Poštovani predsedavajući, gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, lično mi je zadovoljstvo kao i veliko zadovoljstvo poslaničke grupe SPS da večeras ovde u Narodnoj skupštini imamo visok stepen saglasnosti oko onoga što je prethodni rad Zaštitnika građana, konkretno gospodina Saše Jankovića, koji je bio u toj funkciji i da, zapravo, taj visoki stepen saglasnosti ide u pravcu za ponovni njegov reizbor.

Dakle, dužan sam da u ime SPS naglasim, pošto prethodno nije rečeno, i sama je predložila da Saša Janković bude ponovo izabran za Zaštitnika građana.

Dakle, ta institucija, koja je, da tako kažem, veoma mlada u našoj zemlji, u našem društvu, započela je neku svoju istoriju donošenjem zakona ovde u Narodnoj skupštini, a zatim 2000. godine, izborom prvog Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana Saše Jankovića.

Danas kada govorimo o nekim rezultatima i to tim vidljivim i dobrim rezultatima Zaštitnika građana, taj uspeh, naravno, pripisujemo njemu i stručnoj službi, celoj instituciji, ali svakako mogao bih da kažem da ta zasluga na neki način pripada i ovoj Narodnoj skupštini koja je uspela, a čuli smo i iz prethodnog izlaganja, ne baš tako lako da dođe ustanovljavanja i početka rada ovakve veoma značajne institucije, jedne demokratske institucije koja ima veliku tradiciju u drugim zemljama. Još od pre dva veka i nešto više u Švedskoj, to je poznato, a i mnogim zemljama Evrope, pa i van Evrope, od 1970. godine.

Pokazalo se da institucija Zaštitnika građana je veoma značajna i važna za naše društvo i za našu zemlju, za naše građane. Toliko je važna da ako bi mogli to da poredimo kao žedna zemlja kiše i da zapravo iz tih razloga mi imamo i zadovoljstvo građana i na drugoj strani koji su se obraćali instituciji Zaštitnika građana, a da je sve veći broj građana upućen na adresu Zaštitnika građana kako bi ostvario neka svoja prava.

Naravno, mi kao zemlja koja je sada i u tranziciji i koja je živela i u prethodnom jednom drugom sistemu, ne možemo da se pohvalimo ni tim značajnim demokratskim dostignućima, niti tim odnosima i relacijama u kojima je država ili njeni organi svesni svega onoga što treba da bude adekvatan odnos prema ostalima za čiju korist radi, pre svega mislim na građane.

Dakle, govori se o principima dobre uprave koja treba da bude ideal u funkcionisanju države, odnosno organa uprave i svih nosilaca javnih ovlašćenja kako bi išli u susret potrebama građana.

Danas često imamo u Srbiji zapravo funkcionisanje državnih organa i nosilaca javnih ovlašćenja po principima stroge uprave, koja iskazuje jednu moć, često i bahatu u određenom trenutku, neprosvećenu u pojedinim trenucima i, kao što neko reče, nama samima nije jasno šta je njihova uloga i na koji način bi trebalo da se ophode prema potrebama građana. Često u takvoj situaciji imamo zastupanje teze da treba građaninu koji je došao da ostvari svoje pravo, ukazati da nešto ne može da se ostvari, da je to veoma teško, da u svakom drugom ili sledećem pokušaju da se pronađe nemogućnost u ostvarivanju onoga zbog čega je ta stranka došla na taj šalter, umesto da postoji jedan drugi pristup, jedan drugi princip, da se pronađe način kako to može da se ostvari, da se pokaže jedna predusretljivost i jedna želja za zadovoljavanjem određene potrebe stranke koja je došla da ostvari svoje pravo.

Dakle, dugo je potrebno da dođemo do jednog načina takvog razmišljanja, do jedne takve životne filozofije, ali svakako uvođenje Zaštitnika građana u naš sistem je jedan početak koji ohrabruje i koji će sigurno uticati na promenu tih odnosa i na stvaranje jedne veće kulture i drugačijeg ophođenja državnih organa i njenih predstavnika prema potrebama građana u ostvarivanju ljudskih sloboda i njihovih prava.

Čitajući ovaj izveštaj, vidi se to što je već rečeno, da je broj obećanja iz godine u godinu rastao, da je broj rešenih predmeta takođe rastao. Taj broj kontakata koji se pojavljivao iz potrebe građana je sve veći i veći iz godine u godinu. Imamo jedan nesklad između onoga što su normativne budućnosti i taj normativni standard kojim danas raspolaže Zaštitnik građana spram onoga što je stvarnost i što je praksa i da zapravo postoji potreba za proširivanjem onoga što su potencijali u ostvarivanju uloge i rada Zaštitnika građana kao jedne važne institucije.

