Hvala.
U skladu sa članovima 87. i 90. Poslovnika, obaveštavam vas da će pauza danas biti između 15 i 16 časova.
Takođe vas obaveštavam da ćemo danas nastaviti sa radom i posle 18 časova, do završetka rasprave o drugoj tački dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodo poslanici, pre 220 godina jedan veliki filozof Imanuel Kant, u predvečerje demokratskih revolucija Engleske i Francuske, napisao je sledeće: "Kada se politika zasniva na pravu, to je časno i uspešno, a kada se pravo prilagođava politici, to je štetno i gnusno". Pre 220 godina jedan čovek je postavio temelje odnosa prava i politike.
Ovde danas raspravljamo o političkom pitanju. Ovde par izmena ili dopuna imaju za svrhu da olakšaju smenu guvernera i u pravnom smislu, možemo se dovijati koliko hoćemo, to nije nikakva pravna velika novina, ali je problem jedan koji se pred nama sada javlja već od prvog dana, kada je bila rasprava o Zakonu o ministarstvima i o Zakonu o Vladi, pa zatim niz drugih postupaka pokazivali su jednu tendenciju za koju sam verovao da je rezultat trenutne nervoze ili usplahirenosti nove vlasti koja želi što pre da se pokaže, međutim, bojim se da se radi o nečem drugom, da se radi o koracima nazad, o restauraciji nečega što je, nadao sam se, prevaziđeno.
Glavni problem totalitarizma iz socijalističkih zemalja svih bio je u uzurpaciji izvršne vlasti nad svim ostalim oblicima i segmentima vlasti i društva.
Sećam se jednog detalja kad se birao predsednik Sociološkog društva Srbije. Nešto manje značajno se nije moglo zamisliti. Pozvan sam da vidim ko će biti naslednik. Nisam bio član SK, ali mi je jedna gospođa u Komitetu saopštila da nema praznog prostora. Nisam razumeo, rekoh – vasionski. Ne, svuda moramo biti i sve moramo kontrolisati. To je jedna loša tendencija izvršne vlasti koja, neću da grešim dušu, nije samo ovde prisutna, nego manje-više svuda u svetu.
Pominjao sam prošli put jedan engleski zakon o zaštiti građana od vlade, ali i da su mnogi napisali značajne članke o tome. Šta je problem? Znamo mi da postoji podela vlasti. Bilo je i u staljinizmu i u titoizmu. Naravno, bio je Parlament, bile su sudije, bilo je sudstvo, ali se znalo ko odlučuje. Jedan jedini centar je o tome odlučivao.
Društvo se brani tako što stvara pomoćne nezavisne centre. Jedan od tih je sloboda štampe ili mediji. Bilo je odmah udaraca da su oni bilteni jedne partije, mislim da nisu.
Drugi je monetarna politika. Ovde se, gospodo, radi o novcu. Ne bi bilo toliko ni žurbe ni kršenja Poslovnika i svega ostalog da se nekima ne žuri da se dočepaju novca, verujući da se pomoću topljenja državnih rezervi moći da olakšaju svom položaju.
Znamo šta je zadatak i cilj i teškoće uvozničkog lobija. Preuzeo je velike kredite, imao je velike ambicije i sada su došli problemi koje treba rešavati.
Ovde je bilo čudnih izjava – ne trebaju nama teoretičari da pišu zakone, šta ćemo mi to, pustimo to dole u narod. U Srbiji je bilo takvih pokušaja. Za vreme Đakove bune, u Skupštini koju je sazvao knez Miloš, jedan poslanik je ustao i rekao – ako hoćete da bude mir, pobijte sve đake i priča je završena. Šta će nam učeni ljudi? O tome nema govora, ima onih koji znaju, koju umeju itd.
Ovo pitanje je važno za Srbiju, jer je to zemlja koja je imala najveće probleme upravo u ovoj sferi. Ona je bila svetski rekorder hiperinflacije. Ona je bila zemlja u kojoj se mahinacijama, preko primarne emisije, opljačkalo društvo u desetinama milijardi, sa piramidalnim bankama i da ne pričam šta je sve ovde bilo.
Bio je jedan guverner, poznat čovek Međunarodnom monetarnom fondu, našeg porekla, znate ga vrlo dobro, gospodin Avramović, koji je dao jedan dosta prost predlog i rešio pitanje hiperinflacije, ali mnogi koji su želeli da i dalje vrlo komotno raspolažu finansijskim sredstvima, smenjivali su ga ovde u ovoj sali. Razlika je bila u tome što je on pozvan i bio prisutan i svima je odgovarao sve vreme, ubeđujući ih da mi, ignorišući Međunarodni monetarni fond, ovaj voluntarizam u primarnoj misiji vodimo ponovo u katastrofu. Smenili smo ga. Tih smena je bilo.
Kako se desila hiperinflacija? Vrlo prosto. Guverner je dobio naloge od onih koji su imali moć. Oni su na kamione para bacili na ulicu, ovi su ih menjali u devize preko noći, i za mesec dana vratili su umesto vrednosti od milion maraka, vratili su hiljadu ili ne znam deset hiljada maraka, ostalo stavili u džep. Danas nas ubeđuju - mi znamo, mi smo veliki privrednici, mi smo stvorili ovu zemlju. Čekajte, o tome će se govoriti, ali te veštine su mi poznate.
Ničije privatno neznanje ne mora da škodi nikome, ali ako ono dobije moć da donosi odluke, onda postaje izuzetno opasno. Šta znači da guverner određuje kurs? Imamo to. Niz privreda je funkcionisalo tako što su imali dirigovani kurs. Kurs ruske rublje mislim da se nije menjao 30 godina.
