Hvala.
Da li još neko želi reč?
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI I DOPUNI ZAKONA O OSNOVNOM UREĐENjU SLUŽBI BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Snežana Malović, Borislav Stefanović, dr Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, prof.dr Marko Aklagić, Zoran Babić, mr Igor Bečić, dr Branislav Blažić, Marija Blećić, Stana Božović, Zoran Bojanić, Jelena Budimirović, Ljubica Vasić, Irena Vujović, Aleksandar Vulin, Bratislav Gašić, Aleksandra Đurović, Stefan Zankov, Milanka Karić, dr Dragomir Karić, Oto Kišmarton, Miodrag Linta, Saša Maksimović, Mirjana Marjanović, Vesna Marković, prof.dr Zoran Mašić, Jelena Mijatović, Ljiljana Miladinović, Miloslav Milićković, Ljubica Mrdaković Todorović, Dušica Nikolić, Dragan Nikolić, Marija Obradović, Biljana Pantić, prof.dr Milena Poskurica, Zoran Pralica, Marjan Rističević, Mićo Rogović, Mile Spirovski, mr Nebojša Stefanović, prof.dr Ljubiša Stoimirović, Dragan Tomić, dr Aleksandra Tomić, Vladimir Cvijan, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Ivan Andrić, Nataša Mičić, Bojan Đurić, Judita Popović, mr Svetislava Bulajić, Radmila Gerov, Sanja Jeftić Branković, Zoran Ostojić, dr Žarko Korać, Ranka Savić, Miljenko Dereta i Kenan Hajdarević.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kontrolu službi bezbednosti.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na osnovu člana 163. Poslovnika Narodne skupštine odbacio kao nepotpun amandman na član 2. koji je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Odbačen amandman ne mogu biti predmet rasprave. O njima se ne glasa.
Podsećam vas takođe da je grupa od 45 narodnih poslanika poslaničke grupe
SNS, pisanim putem 26. jula 2012. godine povukla amandman na član 1. sa ispravkama.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Snežana Malović.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom.
Odbor za kontrolu službi bezbednosti nije prihvatio amandman.
Da li neko želi reč? Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom.
Odbor za kontrolu službi bezbednosti nije prihvatio amandman.
Reč ima gospođa Gordana Čomić. Izvolite.

Dame i gospodo, drugi amandman danas u raspravi u pojedinostima na predloge zakona koji je sadržaj najlakše napisati a najteže odlučiti da se takav sadržaj amandmana preda u proceduru. Dakle, član 1. se briše.
Zašto to smatram najtežim za odlučivanje? Zato što verujem da amandmanski proces ima za cilj da sagleda tačno kako će odredba na koju želite da podnesete amandman da bude primenjena na koga će da proizvede posledice, na koji način će te posledice biti proizvedene i sve ono što znači delovanje primene zakona jednom donetog u Narodnoj skupštini.
Odluka da se ovaj član briše je doneta zato što ja ne umem da napišem bolje od onoga kako je predloženo a smatram da tako kako je predloženo ne bi trebalo da bude.
Da li je ili nije moj predlog ili predlog predlagača u skladu sa Ustavom i zakonom ostaje za interpretacije.
Ono što ne ostaje za interpretacije a što se moglo dobiti kao informacija, nadam se da ću biti demantovana u informaciji koja je kružila i među poslaničkim grupama i u Narodnoj skupštini u javnosti da će jedan ministar, jedan potpredsednik Vlade biti imenovan za generalnog sekretara. To nije dobro. Nije dobro zato što je ministar o kome je reč ili potpredsednik Vlade o kojem je reč, ako bude potpredsednik Vlade istovremeno i lider jedne političke stranke.
To neće proizvesti dobre posledice ni po koga. Ne sumnjam ovim ni u stručnost, ni u pravo lica o kome se govori da bude ni budući, ni sadašnji predsednik političke stranke, ni izabrani ministar, ni potpredsednik Vlade, ako bude potpredsednik Vlade, ali smatram da gledajući kroz posledice takvog jednog procesa donošenja odluka nije dobro ni po koga. Prvo, nije dobro po tog ministra.
Sa druge strane, razlog zašto da napišem da se briše je takođe u javnosti da je ministar MUP-a koji je trenutno ministar i potpredsednik Vlade imao ozbiljne primedbe na dosadašnji način kako se u skladu sa Zakonom o predsedniku republike imenovao, odnosno ko je bio na mestu, čijom odredbom Zakonom o osnovnom uređenju se menja.
