Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Lige socijal-demokrata Vojvodine bi se uključio u diskusiju.
Ne dovodeći u pitanje aktuelni trenutak u kome se nalazi ekonomija naše zemlje i ne sumnjajući u iskrene namere i nestrpljenje predlagača da u što kraćem roku se suoči sa problemima, sa kojima se suočavaju naša ekonomija, privreda i građani, želimo samo na kratko da se osvrnemo na ovaj zakonski predlog koji je, po nama, izuzetno važan za budućnost i sadašnjost naše zemlje.
Kao što svi dobro znamo, monetarna stabilnost je prioritet svake vlade svuda u svetu. Te zemlje sa uređenim političkim sistemima imaju vrlo dobro organizovane centralne banke. Uloga centralne banke, koja se kod nas naziva Narodna banka je očuvanje vrednosti domaće valute, ali i očuvanje stabilnosti finansijskog sektora. U tom smislu, ne treba posebno naglašavati važnost, naročito danas u uslovima svetske ekonomske krize kada je i u zemljama sa mnogo dužom kapitalističkom tradicijom funkcija i uloga Narodne banke izuzetna. Upravo se zato, iz razloga koji su prepoznati analizama nekih vremena kada je ekonomski slom bio mnogo veći nego danas, konkretno u Americi, to je doba recesije i velike depresije, shvaćeno je da je uloga centralne banke, tj. monetarne politike, upravo i dovela do toga da i realni sektor pretrpi ozbiljne posledice.
Ne bih, apriori, da budem negativan u tom kontekstu, ali mislim da ne treba podsećati našu javnost na iskustva iz devedesetih godina kada smo imali najveću inflaciju od kada su Feničani izmislili novac. Znamo da su ljudi tada izgubili životnu štednju, izgubili plate, izgubili penzije, preduzeće izgubilo supstancu. Teško je zamislivo da je to urađeno namerno od strane ljudi koji su tada kreirali monetarnu politiku, ali mislim da jednostavno njihovo razumevanje pojmova novčane mase, kamatne stope, deviznih rezervi i same funkcije Narodne banke nije bilo adekvatno, dovelo je do posledica koje manje-više znamo.
Od 5. oktobra 2000. godine pa do danas, mnoge kritike mogu se izreći na račun mnogih vlada i političkih stranaka, ali mislim da se možemo složiti da smo manje-više imali stabilnu monetarnu politiku u odnosu na devedesete. To je dovelo do toga da smo konačno dobili i konvertibilnu domaću valutu. Nezavisnost Narodne banke u velikoj meri omogućila je to da dinar ponovo postane platežno sredstvo, koje ne gubi vrednost iz sata u sat, ili za dan, kao što smo toga bili svedoci.
Postoje razlozi koji su očigledni i koje su prihvatili kreatori političkog sistema u modernom svetu zbog kojih centralne banke moraju biti nezavisne od dnevno - političkih uticaja. Na kraju krajeva, slogan jedne od stranaka koje danas čine vladajuću većinu je bio "Stručnost ispred politike" na izborima pretposlednjim, čini mi se, i slučaju Narodne banke mislim da je to izuzetno primenjivo.
Sve ovo apostrofiram iz razloga što ne vidimo razlog zbog koga se ovaj zakon donosi po hitnom postupku. Neka obrazloženja smo čuli od strane predlagača i na Odboru za finansije. Sa nekima se čak i možemo složiti, ali iz teksta predloga možemo samo da nagađamo šta je stvarno intencija predloga ovog zakona. Sublimiraću to u tri tačke – to je upravljanje deviznim rezervama, mogućnost zaduživanja budžeta kod Narodne banke, mada sam dobio uveravanja da će se to amandmanom rešiti, mi smo podneli amandman takođe na tu temu, ali mislim da će to i vladajuća većina da ukloni, i naravno sam način izbora rukovodioca u Narodnoj banci.
