Treće vanredno zasedanje, 26.07.2012.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Nisam rekao da su ostali poslanici zloupotrebljavali Poslovnik. Rekao sam da je on govorio o temi koliko i svi ostali čim ja tumačim da je govorio o temi. Narodna skupština će se izjasniti u danu za glasanje o povredi Poslovnika.
Da li još neko želi reč na amandman na član 38? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Iskoristio bih priliku da izvršimo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima kojima su mandati dodeljeni Odlukom Republičke izborne komisije, pa molim narodne poslanike da uđu u salu.
Istovremeno vas obaveštavam da ćemo danas produžiti rad i posle 18,00 časova, a da ćemo Posebnu sednicu, koja je zakazana za 15,00 sati, održati odmah po okončanju ove sednice.
Pošto su se stekli uslovi predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručena vam je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih radnih mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je i Izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima: dr Aleksandru Radojeviću, Milanu Kovačeviću, Željku Sušecu i Milanki Jevtović-Vukojičić, izabranima sa izborne liste Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić; Radoslavu Milovanoviću, izabranom sa izborne liste Izbor za bolji život – Boris Tadić; Aleksandru Pejčiću, Dejanu Mihajlovu i Gorici Gajić, izabranima sa izborne liste Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica i Enisu Imamoviću, izabranom sa izborne liste Stranka demokratske akcije Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin.
Na osnovu odluke Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima dr Aleksandru Radojeviću, Milanu Kovačeviću, Željku Sušecu, Milanki Jevtović-Vukojičić, Radoslavu Milovanoviću, Aleksandru Pejčiću, Dejanu Mihajlovu, Gorici Gajić i Enisu Imamoviću.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru i molim da pristupe radi polaganja zakletve.
Poštovani narodni poslanici, molim vas da, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupimo polaganju zakletve.
(Predsedavajući čita tekst zakletve, a narodni poslanici ponavljaju.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI!"
Molim narodne poslanike da potpišu tekst zakletve.
Dozvolite mi u vam poželim uspešan zajednički rad predstojećem mandatnom periodu.
Nastavljamo sa radom.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O VLADI.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Gorica Mojović, Nenad Konstantinović, Borislav Stefanović i Srđan Miković.
Primili ste mišljenje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Pre otvaranja pretresa u pojedinostima, podsećam vas da je narodni poslanik Ivan Jovanović pisanim putem povukao amandman na član 7. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga o zakonu u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gorica Mojović.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja, zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođa Mojović.

Gorica Mojović

Demokratska stranka
Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o dopunama Zakona o Vladi podnela sam tri amandmana u istovetnom tekstu.
Sva tri amandmana glase - "briše se" i nisam imala neku dilemu oko toga da treba da podnesem te amandmane sa ovim sadržajem. Zašto? Zato što smatram da je Predlog ovog zakona suvišan, protivustavan, suprotan Zakonu o državnoj upravi, a rekla bih i nedemokratski pa i antievropski. Takođe smatram da je u suprotnosti sa drugim zakonima koje je ova Skupština donela, zahvaljujući kojima su formirana nezavisna tela, institucije ove zemlje, a imenovani organi istih tih institucija, pa bih rekla da u dobrom delu Predlog ovog zakona derogira i samu Narodnu skupštinu, jer oduzima pravo da upravo u ovoj oblasti nastavi na isti način sa donošenjem zakona i formiranjem organa nezavisnih institucija i onda sam morala da se pitam šta je motiv za donošenje ovog zakona i pokušala da ga pronađem u obrazloženju i onome što piše u ovom predlogu zakona i u onome što smo imali prilike da čujemo od predlagača. Jedno vrlo zavodljivo objašnjenje daje se, a tiče se ukidanja različitih agencija za koje pretpostavljam …
Da li bi predsedavajuća mogla da mi omogući malo reda? Stvarno ne mogu da govorim.
Možda su ovde neki zaboravili da više nisu opozicija i da treba sada da se ponašaju kao pozicija.