Vi možete u skladu sa onim vicem - da ima flaša piva i par viršli za dva dinara, pa koga pitaju gde, nema nigde, ali je jeftino. I to je bilo sjajno. Mi sad svedemo to na, otprilike, 10 evra za jedan dinar ili obrnuto, ali kome ćete vi to prodati? Ako mi prokockamo devizne rezerve, jer njihova je funkcija da obezbeđuju naš kredibilitet, da bi nam neko dao pare na zajam, onda znači da smo se uputili nekim opasnim putem.
Veoma su nam jasno rekli i Svetska banka i Međunarodni monetarni fond, naravno i Evropska unija - morate održati tržišni respekt svoje valute. To morate. Nikad to nije sasvim tačno, ali ako idete na tržišnu privredu i sa svojom valutom se pojavljujete putem ponude i tražnje na tržištu, onda ne možete vi odlučivati kao Vlada ili bilo kakav sad njen organ, koliki će biti kurs, da bi oni koji su uzeli kredite, ne razmišljajući dovoljno da li će naša privreda imati snage da održi jak dinar. Pa ne zavisi jak dinar od pleća guvernera, nego zavisi od snage privrede koliko može da izveze. Od toga zavisi dinar.
Dakle, umesto monetarne politike koju smo, nadam se, bili usvojili i želje da podignemo privredu da ona može da stvara, koliko-toliko, zdrav dinar, da ne kažem da je već konvertibilan, upustili smo se sada, čini mi se, jednim drugim putem, putem voluntarizma koji se vertikalno vidi.
Čuo sam ovde – nije važna ta departizacija itd, to nije bitno, može ko god hode da bude guverner. To smo gledali, gospodo. Gledali smo da je direktor mogao da bude koga god na sednici, i to skraćeno, ne mora da bude ni Centralni komitet postave. Hoćemo ponovo da idemo tim putem? Hoće li neko da nas uveri da je to bila velika privredna budućnost? I dan danas kao zemlja, pored ostalih stvari, jer su bile sankcije i bombardovanje, ali hramljemo zbog uništene, izraubovane privrede.
Sve ovo pokazuje i ono što zbunjuje je da imamo i neku vrlo disparatnu politiku, u kojoj se teško snaći. S jedne strane je EU, ostajemo predani tom cilju i želimo što pre da dođemo do pregovora. Razgovaramo, pregovaramo i srećni smo kada nas neko primi, a sa druge strane, radimo stvari koje su suprotne. Niko vas neće na lepe reči. Možete ih jednom prevariti nekom deklaracijom, ali ne možete stalno. Doći će pitanje kada se mora realno položiti ispit.
Ovde polažemo ispit u reformi društva, a ne tamo u reformi bake. Koliko ćemo poštovati nezavisnost i sudija, i tužilaca, i banke, i štampe i nevladinih organizacija, to su sva ona pomoćna institucionalna sredstva koja omogućavaju funkcionisanje demokratije. Inače, taj frak svako može da obuče. Imamo Vladu, imamo parlament, imamo sud, sve ustanove su tu. One su uvek bile tu, ali pitanje je da li one imaju nekakav sadržaj ili ga nemaju.
Ono što je dodatno ružno jeste da se ovde govori o guverneru u odsustvu. Čak imaju već i dokaze. Ostavite ta vremena napadanje ljudi bez dokaza. U ovoj zemlji se to vrlo lako čini. Slušam i predsednika države koji kaže – ne treba nama jedan Sanader, ali ćemo videti da li ćemo ga aktivirati ili ga nećemo aktivirati ili ćemo ga hapsiti. Postoje sudovi, postoji tužilaštvo, postoji policija ko hapsi, postoje procesi u kojima se naknadno čovek može žaliti, do izvršne, ali nemojmo da unosimo taj red neke psihoze, jer ne znam kome je to potrebno.
Mora se ova vlast, koja je po mom mišljenju krenula pogrešnim putem, putem jednog potpunog voluntarizma i ignorisanja zakona, koja veruje da može nekim jurističkim nasiljem, sve da pretvori u neki zakon. Pa, nije to ništa novo. I najgori režimi su, na osnovu nekakvih svojih zakona, funkcionisali.
Možemo da pokrijemo to da ovde to odlučuje većina u parlamentu. U ovom parlamentu u ovoj sali je sedelo 100% časova jedne partije. Imali su većinu, da se ne može zamisliti veća. Da li im je to dalo pravo da na osnovu toga donose zakone koji nisu u skladu sa međunarodnim normama, koji nisu u skladu sa Ustavom, da ne govorim demokratskim procesom?
Zemlja smo koja je prošla loša iskustva. Treba da činimo napor i da pozdravljamo svaki trenutak ako možemo da se pomerimo od te opsesije vlašću i želje da se može sve. Najgore što jedna vlast može da smisli je da zna sve, da može sve i da sme sve. To je svakoj vlasti dolazilo glave.
Zbog toga će ovde biti govora. Dali smo amandmane. Pokušavamo da delujemo konstruktivno, da popravimo što se popraviti može.
O guverneru ne prihvatamo ni jednu osudu koju dajete ovde iza leđa, o jednom kvalifikovanom profesoru i kompetentnom. Ako imate dokaze, za to postoje komisije koje će to pokazati. Nemojte poturati iza leđa i pokušati čoveka u javnosti da blamirate, koji ima jednu odličnu stručnu i akademsku reputaciju. To je ružno. Sa takvim stvarima smo se sretali do danas.
Ako hoćemo jednu ozbiljnu raspravu, vi ste svi govorili o tome, i o konsenzusu i o svemu. Konsenzus podrazumeva da se o svemu dogovaramo.
Kako vi mislite da predložite guvernera, samo vladajuća većina i da kažete mi imamo suverenitet reče jedna mladi kolega. Znam i kraljevi su imali suverenitet, ali je problem sadržaja suvereniteta i kontrole suvereniteta. U apsolutnoj monarhiji kralj je bio suveren. Prema tome, problem suvereniteta je malo složeniji i to ne znači ako mi predstavljamo narod, da mi ovde imamo pravo da radimo šta god hoćemo. Nemamo prava. Ima nešto starije od nas, to su zakoni, međunarodni zakoni, Ustav, to su principi pravde i mnogo stvari.