Dakle, osnovna primedba je bila da ministar MUP-a nije bio informisan o raznim stvarima koje su se dogovarale na ovom telu, da nije znao za razne događaje o kojima su se donosile odluke na ovom telu, pa onda ne vidim kako će sada da zna. Tako da dvostruki negativni otisak ove neopozive odluke da izvršna vlast u obliku ministra, politička vlast u obliku predsednika jedne stranke bude isključivo nadležna za službe bezbednosti neće doneti dobre posledice.
Nemam nade će ovaj amandman biti usvojen, ali imam obavezu da branim ono što su osnovne slobode i prava dostignute kada je u pitanju civilna kontrola službe bezbednosti u Republici Srbiji.
Pozdravljajući na kraju ovog obraćanja, odluku da se učini zaista presedan kakav nije viđen u parlamentima i da vladajuća većina svojom odlukom, jedan izuzetno važan odbor za buduće četiri godine, i dalje u Srbiji, Odbor za evropske integracije vodi predstavnica opozicione političke stranke, Milica Delević, iz DS, dakle to jeste hrabar potez. Volela bih da tu hrabrost vidimo kod vladajuće većine i na odbrani ovih osnovnih sloboda i prava. Pogotovo što je pred nama izbor i odlučivanje o još dve komisije. Komisije za izvršenje krivičnih sankcija i Komisije koja po Rezoluciji 1325 usvojena u ovoj skupštini treba da da Izveštaj Savetu bezbednosti UN o stanju službi bezbednosti u Srbiji. Nadam se istoj hrabrosti kao kada je u pitanju Odbor za evropske integracije i u odlučivanju o tome ko će činiti sastav ovih dveju komisija čiji nas izbor čeka pre ili kasnije. Zahvaljuje.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Za to sam da se prihvati ovaj amandman, jer obrazloženje, koje je dao predlagač za izmenu i dopunu Zakona o osnovnom uređenju službi bezbednosti Republike Srbije, je da se uvodi profesionalizacija, razdvajanje najodgovornijih funkcija i rukovodilaca određenih službi i da se proširuje prostor demokratske i civilne kontrole službi bezbednosti.
Mislim da je javnosti poznato da od svog osnivanja SPO se bavi i ovim temama i tražimo da se jednostavno uradi ono u našoj zemlji što se uradilo u svim zemljama, koje su u odnosu na Srbiju od uvođenja višestranačkog sistema, a pre svega mislim na zemlje bivšeg istočnog bloka, u stepenu demokratičnosti i ekonomskog razvoja otišle daleko više od nas za ove 22 godine. Nažalost, do sada nije postojala politička volja. Izuzev SPO, LSV, DHS, LDP, nijedna politička stranka nije davala podršku ovom našem predlogu.
Ovde Vlada kaže da želi u EU. Ne znam u kojoj to zemlji EU i demokratskoj zemlji sveta je moguće da šef vladajuće partije bude ministar vojni, šef svih civilnih i vojnih službi bezbednosti, a premijer najavljuje da će biti ujedno i ministar policije. To su, da podsetimo, stare nerasformirane službe. Umesto da otvorimo dosijee, da se pozabavimo organizovanim kriminalom na dublji, sveobuhvatniji način, da ispitamo kriminal u privatizaciji itd, konzervira se postojeće stanje i, po nama, vrši se nedopustiva koncentracija moći. To je protivno, čini nam se, osnovnim evropskim načelima.
Podsetiću vas da je nedavno održan protest, pošto im je zabranjen štrajk, radnika službi bezbednosti u Francuskoj, koji su se protivili tome da jedan kadar iz službe, koji po njihovom mišljenju nije odgovarao u potpunosti u pogledu stručnih kvaliteta i profesionalnosti, dođe na određeno mesto. Njihov protest je uspeo i uspeli su da izdejstvuju da na mesto na kome treba da bude neko ko je profesionalac, dođe baš profesionalac.
Mislim da smo dobili jasne poruke iz Brisela. Da mi treba da otvorimo tajne dosijee, da reformišemo službe bezbednosti, da se pozabavimo najspornijim velikim kriminalnim privatizacijama, ali mi u ovome ne vidimo tu nameru, niti smo u svim diskusijama buduće vladajuće većine takvu nameru prepoznali.
