelama, bilo aktuelnim, bilo onima iz 90-ih godina, niti rascepima u vreme komunizma, ni podelom na partizane i četnike. Ne zanimaju me dinastičke podele, niti podele na starosedeoce i došljake, na građanske ili nacionalne struje, niti podele na osnovu nacionalne pripadnosti i verskog opredeljenja.
Želim da u toku svog mandata, zajedno sa građanima i njihovim zajednicama, organizacijama, institucijama i stručnom javnošću, izgradimo integralnu viziju budućnosti Srbije i da ka toj budućnosti snažno zakoračimo napred. Ova vlada Republike Srbije biće vlada za budućnost, a ne Vlada okrenuta prošlosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, program svake vlade u demokratskim društvima sledi iz izbornih programa onih političkih grupacija koje su dobili poverenje na izborima. Svesni smo težine u kojoj se nalazi Republika Srbija u opredeljenju za sprovođenje sveobuhvatnih društvenih reformi, koje su preduslov daljeg razvoja i napretka naše otadžbine, kao i potrebe postizanja širokog političkog konsenzusa. Nakon dodeljivanja mandata za sastav nove vlade od strane predsednika Republike, Tomislava Nikolića, izborne liste SNS, SPS, PUPS i JS, kao i izborne liste URS, postigle su sporazum o zajedničkim političkim ciljevima i formiranju skupštinske većine u koju su kasnije pristupile SDPS Rasima Ljajića i SDA Sulejmana Ugljanina.
U skladu sa parlamentarnom procedurom, izložiću okvir za rad buduće vlade, što jeste istovremeno i spisak zadataka, ciljeva i obaveza naše buduće vlade.
Naš najveći i najteži problem sa kojim se Srbija suočava je demografsko pitanje, zaustavljanje biološkog pada, izumiranje nacije i stvaranje uslova za porast životne snage naroda. Obnavljanje stanovništva može biti rezultat samo koordiniranih aktivnosti na stvaranju svih preduslova za podsticanje povećanja nataliteta. Od stimulisanja rađanja više dece u porodicama, preko pomoći bračnim parovima koji imaju potrebe za vantelesnom oplodnjom, veće pomoći trudnicama i porodiljama, veće društvene brige o deci, ukidanja poreza i ograničavanja trgovačkih marži za opremu za bebe.
Podatak da se u Srbiji svake godine rodi 40.000 beba manje nego što je broj umrlih treba da bude poslednje upozorenje za uvođenje vanrednih mera u ovoj oblasti. Ako se ovakav trend nastavi, za dva do tri veka najdalje Srbija će ostati prazna. Od ukupno 4.706 naselja u Srbiji, u 1.140, da ponovim, u 24,2% od ukupnog broja naselja u Srbiji, u 2010. godini nije rođeno ni jedno dete, u četvrtini naselja u Srbiji. Od 165 opština u Srbiji, bez Kosova i Metohije, samo u osam je zabeležen pozitivni prirodni priraštaj, u Grockoj, Zvezdari, Novom Sadu, Sjenici, Novom Pazaru, Tutinu, Bujanovcu i Preševu. Gubili smo veliki broj stanovništva u ratovima, a sada sami neumoljivo idemo ka samouništenju. Poslednji je čas da se ovaj trend zaustavi. Zato će Vlada Republike Srbije hitno izaći, ne sa strategijom i velikim raspravama, nego sa konkretnim merama za zaustavljanje biološkog nestanka Srbije.
Teška ekonomska i socijalna situacija takođe je jedan od naših najtežih i najvećih problema. Ekonomski oporavak i preporod su nacionalni prioritet vremena u kome živimo. Svi ostali ključni ciljevi ove vlade, kao što su evropska budućnost Srbije, rešavanje pitanja Kosova, regionalna saradnja, borba protiv kriminala i korupcije, školstvo, zdravstvo i drugi, zavisiće od toga da li smo sposobni da obezbedimo ekonomski opstanak naše zemlje. Zato danas pozivamo na zaključivanje socijalnog dogovora između Vlade, zaposlenih i poslodavaca.
Predmet ekonomskog konsenzusa treba da bude ekonomska politika, koja će biti razvojna i koja će za krajnji cilj imati podizanje životnog standarda osiromašenih građana Srbije. Mi danas u Srbiji imamo dva povezana problema. Jedan u potpunom osiromašenju društva i teškom stanju u kojem se nalaze i privreda i građani. Drugi veliki problem jeste ogromno socijalno raslojavanje na najveći broj siromašnih i 1% privilegovanih i bogatih, koji se izdvajaju od ostatka društva, koji se po svojoj aroganciji i pohlepi mogu označiti kao nova aristokratija. Takvo stanje ogromnih socijalnih razlika podriva stabilnost i države i društva. Politička vlast ne sme da služi kao instrument u rukama moćnih i bogatih, već politička vlast u Srbiji, u ovom slučaju govorim o Vladi Republike Srbije, mora biti instrument u rukama naroda za ostvarivanje pravednije raspodele društvenog bogatstva. Ovakvo stanje predstavlja i udarac na ustavni poredak Srbije, jer je Srbija po svom Ustavu definisana kao država socijalne pravde.
Svaki narod ima svoju dušu. Duša Srbije je jednakost, a jednakost nije egalitarizam, niti milosrđe, nego solidarnost. Zato ekonomska politika, koju ću kao premijer zastupati, neće pozivati na štednju i stezanje kaiša građana, čiji je životni standard u prethodnom periodu i onako doživeo drastičan pad. Ova vlada, ova skupština i svi drugi delovi državne vlasti, uključujući i finansijski sektor, moraju da dele sudbinu svog naroda, pre svega u socijalnom i ekonomskom pogledu. Ne može se pozivati na zamrzavanje ili smanjivanje plata i penzija, pri tom sebi povećavajući ionako previsoke plate i ne smanjujući nikakve privilegije koje imaju kao nosioci političke ili ekonomske vlasti.
Uloga države u ovom periodu mora da bude kako da najbezbolnije narod preživi ekonomsku krizu. Ulogu države shvatam kao potrebu da se pomogne i građanima i privredi i svim drugima kojima je pomoć potrebna. Za sve strukture društva, koje ću pozivati na razgovor i dogovor, imaću samo dva pitanja. Prvo – šta država može da vam pomogne? Drugo – šta vi možete da učinite za državu i narod?
Srbija je danas u veoma teškoj ekonomsko-socijalnoj situaciji. Prosečna neto plata je pala na oko 340 evra, u čemu nas je pretekla čak i Albanija. Stopa nezaposlenosti je već daleko prešla 20%. Danas je Srbija možda jedina zemlja u Evropi u kojoj je otprilike isti broj onih koji primaju penzije i onih koji rade. Struktura zaposlenih je vrlo nepovoljna. Svega pola miliona ljudi učestvuje u stvaranju nove vrednosti, u realnoj proizvodnji. Ostatak je u granama koje se bave preraspodelom, kao što su trgovina i finansije, i nadgradnjom, kao što su državna uprava, školstvo, itd.
Kao predsednik Vlade formiraću savet za ekonomski oporavak, koji će omogućiti i okupiti najsposobnije, najstručnije i najuspešnije što Srbija ima u oblasti privrede i finansija. Učinićemo sve što možemo da zaustavimo pad nacionalne ekonomije, da obezbedimo njen oporavak i jačanje. Najviša cena kapitala, najnestabilniji kurs, najviša stopa nezaposlenosti, najmanja prosečna plata, nedovoljni podsticaji izvoznicima, najmanje subvencije u poljoprivredi i u regionu svakodnevno umanjuju konkurentnost našeg preduzeća i kredibilitet Srbije. Zato će ova vlada biti posvećena stvaranju poslovnog ambijenta, koji će našim preduzećima obezbediti slične, ako ne i bolje uslove za rad u odnosu na zemlje iz našeg okruženja. Ne poredim Srbiju sa najrazvijenijim zemljama, govorim o zemljama iz neposrednog okruženja.
Tu, pre svega, mislim na stabilnu nacionalnu valutu, povoljniju cenu kapitala, državne subvencije, efikasniju administrativnu proceduru, podsticaj izvoznicima i subvencije poljoprivredi. Jednom rečju, fer i partnerski odnos prema privredi, a polazeći od svesti da su preduzeća u Srbiji, bez obzira da li su njihovi vlasnici domaći ili strani, izvor i za punjenje budžeta, osnov stabilnosti i finansijskog sektora u celini i nosilac životnog standarda radnika.
Od privrednika tražim tri stvari: 1) da ne otpuštaju radnike i da im redovno isplaćuju zarade; 2) da plaćaju poreze i da rade u okviru zakona; 3) da investiraju u Srbiju i da ne iznose kapital napolje iz Srbije.
