Hvala. Samo malo pažnje, pošto bih ja da govorim ako mogu. Gospodin predsednik mi je dao reč.
Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani kandidati za članove vlade i premijera, ja bih najpre da se zahvalim predsedniku parlamenta što nam je danas priredio ovaj kondicioni trening od 10,00 časova jutros do sada, a prošli smo samo tri četvrtine vremena, što znači da ćemo završiti za nekih pet, šest sati. Možda smo u velikoj zabludi da mi ovde biramo neku vladu, jer Srbiju će, po svojoj prilici, voditi onaj ko do sutra ujutru preživi.
Dakle, imamo ekspoze kandidata za premijera Vlade i prosto pristup tom ekspozeu, tom zadatku se meni nije svideo. Evo, reći vam zašto. Prosto, budući premijer se opredelio da o svemu kaže po nešto, tako da je on u svom ekspozeu prošao nekih tridesetak tema i zbog tog broja i zbog tog takvog pristupa ne vidi se gde će vlada da fokusira svoju delatnost. Ona će se baviti naravno svim i svačim, naravno razume se, svim aspektima života s pravom i nužno, ali nama je ovde bilo važno da vidimo gde će vlada zapravo da najviše pokaže neki svoj stil, neki svoj cilj, neki svoj identitet kao vlade, te da odabere nekoliko prioriteta, kako bi se to reklo, iako je prioritet jedna stvar, ali je moguće kolokvijalno shvatiti da je to nekoliko tema, gde će zapravo najviše raditi i preko toga pokušavati da reši mnoge i druge probleme, budući da neki veliki problemi vuku za sobom rešavanje manjih problema, onda o manjim problemima ne treba govoriti u ovakvoj prilici.
Imali smo priliku da pročitamo koalicioni sporazum gde piše o svemu po nešto i to je u redu. Međutim, u ekspozeu smo očekivali ipak, tako da kažem, jedno bolje usredsređenje na važna pitanja, a nisu sva podjednako važna, složićete se, neka su strašno važna, neka su manje važna, sva su važna a ne podjednako, u podjednakoj meri. Osim toga ovaj ekspoze je pun nepomirljivih stvari, pun protivrečnosti, pun nekih stvari koje se ne mogu pomiriti jedna s drugom i koje ne mogu da idu jedna s drugom. Ja mislim da vi to nećete uspeti, gospodine Dačiću i da vam je, kako bi narod rekao – Bog otac.
Pomenuću samo nekoliko tih protivrečnosti, mislim da ih je mnogo više, ali dovoljno je, da ne bih ni svoje vreme trošio, da pomenem nekoliko. Recimo, ne možete ući u EU, o tome nije ni reč, ne možete započeti ni pregovore o pristupanju, ako ne priznate Kosovo i Metohiju. Te dve stvari ne idu zajedno.
Prosto, prošla Vlada je imala slogan - i Kosovo i Evropska unija, razbila se o taj slogan kao čamac o sprud. Što se prošle Vlade tiče, još uvek Vlade postojeće, ona nije učinila važan korak ni na jednoj ni na drugoj stvari, zato što su to protivrečne stvari. Morate se opredeliti za jednu. Druga takva protivrečnost je da ne možete razvijati dobrosusedske odnose u ovom našem regionu, kako vi kažete, uz poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Tako ste rekli i tako piše. Vi možete razvijati odnose u regionu, pa i donekle dobrosusedske, ali ne možete uz poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, zato što je najveći deo zemalja regiona priznao KiM. To ne ide zajedno.
Potom, ne možete, kako kažete, razvijati odnos unutar Srbije prema Vojvodini, AP Vojvodine posebno, uz poštovanje i Ustava i Statuta. Ne ide. Statut je neustavan. On nije još proglašen neustavnim, ali je neustavnim proglašen od 22 odredbe Zakona o nadležnostima i direktnom posledicom i Statut će u odgovarajućim odredbama biti proglašen neustavnim. Znači, možete poštovati ili Ustav ili Statut u odnosima sa Vojvodinom, dok se novi Statut ne napravi, razume se. To će morati da dođe na dnevni red. To je opet jedna protivrečnost.
Ne možete, gospodine Dačuću, razvijati poljoprivredu i od nje napraviti, kako vi kažete, strategiju za izvoz, izvoznu strategiju poljoprivrede, a da ostvarite zahtev iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, da do 2014. godine Srbija svede svoje carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije na nulu. To jednostavno ne ide jedno sa drugim. Možete učiniti ili jedno ili drugo. Možda ću o tome imati vremena nešto više da kažem, samo sad nabrajam protivrečnosti u vašem Ekspozeu.