Socijalistička partija Srbije će svakako podržati u narednom koraku i u narednom periodu, kada dođe na red i to da te normative poboljšamo u smislu stvaranja jednog većeg kapaciteta ove institucije sa svim pratećim službama kako bi Zaštitnik građana mogao još jače i još bolje da izađe u susret i doprinese zaštiti i unapređenju sloboda i prava naših građana.

Mi danas imamo i pokrajinskog ombudsmana, a u pojedinim mestima imamo i zaštitnike građana na nižem nivou u lokalnim samoupravama. Treba razmišljati u tom pravcu da li proširenje te službe treba da ide u pravcu dekoncentracije ove institucije koja postoji kao institucija sa sedištem u Beogradu, sa otvaranjem kancelarija, kao što neke već imamo, u gradovima i u drugim lokalnim samoupravama, pre svega mislim u opštinama, a onda razraditi tu funkcionalnu vezanost između zaštitnika građana koji deluje sa globalnog plana, u odnosu na one koji bi radili u lokalnim samoupravama.

To je svakako potrebno, jer vlast sama po sebi, a kada kažem vlast, mislim pre svega na nosioce javnih ovlašćenja, koji imaju tu tendenciju osiljavanja, odvajanja i distanciranja u svom odnosu i ponašanju prema korisnicima svojih usluga, odnosno u odnosu na građane i stalno je potrebno da se na to ukazuje.

Pored onoga što je bila aktivnost Zaštitnika građana, koja se zasnivala na onome što su bile pritužbe građana, kao i preduzimanje određenih mera i aktivnosti po sopstvenoj inicijativi, ništa manje nije bilo važno njegovo ovlašćenje savetodavnog delovanja, u smislu preventive i edukacije.

To pitanje preventive i edukacije je veoma važna funkcija i momenat u radu Zaštitnika građana, jer je zaista potrebna u našem društvu velika i široka edukacija, kako onih koji su u funkciji da pružaju određene usluge, odnosno da daju i da vrše određena javna ovlašćenja, a sa druge strane, edukacija širih masa građana koji koriste ta prava.

Naravno, ne može samo Zaštitnik građana da se bavi pitanjem edukacije. To je jedan složeniji problem koji bi trebalo da se razmatra i ustanovi i sa aspekta obrazovnog sistema i koji bi dao doprinos onome što treba da bude sutra, prekosutra ili, neka to bude daleko od nas, ali mi taj cilj pred sobom moramo da vidimo, a to je svakako jedan viši stepen i kulture u ophođenju prema građanima, jedna visoka kultura u uvažavanju potreba građana za svojim slobodama i pravima i jedna predusretljivost na jednom visokom nivou od strane organa uprave, ili ovih koji daju javna ovlašćenja, u odnosu na građane.

Pomenuo bih još samo da u onome što treba da bude podrška svakako je, pored onoga što je povećanje kapaciteta Zaštitnika građana u smislu povećanja broja službenika, stručnih ljudi, dekoncentracije tog organa itd, ali to treba sve urediti zakonom. Valja ukazati i na ono što je bio taj veoma težak početak u stvaranju tih elementarnih potreba iz početka, u stvaranju i dobijanju od države prostornih uslova, kao i drugih materijalnih uslova.

Ima se utisak, ne samo kada je Zaštitnik građana u pitanju, nego i druge institucije koje imaju taj regulatorni i nezavisni status i ulogu, veoma su teško počinjali i čini se da je država nekako lakše ustanovljavala određen normativ, pravna akta koja regulišu tu oblast, a da pri tome ne stvaraju odgovarajuće uslove za početak rada, bar one elementarne.

Država se malo i trapavo odnosila, ili čak oklevala, u onome što je stvaranje tih pravnih uslova za jednu punu i pravu aktivnost i rad, u konkretnom slučaju Zaštitnika građana, kao i drugih nezavisnih institucija koje su danas isto tako važne kao i ova.

Naravno, sa ovim pitanjem se neću posebno baviti. Već imamo dobre pomake u tom pravcu u odnosu na same početke, ali valja nastaviti u tom pravcu i davati punu podršku daljem razvoju ovih institucija, pa i institucije Zaštitnika građana.

Nisam uveren da u ovoj narodnoj skupštini, pošto postoji visoka saglasnost oko ponovnog izbora gospodina Saše Jankovića za Zaštitnika građana, da neko od poslaničkih grupa to čini iz nekih lukrativnih razloga, u smislu političke koristi, pa mu zbog toga daje podršku. Mislim da postoji visoka svest u ovoj narodnoj skupštini, i među pozicijom i među opozicijom o tome, da je zaista potrebna jedna takva institucija koja će premošćavati tu polarizovanost, koja je često i nesvesna u nekim slučajevima između organa vlasti i između građana. To je veoma mukotrpan i dugotrajan proces koji valja podržati. Narodna skupština će svakako podržati i dalje jedno takvo nastojanje daljeg razvoja i napredovanja uslova za rad Zaštitnika građana. Time će Zaštitnik građana u narednom periodu, sa svojom službom i saradnicima, postići još veće rezultate, a to će biti i rezultati ove narodne skupštine u kojoj mi danas odlučujemo.