Srbija treba da ima jasnu strategiju ekonomskog razvoja, zasnovanu na onome što Srbija ima i što predstavlja našu komparativnu prednost. To su, pre svega, poljoprivreda i prehrambena industrija, energetika i infrastruktura. Ovo su grane od kojih treba da počne novi investicioni ciklus.
Jedan od najvećih ekonomista Džon Majnar Kejnz na početku velike depresije rekao je da ekonomska mašina radi, ali da imamo problem sa njenim paljenjem. U vremenima krize država i finansijski sektor imaju odlučujuću ulogu u pokretanju nacionalne ekonomske mašine.
Vlada Srbije će nastojati da pokrene velike investicione projekta u poljoprivredi, energetici i infrastrukturi. Primer ovogodišnje suše pokazuje da je propuštena šansa u velikim investicionim radovima u poljoprivredi putem navodnjavanja. Ne samo da u normalnim uslovima smanjuje potencijale u poljoprivrednoj proizvodnji već prouzrokuje i direktnu štetu od suše u samo jednoj godini koja je po vrednosti veća od ukupnih investicija koje smo propustili u zadnjih nekoliko godina.
Ovogodišnja šteta od suše se procenjuje u milijardama evra. Nivo zaduženosti u Srbiji u odnosu na ukupan društveni proizvod je mnogo manji nego u drugim evropskim zemljama. Ali, naš problem nije u stepenu zaduženosti, naš problem je u malom društvenom proizvodu koji i dalje stagnira ili pada.
Jedino povećanjem društvenog proizvoda možemo smanjiti procenat zaduženosti. Poseban problem predstavlja nepovoljna struktura društvenog proizvoda u kojoj je visok procenat finansijskih i drugih usluga, a relativno mali procenat učešća realnog sektora, tako da se mi danas ponovo nalazimo pred izazovima reindustrijalizacije koja mora da obezbedi optimalnu restrukturiranje naše privrede.
Pored države, u pokretanju novog investicionog razvojnog ciklusa odlučujuću ulogu ima finansijski sektor. Naša situacija je slična analizi koju opisuje nobelovac Krugman. Imamo veliki broj ljudi koji ne rade ili nedovoljno rade. Imamo kapacitete koji nisu uposleni, prirodne resurse koji nisu iskorišćeni i imamo uplašene investitore i finansijski sektor koji nije dovoljno u funkciji privrednog razvoja.
Moja kritika finansijskog sektora koja je uzburkala javnost upravo je bila poruka da on mora biti više u funkciji oživljavanja privrede. To je i u interesu samog finansijskog sektora. Mi sa jedne strane stalno slušamo tvrdnje kako je naš finansijski sektor stabilan, a u međuvremenu nam se privreda urušava i propada. Nema stabilnog finansijskog sektora ako je privreda u problemu, jer je on samo ogledalo naše privrede. Dokaz za to su i problemi koji se već pojavljuju kod pojedinih banaka, kao i stopa od preko 25% nenaplativih kredita od privrede. Globalna ekonomska kriza je i nastala kada je finansijski sektor pomislio da je sam sebi svrha a ne servis realne ekonomije.
Uspešan rad banaka i redovno punjenje budžeta su izvedeni ciljevi i mogu se ostvariti samo na bazi uspešne privrede i suzbijanja sive ekonomije. Privlačenje stranih investicija je takođe jedan od najvažnijih prioriteta Vlade i način za oživljavanje naše privrede.
Dilema razvoj ili štednja je lažno pitanje. Srbiji je potrebno i jedno i drugo. Uostalom, to je tema i formula koja se sada raspravlja i razrađuje i u EU. Rešenje je u smanjivanju neracionalne potrošnje i povećavanju investicione potrošnje kako bi se podstakao rast i povećalo zapošljavanje.
Mi moramo da štedimo na birokratskim i nepotrebnim troškovima kako bi mogli više da ulažemo u razvoj. Pokušaj da se princip štednje prevali na široke slojeve osiromašenog stanovništva ne samo da je društveno nepravedno, već je i ekonomski neutemeljeno, jer direktno utiče na pad kupovne moći i povratno utiče na platežno sposobnu tražnju i samim tim nemogućnost prodaje gotovih proizvoda. Čak je i Henri Ford otac moderne industrije shvatio da mora svojim zaposlenima da isplati platu koja će im omogućiti da kupuju njegove automobile, a da njegovi automobili moraju da imaju cenu koja će odgovarati platama njegovih radnika. Kada se naruši ova ravnoteža i kada ljudi ostanu bez pristojnih plata onda svaka proizvodnja gubi smisao i perspektivu.
U poslednje vreme došlo je do drastičnog slabljenja nacionalne valute. Nacionalna valuta je doživela u odnosu na septembar 2008. godine pad vrednosti od 53%. Plate i penzije su obezvređene, rate standardnih i drugih kredita građana višestruko su uvećane, a i bilansi mnogih preduzeća su trajno oštećeni. Apsurdno je, da je to period u kome su devizne rezerve višestruko uvećane. Država jednostavno ne može pred tim da zatvori oči. Neuspeh u odbrani nacionalne valute koju je doživela Narodna banka i Vlada Republike Srbije kao direktnu posledicu imali su osiromašenje građana Srbije i naše privrede. Srbiji je zato potreban plan za stabilnu nacionalnu valutu. Taj plan mora biti rezultat koordinisane i zajedničke politike Vlade, monetarnih vlasti i privrede. Efikasnije korišćenje instrumenata monetarne politike, aktivnije privlačenje stranih investicije, sprečavanje odliva deviza sivim kanalima, rad sa našom dijasporom, destimulisanje nepotrebnog uvoza i ozbiljna izvozna strategija samo su najvažniji elementi ovog plana.
Iskustva nekih razvijenih zemalja govori nam da je danas više nego ikada potrebno revitalizovati i osnažiti partnerski odnos između države i banaka. Svakoj privredi su potrebne dobro kapitalizovane i likvidne banke koje će omogućiti dotok kapitala u sistem i pokretanje novog investicionog ciklusa. Bankama je više nego ikad potreban stabilan i pouzdan ambijent koji mora da garantuje država. Upravo na tim premisama upućujem poziv bankama da i u ovim teškim momentima ostanu odgovoran činilac našeg privrednog sistema i pruže adekvatnu podršku privredi i građanima.
Neophodne su hitne mere za smanjenje budžetskog deficita. Ovaj program mera biće donet do kraja septembra nakon sagledavanja stvarnog stanja u budžetu, sveobuhvatne analize i ozbiljnih konsultacija sa privrednicima, sindikatima i stručnoj javnošću. Sa jedne strane mere moraju biti radikalne u pravcu smanjivanja birokratije i eliminisanja troškova države. Sa druge strane, socijalno odgovorne u pogledu zaštite najugroženijih slojeva stanovništva.
Vlada Srbije nastaviće razgovore sa MMF-om, Svetskom bankom i drugim međunarodnim finansijskim institucijama i organizacijama u cilju postizanja makroekonomske stabilnosti i održivog privrednog razvoja.
Veoma brzo biće donet zakon o javnim nabavkama koji će povećati transparentnost procesa, smanjiti korupciju i omogućiti smanjivanje rashoda države. Neće biti zamrzavanja plata i penzija, njihov rast u prvoj godini mora biti usklađen sa realnim mogućnostima budžeta uz uvažavanje principa da rast penzija treba da prati rast plata u javnom sektoru. Svim penzionerima koji imaju manje od 15 hiljada mesečno biće isplaćena 13 penzija u četiri jednake rate. Stvoriće se uslovi za formiranje Razvojne banke, kao podrška privredi i razvojnim nacionalnim projektima.
Poštovani narodni poslanici kao stari Evropski narod u procese ujedinjavanja Evrope i ispunjavanja uslova za prijem u EU uložićemo svoje najvrednije tradicije slobodarstvo, demokratski duh i poštovanje evropskih vrednosti. Ispunjavanje uslova za prijem Srbije u EU treba smatrati delanjem za opšti civilizacijski napredak naše zemlje.
Naš cilj je ubrzanje proces evropskih integracija uz maksimalne napore za dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora sa EU. Ova vlada će sprovesti neophodan sistemske mere i ispuniti kriterijume koje je uspostavio Evropski savet u Kopenhagenu i proces stabilizacije i pridruživanja.
Glavni elementi reforme jesu uspostavljanje tržišne ekonomije koja funkcioniše, postizanje makroekonomske stabilnosti, jačanje vladavine prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Državu je potrebno urediti, a to se čini samo zakonima. Srbija neće priznati nezavisnost Kosova. Vlada Srbije želi normalizaciju života svih građana na teritoriji Kosova i Metohije.
Potrebno je sprovesti sve ono što je dogovoreno u tehničkom dijalogu sa Prištinom i nastaviti dijalog na političkom nivou uz učešće najviših državnih funkcionera. Pitanje Kosova i Metohije rešavaćemo mirnim sredstvima, unapređenjem dijaloga, uz poštovanje demokratskih rešenja. U tom smislu prihvatićemo rezultate dijaloga Beograda i Prištine, koje je postigla prethodna Vlada u svim dosadašnjim razgovorima.