Glavni zadatak službi bezbednosti je da štite celo društvo i državu, a ne samo političku vlast. Država može biti bezbedna, ali građani u državi mogu biti i ne bezbedni i ugroženi od organizovanog kriminala, terorizma, političke vlasti. Nažalost, Srbija je prepuna takvih negativnih iskustava. Ovo upravo govorim zbog negativnih iskustava i zbog bojazni od povratka negativnih iskustava. Ne kažem da je to namera, ali opravdana i argumentovana bojaznost postoji.
Stepen demokratičnosti i reformisanosti sektora bezbednosti je upravo pokazatelj demokratičnosti celog društva. Promene u sektoru bezbednosti mogu biti doprinos, ali mogu biti i pretnja bezbednosti građana. To je stanovište moje političke stranke. Sve naše službe i policija su opterećeni nedovoljnim otklonom od komunističkog modela tajnih policija i milicije. Mislim da treba prihvatiti ovaj amandman i da Vlada ono zašta se deklarativno zalaže treba da pokaže i u praksi. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Snežana Malović.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Odbor za kontrolu službi bezbednosti nije prihvatio amandman.
Za reč se javio gospodin Konstantin Samofalov. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, DS će glasati za amandman gospođe Snežane Malović i obrazložiću zašto. Kolege iz vladajuće koalicije, kolege koje su na Odboru za kontrolu službi bezbednosti su odlučile da predlože Skupštini da ne prihvati ovaj amandman, ili koncept civilne kontrole ne razumeju, što ih po mom uverenju čini ne kompetentnim da se bave ovako složenim poslom, kao što je kontrola službi bezbednosti ili ga vrlo dobro razumeju, ali žele da ubiju svaku civilnu i demokratsku kontrolu.
U obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti, koji ste vi podneli, kaže se da želite da proširite civilnu i demokratsku kontrolu. Meni nije jasno kako se to proširuje civilna i demokratska kontrola time što se ona koncentriše u rukama jednog čoveka. Ovde imamo situaciju da je gospodin Vučić, za koga se govori da će biti novi sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, ekspert i za vojsku, kao budući ministar odbrane, i za korupciju, i za bezbednost, kao budući potpredsednik Vlade, i za službe bezbednosti. On je ekspert apsolutno za sve.
Da bih približio građanima Srbije šta je uopšte suština civilne i demokratske kontrole, reći ću da se njome bavi ne samo parlament, već i predsednik Republike, ministarstva koja se bave sektorom odbrane i bezbednosti, mediji, nevladine organizacije, građani. Suština civilne kontrole jeste da se ona proširi, a ne da se sve sabije ruke jednog čoveka. Meni ovo sve liči na onu staru narodnu izreku – kadija te tuži, kadija ti sudi.
Do sada je rešenje bilo takvo da je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost šef kabineta predsednika Republike. Razumem da novi predsednik, gospodin Tomisla Nikolić, možda nema poverenja u svog šefa kabineta. Ukoliko on to poverenje nema, ne možemo ni mi da ga imamo. Zato nudimo jedno kompromisno rešenje. Ovim amandmanom predlažemo da predsednik svakako predloži svog sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, jer to jeste u interesu civilne i demokratske kontrole, ali da se ne bi sva moć, kako sam rekao, koncentrisala u rukama jednog čoveka, u ovom slučaju, verovatno, gospodina Vučića, predlažemo da se sekretar ne može imenovati iz redova članova Saveta za nacionalnu bezbednost, a gospodin Vučić, kao ministar odbrane to jeste.
Još jednom ću podsetiti na nešto što se dešavalo prethodnih dana i što govori, u prilog činjenici, da vi očito, iako još uvek niste seli u ministarske fotelje, pokušavate da suzbijete svaku civilnu i demokratsku kontrolu. Činjenica je da ste prekršili pravilo, koje je uspostavljeno još 2004. godine, da predsednici najvažnijih skupštinskih odbora treba da budu iz opozicije, pa tako i predsednici odbora za odbranu i unutrašnje poslove, gde imamo gospodina Bajatovića, uz dužno poštovanje, sa kojim sam imao dobru saradnju, ali on sada dolazi iz vladajuće koalicije.
Takođe i šef Odbora za kontrolu službi bezbednosti je isto tako iz vladajuće koalicije, gospođa Jadranka iz SNS. Dakle, nije vam bilo dovoljno to što uvodite gospodina Vučića, na mala vrata, na sve važne funkcije koje se bave bezbednošću, nego ste i opoziciji, svojevrsnim aktom parlamentarnog nasilja, preoteli ove odbore. Sa time ne možemo da se složimo. S obzirom na to da su nam građani dali poverenje i vama su kao budućoj vlasti dali poverenje da sprovodite promene, mada profesor Mićunović dobro kaže – one ne moraju da budu bolje, nego mogu da budu i na gore. Dali su poverenje i nama kao opoziciji, isto tako kao i vama, da zajedno pokušamo da ovaj parlament učinimo dostojnim građana koji su glasali za njega.