Svaka većina, ako misli da može da uradi sve što hoće, obiće joj se o glavu, a drugo dok ovde sedimo nećemo vam dati. Borićemo se protiv svakog pokušaja da se okrnje ljudska prava, da se smanjuje demokratija, da se krše poslovnici, da se pokuša da se personalna rešenja traže tako što će se menjati zakoni. Vi ovde imate jednu vertikalu.
Gospodin Dinkić, ministar finansija, njega nema, ovo se njega ne tiče Narodne banke, nema ni njih, ali to je jedna poslanička grupa koja će to sad predložiti. Od ministra finansija preko predsednika Odbora za finansije, koji postaje nadležan da ovo sve predlaže, imamo jednu liniju jedne partije, jednog čoveka. Ne znam, da li on ima ključ od Trezora. Šta još treba da se da? Ako vi mislite da treba neko na poverenje bilo kome da veruje, neko ovde od poslanika reč – gde su te državne rezerve? Prvo što sam rekao – nemojte mu kazati. Prema tome, stvar je vrlo jasna ili ćemo se ponašati u skladu sa propisima, u skladu sa demokratskim načelima, u skladu sa onim što smo obećali EU ili ćemo probati nekome da podvalimo i na silu da proguramo i rešimo neka svoja privatna pitanja.
Demokratska stranka će braniti demokratske principe i put Srbije u reformama ka demokratski slobodnom društvu. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Veroljub Arsić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zarad istine, sadašnjeg guvernera je predložio prvo predsednik DS, pa predsednik Republike Srbije. U isto vreme, a sadašnji predsednik Republike Srbije nije više član SNS, a ne predsednik stranke. Volim kada se izgrađuju nezavisni organi vlasti u Republici Srbiji. Kao primer šta ne treba raditi jeste reforma pravosuđa, reizbor i izbor sudija, reizbor i izbor tužilaca. To je primer kako ne treba raditi.
Kada je u pitanju sloboda medija, tu slobodu smo imali priliku da vidimo u ovoj poslednjoj kampanji kako je RRA reagovala na negativnu kampanju koja je vođena protiv sadašnjeg predsednika Republike Srbije i kako je branila da se bilo šta loše objavi o tadašnjem, odnosno predsedniku Srbije, koji je već podneo ostavku. To su primeri kako ne treba raditi.
Kada su pitanju devizne rezerve, naprotiv, borimo se da devizne rezerve ne odlaze uludo. Postoji više mehanizama kako da se zaštiti domaća valuta. Počev od referentne kamatne stope do povlačenja i povećavanja obavezne rezerve od banaka ka Narodnoj banci, do povlačenja gotovog novca iz opticaja ukoliko je veći odliv nego priliv stranih investicija. Naša Narodna banka osim intervencija na deviznom tržištu nije uradila ništa od svega toga. Nešto malo skromno za 0,25% je povećala referentnu kamatnu stopu, a uporno je smanjivala čak i kada je evro počeo da skače.
Za vreme prethodne vlasti do formiranja ove vladajuće većine, do pre nekoliko dana, dinar je izgubio vrednost u odnosu na evro 50%, sa 77-78 na 118 dinara. Nemojte više ništa da pričamo.
Zamrzavanje kursa, protiv toga smo. To je poslednja linija odbrane dinara, ali jedna od ekonomskih najstabilnijih zemalja na svetu, Švajcarska, trenutno ima zamrznut kurs. To nije zato što je Švajcarski franak slab, nego zato što je previše jak, ali je kurs zamrznut.
Kada pričate o uvozničkom lobiju, ne znam kakvi su to podzakonski akti donošeni za vreme prethodne Vlade da je samo jedan krug ljudi ispunjavao uslove za uvoz najosetljivije robe, kao što je recimo, koje više nema na domaćem tržištu pošto su one zatvorene i azotara u Prahovu i u Šapcu, uvoz veštačkog đubriva. Kontigenti su bili takvi da ste morali da imate magacine koje samo jedna ili dve firme imaju u Srbiji. To je bio monopol i tim uvoznicima tada to nije smetalo. Čista je demagogija da skok evra utiče na izvoz i da pojeftinjuje naše proizvode. Zato što i taj koji izvozi uzima kredite indeksirane u evrima i te iste kredite treba da vrati u evrima. Ta razlika u kursu biće ukalkulisana u njegov izvozni proizvod. Srbiji treba ekonomska stabilnost da bi preduzeća, privreda mogli da prave planove za razvoj, strategiju, da zaključuju dugoročne ugovore. Ovako, čak i ako uspe neki izvozni posao, to je od slučaja do slučaja.
O tome da li je platni bilans ispravan, verovali ili ne, jeste, ali nismo mi za to krivi, ni vi koji ste bili na vlasti, jednostavno smo imali sreće. Razliku između uvoza i izvoza pokrivaju naši građani koji su stekli svoje penzije u inostranstvu i oni koji povremeno dođu ovde. Imate na osnovu priliva između tri i dvesta, trista miliona do četiri milijarde evra godišnje po osnovu stranih penzija naših građana, koji su ih u inostranstvu stekli, i oko dve do dve i po milijarde po menjačkim poslovima. Ako se dešava da imate takav platni bilans, a evro pada, onda se postavlja drugi razlog zašto je tako? Diskutovaćemo o tome kada za to dođe vreme, a smatramo da je Narodna banka jedna od odgovornih zašto danas imamo ovakav kurs evra.