Da zaključim, s obzirom da je SPS predložila Sašu Jankovića za ponovni izbor, kada budemo glasali u subotu, podržaćemo svi njegov izbor, u jednoj velikoj nadi da će nastaviti ovako kako je radio u proteklom periodu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodinu Mihajloviću.
Dajem reč ovlašćenoj predstavnici DS, gospođi Gordani Čomić.

 Zahvaljujem se. Dame i gospodo, zadovoljstvo je danas i večeras govoriti na sednici Narodne skupštine i ostaviti svoje reči u stenogramu, istovremeno zbog toga što u ime svoje poslaničke grupe želim da obavestim narodne poslanike da smo jedni od predlagača Saše Jankovića za izbor za Zaštitnika građana, ali jednako tako važno i zbog teme o kojoj treba da bude reči tokom ove sednice, kada razgovaramo o razlozima pro et kontra da se bilo ko, u ovom slučaju Saša Janković, izabere ili ponovo izabere za zaštitnika građana, jer se radi o ljudskim pravima i slobodama.
Kada god je tema o ljudskim pravima i slobodama, onda vrlo pažljivo treba meriti svoje reči koje ostaju u stenogramima sednica, za svedoke koji će gledati nas učesnike u kratkom ili u dužem vremenu i po tome ceniti da li smo umeli da budemo ljudi.
Kada kažem da li smo umeli da budemo ljudi, onda mislim pre svega na funkciju Zaštitnika građana, koja mu po zakonu i pripada. To je da, kad bilo ko od nas voljom građana, voljom druge institucije koja nas imenuje ili nas izabere, našim uobičajenim rečnikom rečeno – dobije izliv vlasti u mozak, tako da šteti onima koji ga na poziciji javnih poslova šalju, onda vrlo dugo vremena u evropskim institucijama, a u Srbiji pogotovo, nije bilo nikoga osim institucije Zaštitnika građana da jednako podržan, jednako osporen od svih onih koji izliv vlasti u mozak imaju i od svih onih koji imaju štetu od toga, uradi nešto da bi svima objasnio šta su ljudske slobode i prava i da nemamo moći, dovoljno velike, kojima sme i da se usudi da krši tuđe ljudske slobode i prava.
To se dešava. Naravno, ljudi smo i neprekidno kršenje ljudskih prava, primera loše uprave, umesto dobre, ima u svakom društvu i u svakoj državi, pa tako i u Srbiji.
Zato je ova sednica važna i zato je važno da kada bude gotov izveštaj naravno, nesporno izabranog Saše Jankovića, za sledeću godinu da takođe imamo sednicu u Narodnoj skupštini, kao što smo i imali, da kroz odbore i kroz javna slušanja pažljivo saslušamo zaključke i preporuke Zaštitnika građana i da po tim preporukama postupamo. Prava zaštita slobode i prava počinje kada svi oni koji misle da imaju moć u rukama, razumeju da to ništa nije kobajagi i da ne može samo tako da se kaže, a da nije važno da li će da se uradi i da svaka reč koja se nemarno izgovori, a tako da ugrožava nečija ljudske slobode i prava, bude mnogo skupa reč i u domaćoj, i u međunarodnoj javnosti, a da reč koja je izgovorena ne može da bude povučena, ne vladate više njome.
Tako treba da pazimo i kada reči izgovaramo i kada se tim istim rečima obraćamo drugima koji od nas s pravom traže da obavimo posao za koji smo birani na bilo kom javnom poslu u društvu, i u državi, na bilo kom nivou lokalne vlasti, pokrajinske vlasti, vojvođanske vlasti, gradskih vlasti, Narodne skupštine, ministarstva, svih onih delova državne uprave gde smo obavezni da mislimo na to kakav će komentar imati Zaštitnik građana, Saša Janković, ako bilo ko od onih koji su korisnici usluga državne uprave imaju problem sa nekim ko je na mestu gde ta usluga treba da se pruži.
Zato je važno razgovarati o izboru, i zato je važno imati sednicu sa raspravom o izveštaju Zaštitnika građana. Druga stvar zbog koje je važna ova sednica je što se kroz primer prvog izbora i sadašnjeg reizbora Saše Jankovića može kao paradigma pratiti teškoće, i lepote, i prepreke, i podsticaji u izgradnji institucija u društvu koje se menja, kakva je Srbija.
Prva stvar je, da je institucija Zaštitnika građana i zakon bio jedan od zakona koji je omogućio međupartijsku saradnju. Demokratska stranka Srbije je naravno, i Narodna skupština u sazivu između 2004. i 2008. imala inicijativu sa onima koji su imali vladajuću većinu za tih četiri godine, ali nije bila u tome stvar. Stvar je bila u tome da je postojala svest da o nekim temama možemo da imamo uspeha kao društvo, kao institucija, samo ako bude međupartijske saradnje.