Želimo veću odgovornost u dijalogu sa Evropskom unijom i Prištinom i podizanje te odgovornosti na viši nivo. Ovo će zahtevati intenzivne razgovore tokom određenog vremenskog perioda, ali mi smo spremni da otpočnemo sa ovim razgovorima odmah, bez preduslova, uz poštovanje Ustava Srbije. Bezbednost Srba na KiM mora biti osigurana. Srpska, istorijska i kulturna baština, crkve i manastiri, moraju biti posebno zaštićeni i obezbeđeni.
Vlada Srbije naročito mora da radi na jačanju privrede u srpskim sredinama, ali i na povratku srpskih prognanika na svoja ognjišta. Srbija mora da vodi svoju spoljnu politiku na realističkim i pragmatičkim pretpostavkama. Sarađiva ćemo sa svim zemljama sveta, u interesu Srbije, i sa svim evropskim državama, Amerikom, Rusijom, Kinom i svim drugim faktorima koji oblikuju međunarodnu politiku na bazi očuvanja nacionalnog identiteta i dostojanstva. Spremni smo na saradnju sa svakom državom i nacijom u očuvanju mira, pospešivanju progresa, jačanju demokratije i poštovanju opštih ljudskih vrednosti.
Srbija želi da bude faktor mira i stabilnosti u regionu, podržavajući evropsku perspektivu celog regiona. Zalažemo se za bezbednost, stabilnost i dobre odnose na zapadnom Balkanu. Svi nesporazumi, sva otvorena pitanja moraju biti razrešavana na miran način i u duhu saradnje. Ako kažu da reč Balkan znači krv i med, dosta je bilo krvi, vreme je da narodi Balkana osete i ukus meda. Srbija pruža ruku pomirenja, svima. Nemojmo više da se bavimo prošlošću, bavimo se budućnošću. Želimo dobre odnose uz uzajamno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake države.
Istovremeno Vlada će se u okviru sporazuma o specijalnim odnosima zalagati za potpuno poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i razvijati najjače političke, ekonomske i kulturne odnose i saradnju sa Republikom Srpskom.
Dame i gospodo, poljoprivreda može značajno da doprinese ukupnom ekonomskom rastu u kratkom roku, ukoliko se merama agrarne politike definiše održivi i ravnomerni razvoj. Planiramo da značajno povećamo agrarni budžet i da u kratkom roku Zakonom o podsticajima utvrdimo agrarnu politiku, koja će biti predvidiva na dugi rok, kako bi poljoprivrednici mogli dugoročno da planiraju svoju proizvodnju. Merama agrarne politike uticaćemo, pre svega, na povećanje konkurentnosti naših preduzeća, naših proizvođača i poseban paket mera odnosiće se na podsticanje investicija u ovoj oblasti.
Razdvojićemo ekonomske od socijalnih mera, a posebnu pažnju posvetićemo ruralnom razvoju u sienergiji sa lokalnom samoupravom i Autonomnom pokrajinom Vojvodinom u cilju ravnomernog regionalnog razvoja.
Pokrenućemo reformu direkcije za robne rezerve, kako bi se razvili novi instrumenti za stabilizaciju tržišta hrane. Reformom savetodavne službe i podsticanjem poljoprivrednih gazdinstava da se udružuju, izgradnjom sistema nacionalnih laboratorija i jačanjem kapaciteta institucija, omogućiće se tehnološki napredak i jačanje konkurentnosti naših poljoprivrednika.
Nameravamo da brzo, na najbolji način, iskoristimo energiju ljudi, sunca, vode i vetra za visoku produkciju hrane i energije. Vrlo brzo biće pripremljena strategija razvoja agroindustrije, kao transfer kojom će se dalje razvijati poljoprivreda i selo. Primenićemo najnovija dostignuća nauke da ukinemo smenu rodnih i ne rodnih godina. Uložićemo više novca u sisteme za navodnjavanje, poljoprivrednici će dobiti povoljne zajmove da ova suša bude poslednja, a ne peta u poslednjih deset godina. Želimo da Srbija bude veliki izvoznik hrane, da postane bašta Evrope.
Proces priključenja Srbije Evropskoj uniji, a naročito u predpristupnom periodu, prouzrokovaće značajne probleme ovom sektoru, ali je činjenica da će posle toga u sektoru poljoprivrede najviše profitirati od ulaska u Evropsku uniju. Jedan od najznačajnih problema je i činjenica da u predpristupnom periodu Srbija otvara svoje granice za proizvode iz Evropske unije i mora da se prilagodi vrlo zahtevnim standardima ukoliko želi da izvozi na tržište Evropske unije. Srbija će prema sadašnjem sporazumu, proces liberelizacije sa Evropskom unijom završiti 2014. godine kada će prosečna carina iznositi 2,49% i bićemo jedina zemlja koja je, u procesu priključenja EU, tako dug period bila izložena jakoj konkurenciji bez mogućnosti da koristi fondove za jačanje konkurentnosti nše poljoprivrede.
Ovakav sporazum o liberalizaciji je potpisan sa projekcijom da će Srbija relativno brzo postati član EU. Okvirno je tada bilo reči o 2015. godini. Da bi se izbegle negativne posledice po srpski agrar, mora se otvoriti novi dijalog sa Evropskom komisijom i naći rešenje za ove probleme. Takođe, učinićemo sve da brzo dobijemo nacionalnu akreditaciju za korišćenje IPA fondova, koji značajno mogu da pomognu u delu ruralnog razvoja.
Prioriteti energetske politike Srbije biće podizanje energetske bezbednosti Srbije. Podizanjem energetske efikasnosti i investiranjem kroz otvaranje novih rudnih polja, izgradnje hidro i termo kapaciteta, ulaganje u obnovljive izvore energije, definisanje jasne politike cena i cenovnih pariteta. Zatim, razvoj i podizanje komunalne energetike kroz proizvodnju toplotne i električne energije u toplanama i postepenu izmenu štetnih energenata, poput mazuta i uglja, obnovljivim izvorima energije, pre svega bio masom, kao i gasom.
Cilj će biti razvijanje Srbije kao tranzitne rute i skladišta za energiju i energente, investiranje u smeru drugog pravca dotoka gasa, ulaganje u elektroenergetske konekcije sa susedima završetkom i izgradnjom novih podzemnih skladišta gasa.
Četvrti prioritet biće uspostavljanje i razvoj tržišta energije i energenata prema standardima EU, električne energije, gasa i naftnih derivata i tečnog naftnog gasa.
Za vreme mandata ove Vlade Republike Srbije, očekujemo završetak gasovoda Južnog toka kroz Srbiju, u dužini od 411 kilometara, čija je vrednost 1,9 milijardi evra. Kako se očekuje izgradnja Južnog toka u Rusiji će započeti u decembru ove godine.
Vlada Srbije neće privatizovati Javno preduzeće EPS, a zadržaće većinsko vlasništvo i u drugim strateški važnim javnim preduzećima, koja imaju monopolsku poziciju na tržištu, kao što su Železnica, PTT, aerodrom itd.
Istovremeno biće izvršena reforma javnih preduzeća u cilju efikasnijeg poslovanja i unapređenja kvaliteta i konkurentnosti njihovih usluga. Upravljanje javnim preduzećima biće profesionalizovano, a Vlada će preuzeti kontrolnu ulogu.
Vodićemo posebnu brigu o prirodnim resursima naše zemlje i obezbedićemo veća ulaganja u energetski i rudarski sektor, kao i saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu.
Uspostavljanje pravne države i vladavine prava temelj je stvaranje pravne sigurnosti pojedinca, a i čitavog društva, jer podstiče privredni rast, ulaganje i konkurentno poslovanje i jedan je od osnovnih preduslova privrednog, društvenog i političkog razvoja Srbije. Moraju biti otklonjene sve negativne posledice i stanja u pravosuđu i reforme pravosuđa iz prethodnih godina. Za efikasnu sistemsku i beskompromisnu borbu protiv kriminala i korupcije neophodna je saradnja svih državnih organa, koja se bave sprovođenjem zakona.
Vlada Srbije ispitaće postupak sprovođenja svih privatizacija za koje postoji sumnja da su sprovedena na protiv pravan način, a o kojima se govori i u izveštaju Evropske komisije.
Vlada Srbije vodiće oštru borbu protiv organizovanog kriminala, a u saradnji sa demokratskim svetom boriće se i protiv svih oblika terorizma. Vlada Srbije će nastaviti sa reformom odbrambenog i bezbednosnog sektora, sa ciljem da vojska, policija i služba bezbednosti budu glavni oslonac zaštite građana i države, uz istovremeno jačanje mehanizma civilne kontrole, njihovog rada, u cilju sprečavanja zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja.