Hvala.
Dr Dragoljub Mićunović, replika.

Nemam nameru da sa vama otvaram debatu. Mislim da sam vrlo jasno rekao ono što sam rekao. Naravno, imamo mi izvoz, a to je u ljudskom materijalu i da nema naših građana koji su otišli u svet da rade i da šalju ovde, naša bi pozicija bila još gora, ako bi se oslonila isključivo na kapacitete naše privrede.
Osnovni problem je upravo u tome, kada je već najavljeno da će doći do tih promena čuli smo predstavnike najvećeg holdinga ovde, koji su tražili da se zamrzne vraćanje kredita na dve godine. Kakav je to udar onda i na koji način je to moguće? Kakav je to udar na Narodnu banku? O čemu se tu radi?
Vreme je pred vama, pokazaćete vrlo brzo kako mislite da uskladite ove ciljeve, sa jedne strane da održite neki korak sa Evropom, sporazumete se sa MMF, Svetskom bankom, EU i ovakvim potezima, kao što vam je ovaj zakon. Želim vam svako dobro, a vrlo brzo ćemo se sresti i videti, a građani će na svojoj koži to osetiti.

Hvala.
Gospodin Đorđe Stojšić, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Lige socijal-demokrata Vojvodine bi se uključio u diskusiju.