Jedna od takvih tema je Zakon o Zaštitniku građana, drugi je bila Zakon o državnom revizoru, Zakon o sukobu interesa, Rezolucija o pridruživanju Evropskoj uniji. Imala sam sreće pa sam učestvovala u sve jednoj od tema koja je bila predmet međupartijske saradnje.
Šta je dobra vest, od zakona koji nam je omogućio da prvi put biramo Sašu Jankovića? Uklanjanje otvorenog neprijateljstva, koji potiče prvo iz neznanja, a onda podstiče iz nedostatka veština šta znači odlučivati o javnim poslovima, koje mnogi od nas imamo kada dođemo prvi put u institucije, prosto biva lakše uklonjeno, ako treba da se prethodno neprijatelji, prethodno ljudi koji se ne javljaju jedni drugima na hodniku, to nikad nisam mogla da razumem, jednostavno prođe čovek pored tebe i ne kaže dobar dan.
Dakle, od takvog jednog stanja je tema donošenje zakona o Zaštitniku građana omogućila međupartijsku saradnju. Zašto je to važno? Zato što je prvobitna odluka da Zaštitnika građana biramo sa dvotrećinskom većinom, a sa sasvim sigurnom većinom bila prvi put tema da vidimo oko čega mi uopšte možemo da se dogovorimo. Ako ne možemo da se dogovorimo o stanju ljudskih sloboda i prava, a o čemu onda možemo? Ako ne možemo da se dogovorimo o revizoru, žao mi je što Rade Obradović tu, pošto je on zaslužan za taj deo posla, ako ne možemo da se dogovorimo da je zajednička korist da neko kontroliše javne finansije, onda oko čega možemo da se dogovorimo?
Paradigma je zato što je taj proces išao teško, ali je jednom otpočet ipak tekao. Paradigma je i zbog toga što ću podeliti informacije koje imam o tome kako to izgleda kad ste prvi put izabrani za zaštitnika građana, jer sasvim sigurno znam da izgleda tako da neko ko je dobio podršku Narodne skupštine, izađe ne na ovoj adresi, nego na adresi Kralja Milana 14 i počinje ni od čega. Zato je paradigma kojom se menja Srbija, može samo da javi onima za koje zna da će mu biti drago, dobio sam podršku Narodne skupštine, ustanoviću instituciju Zaštitnika građana.
Da je samo taj trenutak, koji je Saša Janković imao u sećanju, za tu instituciju, možda ne bi trebalo da ga spominjem, ali tako je za svaku od institucija koja se prvi put ustanovljava. To je najveći izazov. Za 20 godina će ova skupština, gde ću ja predsedavati kao najstarija narodna poslanica nakon nekih izbora, birati nekog Zaštitnika građana i kada ga pitaju - gde ćeš da ideš, a on kaže – tamo mi je adresa, kad ga pitaju – a šta ćeš da radiš, a on kaže – oduvek se tako radilo. Kazaću mu se – pile moje, nije se tako radilo, nego je Saša Janković to sve počeo ispočetka, pa uradio uz mnogo prepreka. To je dragocenost koju imaju pioniri u institucijama.
Šta je još paradigma kada je u pitanju Zaštitnik građana? Nemogućnost da se zaista dopre i informaciono onoliko široko koliko se želi, ali očigledna volja da se najpre o onome što je nadležnost Zaštitnika građana podeli informacija sa prvim korisnicima i da se stvore kanali komunikacije sa onima koji su izvršna vlast ili na bilo kom nivou javne vlasti. Sa koliko teškoća je to išlo, ja to znam malo, a gospodin Saša Janković sasvim detaljno. Koliko je obeshrabrujuće, s vremena na vreme, bilo kada imate pred sobom prepreku da se nešto desi što je svima logično - ljudska prava zatvorenika. Sasvim logično da Zaštitnik građana prati kako se i da li se poštuju ljudska prava zatvorenika. Svi razumemo da to negde piše, svi smo za da se to radi, međutim prepreke postoje, pa postoje, iz prostog razloga što niko pre toga nije bio u procesu zaštite ljudskih prava zatvorenika.
Prava deteta, proširenja onoga što je staf, što je služba, specijalizovana, podnošenje izveštaja, dijalog sa poslanicima u Narodnoj skupštini, intervencije o amandmanima, u zakonima, odlično predstavljena Srbija u međunarodnim institucijama, nikad sa percepcijom koja bi bila različita od činjenica, nego pokazivanje jednog vrednog lica Srbije u međunarodnim institucijama kada je u pitanju zaštita ljudskih prava. Sasvim sam sigurna, uvek nezadovoljstvo, jer rezultat kada se dan završi i izađete na ulicu, ne može da bude rezultat koji pruža zadovoljstvo da je veliki posao obavljen.