Podržavam zahteve za otvaranje dosijea tajnih i policijskih službi, na način koji neće ugroziti bezbednost zemlje. Zalagaćemo se za javnost u radu, jasne i pregledne propise sa ciljem smanjenja samovolje službenika i funkcionera, koji su u poziciji da odlučuju o tuđim pravima i interesima, što je osnovni preduslov za iskorenjivanje korupcije. Primenićemo sve preventivne mere za sprečavanje sukoba interesa u svim oblastima. Nastavićemo saradnju sa svim značajnim međunarodnim organizacijama i agencijama u borbi protiv trgovine drogom, ljudima, krijumčarenjem oružja i drugih najtežih oblika međunarodnog kriminala.
Posebna pažnja biće posvećena sprovođenju svih neophodnih antiterorističih mera u saradnji sa svim zemljama regiona. Izvršićemo maksimalnu racionalizaciju državne uprave. Eliminisaćemo neproduktivne rashode i ukinuti nepotrebne državne organe i agencije. Na taj način troškovi države biće smanjeni, a efikasnost rada administracije povećana. Smanjićemo birokratske procedure i ubrzati rad administracije. Osnovaćemo kancelarije za brze odgovore na svim nivoima, čime će građani i privreda dobijati efikasniji državni servis na jednom mestu. Uvešćemo elektronsku upravu na svim nivoima i ukinuti nepotrebnu papirologiju.
To znači da građani više neće morati da budu fizički prisutni i da idu od jednog do drugog organa uprave, da gube vreme i novac prikupljajući potrebna dokumenta koja se nalaze u registrima Republike Srbije da bi podneli neki zahtev.
Da bi Srbija brže napredovala potrebno je da svi delovi Srbije dobiju jednake šanse. Posebnu pažnju posvetićemo smanjenju regionalnih razlika, u cilju ravnomernijeg regionalnog razvoja. Formiraćemo posebne timove za ekonomski razvoj najnerazvijenijih, ili strateški najvažnijih delova Republike Srbije.
Vlada Republike Srbije će poštovati dostignuti stepen autonomije AP Vojvodine, na način koji je definisan Ustavom Republike Srbije i Statutom AP Vojvodine. Vlada Republike Srbije nema razloga za drugačiju politiku prema Vojvodini zato što je to autonomija u Srbiji, a ne protiv Srbije. U tom smislu će Vlada Republike Srbije sarađivati sa pokrajinskim organima vlasti, protiveći se svim ekstremnim stavovima, bilo da je reč o zahtevima za ukidanje autonomije, bilo da je reč o pretnjama internacionalizacijom pitanja autonomije Vojvodine, jer ona od strane ove vlade neće biti ugrožena.
Vlada Republike Srbije obezbediće ravnomeran razvoj saobraćajne infrastrukture. Pored završetka glavnih saobraćajnih koridora, gradiće se auto-put od Beograda ka zapadnoj Srbiji - Koridor 11, auto-put od Pojata do Preljine, zapadno-moravski koridor, spajanje Kragujevca sa Koridorom 10, izgradiće se regionalni auto-put koji vezuje Zaječar i Bor sa Koridorom 10 kod Paraćina i povezati Loznicu i Šabac sa Koridorom 10 i dalje preko Rume, tunelom kroz Frušku goru do Novog Sada itd.
Neophodno je izgraditi i modernu telekomunikacionu optičku infrastrukturu. Savremene elektronske komunikacije i široko pojasni pristup internetu treba omogućiti ravnopravno građanima i preduzećima u svim krajevima Srbije.
Sistem zdravstvene zaštite, koji ćemo nastojati da obezbedimo, zasniva se na načelima ravnopravnog i opšteg pristupa i dostupnosti zdravstvenih institucija, lekara i lekova pacijentima.
Pravo na zdravlje je osnovno ljudsko pravo. Zdravlje je javno, a ne samo privatno dobro. Za zaštitu zdravlja građana odgovorna je država. Svi građani Srbije trebalo bi da budu obuhvaćeni zdravstvenim osiguranjem na principima solidarnosti, jednakosti i univerzalnosti.
Dugoročno se zalažemo za potpuno besplatno zdravstvo, a kratkoročno za minimiziranje participacije, kao i za proširenje liste zdravstvenih usluga i lekova koji se mogu izdati na recept i platiti na teret iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Smatramo, takođe, da treba doneti i zakon o zaštiti prava pacijenata zasnovanog na evropskim standardima.
Znanje i obrazovanje su jedan od najvažnijih oslonaca promena koje treba da sprovedemo kako bismo što pre postali demokratski razvijeno i ekonomski stabilno društvo, spremno i sposobno za evropske integracije. Zato je potrebno da obezbedimo stabilno funkcionisanje obrazovnog sistema kako bi obrazovanje bilo pokretačka snaga promene.
Osnovni ciljevi razvoja obrazovanja su: unapređenje dostupnosti, odnosno pravednosti i ravnopravnosti u obrazovanju, povećanje kvaliteta obrazovanja i efikasnosti obrazovnog sistema. Posebno je važno da u obrazovanju obezbedimo jednake šanse za sve, bez obzira na socijalni status i poreklo i da povećamo broj obrazovanih građana.
Država mora da održi i unapredi besplatno osnovno i srednje obrazovanje, da obezbeđuje besplatne udžbenike, da podstiče školovanje na višem nivou obrazovanja i da ulaže u razvoj obrazovne infrastrukture.
Cilj kojem težimo je da se izdvajanja za obrazovanja povećavaju sukcesivno iz godine u godinu. Naš je strateški cilj da stvorimo društvo zasnovano na znanju. U tom cilju povećavaćemo ulaganje u infrastrukturne projekte u oblasti nauke i naučno istraživanje, uz učešće industrije i privatnog sektora u finansiranju nauke kao partnerstva između onih koji stvaraju naučne inovacije i znanje i onih koji su direktni korisnici te nauke i znanja.
Vlada Republike Srbije garantovaće i nastaviti da unapređuje sve propise o ljudskim i manjinskim pravima u skladu sa najvišim međunarodnim pravnim standardima u Evropi i razvijenom svetu.
Ono što smo opredeljeni jeste da sprovodimo politički odgovorno i pravno garantovanu antidiskriminacionu politiku i zaštitu prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina, kao i prava i slobode drugih manjinskih grupa. Državni organi i organi državne uprave moraju biti otvoreni za sve građane Srbije, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu različitost.
Jasno želim da kažem, kao budući premijer Republike Srbije, da nijedan građanin Srbije ne sme da bude diskriminisan zbog toga što nije Srbin. Sa druge strane, ni jedan Srbin u Srbiji ne sme biti diskriminisan zbog toga što jeste Srbin koji živi u sredinama u kojima većinu čine pripadnici drugih nacionalnosti.
Želeo bih da posebno istaknem dobru saradnju koju sam kao ministar unutrašnjih poslova imao sa pripadnicima mađarske nacionalne manjine i SVM, koja je u mnogome doprinela da je u poslednjim godinama broj međunacionalnih sukoba i incidenata bio najmanji u odnosu na proteklih 10 godina.
Kada je reč o jugu Srbije, želimo da Albancima ponudimo integraciju, politički i socijalni sistem Srbije, a da se protiv kriminala, ekstremizma i terorizma zajednički oštro borimo. Kao i svaka druga moderna demokratska država, želimo dogovor o zajedničkom životu u interesu mira i bezbednosti i za Srbe i za Albance koji žive na jugu Srbije.
Smatramo da je neophodna reforma regulative koja treba da doprinese stvaranju otvorenog demokratskog društva, obezbeđivanjem uslova za objektivno, slobodno i kvalitetno novinarstvo i ostvarenje ustavnog načela o pravu građana na istinito i potpuno informisanje.
Zajedno sa novinarskim udruženjima predložićemo izmenu zakonske regulative, a naročito Zakona o informisanju, Zakona o radio-difuziji, kao i Zakona o telekomunikacijama. Njih treba prilagoditi ne samo zahtevima daljoj demokratizaciji društva, već i savremenim tehnologijama.
Borićemo se protiv cenzure i za oslobađanje novinara od političkih pritisaka, ali i pritisaka urednika, glasnika i drugih centara moći. U ovoj oblasti treba onemogućiti svaki monopol i političku kontrolu nad medijima.
U skladu sa zahtevima domaćih, evropskih i svetskih novinarskih asocijacija treba obezbediti javnost i transparentnost vlasničke strukture u medijima, uz sprečavanje koncentracije vlasništva koja prevazilazi evropske standarde.
Ni ja, ni Vlada Srbije nemamo niti ćemo imati ambiciju da radimo tuđi posao. Dakle, ova vlada neće imati svoj spin doktore koji će se baviti uređivanjem medija i gde god to budemo mogli, a da ne ugrozimo egzistenciju ljudi i opstanak tih medija, trudićemo se da izađemo iz vlasničke strukture.