Ne dovodeći u pitanje aktuelni trenutak u kome se nalazi ekonomija naše zemlje i ne sumnjajući u iskrene namere i nestrpljenje predlagača da u što kraćem roku se suoči sa problemima, sa kojima se suočavaju naša ekonomija, privreda i građani, želimo samo na kratko da se osvrnemo na ovaj zakonski predlog koji je, po nama, izuzetno važan za budućnost i sadašnjost naše zemlje.

Kao što svi dobro znamo, monetarna stabilnost je prioritet svake vlade svuda u svetu. Te zemlje sa uređenim političkim sistemima imaju vrlo dobro organizovane centralne banke. Uloga centralne banke, koja se kod nas naziva Narodna banka je očuvanje vrednosti domaće valute, ali i očuvanje stabilnosti finansijskog sektora. U tom smislu, ne treba posebno naglašavati važnost, naročito danas u uslovima svetske ekonomske krize kada je i u zemljama sa mnogo dužom kapitalističkom tradicijom funkcija i uloga Narodne banke izuzetna. Upravo se zato, iz razloga koji su prepoznati analizama nekih vremena kada je ekonomski slom bio mnogo veći nego danas, konkretno u Americi, to je doba recesije i velike depresije, shvaćeno je da je uloga centralne banke, tj. monetarne politike, upravo i dovela do toga da i realni sektor pretrpi ozbiljne posledice.

Ne bih, apriori, da budem negativan u tom kontekstu, ali mislim da ne treba podsećati našu javnost na iskustva iz devedesetih godina kada smo imali najveću inflaciju od kada su Feničani izmislili novac. Znamo da su ljudi tada izgubili životnu štednju, izgubili plate, izgubili penzije, preduzeće izgubilo supstancu. Teško je zamislivo da je to urađeno namerno od strane ljudi koji su tada kreirali monetarnu politiku, ali mislim da jednostavno njihovo razumevanje pojmova novčane mase, kamatne stope, deviznih rezervi i same funkcije Narodne banke nije bilo adekvatno, dovelo je do posledica koje manje-više znamo.

