Ne bih se javila ponovo da zaista nisu iznete neke notorne neistine koje mogu da proizvedu zabludu kod građana Srbije.
Narodna banka ima izvorna ovlašćenja i ne može je niko smatrati ustanovom koja ima preneta ovlašćenja i ne može je podvesti pod termin – imaoci javnih ovlašćenja. Za to ne morate biti pravnik, dovoljno je da želite da govorite istinu.
Jedini nezavisni organ u smislu suštine značenja reči "nezavisnost" je sudska grana vlasti u ovoj Srbiji. Svi ostali organi su samostalni u vršenju svoje vlasti, svog posla, kao i svaki državni službenik.
Zašto zamenjujete reč "samostalan" rečju "nezavisan" i činite ih sinonima iako nisu u smislu o kojem govorimo, posebno je pitanje. Najzanimljivije je pitanje zbog čega se ovoliko upinjete da informišete građane kako mi nešto što smatramo ukidanjem suvišnog broja agencija, u stvari potajno i prividno pretvaramo u potpunu etatizaciju svih ustanova u ovoj državi?
Dugujem građanima, koji nemaju na uvid ovo obrazloženje, da pročitam šta piše. Članom 1. – odgovornost vlade se proširuje i na rad imalaca javnih ovlašćenja na nivou republike, što je bitno, zato što je veliki deo poslova i ovlašćenja državne uprave zakonima prenet javnim agencijama i drugim imaocima.
Gospodin Konstantinović je obmanuo javnost rekavši da je reč samo o javnim agencijama u obrazloženju, a piše – i drugim imaocima javnih ovlašćenja na nivou republike.
Zašto se ovo mora učiniti? Zato što je obim i karakter tih ovlašćenja takav da njihov rad bitno utiče na sprovođenje zakona, i posredno, na vođenje ekonomske politike, i na otežavanje funkcionisanja privrede zbog stvaranja troškova donošenjem propisa koje čine ti imaoci javnih ovlašćenja, naplaćujući raznorazne dozvole, uslove, potvrde, papire, i da ne upotrebim neku reč koja se mnogo puta smatra, na primer, ispravom koju treba da dobijete jednom i da vam važi 10 godina, a vi je dobijate jednom i svake godine morate da je obnavljate, poput nekih licenci, naplaćujući jednu licencu 2000 evra, i kada je neko ne obnovi, gubi pravo da se bavi tim poslom u vreme kada pričate o zapošljavanju, o nedostatku posla za ljude, o ispražnjenom budžetu itd.
Razlog zašto se ovaj zakon donosi, gde će Vlada da odgovara za propise koje donose oni kojima su preneta javna ovlašćenja je upravo taj, jer se donose propisi koji otežavaju rad privredi, ne samo u smislu raznovrsnih papira koje treba pribaviti, nego zato što to košta, i košta nesrazmerno u odnosu na evidenciju iz koje se taj papir izdaje ili košta nesrazmerno u smislu provere ispunjenosti uslova za bavljenje nekom delatnošću.
Što se pravite da to ne razumete? Razumeće građani kada ovo bude stupilo na snagu. Šta je važno? Odgovornost Vlade inače postoji po članu 57. Zakona o državnoj upravi da kontroliše te propise i te troškove. Ima ovde mnogo većih pravnika, vrsnih pravnika, ja sam ekonomista koji mora da se bavi pravom jer se bavi privredom, ali vi odlično znate kakva su iskustva i u zemljama Evrope, u starim tradicionalnim demokratskim društvima koji imaju mnogo dužu praksu uvođenja ovakvih tela i odlično znate da pojam državne uprave u užem smislu i u širem smislu ni slučajno, tvrdim građanima Srbije, ne obuhvata regulatorna tela. Ni ona koja se tiču radio-difuzije, ni telekomunikacija, ni energetike u smislu zakona odnosno agencije o energetici, jer su to agencije i tela koja su proistekla iz posebnih zakona.