To je ta muka prvih institucija i pionira koji prave institucije, pa bez obzira gde su. Strašno mnogo rade i strašno mnogo rezultata, a nemate utisak da je zaista proces pomeren dovoljno daleko i dovoljno duboko da više ne može natrag. Ovaj izbor je dokaz da je proces bezbedan, kada je u pitanju institucija Zaštitnika građana, i da su prošli svi oni mali i veliki, namerni i ne namerni delovi procesa, od toga da te institucije nema u Ustavu, preko toga da se nema odgovarajućeg prostora, preko toga da se nema sagovornika, preko svih vrsta nesporazuma koji su u ovom mandatu, srećom, iza Saše Jankovića.
Šta bih volela da vidim u sledećih pet godina? Volela bih da vidim sednice Narodne skupštine, gde će se raspravljati o izveštaju Saše Jankovića i gde će Saša Janković, pitate šta ste uradili sa preporukama? Šta ste uradili sa zaključcima koje je Odbor dao i koje imamo ovde. Volela bih da vidim posebne sednice koje su moguće po našem Poslovniku na zahtev bilo koje poslaničke grupe, gde bi se u trosatnom vremenu, uobičajenom obliku kao što su to i poslanička pitanja pretresalo stanje zaštite ljudskih prava i sloboda, svest o tome koliko je to značajno ovde u Narodnoj skupštini. Biće mi drago da kada se odredi dan za glasanje i kada se sa velikom verovatnoćom dogodi to da će najverovatnije sve poslaničke grupe, verovatno onda i svi poslanici, prisutni na danu za glasanje, glasati za izbor što će Saša Janković ovog puta moći da izađe ispred zgrade Narodne skupštine i što će imati kancelariju i telefon i stolicu i sve ono što nije imao pri prvom izboru i što je zajedno sa svojim saradnicama stvorio sam.
Ono što bih volela da vidim strateški je da nam Zaštitnik građana u saradnji sa Narodnom skupštinom predloži kako bi izgledala neka buduća mreža.
S obzirom da institut Zaštitnika građana nije hijerarhijski i da od toga kako će komunicirati Zaštitnik građana, ovde izabran ili vojvođanski Ombudsman, odnosno Zaštitnik građana ili lokalni, da to najpre zavisi od svih vas koje neko sa dobrom procenom birao, da se brinete o tome da ljudima u najmanje mogućoj meri budu kršena ljudska prava.
Dakle, da vidimo u razgovorima da li kroz okrugle stolove, da li kroz slušanja, kako bi izgledala ta mreža, tako da u razgovoru sa vama, kao sa nekim koga mi biramo osetimo da li će u svakom delu Srbije biti nešto što će podrazumevati osnovnih ljudskih građanskih sloboda i prava. Naravno, volela bih da se glasnije i jasnije, u saradnji sa drugim institucijama poverenicima za ravnopravnost razvije tema o ulozi i položaju žene u Srbiji, bez obzira da li su na javnim poslovima, da li su u sektoru diskriminacija, da li su u zdravstvenim diskriminacijama, ali prosto da iskoristimo vaš budući mandat za detaljno gledanje konteksta svake od grupa koje vam se obraća za zaštitu.
Sa zadovoljstvom ću glasati u danu za glasanje i sa istim zadovoljstvom učestovati u svim budućim debatama, prepirkama, raspravama, svemu onom što ćemo zajedno učiniti da bi poštovanje ljudskih prava i sloboda, da bi svest o tome koliko je to bilo važno, bilo zaista ostvareno u Srbiji. Neće vam biti lak posao, ovo je redak slučaj da cela Skupština nema spor o tome da glasa za ili da glasa protiv i to je nekad mnogo teže nego ako se izborite za 126 od 250. Isto tako nemam nikakvu sumnju da među nas 250 nema niko ko će vam direktno praviti prepreku u budućem radu, tako da kad budemo slušali izveštaj 2017. godine da vidimo mnogo belih strana tamo gde su sada problemi u Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem se gospođi Čomić.
Obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja jedinstvenog pretresa prijavili za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika, podnele su poslaničke grupe Nove Srbije, LDP, URS, DSS, SPS i SNS. Vreme je predviđeno Poslovnikom prema veličini grupa.
Prva je na redosledu gospođa Zlata Đerić iz Nove Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Jankoviću i poštovani građani Srbije. Zaista je velika šteta da ovaj prenos građani nisu mogli da vide u neko primerenije vreme u vreme kada oni zaista u mnogo većem broju prate sednice Narodne skupštine, jer ono što se dogodilo u Srbiji, danas na ovoj tački dnevnog reda je ravna alhemiji. Gospodin Saša Janković, je uspeo, narodskim jezikom rečeno da pomiri rogove u vreći i da svi budemo jedinstveni oko Predloga zaštitnika građana u sledećem mandatu. Nova Srbija se pridružila podršci gospodina Saše Jankovića i svakako da ćemo u danu za glasanje podržati njegov izbor. To je možda i jedina tačka dnevnog reda, jedino glasanje koje će imati nepodeljenu ovu skupštinu i to je nada za Srbiju da ovde može i pozicija i opozicija da se ujedine oko nečega što zaista vredi.