Od 5. oktobra 2000. godine pa do danas, mnoge kritike mogu se izreći na račun mnogih vlada i političkih stranaka, ali mislim da se možemo složiti da smo manje-više imali stabilnu monetarnu politiku u odnosu na devedesete. To je dovelo do toga da smo konačno dobili i konvertibilnu domaću valutu. Nezavisnost Narodne banke u velikoj meri omogućila je to da dinar ponovo postane platežno sredstvo, koje ne gubi vrednost iz sata u sat, ili za dan, kao što smo toga bili svedoci.

Postoje razlozi koji su očigledni i koje su prihvatili kreatori političkog sistema u modernom svetu zbog kojih centralne banke moraju biti nezavisne od dnevno - političkih uticaja. Na kraju krajeva, slogan jedne od stranaka koje danas čine vladajuću većinu je bio "Stručnost ispred politike" na izborima pretposlednjim, čini mi se, i slučaju Narodne banke mislim da je to izuzetno primenjivo.

Sve ovo apostrofiram iz razloga što ne vidimo razlog zbog koga se ovaj zakon donosi po hitnom postupku. Neka obrazloženja smo čuli od strane predlagača i na Odboru za finansije. Sa nekima se čak i možemo složiti, ali iz teksta predloga možemo samo da nagađamo šta je stvarno intencija predloga ovog zakona. Sublimiraću to u tri tačke – to je upravljanje deviznim rezervama, mogućnost zaduživanja budžeta kod Narodne banke, mada sam dobio uveravanja da će se to amandmanom rešiti, mi smo podneli amandman takođe na tu temu, ali mislim da će to i vladajuća većina da ukloni, i naravno sam način izbora rukovodioca u Narodnoj banci.

Naravno da je monetarna politika, samim tim Narodna banka je stub i temelj svake ekonomije. Premijer je u svom ekspozeu vrlo opširno govorio o temeljima i stubovima i u tom smislu pravim analogiju, da upravo Narodna banka jeste temelj bilo koje ozbiljne ekonomske politike. Stvarno nema potrebe da ponovo plaćamo cenu i vraćamo se u neka vremena kada smo već imali takva iskustva. Generacije već plaćaju greške koje su ušle u antologiju svetske ekonomske istorije. Mi u Vojvodini najbolje znamo cenu tih grešaka iz vremena kad su slabosti monetarnog sistema i, da kažem, nesnalaženje tadašnjih kreatora vizije raznih preporoda, doveli do toga da smo od razvijenosti, recimo, tada Slovenije, došli do toga da smo danas nepresušni izvor jeftine radne snage i još jeftinijih poljoprivrednih proizvoda. Monetarna politika devedesetih je u velikoj meri uticala na ono što imamo danas.

Bez obzira da li dolazim iz stranke koja je u opoziciji ili koja čini vladajuću većinu, mislim da bi sa mnogo većom odgovornošću morali da pristupimo temi kao što je Narodna banka i da makar na neki način pokušamo da postižemo konsenzus oko tako važnih tema. Kao što sam već rekao, iskustva iz sveta su takva da se ide na maksimalnu profesionalizaciju određenih institucija i centralnih banaka.

Kriza koja je zadesila finansijski sektor nije samo lokalnog karaktera, nego je svetska ekonomska kriza. Mi smo deo tog sveta, uprkos težnjama mnogih, tako da mislim da bi mogli da se ugledamo na neke prakse koje već postoje u svetu, nema stvarno potrebe da pokušamo da izmišljamo toplu vodu.

Znam da među predlagačima ima izuzetno stručnih ljudi koji dobro razumeju ulogu Narodne banke i monetarne politike. Znaju da ono što danas čujemo vezano za Narodnu banku i problemi koje je navodno stvorila, više spadaju u domen demagogije, nego ekonomije.