Medijska scena zahteva obezbeđivanje uslova za normalan rad, pravila koja ćemo usvojiti zajedno sa predstavnicima medija i transparentnost rada Vlade na prvom mestu i rada medija. Zato podržavamo i inicijativu o donošenju zakona o transparentnosti vlasništva u medijima.
Ne krijem ono što radimo. Mi ćemo biti članovi Vlade, ja ću biti predsednik Vlade Republike Srbije i očekujem da se i oni koji o tom mom radu i radu ove vlade budu pisali, takođe ne kriju. U tom smislu će se preispitati i poslednja promena vlasništva u "Politici".
Takođe, javnost mora da zna i koliko je novca javnih preduzeća poklonjeno i potrošeno na reklamne kampanje u pojedinim medijima i da li je na takav način, novcem građana i države Srbije, sticana naklonost tih medija političkim strukturama kojima pripadaju direktori tih javnih preduzeća.
Kada je reč o medijima, sloboda govora i pravo na istinu biće osnovni postulat ove vlade. Zato ne sme da bude tajni ni u istragama koje se vode o nerešenim ubistvima novinara. Pozivam novinarska udruženja da steknu uvid u činjenice iz istraga i o postupcima koji se vode.
Vlada Srbije će nastaviti dobru saradnju sa crkvenim i verskim zajednicama koje deluju na teritoriji Republike Srbije u cilju poštovanja i zaštite slobode veroispovesti. Svi temeljni zakoni i podzakonska akta koja regulišu odnos države i društva sa crkvama i verskim zajednicama su doneti. Sada je nužno kroz jedno efikasno i potpuno operativno telo učiniti sve što je potrebno da se doneti propisi do kraja sprovedu.
Ministarstvo vera kao samostalan organ ne postoji nigde, skoro ni u jednoj savremenoj evropskoj državi. Uključivanje resora vera u drugi resor doveo bi do potpunog obesmišljavanja ove važne oblasti. Zato buduća Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama će bitno unaprediti izgradnju konstruktivnog odnosa države sa Srpskom pravoslavnom crkvom i ostalim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama.
Vlada Srbije će nastaviti da održava i jača veze sa našim sunarodnicima u svetu, kao i specijalne veze sa državama u regionu u kojima živi značajan broj naših sunarodnika.
Podržavaćemo i obezbeđivati uslove za sve legitimne interese i prava naše dijaspore, od regulisanja državljanstva, dopunske nastave u školama, učešće u privrednom životu i razvoju Srbije do učešća na izborima za organe vlasti u Srbiji.
To što nema ministarstva ne znači manju brigu, već znači brigu koja ne može i ne sme biti samo deklarativna.
Dame i gospodo, cilj ove vlade jeste da u obavljanju državnih poslova ne postavlja pitanje čiji je ko, već samo kakav je ko. Spremni smo da radimo zajedno u interesu Srbije, naročito u oblasti pregovora o pristupanju EU i rešavanju državnih i nacionalnih problema kao što je Kosovo i Metohija.
Takođe, princip aktivnog partnerstva sa stručnom javnošću mora biti prisutan u radu svakog ministra i rukovodioca državnog organa. Zahtevaću od svakog da razvije mape ključnih aktera u svojoj oblasti rada i da me redovno obaveštava o načinu na koji sa njima održava komunikaciju.
Posebno ću insistirati da me svi ministri redovno obaveštavaju o ispunjavanju preporuka koje dobijaju od nezavisnih tela, a naročito od Zaštitnika građana, drugih parlamentarnih poverenika, Agencije za borbu protiv korupcije, državnog revizora i drugih.
Vlada Republike Srbije je nosilac izvršne vlasti u Srbiji. Ona utvrđuje i vodi politiku. Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave.
Ministri su za svoj rad, za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupštini, odgovorni su narodu Srbije.
Pred nama je nova četvorogodišnja utakmica sa problemima i borba za dobrobit svih građana Srbije. Narod je jedini selektor, onaj koji odlučuje da li smo dobri ili ne i da li treba da učestvujemo u tom timu ili ne.
Država, ako želimo da bude jaka i istovremeno pravedna i solidarna, zahteva čitav niz novih pravila, pravila koja će biti doneta u dogovoru sa čitavim društvom, nova pravila ne kao izraz volje vladajuće elite, već kao rezultat dogovora države i privrede, sindikata, medija, udruženja, finansijskih institucija.
Red i zakon moraju biti isti za sve, od političara, preko krupnih kapitalista do običnih građana. Za ovu vladu neće biti važno šta i kako će da kaže, nego šta i kako će da uradi.
Mi hoćemo da promovišemo rezultat i drugi PR nam nije potreban. Mi nećemo pričati o požarima, mi ćemo ih gasiti, ali pre svega učinićemo sve da do njih ne dođe.
Pravda i jednakost za sve, pogotovo za one koji su u vremenima tranzicije ostali bez posla i prihoda za život, biće prioritet ove vlade. Zaposliti i pokrenuti Srbiju, otvoriti nova radna mesta, pronaći način da ponovo imamo svoju proizvodnju svojih radnika u svojim fabrikama. Time ćemo se svakako najviše baviti.
Moramo i da javno kažemo gde je sve Srbija zaista Srbija, gde vladaju srpski zakoni, gde to prestaje i da onda širokim konsenzusom usvojimo politiku za koju će se ova vlada boriti. Ta pitanja su svakako najteža, ali baš zato na njih moramo brzo da odgovorimo, da kažemo šta hoćemo, a šta nećemo i da stojimo iza toga kako nam se nikad ne bi desilo da nam prebacuju kako nešto obećavamo, a onda to ne uradimo ili da nam se dogodi nešto još gore, da sebi obećamo nešto što nećemo moći da uradimo.
Ravnopravnost – rodna, radna, nacionalna će biti stožeri politike ove vlade. Žene će biti svakako na prvom mestu. Dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji žene zarađuju manje od muškaraca. Na istom radnom mestu i sa istom školskom spremom, imaju za 10% manju platu od muškaraca. To je najveća diskriminacija koja danas postoji u Srbiji, ali i u drugim evropskim državama. To se mora promeniti.
Sve ono što je u Srbiji zapostavljeno, zaboravljeno, zloupotrebljeno, odbačeno a vredno, mora da se vrati na svoje zasluženo mesto. Neki čitavi delovi Srbije moraju da ožive, da dobiju infrastrukturu, privredu, radna mesta i da postanu mesta u koja će se ljudi vraćati. Ne da tamo umru, nego da bi tamo živeli.
Pomenuću nešto što odavno jedan mandatar nije spomenuo u svom ekspozeu – patriotizam i rodoljublje, osećaj pripadnosti, ljubavi i poštovanja prema svojoj državi Srbiji, bez mržnje prema drugima, ali da nam je Srbija uvek na prvom mestu.
Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedničke Narodne skupštine, poštovani građani Srbije, čast mi je da predložim sledeće kandidate za članove Vlade Republike Srbije: predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova – Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade zadužen za odbranu i bezbednost, borbu protiv korupcije i kriminala i ministar odbrane – Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike – dr Jovan Krkobabić, potpredsednica Vlade za evropske integracije – Suzana Grubješić, potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija – dr Rasim Ljajić, ministar finansija i privrede – mr Mlađan Dinkić, ministar spoljnih poslova – Ivan Mrkić, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave – mr Verica Kalanović, ministar saobraćaja – Milutin Mrkonjić, ministar građevinarstva i urbanizma – mr Velimir Ilić, ministar pravde i državne uprave – Nikola Selaković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Goran Knežević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoje – prof. dr Žarko Obradović, ministarka zdravlja – prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka energetike razvoja i zaštite životne sredine – profesor ili docent, nisam siguran - dr Zorana Mihajlović, ministar kulture i informisanja – Bratislav Petković, ministar privrednih resursa, rudarstva i prostornog planiranja – prof. dr Milan Bačević, ministarka omladine i sporta – prof. dr Alisa Marić i ministar bez portfelja – dr Sulejman Ugljani.
Dame i gospodo, u vremenu u kojem živimo niko nije čarobnjak da bi mogao da reši sve probleme sa kojima se Srbija suočava. Građani Srbije očekuju više pravde, državu koja im pomaže i odlučnu, odgovornu i efikasnu Vladu, koja će deliti sudbinu svog naroda i očekuje političare kojima može da veruje. Zato vas, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam da podržite izbor nove Vlade Republike Srbije.