(Predsedavajuća: Vesna Kovač): Molim narodne poslanike da saslušamo narodnu poslanicu.
Stvarno ne pravim nikada problem i ne dovikujem i ne galamim, pa bih molila da imam isti tretman.
Dakle, pretpostavljam da ni u ovoj sali, a i izvan ove sale ne postoji osoba koja ne smatra da Srbija ima previše agencija, da se nadležnosti tih agencija često prepliću, sudaraju sa nadležnostima ministarstava, da se različite takse, naplate itd. što rasipaju, što presipaju i prosipaju upravo zahvaljujući tim pomešanim nadležnostima i nije sporno.
Postojanje i nadležnosti svih tih agencija treba preispitati i naravno ukinuti. U čemu je problem? Najveći broj tih agencija osnovala je Vlada. Kako ih je osnovala tako može i da ih ukine.
Ono što jeste problem je to što se ovim Predlogom zakona stavlja pod kontrolu Vlade, odnosno stavljaju se pod kontrolu Vlade i svi imaoci javnih ovlašćenja na nivou Republike, dakle, ne samo neke agencije, ne samo ove koje su svima smetnja. Ko su imaoci javnih ovlašćenja na nivou Republike? Narodna banka Srbije, DRI, poverenik za zaštitu prava građana, poverenik za informacije, Komisija za zaštitu konkurencije, Agencija za borbu protiv korupcije, Fiskalni savet, Vlada AP Vojvodine, organi vlasti u gradu Beogradu, u lokalnim samoupravama, univerzitet, možda ne bi bilo prvo iskustvo i prvi put uvedeno u praksu da se ukida autonomija univerziteta, RRA itd. Sve su to institucije koje su osnovane posebnim zakonima koji je donela Narodna skupština, čiji su organi imenovani u ovoj Narodnoj skupštini i sve su to institucije nad kojima Vlada ne može i ne sme da ima kontrolu. Prema tome, ovim zakonom se nezavisnost tih institucija ukida, stavljaju se pod kontrolu Vlade i, kao što rekoh, dobrim delom se ograničava i nadležnost Narodne skupštine.
Imali smo prilike da čujemo od strane predlagača da neće baš ti, da neće Ombudsman. Gde to piše? Ne može se ostaviti na dobru volju, na časnu reč, na "majke mi" nećemo ove nego ćemo neke druge, koji nam se ne sviđaju ili koji nešto smetaju ili ometaju.
Naravno, nema niko iluzija da se nezavisne institucije obavljaju svoj posao na najbolji mogući način. Imali smo u prethodnom periodu priliku da čujemo da su mnoge nezavisne institucije nezadovoljne radom Vlade, pojedinih organa, da nemaju dobre uslove za rad, a ni vlast po nekad nije bila zadovoljna radom tih nezavisnih institucija i mislim da je sve to dobro za demokratiju. To i jeste proces demokratizacije našeg društva, to jeste proces koji smo započeli, koji je daleko od idealnog, ali bojim se da se ovakvim predlogom zakona taj proces zaustavlja i da nova vlast pokazuje opasnu tendenciju da sve stavi pod svoju kontrolu.
Da li su ove nezavisne institucije pod kontrolom i da li postoji mogućnost njihove kontrole? Naravno da postoji i ne razume zašto je bilo neophodno pored postojećeg Zakona o državnoj upravi, koji u članu 5, u članu od 51. do 57. predviđa vrlo precizne mehanizme i ovih institucija, donositi jedan zakon koji nas generalno stavlja pod kontrolu izvršne vlasti, odnosno Vlade Srbije.