Naša je obaveza ovde da se nikad ne služimo demagogijom, tako da bi trebali da objasnimo javnosti i kažemo im ono što treba da znaju, a ne ono što žele da čuju. U tom smislu, javnost mora znati da dugoročni kurs dinara, iako se time izuzetno spekuliše, i zgodno je za medijske prezentacije, jer su odjednom svi postali ekonomisti, dugoročni kurs dinara nije proizvod samovolje nekoga ko vodi Narodnu banku. To je odraz činjenice da smo mi danas na nivou industrijske proizvodnje iz 1989. godine, da uvozimo više nego što izvozimo i da imamo visok nivo javne potrošnje. Drugim rečima mi ne proizvodimo ništa što neko želi da kupi ni po jednoj ceni, tako da potražnja za dinarima je uvek manja od ponude. Tu bih se složio u nekoj meri sa kolegom da postoji izravnavanje platnog bilansa putem doznaka, ali te doznake neće večito trajati, osim ako ne nameravamo da večno izvozimo radnu snagu, što mislim da demografija neće dozvoliti, jer svake godine više ljudi u Srbiji umre nego što se rodi.

Ne postoji Narodna banka na svetu koja može da brani kurs zemlje, kada su svi makroekonomski pokazatelji negativni. Mislim da predstavnici predlagača znaju da ključ rešenja naših ekonomskih problema nije u Narodnoj banci.

U skladu sa tim, još jednom bih apelovao na razum, da ukoliko postoje tendencije određenih interesnih grupa ili pojedinaca, da se ponovo posegne za primarnom emisijom za deviznim rezervama, kako bi se kratkoročno sanirali neki problemi, da se ljudi koji će u budućnosti voditi NBS odupru takvim zahtevima, jer to može biti pogubno. Nadam se da ovakav predlog zakona neće biti usvojen, jer mislim da je ovo ishitreno rešenje. Imaće dalekosežne posledice po naš ekonomski sistem. U amandmanima smo naveli neke predloge, u kojoj meri bi ovo izmeni.