Na kraju mi dozvolite da se zahvalim dosadašnjoj Vladi Republike Srbije i premijeru Mirku Cvetkoviću, na saradnji u obavljanju odgovornih državnih dužnosti. Opoziciji želim da poručim da nismo politički neprijatelji i da, iako smo politički protivnici, očekujem da ćemo sarađivati kada su u pitanju odluke i zakoni koji su od suštinskog značaja za narod i državu.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani građani, Vlada koja će danas biti izabrana je najmanja Vlada u novijoj istoriji višepartijskog sistema u Srbiji od 1990. godine, napominjući da je jedina Vlada Vojislava Koštunice od 2004. godine, imala isti broj članova. Ovo će biti najmanja Vlada od 1990. godine, a daće Bog, biće i najbolja.
Svoje političko obraćanje ću završiti, kao i uvek, onim što smatram najvažnijim – Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, određujem pauzu od 30 minuta, kada ćemo nastaviti sa radom.        
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Čuli smo program i predlog sastava Vlade koji je izneo gospodin Ivica Dačić, kandidat za predsednika vlade.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat i 18 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka – jedan sat, jedan minut i 12 sekundi, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 18 minuta, poslanička grupa Liberalno demokratska partija – 16 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa PUPS – 14 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa Nova Srbija – devet minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta, poslanička grupa SPO–DHSS – šest minuta i poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 269. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, Programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade.
Da li predsednici odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč?
Prvi za reč se javio gospodin Nenad Čanak. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi poslanici, drugarice i drugovi, stara je istina da svako ima pravo na šansu i ja zaista mislim da je to tačno. Ova vlada bi, po tom osnovu, sigurno morala imati pravo na šansu, ali ako vidimo malo bolje ko treba da čini ovu vladu, imam utisak da su mnogi u njoj svoju šansu već imali, a neki i po više puta.
Inspirativni ekspoze mandatara za sastav Vlade Republike Srbije, gospodina Dačića, već u drugom pasusu govori sledeće reči – da smo stupili u sveopšte siromaštvo i pad životnog, ekonomskog, kulturnog i civilizacijskog standarda srpskog društva. To je više nego tačno. Moram skrenuti pažnju, dame i gospodo, da se ne stupa u siromaštvo i pad životnog standarda, nego vas neko u siromaštvo i pad životnog standarda dovodi. Neka politička ideja, neki konkretni ljudi, sprovodeći neki konkretni program, učine da država ide napred ili da tapka u mestu, tj. da propada.
Upravo zbog toga, da vidimo šta je ono što se zaista dogodilo, jer sam, koliko sam razumeo gospodina mandatara, obavezan da u ovom trenutku to i kažem, šta se zaista dogodilo, a ne da krećemo od toga kao da smo se prvi put sreli, prvi put pogledali u oči i kao da smo krenuli od nule, iz zemlje koja nema ni početak, ni kraj, ni istoriju, ni sadašnjost.
Veoma me je, gospodine mandataru, vaše korišćenje reči "preporod" inspirisalo da se setim reči Adolfa Hitlera, koji je otvarajući Dom nemačke umetnosti u Minhenu i počeo svoje izlaganje govorom: "srećan je narod koji na svom putu ima velike zadatke. Čovek ne živi samo na hlebu. Nisu samo naše ekonomije i finansije ugrožene. Ugrožene su i naše duše. Zbog toga ćemo mi Nemačkoj doneti preporod.". Poverovali su mu. Kraj znamo.
Mene interesuje – zbog čega toliko insistirate na tome da se politički akteri u Srbiji bave prošlošću, kao da je ta prošlost nešto što je tabu tema, o čemu ne smemo da govorimo, kao da je ta prošlost nekakva dosadna prošlost uzajamnih, sitnih zađevica oko visine kamatne stope ili raznih socijalnih davanja, a ne kao da je proteklih 25 godina kaljuganje po balkanskom blatu, pet ratova, stotine hiljade mrtvih i miliona raseljenih ljudi, nebrojenih nesreća i svega toga što opterećuje odnose Srbije, ne samo sa okruženjem, nego unutar nje.
Idealno bi bilo za svakoga ko ima nekakav dug da kaže – eto, nije važno, od ovog trenutka idemo dalje, zaboravimo šta je bilo. Vi, gospodine mandataru, ste u više navrata spomenuli one koji su neopravdano bogati i koji su, ako sam vas dobro razumeo, vi nemate ništa protiv bogatih ljudi po definiciji, nego imate protiv onih koji su se neopravdano obogatili i da ti i takvi tajkuni, koji čine manje od jednog promila ovog društva, čine jedan parazitski deo koji živi na račun najdebljeg mogućeg sloja osiromašenih. Moramo vas podsetiti da svi oni danas koji su tu, u toj kategoriji, su manje, više postajali tim tajkunima, između 1990. i 2000. godine. Bilo bi vrlo značajno čuti poimence ko su oni koji su nastali posle ili pre toga.
S druge strane, kada se govori o tome šta treba učiniti u Srbiji, gospodine mandataru, vi spominjete 165 opština u Srbiji bez Kosova i Metohije, kada govorite o prirodnom priraštaju. Po kom osnovu izdvajate Kosovo i Metohiju iz Srbije? Po Ustavu ne vidim da tako treba da se čini. Koliko razumem, Ustav je ono za šta se vi zalažete, jer vi govorite o tome da u svim razgovorima o nerešenim pitanjima osnova će biti Ustav Republike Srbije. Koji deo Ustava, gospodine mandataru? Koji deo Ustava, kada je u Ustavu decidirano definisano da će se pitanje Kosova i Metohije, recimo, i tipa suštinske autonomije, koju Kosovo i Metohija, eto, treba da imaju u Republici Srbiji, rešiti posebnim zakonom? Taj zakon nikad nije donet, a ovo vam nije prva vlada, gospodine mandataru, u kojoj se nalazite, nego po mojoj računici treća ili četvrta. U tom smeru bi bilo vrlo dobro razmisliti šta se u stvari tu zaista dogodilo.
Govorite o evropskoj budućnosti Srbije, govorite o rešavanju pitanja Kosova, regionalne saradnje i borbi protiv kriminala i korupcije, a ja vas pitam kako to mislite da uradite? Vaš socijalni program, u kome se dugoročno zalažete za besplatno zdravstvo, a sada za smanjenje participacije, koliko god je to moguće, je zaista dirljiv. Ali, ko će to da plati, gospodine premijeru budući?
Kada govorimo o ekonomiji, vi spominjete nekakav razvoj, gde bi trebalo da se najviše investira u podsticaj izvoznicima. Da li sam vas dobro razumeo? Podsetiću vas jednu važnu stvar, zemlja u koju Srbija najviše izvozi ovog trenutka je Savezna Republika Nemačka. Zemlja iz koje se najviše uvozi ovog trenutka je Ruska Federacija. Dakle, investiranje u dalje približavanje Rusiji je investiranje u uvoz, a ne u izvoz. Iz jednostavnog razloga što, ako vi krenete sa ekonomijom koja je vezana za te neke kredite, o kojima slušam sve vreme, koji su mahom robni krediti ili su namenski krediti, dobićemo sledeću situaciju. Svako može da vam da kredit od milijardu evra, ako vam računa kutiju šibica sto miliona evra. Upravo je to ono kako se svi ovi krediti prave. Ili, kada kažete – evo, daće novac da ruske firme kupuju srpske firme, moje pitanje glasi – ko tu onda profitira? Ili se događa sledeće, da kada se uzme namenski, krediti se zbog toga bez tendera moraju uzimati, ruske firme da rade poslove koje bi inače trebalo da rade domaće firme. U tom slučaju ruske firme zarađuju, a na domaće teret se privaljuju kamate.
To nije ekonomija kako je ja razumem. Upravo zbog toga cela ova priča mora da bude mnogo jasnija i mnogo više ekonomski, a manje politički zasnovana. Vi ste spomenuli Džona Majnara Kejnza, ako sam dobro razumeo, tvorca liberalne ekonomije. Nažalost, mislim da Džon Majnar Kejnz može ovde da se upotrebi u jednom potpuno drugom svetlu, a to je svojom izrekom: "Svi smo mi u perspektivi mrtvi, ali to ne znači da u međuvremenu ne možemo ništa da uradimo", upravo taj koncept "u međuvremenu" me dovodi u pitanje do koje mere vi verujete u trajnost ovakvog koncepta koji sada spominjete?
Vi ste spomenuli u ekonomskom smislu i pitanje poljoprivrede. Pitam vas, kako mislite da rešavate pitanje poljoprivrede i pitanje, recimo, navodnjavanja, investiciju navodnjavanja, kada smo, recimo, došli u poziciju da "Vode Vojvodine" ne dobijaju dovoljno novca da održavaju postojeći sistem navodnjavanja u Vojvodini i ne mogu da se iznesu sa tim? Znate zašto? Zbog toga što nikada nije ispoštovan čak ni Ustav Republike Srbije po kojem bi budžet Vojvodine trebao da bude 7% budžeta Srbije. Zato što nikada nije donet zakon o finansiranju pokrajina. Vi kada imate pokrajinu bez finansiranja, imate praznu formu koja služi tome da građanima ogadi ideju autonomije. To je nedopustivo, zato što je to manipulacija i Ustavom, manipulacija kompletnim konceptom decentralizacije države i manipulacija koja se obija o glavu upravo Vojvodini, koja je nekada bila najrazvijeniji deo Republike Srbije, a sada je, kao što znamo, nedovoljno razvijen deo Republike Srbije.