Prema tome, nadam se da ćete uvažiti ove naše amandmane i da ćete sprečiti koncentraciju moći u rukama jednog čoveka. Ukoliko ne, tome ćemo se oštro suprotstaviti. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Jadranka Joksimović, replika.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege, javljam se za repliku pošto me je kolega poslanik imenom prozvao, a ima štošta da se kaže o shvatanju i razumevanju koncepta civilne i demokratske kontrole, a ja bih rekla u jednom širem značaju shvatanja demokratije koju ste nam pokazali za ovih 12 godina, na koji način je shvatate i kako je shvatate.
To je zaista ostavilo ozbiljne posledice po demokratsko uređenje i sistem Srbije, što pokušavamo uvođenjem nekih odredbi koje su u koheziji sa Ustavom, da na neki način makar malo ispravimo, a vi to čak i ne razumete, pa ću sada da pročitam zarad javnosti kako je u stvari u praksi izgledalo rešenje koje vi toliko hvalite sa šefom kabineta.
U praksi je Savet, to sam inače napisala jer sam se sa time bavila, da ne mislite da nekog citiram, je funkcionisao preko Kancelarije za bezbednost i zaštitu javnih podataka, koja je obavljala administrativne poslove, umesto da bude i postane njegov organ za zaštitu i kontrolu, gospodo, dok se biro starao za sprovođenje odluka Saveta i bavio se izvršnim poslovima, umesto administrativnih poslova.
Dakle, Savet nije organ državne uprave u punom smislu tog značenja. Zbog toga Kancelarija za bezbednost i zaštitu tajnih podataka nije mogla da ostvari svoju funkciju, jer se vladine agencije takvog karaktera ne mogu osnivati radi vršenja takvih poslova za organe koji nisu organi državne uprave.
Pošto ste svi izvanredni pravnici, a ja pravnik nisam, ali sam se konsultovala, trebalo bi da makar toliko znate, zbog čega je birou namerno ili slučajno data veća izvršna funkcija od one koju bi on zapravo trebao da ima.
Šta se tu zapravo u praksi događalo? Događalo se da, umesto da se šefovi službi sastaju u pomenutoj kancelariji ili na samom savetu, to je ta demokratija u praksi, oni su se sastajali u birou gde je mogao neko samostalno da kroji i upravlja radom službi, pa čak i bez znanja predsednika, iako to u ovom slučaju nije bio slučaj, ali je mogao da bude ili ostalih članova Saveta. Ovo rešenje je zakonski utemeljeno, ono obezbeđuje zakonitost u radu i koordinaciju rada službi. Ako to niste razumeli, onda niste razumeli koncept civilne i demokratske kontrole. Hvala.

Hvala vam.
Za reč se javio narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Zahvaljujem.
Imajući u vidu da sam lično bio član Saveta za nacionalnu bezbednost, čini mi se da imam dovoljno prava da pojasnim stav Demokratske stranke, a verujem i dobrog dela opozicije.
Naime, da se danas odlučuje o tome da se ukine Savet za nacionalnu bezbednost imao bih potpuno razumevanje, jer pre pet godina, kada je Savet formiran, tadašnja opozicija na čelu sa Tomislavom Nikolićem bila je protiv formiranja Saveta za nacionalnu bezbednost, a gospodin Dačić je govorio da je taj savet anti ustavan. Naravno, jednu stvar pričate kada ste u opoziciji, drugu stvar radite kada ste na vlasti i to je nešto što je politička praksa pokazala i u prošlosti, ali to je činjenično stanje.
Ono što je važno reći, to je da je taj savet kao takav imao izuzetno dobre rezultate i nije tačno da su bila veća ovlašćenja biroa u odnosu na Savet,daleko je to od činjenica, kao što nije tačno da se ovo rešenje suštinski razlikuje.
Ovo rešenje koje je danas ponuđeno je gotovo istovetno, sa tom razlikom što očigledno da predsednik Republike nema ili čoveka dovoljno stručnog ili nema čoveka u koga ima poverenje koji bi mogao da vrši funkciju sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost sa pozicije šefa kabineta, odnosno otvara se novo radno mesto sekretara i praktično se povećava birokratija.