Ono što je veoma zanimljivo to je da se kaže na kraju ovog predloga zakona da ovaj zakon ne treba usklađivati sa propisima EU. Smatram da su temeljni principi EU upravo nezavisnost institucija. Uostalom, videćemo za izvesno vreme. Pretpostavljam da će stići i novi izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, pa ćemo videti da li će biti baš pohvaljen ovaj zakon ili će biti označen kao korak Srbije unazad. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja, zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Nenad Konstantinović

Demokratska stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice parlamenta, podneo sam amandman i ovome smo dosta raspravljali i u načelu i nadao sam se da smo se razumeli i da će ovaj amandman ići za tim što je predlagač zakona hteo da uradi, a to je da stavi pod kontrolu ili pod nadzor javne agencije, kako to u obrazloženju Predloga zakona piše.
U obrazloženju Predloga zakona piše da se to odnosi na agencije koje imaju javna ovlašćenja. Pošto to tako piše u obrazloženju Predloga zakona, a ne piše tako u tekstu zakona, predložio sam amandman u tom pravcu.
Danas smo imali raspravu na Odboru za pravosuđe, gde smo ponudili još neke mogućnosti i ponudili smo mogućnost da se to odnosi na imaoce javnih ovlašćenja čiji je osnivač Vlada Republike Srbije ili da se odnosi na imaoce javnih ovlašćenja u skladu sa Zakonom o državnoj upravi.
Zakon o državnoj upravi kaže kome se sve mogu poveriti javna ovlašćenja.
Ništa od svih tih predloga vladajuće većine i predlagač zakona nisu hteli da usvoje. Svi razumni predlozi koji su imali za cilj da poboljšaju tekst zakona, samo zato što dolaze od strane opozicije, bili su odbijeni i vladajuća većina ih ne prihvata.
Tom prilikom smo čuli, u raspravi na odboru, od strane predlagača zakona da se imaocima javnih ovlašćenja smatraju i Advokatska komora i inženjerske komore. Stvarno bi bilo ne jedan korak unazad što smo pričali za onaj prethodni zakon, nego ne znam koliko godina unazad, da Vlada Republike Srbije može da poništava akte Advokatske komore, ili da može da poništava akte Inženjerske komore.
Stvarno vas molim da prihvatite neke od ovih amandmana. Jer, na ovaj način je očigledno da vladajuća većina pokušava da pod diktat Vlade Republike Srbije stavi sve institucije u ovoj zemlji koje imaju javna ovlašćenja. Nigde ne piše da se to ne odnosi na neke osnovane zakonom, ili na neke osnovane od strane Skupštine, ili da se ne odnosi na strukovno udruženje. Ne, odnosi se na sve. To će biti tumačenje. Zahvaljujem se.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Za reč se javio narodni poslanik Srđan Miković.

Srđan Miković

Demokratska stranka
Apsolutno podržavam prethodne govornike i predlagače amandmana da treba ili obrisati član, odnosno prihvatiti određenu korekciju kojom bi se definisalo šta znači pojam imaoca javnog ovlašćenja, u smislu ovog zakona.
Činjenica je da postoji na snazi Zakon o državnoj upravi. Taj zakon u članu 4. definiše da pojedini poslovi državne uprave se zakonom mogu poveriti autonomnim pokrajinama, opštinama, gradovima, gradu Beogradu, javnim preduzećima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama.
Međutim, imaoci javnih ovlašćenja su i drugi subjekti. Javna ovlašćenja su širi pojam od pojma – poslovi državne uprave. Pojam poslova državne uprave je nešto uže, nego javna ovlašćenja. Određena javna ovlašćenja imaju i sudovi. Određena javna ovlašćenja ima i predsednik države. Određena javna ovlašćenja ima i Narodna banka, Ombudsman, DRI, Agencija za borbu protiv korupcije, između ostalog, i Advokatska komora. Sve te pojedine oblasti su regulisane Ustavom, i uopšte ko je nosilac, odnosno ko je imalac. Ranije je bio pojam nosioca javnog ovlašćenja, a sad je pojam – imalac javnog ovlašćenja. Znači, neko je kao takav utvrđen Ustavom, nego je kao takav utvrđen zakonom. U određenim stvarima, Vlada ima određene nadležnosti u pogledu kontrole, ali u pogledu nezavisnih regulatornih tela, tu ne može Vlada da ima one ingerencije koje, ukoliko usvojimo, nepromenjen predlog zakona će imati. Odnosno, dovodi se u pitanje – da li će dalje nezavisna regulatorna tela biti nezavisna regulatorna tela?