Ovde smo dobili uveravanja da su ovo samo neke tehničke, manje-više kozmetičke promene. Ja se sa tim ne slažem. Koga zmija ujede i guštera se plaši, a nas su zmije ujedale deset godina, tako da mislim da je tema NBS nešto što zaslužuje, u najmanju ruku, malo širu javnu raspravu i određena mišljenja od strane stručne javnosti. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, a neka se pripremi narodna poslanica Olena Papuga.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na početku da ponovim ono što ste ranije čuli, da će poslanička grupa JS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima SPS i PUPS, podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS.
Pre nego što bih naveo razloge zašto ćemo podržati ovaj zakon, morao bih da se osvrnem sa par rečenica na izjave mnogih dušebrižnika, sa ove ili one strane granice, a naročito ovih domaćih, koji već liju suze, zašto će biti promenjen zakon i zašto će biti promenjen njihov miljenik, sadašnji guverner NBS. Ne vidim razlog, neka oni sami odgovore zašto toliko brinu za to, a takođe i onima koji brinu o Srbiji i njenom pravu da menja postojeći zakon i eventualno sutra iznađe drugo kadrovsko rešenje za guvernera NBS, oni koji se nalaze, da li u Briselu, Londonu, Berlinu itd, da im kažem da je ovo najviše zakonodavno telo Republike Srbije po Ustavu, da su predstavnike ovde birali svi građani Republike Srbije i da imaju valjda pravo, zato što su poslati od građana Srbije da donose onakve zakone u skladu sa postojećim i važećim Ustavom Republike Srbije, za koji oni procene da će biti za dobrobit građana Srbije. Toliko o tim uticajima iznutra i sa strane.
Kada govorimo o tome zašto treba promeniti postojeći Zakon o NBS, najbolje je da oni koji se protive tome uđu malo u narod u Srbiji, da ne skupljaju mišljenja samo u krugu dvojke u Beogradu, nego da idu malo u Trgovište, u Rekovac, u Knić, neka odu u druge delove Vojvodine i da vide kako žive oni građani u Republici Srbiji koji su pre godinu, dve ili tri uzeli kredite za kupovinu kola na lizing, koji su uzeli kredite za kupovinu malih stanova za sebe ili za svoju decu, oni mali privrednici koji su uzeli kredite za svoje porodične prodavnice ili male firme, preduzeća, kako oni danas žive, kako se snalaze, da li se uopšte snalaze da vrate kredite, ako je kurs dinara u ovoj zemlji samo za poslednjih šest meseci porastao za više od 15%. Valjda je neko kriv za to. Nisu krivi građani, nisu krivi poslanici, nego oni koji kreiraju monetarnu politiku ove zemlje, a monetarnu politiku ove zemlje kreira guverner NBS, viceguverneri i savet.
Da li tu treba da ima uticaj i Narodna skupština Republike Srbije, Vlada je izabrana od Narodne skupštine Republike Srbije, da i ona može, a ja kažem da mora da kontroliše šta radi NBS i šta rade rukovodeći ljudi u toj NBS.
Samo da napravim jedan iskop – da li je tačno ono što piše štampa, da je samo za poslednjih mesec ili dva, u NBS gde su plate izuzetno velike, primljeno 90 novih radnika? Dok se svuda otpuštaju radnici, NBS povećava broj zaposlenih kod sebe. Govorim ako je to tačno. S druge strane, čuli ste kolike su prosečne plate u Republici Srbiji, ali te prosečne plate ili zarade u drugim delovima, kad se izuzme nekoliko gradova u Srbiji, su daleko ispod tog proseka. Dolazimo do toga da guverner i njegovi saradnici i viceguverneri imaju plate koje se graniče sa trogodišnjim zaradama običnog radnika ili službenika u nekim manjim opštinama itd. Postavlja se pitanje o nezavisnosti NBS. Normalno da bih se i ja borio da budem toliko nezavistan, da mogu da radi u toj svojoj firmi šta hoću.
Mora Skupština Srbije da uspostavi kontrolu nad NBS, da bi se znalo ko šta radi i kako radi. Koji su to novi proizvodi koji izlaze iz NBS, da bi mogle plate u NBS da budu tolike?
Kada govorimo o pravu Narodne skupštine Republike Srbije da propisima uređuje određene oblasti, valjda ova Narodna skupština, koja je dobila poverenje od građana Srbije, preko svojih poslanika formirala vlast, valjda ima pravo da uređuje i oblast monetarne politike, finansijskih institucija itd.
Postavlja se pitanje – zašto se unapred govori da će ovaj zakon, kada bude usvojen, a ja vam tvrdim, gospodo koji se protivite tome, da će on biti usvojen velikom većinom i da posle toga vidimo kakve će on doneti rezultate svojom primenom i novim kadrovskim rešenjima u NBS, zašto unapred govorimo da nešto neće biti dobro? Da li smo mi neki proročnici, pa znamo da unapred neće nešto valjati zato što će se izmeniti. Menjali smo zakone i u prošlom sazivu i po hitnom postupku i po redovnom postupku, pa su ti zakoni, neki doneli boljitak, neki su izazvali dosta negativnih reakcija u Republici Srbiji njihovom primenom, znate na koje zakone mislim. Kad bude došlo na dnevni red na nekom od narednih zasedanja Narodne skupštine, govorićemo o tome.
Prema tome, mislim da se nepotrebno diže prašina, stvara jedno nespokojstvo i neizvesnost kod građana Srbije. Pravo je ove Skupštine da izmeni postojeći zakon za koji ova vladajuća većina smatra da nije najbolji, da ga treba urediti, da ga treba izmeniti ili dopuniti itd, pa da vidimo kakvi će rezultati biti.
Zato još jednom ponavljam i apelujem na sve poslanike ove Narodne skupštine Republike Srbije koji su dobili mandat od građana Srbije na izborima od pre tri meseca da glasamo za ovaj zakon, da pokušamo i učinimo sve što je u našoj moći, da stvorimo bolje i monetarne i finansijske i svake druge uslove, da nam privreda u Srbiji oživi, da građani mogu bolje da žive, da se nadaju lepšem sutra. Zato, ponavljam, poslanička grupa JS sa svojim koalicionim partnerima SPS i PUPS daće podršku i glasaće za ovaj predlog zakona.