Ja se gospodinu Saši Jankoviću zahvaljujem pre svega što smo imali priliku da prepoznamo i njegovu iskrenost i samopregor u radu i kada smo govorili o njegovom godišnjem izveštaju koji je on zaista u jednom kvalifikovanom i vrlo kvalitetnom obliku predao ovoj narodnoj skupštini, sećam se da sam i tada rekla da želimo svi, pre svega gospodin Saša Janković, da bude jedini državni činovnik koji nije zaradio svoju platu, i da njegov izveštaj bude vrlo tanak, jer to će značiti da on u Srbiji nema posla i da je Srbija poslala zemlja kakvu svi želimo i kakvoj svi težimo. Naravno, dug je put do toga i mi ne treba da odustanemo od tog puta, ne treba da odustanemo od toga da Zaštitnik građana u ovoj zemlji ima što manje posla.
Dakle, njegov izveštaj koji je bio kvalitetan, nažalost i vrlo obiman, govori da je u Srbiji mnogo toga moralo da se radi u pravo u kancelariji Zaštitnika za prava građana. Osim toga, on je podneo i blizu 30 posebnih izveštaja, osim toga, zaista je podneo i mnogo raznih inicijativa i ovom Domu oko svakog zakonskog predloga maksimalno se angažovao da nam ukaže na one članove koji bi mogli da budu sporni i da na neki način oštete nečija prava.
Mi smo mu zbog toga zahvalni. Ponekad nije bilo dovoljno sluha, ali njegov trud je svakako prepoznat. Ono što je vredno spomenuti u radu zaštitnika građana, ono zbog čega će Nova Srbija podržati izbor gospodina Saše Jankovića da bude ponovo u sledećem mandatu sledećih pet godina Zaštitnik građana je svakako to da je svojim radom očuvao poverenje u instituciju koju predstavlja, samim tim obavezao sve nas da vratimo poverenje institucijama. Ovim današnjim ovakvim jedinstvenim nastupom i pozicije i opozicije, učinio nas upravo na ovako važnoj temi da se bar u jednom trenutku svi osećamo kao pobednici. Njegov posao u sledećem mandatu zbog toga neće biti lak, mislim da će mu čak biti mnogo teže da opravda ovako ogromno poverenje. Mislim da će on to kao i do sada činiti sa iskrenošću i samopregorom koji je do sada činio. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođi Đerić.
Reč ima gospođa Radmila Gerov iz Liberalno demokratske partije.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine Jankoviću.
Meni je drago da je Liberalno demokratska partija 2007. godine vas predložila za zaštitnika građana. Pre svega smatrajući da kao nezavisan državni organ treba da radite zaštitu građana, svih njihovih prava i kontrolu rada državne uprave. I zaista smo se kao naša poslanička grupa trudila svo vreme da se obezbede adekvatni uslovi kako bi tu funkciju mogli da obavljate. Trudili smo se da dobijete i određeni broj zamenika koje sada imate i danas smatramo da je taj broj nedovoljan, kao i broj radnika koji imate u službi, kako biste još kvalitetnije obavljali svoj posao.
Mi smo ovde u današnjoj raspravi imali prilike da čujemo od jednog poslanika SNS, da SNS 2007. godine nije glasala za vaš izbor. Naravno da nije jer tada nije ni postojala, tada se zvala Srpska radikalna stranka. Verujem da će u danu za glasanje poslanici te stranke glasati za vas.
Marta ove godine smo želeli i dali predlog da se vi ponovo reizaberete na funkciju koju obavljate. To smo uradili i sada pred Odborom za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Zbog čega? Pre svega zato što smatramo da ste vi, gospodine Jankoviću, institucija. Vi ste institucija u ovoj zemlji. Vi ste svojim radom, poštenjem, svojom energijom i onda kada niste imali uslove za rad bili spremni da se borite za prava građana ove zemlje. U vas građani Srbije imaju poverenje, a kod građana Srbije se jako teško stiče poverenje. U vas imaju poverenje, i to mi je zaista drago, i međunarodna javnost, kao i institucije kao što su UN. Zato smatram da smo mi u Liberalno demokratskoj partiji bili u pravu kada smo vas 2007. godine predložili za Zaštitnika građana, pre svega zato što ste sve ovo vreme savesno i odgovorno obavljali svoj posao. Znam da broj predmeta koji ste imali ovih pet godina u obradi nije bio mali.