Šta znači sekretar i koliko je on važan i da li je moguće da se u jednom liku objedini član Saveta i sekretar? To bi otprilike izgledalo kao da predsednik Skupštine bude u isto vreme i sekretar Skupštine. Nema to nikakve logike i mislim da je to loše rešenje i mislim da, bez obzira na sve kritike koje nastupaju ovde, naprosto, logika u poslovanju ne dozvoljava se na taj način formiraju državni organi i da umesto da se vodi politika bezbednosti i odbrane i da se u odnosu na tu politiku sistematizuju radna mesta, formacija itd. mi imamo situaciju da u odnosu na ljudske resurse sistematizujemo mesto u Savetu za nacionalnu bezbednost. To je nešto što ne funkcioniše.
Svako ko je vodio neko ministarstvo, kompaniju, privredno društvo itd. zna da prvo postavite sistem koji treba da funkcioniše, a onda taj sistem popunjavate sa ljudima ukoliko ih imate u okviru svog sistema. Ukoliko nemate, onda zapošljavate nove ljude itd.
Ovde je sada očigledno da mi u odnosu na potrebe, moram da kažem, ne znam da li jednog čoveka ili jedne stranke, mi menjamo zakon da bi se te potrebe u potpunosti ispoštovale i da bi se napravila jedna kompletna vertikala kako izvršne vlasti, tako i vlasti u Skupštini Srbije, što može da se vidi kroz odbor i komisiju koja kontroliše ovaj savet. Mislim da je to jako loše rešenje. Mislim da to rešenje nigde u svetu, pa i u Srbiji neće biti prihvaćeno na način na koji je zamišljeno. U ime Demokratske stranke upozoravam da nema logike.
S druge strane, kao neko ko je pet godina bio na čelu Ministarstva odbrane, apelujem da se ne zaboravi da je to jako ozbiljan posao. Ministarstvo odbrane kao jedno veliko ogromno ministarstvo, najkompleksnije ministarstvo u Vladi Republike Srbije uz Ministarstvo unutrašnjih poslova, iziskuje da se time bavite 32 časa dnevno. Ukoliko sutra neko ko je ministar odbrane ili ministar unutrašnjih poslova ili ministar pravde bude i sekretar odbora Saveta za nacionalnu bezbednost, to govori da postoji intencija da se naprosto tim poslom ne radi na njemu sto posto svojim kapacitetom i to je jako loš signal. Mislim da ni na koji način neće unaprediti sistem iz koga bi došao čovek koji bi bio sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost.
Inače, Savet za nacionalnu bezbednost je ozbiljno telo. Zahvaljujući Savetu i Birou mnoge aktivnosti koje su imale naše bezbednosne službe i policija su izvršene na najbolji mogući način. Zahvaljujući tom savetu smo dobili veoma veliki broj pohvala od međunarodne zajednice u borbi protiv organizovanog kriminala, pre svega, i to međunarodnog, onog najžešćeg organizovanog kriminala i mislim da zaista da savet kao takav treba da opstane, s tim što mislim da način na koji se sada planira njegovo rukovođenje u stvari pokazuje da treba da se zaštiti interes onih ljudi koji otprilike vide taj savet kao mogućnost da oni politički profitiraju.
Podsetiću, sekretar Saveta je bio šef kabineta predsednika Republike. Ni predsednik Republike ni on nisu politički profitirali. Naprotiv, danas imaju dosta tegoba upravo zato što su se borili protiv organizovanog kriminala na način na koji to nije viđeno dugi niz godina u Srbiji. Dakle, to nije mesto na kome treba bilo ko da ima egzibiciju, naprotiv to je mesto gde treba profesionalci da rade svoj posao na najbolji mogući način.
Duboko verujem da još uvek postoji dovoljno svesti da amandman koji je predložen treba da se usvoji ili da se ostavi zakon kakav je bio ili da se usvoje izmene koje će onemogućiti da neko bude i član Saveta i u isto vreme sekretar i u isto vreme ministar odbrane ili pravde itd, jer to je onda zaista izuzetno velika koncentracija moći u jednom čoveku.
Ukoliko bi imali antimonopolski zakon koji bi se ticao pozicija u društvu, pozicija u politici, siguran sam da on tako nešto ne bi dozvolio, siguran sam da bi on osporio tu mogućnost i zato bez i malo žuči i nervoze prosto savetujem da se to ne radi i smatram da neće biti dobro za državu i za naše društvo. Hvala.