Lepo vas pitam, kolegijalno, uvek lepo sarađujemo – zašto se pravite da ne razumete da nije reč samo o agencijama jer neki organi nemaju u nazivu agencija, ali su po načinu kako posluju, donose propise, kakve troškove stvaraju, u stvari javne agencije. Ali, neke javne agencije koje to imaju u nazivu, uopšte ne potpadaju pod ovaj zakona. Zato se i koristi termin – nosioci odnosno imaoci javnih ovlašćenja. O tome je napisano mnogo, o Zakonu o javnim agencijama koji je donet 2005. godine i koji sam ja nazivala Krivim tornjem u Pizi koji jeste spomenik. Ovaj zakon mora da se ispravi i da bude deo konzistentnog pravnog sistema, a ne da se u skladu sa tim krivim tornjem, ali ne monumentalnom i turističkom atrakcijom nego anomalijom u pravnom sistemu, ne usklađuju drugi zakoni, nego da se on ispravi.
Vi ste imali prilike od 2005. godine do 2012. godine da precizno nazovete imaocima javnih ovlašćenja sve one koji to stvarno jesu i da utvrdite neki kriterijum za to. Ne da niste, nego ste najčešće koristili odredbu iz tog zakona gde kaže, i namerno vam je odbijen amandman, gde vi tražite da to bude i da važi samo za one koje je osnovala Republika. To je suviše uzan krug i mnogo njih ostaje van, a to nije cilj i mi smo to rekli otvoreno.
Član 8. Zakona o javnim agencijama kaže: "Pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada, ako posebnim zakonom nije što drugo određeno". To – ako nije što drugo određeno, to je takva širina i takva mogućnost zloupotrebe da vi imate, da ne idem dalje, Agenciju za privatizaciju koja je osnovana parama građana Srbije. Dok je imala novca, nije bila na uvidu kontroli, niti je prebacivala budžetu prihode. Sada kada je šuplja i potrošena ta kasa, videćemo gde, ona nam je u budžetu od prošle godine vraćena na budžetska jasla, da i nju finansiramo.
Nameru ne da ne možete da osporite, svest o tome šta ovo znači, takođe ne možete da osporite, ni nama, ni sebi. Nemojte da se u odbijanju ovog rešenja rukovodite usko stručnim interesima. Neću nikome da kažem da se rukovodi partijskim, taman posla, svi smo građani Srbije, ali, nemojte da vam advokatura ili bilo koja druga vrsta ličnog posla zamagli interes Srbije u kojoj treba da živite i da radite, jer niste samo advokat nego ste i kupac, nego ste i neko čija će supruga da otvori privatnu firmu pa će se susretati sa ovakvim troškovima, problemima, začkoljicama zbog kojih smo u vrhu zemalja koje nisu poželjne za ulaganja zbog ovakvih procedura i ovakvih troškova koji se ne mogu nazvati ni taksom, ni naknadom, ni bilo kojom drugom uslugom koju vam država uzvraća za novac koji neka takva organizacija uzima u ime države zato što joj je država u jednom ovakvom domu na to dala pravo, makar ono bilo i generalno, jednim ovako lošim zakonom o javnim agencijama.
Menjaćemo mnogo. Ovo je minimum neophodan za početak, ali to nije nikakva seča i giljotina bez odmeravanja i bez izračunavanja koliko to znači a koliko košta. Nemoj da se niko plaši, sretaćemo se ovde svakog četvrtka i svakog utorka na poslaničkim pitanjima, na zakonima, i morate biti spremni da zajedno radimo u stvari na primeni ovog početnog zakona koji mora da uvede red u zemlji Srbiji zato što nas preskupo košta ovakav nered ili eventualno dušebrižništvo prema onom što se ne može nazvati ni regulatorno telo, ni neko ko izvorno vrši svoja ovlašćenja.
Predsedavajuća, ja se više neću javljati ni po jednom amandmanu, jer sam dala obrazloženja za sve. Hvala.