Nažalost, mogu da kažem da smatram da ćete u narednom periodu imati još više posla i žao mi je zbog toga. Volela bih da, kao svoje kolege, dođete sa izveštajem da nema više problema u Srbiji. Nažalost, mislim da to tako neće biti.
Pošto ste ovde prisutni, želela bih da vam ukažem na jedan problem, tj. na jedan mejl koji ste dobili pre pet dana, a koji se tiče diskriminacije žena u Borskom okrugu. Možda zbog velikog broja predmeta koji ste dobili niste obratili pažnju, ali tu se ne radi o jednoj osobi, nego o svim ženama koje žive na teritoriji Borskog okruga u četiri opštine, to su Bor, Majdanpek, Negotin i Kladovo. Naime, u Borskom regionu se ne radi nijedna usluga vezana za lečenje steriliteta, kao ni one koje se odnose na lečenje uzroka višestrukih spontanih pobačaja. Pacijentkinje iz Borskog okruga prinuđene su da sve potrebne analize rade u najbližoj ustanovi koja ih radi, a to je Beograd. Borska filijala fonda za zdravstvenu zaštitu ne dozvoljava pacijentima da o trošku fonda se ovde leče. Sve ostale filijale, ja sam danas proverila, Zaječarska filijala, Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad, svi takve pacijentkinje upućuju na lečenje.
Lekarska komisija u Negotinu ima za predsednika člana komisije, lekara iz Bora, to je gospodin Ljubiša Tikić. Cela komisija u Kladovu je iz Bora, sa istim čovekom na čelu. Oni tumače i obrazlažu zbog čega odbijaju žene za takvo lečenje, da postoji mišljenje filijale Fonda iz Beograda da ove ustanove tražene usluge nisu iskazale pojedinačno, već samo zbirno u svom planu rada, iz čega oni izvlače zaključak da usluge ne idu na teret fonda. Žene koje žive u Beogradu ili nekim drugim gradovima sve te usluge mogu da rade sa uputom svog izabranog lekara, čak im ne treba ni lekarska komisija. Ostale žene u drugim regionima, uzeću naš susedni Zaječarski okrug, bez problema dobijaju upute od komisije. Jedino Borska filijala fonda za zdravstvenu zaštitu ne dozvoljava ženama da prođu lekarsku komisiju.
Vama se konkretno mejlom, pre par dana, obratila Nadežda Todorović iz Negotina koja je imala četiri spontana pobačaja i izgubila bebu u osmom mesecu trudnoće. Niko je nije uputio na utvrđivanje eventualnih uzroka, iako ima 43 godine i nema nijedno dete. Ona je obavila sve potrebne preglede, došla ovde u Klinički centar Srbije, bila kod profesora Aleksandra Ljubića i na osnovu njegovog izveštaja o traženim analizama otišla je kod svog izabranog lekara, koji je dao predlog za komisiju. Komisija je, naravno, odbila zbog takvog tumačenja beogradske filijale.
Smatram da je ovo direktna diskriminacija žena koje žive u Borskom okrugu. Ne znam koliko znate, pre svega, plate u Borskom okrugu su duplo manje nego u velikom delu Srbije. Natalitet u Borskom okrugu je među najmanjima u Srbiji. Veliki broj žena ne može prirodnim putem da ostvari potomstvo i zaista ne razumem zbog čega samo žene iz Borskog okruga, a to nije samo slučaj ove gospođe, ima ih mnogo, nikako ne mogu te osnovne preglede da dobiju od strane Borske filijale, fonda za zdravstvenu zaštitu, tj. tačnije, njih komisija stalno odbija, iako imaju uplaćena sva potrebna osiguranja. To jasno govori da je ženama u Negotinu i u Kladovu onemogućeno pravo da urade te preglede, kako bi išli na vantelesnu oplodnju i postale majke.
Time je narušeno njihovo pravo, čak i da imaju novac, opet su diskriminisane jer ne žele da se leče u privatnim klinikama i zaista nije u redu da ostali fondovi, sem Borske filijale, sve takve iste slučajeve komisije odobravaju, žene bez problema dolaze na lečenje u Beograd. Mi imamo samo takav slučaj sa Borskom filijalom fonda za zdravstvenu zaštitu u Boru.
Verujte da to nije mali broj žena. Vama će se ovih dana obratiti još nekoliko žena samo iz Negotina, obratiće vam se žene iz Kladova i ja vas molim, kažem, imali ste puno predmeta, niste obratili pažnju na ovo, ali ako želimo da govorimo o povećanju nataliteta, onda treba utvrditi zbog čega se Borska filijala fonda za zdravstvenu zaštitu tako ponaša prema ženama iz Borskog okruga.
Nadalje želim da kažem da će LDP vas podržati za Zaštitnika građana, jer ste to pokazali svojim dosadašnjim radom, što sam već i rekla. Imamo potpuno poverenje u vašu stručnost i vašu spremnost da se borite za ljudska prava i vašu hrabrost da, kada smatrate da su ljudska prava ili da je državni organ oštetio građane, to kažete bez obzira na to ko je na vlasti u ovoj zemlji.