Najzad, ne možete, neću više sa time, sarađivati, kako vi kažete, sa svim državama sveta, naravno, to je samo jedna, kako da kažem, metafora, vi hoćete da kažete da će zemlja biti otvorena za saradnju sa svima u svetu, a da se u toj meri vezujete za jedan pol zemaljske kugle, preko strategije Evropske unije. Evropska unija je bila nekad neka alternativa čitavom svetu, sada je do zapada i zapadne politike, i to njena periferija. To su stvari koje jednostavno ne idu jedne sa drugim i moraćete se u praksi, videćete, opredeliti za jedno ili za drugo. Zato taj ekspoze, pored ove osnovne primedbe, pati od nekih strašnih protivrečnosti, a mislim da je to i posledica vašeg prvobitnog opredeljenja da o svemu po nešto kažete.
Sada ću malo više o nekoliko tema govoriti, koliko mi vreme dopušta. Prvo ću pažnju obratiti na taj odnos prema EU i tu strategiju zemlje koja traje već godinama, razume se, da zapravo svoju sudbinu, ako mogu tako da kažem, svoju strategiju, svoj razvoj veže za sudbinu, strategiju i razvoj ove međunarodne organizacije ili nadnacionalne zajednice, kako god hoćete.
Ne znam da li ste vi imali nekoga ko vam je pripremao taj deo referata, ne mogu svi o svemu sve da znaju, to se podrazumeva, ali prosto Vlada cela, i biće i potpredsednik Vlade za tu oblast i kancelarije, će morati da počne da se bavi EU, onim što se u njoj zaista događa poslednjih godina. Evropska unija je postala za našu politiku već četiri – pet godina jedan nepokretni cilj, cilj koji se uopšte ne menja. Taj cilj stoji negde na horizontu i on je takav kakav jeste, kao da je neko zaustavio sunce u jednom momentu kada se spušta ispod horizonta i sada ono tako stoji.
Prosto, tu se stvari strašno dramatično zbivaju, na koje država mora da reaguje na ovaj ili onaj način. Naravno, ne mogu da govorim o vašem programu, jer ovde postoje samo naznake tako nečega, ali na nivou naznaka simptomi su upravo ovakvi. Evropska unija se nalazi, najveći broj zemalja EU se nalazi u ekonomskoj recesiji. Najveći broj zemalja EU je u velikom javnom dugu. Dakle, ne samo Grčka, Španija, Italija, nego i Nemačka i Francuska i ove razvijenije zemlje. Ukupan dug zemalja EU, država članica, iznosi bliže 10.000 milijardi evra danas. Evropska unija ne zna kako da izađe iz tih neprilika, ona je izgubila efikasnost u delovanju.
Podsetiću vas da je u martu mesecu potpisan jedan ugovor o stabilnosti, a već u junu mesecu je doveden u pitanje. Potpuno je druga strategija nastupila u okviru EU, jer je predsednik Francuske rekao – ne štednja i ne fiskalna disciplina, nego razvoj, i napravio dar mar u celoj toj strukturi. Oni, dakle, imaju teške probleme i neophodnu situaciju da se bave sobom. Znate li vi gde je Srbija njima? Pa, ko oni nama na tom horizontu, nepokretna meta koja se nikada ne može dosegnuti.
Nemojte imati iluziju iz činjenice što se tamo neki aparati te velike strukture bave Srbijom. To su mali aparati u okviru Komesarijata za proširenje. Oni zapravo održavaju iluziju i sebi, a pre svega nama, da EU nastavlja da vodi istu politiku prema kandidatima i zemljama koje žele da pristupe, kao što je to bilo nekada, pre deset ili petnaest godina. Ne, potpuno je druga funkcija tih struktura. To je funkcija zapravo da se održi status kvo i da te zemlje ne počnu da razmišljaju o sebi i svojoj sudbini u okviru ove velike strategije pridruživanja i kasnije pristupanja.
Mi tu imamo već sada velike posledice. Jedna od tih posledica je, to je sada koincidencija sa jednom od ovih vaših programskih orijentacija oko sektora privrede, koji ćemo najviše razvijati. Govorite o poljoprivredi, o proizvodnji hrane, o energetici i infrastrukturi, kao neka četiri najveća sektora. Ako ste spremni da to ozbiljno prihvatite, vi ne možete zapravo sprovoditi one odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje zapravo znače restrikciju carinske politike Srbije. Iako je to pre sedam, osam ili deset godina izgledalo da je moguće, to sada više nije.