Naravno da je monetarna politika, samim tim Narodna banka je stub i temelj svake ekonomije. Premijer je u svom ekspozeu vrlo opširno govorio o temeljima i stubovima i u tom smislu pravim analogiju, da upravo Narodna banka jeste temelj bilo koje ozbiljne ekonomske politike. Stvarno nema potrebe da ponovo plaćamo cenu i vraćamo se u neka vremena kada smo već imali takva iskustva. Generacije već plaćaju greške koje su ušle u antologiju svetske ekonomske istorije. Mi u Vojvodini najbolje znamo cenu tih grešaka iz vremena kad su slabosti monetarnog sistema i, da kažem, nesnalaženje tadašnjih kreatora vizije raznih preporoda, doveli do toga da smo od razvijenosti, recimo, tada Slovenije, došli do toga da smo danas nepresušni izvor jeftine radne snage i još jeftinijih poljoprivrednih proizvoda. Monetarna politika devedesetih je u velikoj meri uticala na ono što imamo danas.
Bez obzira da li dolazim iz stranke koja je u opoziciji ili koja čini vladajuću većinu, mislim da bi sa mnogo većom odgovornošću morali da pristupimo temi kao što je Narodna banka i da makar na neki način pokušamo da postižemo konsenzus oko tako važnih tema. Kao što sam već rekao, iskustva iz sveta su takva da se ide na maksimalnu profesionalizaciju određenih institucija i centralnih banaka.
Kriza koja je zadesila finansijski sektor nije samo lokalnog karaktera, nego je svetska ekonomska kriza. Mi smo deo tog sveta, uprkos težnjama mnogih, tako da mislim da bi mogli da se ugledamo na neke prakse koje već postoje u svetu, nema stvarno potrebe da pokušamo da izmišljamo toplu vodu.
Znam da među predlagačima ima izuzetno stručnih ljudi koji dobro razumeju ulogu Narodne banke i monetarne politike. Znaju da ono što danas čujemo vezano za Narodnu banku i problemi koje je navodno stvorila, više spadaju u domen demagogije, nego ekonomije.
Naša je obaveza ovde da se nikad ne služimo demagogijom, tako da bi trebali da objasnimo javnosti i kažemo im ono što treba da znaju, a ne ono što žele da čuju. U tom smislu, javnost mora znati da dugoročni kurs dinara, iako se time izuzetno spekuliše, i zgodno je za medijske prezentacije, jer su odjednom svi postali ekonomisti, dugoročni kurs dinara nije proizvod samovolje nekoga ko vodi Narodnu banku. To je odraz činjenice da smo mi danas na nivou industrijske proizvodnje iz 1989. godine, da uvozimo više nego što izvozimo i da imamo visok nivo javne potrošnje. Drugim rečima mi ne proizvodimo ništa što neko želi da kupi ni po jednoj ceni, tako da potražnja za dinarima je uvek manja od ponude. Tu bih se složio u nekoj meri sa kolegom da postoji izravnavanje platnog bilansa putem doznaka, ali te doznake neće večito trajati, osim ako ne nameravamo da večno izvozimo radnu snagu, što mislim da demografija neće dozvoliti, jer svake godine više ljudi u Srbiji umre nego što se rodi.
Ne postoji Narodna banka na svetu koja može da brani kurs zemlje, kada su svi makroekonomski pokazatelji negativni. Mislim da predstavnici predlagača znaju da ključ rešenja naših ekonomskih problema nije u Narodnoj banci.
U skladu sa tim, još jednom bih apelovao na razum, da ukoliko postoje tendencije određenih interesnih grupa ili pojedinaca, da se ponovo posegne za primarnom emisijom za deviznim rezervama, kako bi se kratkoročno sanirali neki problemi, da se ljudi koji će u budućnosti voditi NBS odupru takvim zahtevima, jer to može biti pogubno. Nadam se da ovakav predlog zakona neće biti usvojen, jer mislim da je ovo ishitreno rešenje. Imaće dalekosežne posledice po naš ekonomski sistem. U amandmanima smo naveli neke predloge, u kojoj meri bi ovo izmeni.
Ovde smo dobili uveravanja da su ovo samo neke tehničke, manje-više kozmetičke promene. Ja se sa tim ne slažem. Koga zmija ujede i guštera se plaši, a nas su zmije ujedale deset godina, tako da mislim da je tema NBS nešto što zaslužuje, u najmanju ruku, malo širu javnu raspravu i određena mišljenja od strane stručne javnosti. Zahvaljujem.