Zato mislim da ćete imati mnogo više predmeta i mi ćemo se sigurno zalagati u ovoj Skupštini da se broj radnika u vašoj službi poveća. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Ana Novković iz Ujedinjenih regiona Srbije. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine Jankoviću, osnivanje institucije Zaštitnika građana opravdalo je svoje postojanje i pokazalo da je našem društvu jedna ovakva institucija zaista bila potrebna. S obzirom da se ova institucija bavi kontrolom nad primenom zakona i kontrolom rada državnih organa uprave, na neki način predstavlja i brigu o običnim građanima, o zaštiti njihovih prava i rešavanju njihovih svakodnevnih problema. Državne institucije treba da budu servis građanima i treba da im budu na usluzi, a ne same sebi da budu svrha.
U prethodnom mandatu bila sam poslanik u Skupštini AP Vojvodine i u poslaničkoj kancelariji u Kovinu, gde živim, redovno sam organizovala prijem građana i mogla sam jasno da sagledam i da vidim koliko je građanima teško da se izbore sa birokratijom, ostvare neka svoja prava ili reše svoje probleme.
Analizirajući rad Zaštitnika građana u prethodnom periodu, videla sam da ste se dosta stručno i profesionalno bavili zaštitom ljudskih prava, prava manjina i marginalizovanih grupa. Ono što je meni, kao profesionalcu koji je dugi niz godina radio sa decom, veoma važno, jeste da ste posebnu pažnju posvetili upravo zaštiti dečijih prava. Videla sam da postoji i dečija strana gde decu od ranog uzrasta učite da se koriste uslugama koje vaša institucija pruža. Ono što je veoma važno, posvetili ste posebnu pažnju vršnjačkom nasilju. To je problem koji je u našem društvu evidentan i pred kojim nikako ne smemo da zatvorimo oči. To je problem koji ne može da reši samo jedna institucija, ne mogu da reše ni samo roditelji. Prosto očekujem negde i od vaše institucije podršku, da se na ovom problemu u narednom periodu radi više, jer ne smemo da dozvolimo da nijedno dete doživi bol ili patnju. Velika pažnja posvećena je rodnoj ravnopravnosti i smatram da se time trebate baviti u narednom periodu još više.
Očekujem veće učešće žena u javnom i društvenom životu. Ono što je čini mi se važnije da trebamo da sprečimo svaki oblik diskriminacije žena, jer prosto moramo da priznamo da takva diskriminacija u našem društvu postoji, da se žene teže zapošljavaju, da za iste poslove dobijaju manju platu, da postoje poslodavci koji neće da zaposle ženu zato što smatraju da će ubrzo da ode na porodiljsko odsustvo ili da zbog bolesti dece odsustvuje zbog posla. Imamo primere da i trudnice dobijaju otkaze. Imamo primere gde žene pa i deca žrtve porodičnog nasilja same obilaze pragove različitih institucija u potrazi za pomoći, a to bi u stvari te institucije zajednički trebale da rade da pomognu takvim ženama i toj deci.
Ono što bi bilo veoma važno i što bih vam predložila da možda malo više radite na promociji vaše institucije, jer razgovarajući neposredno sa građanima shvatila sam da postoji i dalje veliki broj ljudi koji jednostavno ne zna da ovakva institucija funkcioniše u našoj zemlji.
Takođe bih volela da možda inicirate da i lokalne samouprave osnuju lokalne zaštitnike građana, odnosno lokalne kancelarije ombudsmana, prosto građanima iz unutrašnjosti nekako je ova institucija čini mi se manje dostupna.
Takođe bih vam predložila da analizirajući probleme sa kojima se u svom radu susrećete, a vi jako dobro možete da ih sagledate, da nam date preporuke, da možda čak predložite određene izmene zakona, gde bi se tim izmenama zakona lakše rešavali problemi sa kojima se građani susreću i gde bi na adekvatan način bila zaštićena sva prava građana.
Sa zadovoljstvom bismo otvorili ovde u parlamentu raspravu o izmeni takvih zakona, jer mi smo svi ovde negde sa zadatkom da učinimo da život građana u Srbiji bude mnogo bolji. U svoje lično ime i u ime poslanika Ujedinjenih regiona Srbije želim vam uspeh u budućem radu, želim da svoj posao u narednom periodu obavljate hrabro, odgovorno i stručno kao što ste to i do sada radili. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Milica Radović iz DSS.