Ako se vi orijentišete da subvencionišete poljoprivredu i da načinite od nje dovoljnu razvojnu granu koja će imati dosta viškova za izvoz, vi nećete moći da izvozite u EU, jer ona ima jeftine poljoprivredne proizvode i nećete biti konkurentni. Vi ćete moći da izvozite samo tamo gde traže vaše poljoprivredne proizvode. Danas je Rusija evidentno takva jedna zemlja. Ako budete nastavili sa ovom politikom ne vođenja računa o tome šta se u EU događa, doći ćete zapravo u škripac i nećete ni proizvoditi poljoprivredne proizvode, zato što ćete sa carinom nula doživeti da njihovi jeftini proizvodi preplave naše tržište, a onda samim tim nećete moći ni da izvozite. Čitava vam koncepcija pada u vodu. Zašto? Zato što prosto niste ozbiljno proučili ovaj problem.
Postoje i druge mnogobrojne posledice. Najveća je, razume se, sa Kosovom i Metohijom. O tome ću govoriti na kraju, koliko mi bude vremena preostalo, mada ću gledati da bude malo više jer to je jako važna tema. Imate problem investicija i investiranja. Danas EU ima problem snabdevanja onog stabilizacionog fonda ili stabilizacionog mehanizma. Novcem koji je bio predviđen onim ugovorom koji sam maločas spomenuo, to je 500 milijardi dolara, oni ne mogu da ga napune. Sada traže pomoć od zemalja od kojih se to ne bi očekivalo pre pet ili deset godina, kao što su Kina, Rusija itd. Imaju velikih problema sa novcem, sa investicijama, sa svojim dugovima, sa investicijama na svom prostoru i nemojte očekivati da će neke pare da dođu ovde.
Mi smo napravili plan sa IPA fondovima. Ti planovi se već ne ostvaruju onako kako su bili projektovani pre tri ili četiri godine. Mi ćemo dvanaeste- trinaeste godine dobiti isto onoliko koliko i pre, kada nismo imali pravo na tri komponente na koje smo dobili pravo kada smo postali kandidat. Imajte to u vidu.
Stagnacija treba da vam bude jedan pokazatelj kuda smo pošli. Pitanje je posle trinaeste godine šta će biti sa tim fondovima, obzirom na ovu finansijsku krizu o kojoj govorim.
Dakle, to je jedna stvarno, prosto čini mi se, slepa strategija vezati se za jednu strukturu i sa trgovinskom politikom i sa investicijama, da ne govorim o bezbednosnoj spoljno-političkoj orijentaciji i o mnogim drugim stvarima. Ne kažem da je EU stavljena ad akta. Ona nama mora biti uzor u mnogo čemu u našim reformama, u standardizacijama raznim, ali ovaj projekat ovim sporazumom se mora preispitati i to je tema za ovu vladu, ako hoće ozbiljno da radi.
Druga tema je spoljna politika. To je jedna od tema o kojoj ću govoriti i za koju mislim da bi bolje bilo da ste fokusirali malo više vaš Ekspoze. Naime, danas je svet jako povezan i spoljna politika je, prosto, kako da kažem, sastavni deo i unutrašnje politike. Ona toliko utiče na unutrašnje odnose, da se mora jako pažljivo voditi.
Danas je svet opet pošao nekim drugim smerom nego što je smer strategija ove vlade. Vi ste se ipak orijentisali na tu zapadnu stranu, gde zapravo bliska budućnost sveta, po svoj prilici, neće biti centrirana. Vi ste morali da obratite pažnju na nove pojave i tendencije u svetu, na nove zemlje koje su i privredno jake, a i bezbednosno nezavisne, što je sve nama jako interesantno sa stanovišta interesa naše zemlje. Tih zemalja je dosta. Njih je pet, šest, sedam. One danas sve više vode veoma važnu ulogu u svetskim politikama i u finansijskim i u trgovinskim i bezbednosnim i ne vidim razloga zašto se ta spoljna politika ne bi diversifikovala i zašto se ne bi, iz razloga interesa zemlje, otvoreno okrenula svima onima sa kojima možemo da sarađujemo.
Vi morate uravnotežiti spoljnu politiku u odnosu na dosadašnju Vladu. To je bila neravnotežna spoljna politika okrenuta 90% jednoj strani sveta. Danas je situacija potpuno drugačija i zbog toga i govorim u relacijama ovih primedbi.