Zašto to kažem? Zato što osim Ustava i u odnosu na Ustav, nijedan zakon ne može da bude u suprotnosti. U odnosu na sada važeće zakone, svakim novim zakonom može da se menja i ta materija. Nemamo hijerarhiju propisa da sada, ukoliko je Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije nešto regulisano na jedan način, ukoliko sada izglasamo ovakav zakon, i ovaj zakon će važiti. Postojaće kolizija između jednog i drugog zakona i to će dovesti do problema u praksi.
Zbog toga smatram da je predlog kolege Konstantinovića na Odboru za pravosuđe korektan, kada je traženo, ili da se definišu imaoci javnih ovlašćenja sa onim gde je osnivač Vlada, ili da se definišu imaoci javnih ovlašćenja u smislu Zakona o državnoj upravi, da se to odnosi na poslove državne uprave. Ne bi bilo ništa sporno da se u pogledu poslova državne uprave utegne sve kako treba.
Ukazujem na još jednu stvar. Po pitanju Zakona o javnim agencijama, biće i tu problema i kolizije, ukoliko se ovaj zakon usvoji nepromenjen u odnosu na važeći Zakon o javnim agencijama. Zato mislim da je bolje bilo, pogotovo što ovaj zakon o Vladi nije vremenski, da smo sada u vremenskoj stisci, da moramo da ga izglasamo pre izbora Vlade, taj zakon stupa na snagu tek u nekom narednom periodu nakon izbora Vlade. Bolje da smo to uradili kako treba, da ne bi izazivali ove nedoumice. Moj predlog je bio da se čak taj zakon povuče. U svakom slučaju, smatram da treba prihvatiti makar ove korekcije, što je gospodin Konstantinović izneo na Odboru za pravosuđe.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Izvolite gospođo Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Srpska napredna stranka
Ne bih se javila ponovo da zaista nisu iznete neke notorne neistine koje mogu da proizvedu zabludu kod građana Srbije.
Narodna banka ima izvorna ovlašćenja i ne može je niko smatrati ustanovom koja ima preneta ovlašćenja i ne može je podvesti pod termin – imaoci javnih ovlašćenja. Za to ne morate biti pravnik, dovoljno je da želite da govorite istinu.
Jedini nezavisni organ u smislu suštine značenja reči "nezavisnost" je sudska grana vlasti u ovoj Srbiji. Svi ostali organi su samostalni u vršenju svoje vlasti, svog posla, kao i svaki državni službenik.
Zašto zamenjujete reč "samostalan" rečju "nezavisan" i činite ih sinonima iako nisu u smislu o kojem govorimo, posebno je pitanje. Najzanimljivije je pitanje zbog čega se ovoliko upinjete da informišete građane kako mi nešto što smatramo ukidanjem suvišnog broja agencija, u stvari potajno i prividno pretvaramo u potpunu etatizaciju svih ustanova u ovoj državi?
Dugujem građanima, koji nemaju na uvid ovo obrazloženje, da pročitam šta piše. Članom 1. – odgovornost vlade se proširuje i na rad imalaca javnih ovlašćenja na nivou republike, što je bitno, zato što je veliki deo poslova i ovlašćenja državne uprave zakonima prenet javnim agencijama i drugim imaocima.
Gospodin Konstantinović je obmanuo javnost rekavši da je reč samo o javnim agencijama u obrazloženju, a piše – i drugim imaocima javnih ovlašćenja na nivou republike.