Spomenuli ste da nema stabilnog finansijskog sektora, koja je privreda u problemu i, koliko sam razumeo, apelujete da se tu više uključi guverner Narodne banke. Ako sam vas dobro razumeo, to nije pitanje guvernera ili njegovog načina funkcionisanja, nego je pitanje deviznih rezervi. Da li vi idete za smanjenjem deviznih rezervi, gospodine mandataru? Da li je vaša vlada vlada koja će ići za tim da rasproda imovinu? Mada, vi ste vrlo decidno rekli da se neće prodavati EPS i neće se prodavati "Železnica", PTT, Aerodrom itd. Ali, da li je to tako? Ili će se na osnovu dugova prodati jedan deo, pa onda na osnovu dugova taj deo rasti? I to, prema kome? Prema, recimo, onima kojima nije nemoguće da ova vlada obezbedi vojnu bazu u Nišu. Naravno, govorim o Ruskoj Federaciji.
Kažete da neće biti zamrzavanja penzija i plata. Istovremeno kažete – neophodne su hitne mere za smanjenje budžetskog deficita. To su dve kontradiktorne stvari. Vama je sasvim jasno da bez pokretanja privrede, a to u kratkoročnom smislu nije moguće, nije moguće ostvariti ove dve stvari istovremeno. Upravo zbog toga se mora jako povesti računa o vašoj rečenici da je državu potrebno urediti, a to se čini zakonima. Ne, ne čini se to zakonima, nego sprovođenjem zakona. Mi smo došli u poziciju da niz zakona i ustavnih odredbi nikada nije bio sproveden.
Vidim da se zalažete i za rešenje kosovskog problema i za stabilnost regiona. To je zaista hvale vredno. Ali, imam za vas jedno vrlo jednostavno pitanje. Ako ćete krenuti u razgovore bes preduslova, a uz poštovanje Ustava Republike Srbije, moraćete mi reći uz poštovanje kog dela Ustava Republike Srbije? Ustav Srbije je u tom smislu dosta kontradiktoran sam unutar sebe, jer se stalno govori o nekakvom severnom delu Kosova, o našim sunarodnicima na Kosovu, a istovremeno se predviđa milion i 800 hiljada ljudi koji nisu naši sunarodnici, koji žive na Kosovu, koji su koliko do juče bili građani Republike Srbije.
Kako ćemo to rešiti? Imate li plan ili ćemo nastaviti da se batrgamo u grešci koja je dosada pravljena? Ta je greška ne raditi ništa. Zato što ova vlada, o kojoj sada ovde razgovaramo, beskonačno liči, gospodine mandataru, na Vladu Mirka Marijanovića, formiranu 24. marta 1998. godine. Znate po čemu? Po tome što su u njoj bili SPS, JUL, sada imate tu negde druga Vulina, bio je SRS, to je SNS sa promenjenim srednjim slovom i bio je gospodin Karić. Dakle, samo fali maja Gojković. I onda ste dobili vladu koju podržava 192 poslanika. Tako je bilo 24. marta 1998. godine. U toj vladi Nikolić master Tomislav, tada još uvek nije bio master, je bio potpredsednik Vlade, gospodin Vučić ministar za informisanje, gospođa Tabaković Jorgovanka ministarka za privatizaciju, Maja Gojković ministarka bez portfelja, kao i Bogoljub Karić. Isti sastav.
Sada vas pitam, ako je tim ljudima 1999. godine bio zabranjen ulaz u zemlje EU, ako se sećate tog detalja, verujem da vam nije promakao, onda se postavlja pitanje – zar ne mislite da je trebalo napraviti neki malo oštriji iskorak iz tih koordinata, nego napraviti ovakav spisak dobrih želja? Jer, pazite, vi kažete – nemojmo se više baviti prošlošću, bavimo se budućnošću, Srbija pruža ruku pomirenja svima. Gospodine mandataru, mogu li pitanje da postavim? Koga ćete poslati sledeće godine u Potočare? Koga ćete poslati u Potočare da u ime Srbije klekne pred žrtvama koje su napravljene i u ime srpskog naroda i Srbije? Zato što genocid koji je počinjen tamo je stvar koja uvelike opterećuje građane Srbije i kompletnu državu, činjenicom da je nemoguće uspostaviti normalne odnose sa okruženjem ako se nastavi prenebegavati naša novija istorija.
Predlažem vam, gospodine mandataru, budući premijeru ove zemlje, da preduzmete sve korake za što hitniju lustraciju, lustraciju onih iz 90-ih godina koji su nas doveli u ovu situaciju, nismo mi u nju pali, niti nam se desila, da bismo prestali sa ovakvim propadanjem u koje smo došli.
Spomenuli ste oštru borbu protiv organizovanog kriminala i svih oblika terorizma. Šta je terorizam? Terorizam je, ako se ja dobro sećam, sprovođenje političkih ciljeva nasilnim sredstvima. Dakle, uznemiravanje građana, uništavanje imovine, podmetanje eksploziva, požara, itd, itd. Da li mi imamo teroriste u ovoj zemlji, gospodine mandataru? Da li imamo one koji se organizuju da bi sprečili Ustavom zagarantovana prava ovih građana time što razbijaju glavni grad ove zemlje, Beograd, što se okupljaju na raznim mestima praveći incidente da bi razvukli po vojnoj doktrini policijske snage? Imamo li to? Imamo. To su grupe huligana koje su omele "Paradu ponosa". Njima se država nije prošli put suprotstavila.
Molim vas, recite mi ko vas je sprečavao do sada da se suprotstavite terorizmu? Ko vas je do sada sprečavao da se suprotstavite kriminalu? Ko vas je do sada sprečavao u tome? Podržavali smo, kao Liga socijaldemokrata Vojvodine prošlu Vladu. Molim vas, recite mi ko vas je sprečavao, da bismo pljunuli na one koji su izdali ono o čemu smo se dogovorili. Ako nije bilo moguće to uraditi, zašto? Šta se sada promenilo, pa će biti moguće? Ili neće biti moguće? Ili ćemo i dalje biti taoci gomile neformalnih, suštinski paravojnih grupacija koje terorišu ovu zemlju u kojoj svaka klerofašistička grupacija čeka godinama da joj se Ustavni sud smiluje da uopšte odgovori da li bi bilo dobro da možda bude zabranjena ili? Ali, zato se munjevito, kada se pronese glas da je napravljen dogovor o budućoj vladi, oktroišu Ustavom zagarantovana prava AP Vojvodine.
Naravno da podržavam vaše podržavanje zahteva za otvaranje dosijea tajnih policijskih službi, ali mi objasnite rečenicu – šta znači: na način koji neće ugroziti bezbednosni sistem zemlje? Na taj način neće nikada ni biti otvoren. To su upravo te stvari o kojima moramo da se dogovorimo.
Vi kažete "da će Vlada Republike Srbije poštovati dostignuti stepen AP Vojvodine i na način koji je definisan Ustavom Srbije i Statutom AP Vojvodine. Vlada Republike Srbije nema razloga za drugačiju politiku prema Vojvodini, zato što je to autonomija u Srbiji a ne protiv Srbije". Moram reći da ja sažetiji i bolji opis Vojvodine teško da sam čuo. Ali, takođe, imam jedno malo pitanje: šta ovde znači: "U tom smislu će se sarađivati sa pokrajinskim organima, protiveći se svim ekstremnim stavovima, bilo da je reč o zahtevima za ukidanje autonomije, bilo da je reč o pretnjama internacionalizacijom pitanja Vojvodine, jer ona od strane ove vlade neće biti ugrožena". Već je ugrožena.
Upravo zbog toga, kada govorim o internacionalizaciji, a bio sam prinuđen da to kažem, ja govorim o jednostavnoj stvari – nismo mi u Vojvodini ti koji hoćemo da internacionalizujemo pitanje Vojvodine. To je uradio Ustavni sud time što je ukinuo manjinska prava i što se potpuno zaboravila jedna bitna stvar, gospodine mandataru, a to je – građani Vojvodine nisu glasali za Ustav Srbije 1990. godine, koji je bio protivustavan Ustavu SFRJ. Građani Vojvodine nisu podržali većinski Ustav iz 2006. godine. Građani Vojvodine nisu podržali izbor Nikolić master Tomislava za predsednika Republike Srbije.