Najzad, ono što je najvažnije državno pitanje i kome niste mogli da posvetite više pažnje od dve, tri rečenice, isto onoliko koliko ste posvetili koalicionom sporazumu zato što ste imali jedan vrlo ekstenzivan Ekspoze sa puno tema, jeste KiM. Vi ste rekli da ćete nastaviti dijalog, da ćete učiniti sve da na KiM ljudi žive mirno, da srpska crkva normalno funkcioniše, da obnavljaju spomenici kulture i bogomolje itd. To nisu konkretne stvari i nisu stvari koje upućuju na neku ozbiljnu politiku, bar na nivou onoga što ste vi napisali i što ste danas izrekli. Ne mogu unapred da vas optužujem i da vas kritikujem. Ipak će nama biti najvažnije kako ćete vi voditi vašu politiku.
Ovo o čemu danas govorimo će biti tema za naredne godine, mesece i godine, pa ćemo videti detalj, po detalj kako to funkcioniše. Na nivou ovoga što ste danas izrekli, čini mi se da je to jedno odstupanje od one konstatacije koju ste izrekli i kao podnosilac Ekspozea da je to najteže i najvažnije državno pitanje. To ne sledi niti iz koalicionog sporazuma, niti iz vašeg teksta. Ako ćete nastaviti ovaj dijalog, imate sedam završnih stvari, tzv. dogovorenih zaključaka, mada Bog zna šta je to, ali imate i neke uredbe Vlade kojima treba to da se sprovodi. Ako će se nastaviti u oblasti telekomunikacija i energetike, onda ćete imati isti problem sa kojim se suočio Borko Stefanović, kao učesnik u dijalogu.
Prosto ne mogu da verujem da ćete vi tako elegantno i lagano to da uradite, kao što je on učinio. Vi ćete tu biti suočeni sa ultimatumima, kao što je bio suočen i prethodni pregovarač, i ne sa ultimatumima, nego sa gotovim tekstovima. Zapravo, ti dogovoreni zaključci su papiri koje su oni dobili, prištinska i beogradska strana, kao gotove tekstove. Oni ne liče ni na šta, oni nemaju nikakvu formu, ni političku, ni pravnu, ali zato je naša Vlada donela četiri ili pet uredbi za njihovo sprovođenje.
Mogu da vam kažem, ako ne znate, možda znate i možda kucam na otvorena vrata, već postoji pokrenut postupak za jednu od tih uredbi, za Uredbu o slobodi kretanja pred Ustavnim sudom Srbije. Nije taj postupak pokrenula DSS, ali namerava da pokrene postupak o drugim uredbama, ili možda i o toj.
Naime, ta stvar nije u skladu sa Ustavom i sa zakonom. Uredba služi za sprovođenje zakona, ili međunarodnog sporazuma, ili međunarodnog ugovora, a ne za sprovođenje nekih nedefinisanih papira. Hoću da vam skrenem pažnju da naši postupci pred Ustavnim sudom Srbije obično dobro prođu, u poslednje vreme naročito i budite sigurni da ova odluka koju su doneli o Zakonu o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, da ona nije napisana na brzinu i nije napisana u vreme ovog vladinog interegnuma.
Ako čitate pažljivo taj tekst od sedamdesetak stranica videćete da je jako pravno precizno urađen i da je očigledno rađen mnogo ranije. Možda je trenutak slobodnog disanja i neke slobode u ovom vakumu, motivi su da se upravo sada iznese tu odluku kao i neke druge, ali to nije važno.
Prosto me ćemo vam ponuditi, kako da kažem, elegantan izlazak iz ove teške situacije oko pregovora. Jer taj dijalog zapravo znači prihvatanje nezavisnog Kosova. Sve tačke u svom sadržaju znače zapravo da će naši građani tamo morati da žive po zakonima lažne države Kosovo, da će morati da vade njihova dokumenta, da će morati uredno da se pojavljuju na granici kad uvoz i izvoze ili kada se kreću slobodno, neće se slobodno kretati, nego će davati isprave policijskim i carinskim organima i sve je to strašno i to sve na nivou kretanja.
Ako završite taj posao završićete posao prethodne vlade, a taj posao je bio priznati Kosovo i Metohiju de fakto do kraja. To vam je jedini uslov za dobijanje datuma za pregovore oko pristupanja. Dakle, to je jedini uslov nad uslovima. One uslove koje pominjete u vašem dokumentu oni postoje još uvek ali su daleko iza ovog najvažnijeg.
Zbog svega ovoga, zaključiću sa ovom rečenicom, pošto smo razgovarali o zakonu o ministarstvima i nismo ga prihvatili, imamo kao što vidite vrlo ozbiljne primedbe na ekspoze, dakle, na ono što će Vlada raditi DSS, odnosno njen poslanički klub će glasati protiv kada bude vreme za glasanje. Hvala na pažnji.