Zašto se ovo mora učiniti? Zato što je obim i karakter tih ovlašćenja takav da njihov rad bitno utiče na sprovođenje zakona, i posredno, na vođenje ekonomske politike, i na otežavanje funkcionisanja privrede zbog stvaranja troškova donošenjem propisa koje čine ti imaoci javnih ovlašćenja, naplaćujući raznorazne dozvole, uslove, potvrde, papire, i da ne upotrebim neku reč koja se mnogo puta smatra, na primer, ispravom koju treba da dobijete jednom i da vam važi 10 godina, a vi je dobijate jednom i svake godine morate da je obnavljate, poput nekih licenci, naplaćujući jednu licencu 2000 evra, i kada je neko ne obnovi, gubi pravo da se bavi tim poslom u vreme kada pričate o zapošljavanju, o nedostatku posla za ljude, o ispražnjenom budžetu itd.
Razlog zašto se ovaj zakon donosi, gde će Vlada da odgovara za propise koje donose oni kojima su preneta javna ovlašćenja je upravo taj, jer se donose propisi koji otežavaju rad privredi, ne samo u smislu raznovrsnih papira koje treba pribaviti, nego zato što to košta, i košta nesrazmerno u odnosu na evidenciju iz koje se taj papir izdaje ili košta nesrazmerno u smislu provere ispunjenosti uslova za bavljenje nekom delatnošću.
Što se pravite da to ne razumete? Razumeće građani kada ovo bude stupilo na snagu. Šta je važno? Odgovornost Vlade inače postoji po članu 57. Zakona o državnoj upravi da kontroliše te propise i te troškove. Ima ovde mnogo većih pravnika, vrsnih pravnika, ja sam ekonomista koji mora da se bavi pravom jer se bavi privredom, ali vi odlično znate kakva su iskustva i u zemljama Evrope, u starim tradicionalnim demokratskim društvima koji imaju mnogo dužu praksu uvođenja ovakvih tela i odlično znate da pojam državne uprave u užem smislu i u širem smislu ni slučajno, tvrdim građanima Srbije, ne obuhvata regulatorna tela. Ni ona koja se tiču radio-difuzije, ni telekomunikacija, ni energetike u smislu zakona odnosno agencije o energetici, jer su to agencije i tela koja su proistekla iz posebnih zakona.
Lepo vas pitam, kolegijalno, uvek lepo sarađujemo – zašto se pravite da ne razumete da nije reč samo o agencijama jer neki organi nemaju u nazivu agencija, ali su po načinu kako posluju, donose propise, kakve troškove stvaraju, u stvari javne agencije. Ali, neke javne agencije koje to imaju u nazivu, uopšte ne potpadaju pod ovaj zakona. Zato se i koristi termin – nosioci odnosno imaoci javnih ovlašćenja. O tome je napisano mnogo, o Zakonu o javnim agencijama koji je donet 2005. godine i koji sam ja nazivala Krivim tornjem u Pizi koji jeste spomenik. Ovaj zakon mora da se ispravi i da bude deo konzistentnog pravnog sistema, a ne da se u skladu sa tim krivim tornjem, ali ne monumentalnom i turističkom atrakcijom nego anomalijom u pravnom sistemu, ne usklađuju drugi zakoni, nego da se on ispravi.
Vi ste imali prilike od 2005. godine do 2012. godine da precizno nazovete imaocima javnih ovlašćenja sve one koji to stvarno jesu i da utvrdite neki kriterijum za to. Ne da niste, nego ste najčešće koristili odredbu iz tog zakona gde kaže, i namerno vam je odbijen amandman, gde vi tražite da to bude i da važi samo za one koje je osnovala Republika. To je suviše uzan krug i mnogo njih ostaje van, a to nije cilj i mi smo to rekli otvoreno.
Član 8. Zakona o javnim agencijama kaže: "Pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada, ako posebnim zakonom nije što drugo određeno". To – ako nije što drugo određeno, to je takva širina i takva mogućnost zloupotrebe da vi imate, da ne idem dalje, Agenciju za privatizaciju koja je osnovana parama građana Srbije. Dok je imala novca, nije bila na uvidu kontroli, niti je prebacivala budžetu prihode. Sada kada je šuplja i potrošena ta kasa, videćemo gde, ona nam je u budžetu od prošle godine vraćena na budžetska jasla, da i nju finansiramo.