Možete mi reći da to nije važno i to nikome ko govori u koordinatama birokratske arogancije može da ne bude važno, ja verujem da niste takav čovek i da ne želite da budete takav predsednik Vlade, ali svakome ko se bavi politikom bi postalo jako sumnjivo kako to da jedan deo ove zemlje stalno misli drugačije, i to deo ove zemlje u kome veliku većinu čine građani srpske nacionalnosti. Gde je nesporazum? Da nije možda nesporazum u tome što je zamor stalnom obespravljenošću građana Vojvodine počeo da bude sve veći i veći?
Ja vas pitam – šta ćemo uraditi oko obrazovanja? Vi kažete da se obrazovanje demokratizuje i da ga bude više. A ja vas pitam – a šta ćemo uraditi da obrazovani ne odlaze iz ove zemlje? Jer, došli smo u poziciju da je u proteklih 20 godina Srbija došla do toga da joj trećina doktora nauka živi u SAD. Neka mi neko objasni kako mislite da tu nešto preduzmete? Neka mi neko objasni, kada kažete da se borite…
(Predsednik: Gospodine Čanak, samo da vas obavestim da je vreme isteklo.)
… Završavam.
Kako mislite, dakle, da sve to uradite u okvirima aktuelnog Ustava Srbije? Mislim da je to nemoguće. Hvala na pažnji.

Reč ima gospodin Dačić. Izvolite.

Sigurno se neću javljati za reč posle svakog govornika, ali imajući u vidu impresivnu diskusiju gospodina Čanka, koji je reagovao na moj inspirativni ekspoze, dozvolite mi da samo kažem nekoliko reči.
Kada je reč o Hitleru, mislim da je SPS i ja lično, zajedno sa gospodinom Čankom, u bloku antifašističkih snaga u Srbiji i mislim da bi te reči trebalo da budu uperene nekome drugome. Uostalom, kao što znate, ja sam insistirao da se slika Milana Nedića skloni iz Vlade Republike Srbije, zato što marionetska Vlada za vreme Drugog svetskog rata ne može biti legitimna Vlada Republike Srbije koju je formirao Hitler.
Ne osećam se apsolutno prozvanim. Jedino, ukoliko misli da reč preporod pripada Hitleru a mislim da bi onda većina vas ovde trebalo zaista da snosi posledice zbog svega toga. Mislim da je i u programima drugih stranaka bilo dosta upotrebe te reči.
Kada je reč o novoj Vladi Republike Srbije, podsetiću gospodina Čanka koji je rekao da nova vlada ugrožava autonomiju Srbije. Gospodine Čanak, nova Vlada još nije izabrana. Nova Vlada ne može nikako da ugrožava autonomiju Vojvodine, jer još nije izabrana. Ako je neko ugrožava, onda je ugrožava postojeća Vlada Republike Srbije, koju ste vi podržavali i na čijoj ste izbornoj listi bili DS i čiji sam ja bio zamenik premijera. Ja sam zamenik premijera u toj vladi. Tako je, gospodine Mićunoviću, mislite da se ja odričem toga?
Znači, ako govorite o Ustavnom sudu, ja bih vas samo podsetio, gospodo koji ste vodili kadrovsku politiku vaše stranke, da je sudije Ustavnog suda birala ova skupština. Istina, u prošlom mandatu, kada je predsedavao Oliver Dulić. Da li je tako, gospodine Duliću? Da li ste vi potpisali taj akt? Da li je tačno da je parlament Srbije izabrao pet ustavnih sudija na predlog Borisa Tadića, njegovih 10, da li je nakon toga Boris Tadić od 10 predloga parlamenta, koji ste vi poslali njemu, izabrao pet i da li je trećih pet izabrao Vrhovni kasacioni sud na opštoj sednici? Tu odluku je potpisala Nata Mesarević. Niti Nata Mesarević, niti Boris Tadić, niti Oliver Dulić predstavljaju novu parlamentarnu većinu. Ako ste birali sudije koje su takve sudije Ustavnog suda da su jedva čekali da se promeni vlast, mislim da je ovo što govorite apsolutno politički nelogično. Kako neko može da bude kriv za nešto, a nije još ni stupio na vlast?
Rekao sam vam, gospodine Čanak, glasao sam za statut Vojvodine. Da nismo mi glasali taj statut ne bi ni bio donet. Da li je to dobro ili loše, verovatno će polovina ovde da kaže da je loše, ali glasao sam za statut Vojvodine. I danas sam jasno rekao da ću braniti autonomiju Vojvodine definisane Ustavom i statutom i kao premijer. Samo vas molim, nemojte na mene da prebacujete probleme u vašoj koaliciji sa kojom ste išli na izbore, jer ova vlada Republike, nisam uticao da se ne donese Zakon o finisiranju Vojvodine, nisam uticao da se izbace iz statuta Vojvodine neki delovi koje ste vi hteli, to vi raspravite sa vašom koalicijom. Nemojte sada da pravite politički spektakl ovde na koje bih vam rado odgovorio da se ne nalazim sada u funkciji mandatara, odnosno budućeg premijera. Jer, daleko od spektakla je ono što nas čeka u političkom životu.
Još jednom vam kažem od nas ne preti, od moje vlade Srbije ne preti opasnost za autonomiju Vojvodine. Zašto to do sada nije realizovano? Mislim da je to tema o kojoj treba da raspravite, evo tu sede i najviši funkcioneri iz DS, pa neka vam oni objasne zbog čega to nije sprovedeno. Neka vam oni objasne, a nemojte sada, gledam vaše poslanike ovde koji se sada ovde ironično smeju na nešto što vi govorite o novoj vladi. Kako možete tako da govorite, a do juče sedite ovde. Ova vlada još postoji. U slučaju da ova vlada ne bude izabrana, vi ste i dalje na vlasti gospodo i vi gospodine Bogdanoviću ste na vlasti. Ne može vaš odnos prema Kosovu biti "da li sam ja sad na vlasti ili ne".
(Goran Bogdanović, sa mesta: Zašto uzimate mene kao primer?)
Zato što za razliku od vas posmatram kako se ponašate i kako reagujete na neke izjave koje se ovde čuju. Mislim da sam veoma odgovorno govorio u svom ekspozeu i ni jednom rečju nisam gađao nigde gde smatram da je to nekorektno. Nisam govorio o propadanju zemlje u poslednjih 12 godina, govorio sam o poslednjim decenijama.
Takođe, ću vas podsetiti i na Ustav. Ustav Republike Srbije nije pisao SPS, pisali su ga upravo vaši politički saborci iz DS i iz DSS. Da li je to tačno gospodo iz DS? Da li ga je pisao Zoran Lončar i da li je to bio Hiber? SRS-u i SPS-u ste poslali tek onda kad ste sve završili. Vi sad govorite o Ustavu kao da vam je doneo neko sa Marsa. Preuzmite odgovornost.
Šta hoću da vam kažem? Apsolutno ne polemišem sa vama oko toga da li je nešto trebalo da se uradi. Samo hoću da kažem, nemojte da to sada prebacujete na novu vladu koja tek treba da bude izabrana. Od sutra imate pravo da je kritikujete za rad nove vlade. Sada kritikujte postojeću. Uostalom, vratio sam vam zastavu Vojvodine kao znak da Srbija čuva autonomiju Vojvodine.

Hvala.
Gospodin Nenad Čanak. Izvolite.

Ako smem samo da primetim jednu sitnicu, ovo je prvi put da ste nešto vratili, nešto što ste te pre toga ukrali, ali prvi deo ste češće radili. Hteo sam da vam kažem nešto drugo. U pravu ste, pričaćemo o ovome za koji dan, ali bih hteo samo jedno da vas pitam par stvari oko samog sastava vlade.
Hoćete li mi reći samo, vidim da je gospođa Verica Kalanović tu, osoba koja je februara 2010. godine, pošto je iz NIP otišlo 1,83% u Vojvodinu dva puta računala autoput. Vidim da je tu Mrkonjić, dr Milutin, ali tu nemam šta da dodam. Vidim da je tu Ilić magistar, Velimir da dokraducne što nije kraducnuo do sada. Vidim da je ministar zdravlja čovek ...
(Predsednik: Gospodine Čanak samo vas opominjem da se uvredljivim izrazima ne obraćate narodnim poslanicima i kandidatima za ministre.)
Samo da završim, ovo su kandidati za ministre. Niti su ministri, niti su poslanici. Znači, vi za ministra pravde predlažete čoveka koji je asistent na fakultetu sa 29 godina. Za ministra kulture određujete čoveka koji je učestvovao u organizaciji prenoseće knjige Milana Lukića čoveka koji je osuđen na doživotnu robiju zbog najžešćih zverstava koje se mogu zamisliti u Višegradu. Mene interesuje kako mislite da se borite protiv korupcije u uslovima kada vam tu sedi Mlađan Dinkić? Kako mislite sve da uradite i strašno bih voleo da znam odgovore, ali ih ne znam i zato ste vi mandatar. Zato bih molio da mi samo to objasnite.

Gospodin Vulin, izvolite.