Nameru ne da ne možete da osporite, svest o tome šta ovo znači, takođe ne možete da osporite, ni nama, ni sebi. Nemojte da se u odbijanju ovog rešenja rukovodite usko stručnim interesima. Neću nikome da kažem da se rukovodi partijskim, taman posla, svi smo građani Srbije, ali, nemojte da vam advokatura ili bilo koja druga vrsta ličnog posla zamagli interes Srbije u kojoj treba da živite i da radite, jer niste samo advokat nego ste i kupac, nego ste i neko čija će supruga da otvori privatnu firmu pa će se susretati sa ovakvim troškovima, problemima, začkoljicama zbog kojih smo u vrhu zemalja koje nisu poželjne za ulaganja zbog ovakvih procedura i ovakvih troškova koji se ne mogu nazvati ni taksom, ni naknadom, ni bilo kojom drugom uslugom koju vam država uzvraća za novac koji neka takva organizacija uzima u ime države zato što joj je država u jednom ovakvom domu na to dala pravo, makar ono bilo i generalno, jednim ovako lošim zakonom o javnim agencijama.
Menjaćemo mnogo. Ovo je minimum neophodan za početak, ali to nije nikakva seča i giljotina bez odmeravanja i bez izračunavanja koliko to znači a koliko košta. Nemoj da se niko plaši, sretaćemo se ovde svakog četvrtka i svakog utorka na poslaničkim pitanjima, na zakonima, i morate biti spremni da zajedno radimo u stvari na primeni ovog početnog zakona koji mora da uvede red u zemlji Srbiji zato što nas preskupo košta ovakav nered ili eventualno dušebrižništvo prema onom što se ne može nazvati ni regulatorno telo, ni neko ko izvorno vrši svoja ovlašćenja.
Predsedavajuća, ja se više neću javljati ni po jednom amandmanu, jer sam dala obrazloženja za sve. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Gospodine Mikoviću, izvolite.

Srđan Miković

Demokratska stranka
Ne bih mogao da se složim sa konstatacijom da, osim onoga što sam ovde izrekao, bilo šta drugo sam mislio ili sam hteo. Jasno i glasno govorim i ukazujem da ukoliko se Predlog zakona usvoji nepromenjen, Vlada će imati određena ovlašćenja na osnovu ovog zakona, ne samo prema državnoj upravi i ne samo prema onim imaocima javnih ovlašćenja koji obavljaju poslove državne uprave, nego prema svim imaocima javnih ovlašćenja.
Ukazujem da član 137. Ustava Republike Srbije u stavu 2. kaže da pojedina javna ovlašćenja se mogu zakonom poveriti i preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima i javna ovlašćenja se mogu zakonom poveriti, to je stav 3, i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima. O čemu se tu radi? U samom Ustavu su definisane pojedine nezavisne institucije. U samom Ustavu je definisano postupanje određenih, njihova ovlašćenja i ko ih kontroliše, u smislu imalaca javnih ovlašćenja.
Međutim, u Predlogu zakona mi se ne zaustavljamo samo na poslovima državne uprave i javnih ovlašćenja u obavljanju poslova državne uprave, nego praktično dozvoljavamo mogućnost Vladi da interveniše prema svim imaocima javnih ovlašćenja. Nigde ne postoji ta granica i ukoliko se zakon čita onako kako je predložen, praktično i svi oni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima i delatnostima može da podleže kontroli Vladi, poništavanju propisa i svega ostalog.
Zbog toga sam apelovao – dajte da definišemo da imaoci javnih ovlašćenja, taj termin se tumači u smislu da Zakon o državnoj upravi, to je ono što radi državna uprava i to je ono što rade imaoci javnih ovlašćenja u obavljanju poslova državne uprave, ali ne i ono drugo. Plašim se da ćemo time dovesti u pitanje ustavno-pravni položaj svih onih koji treba da budu nezavisni. Otvoriće se čitav niz postupaka za preispitivanje ustavnosti ovih odredbi.