Poštovane koleginice, poštovane kolege, danas raspravljamo o Zakonu i izmenama Zakona o Narodnoj banci i kao što je praksa u Skupštini Srbije, pozicija brani ovaj zakon, a opozicija ga napada.
Međutim, nešto je tu karakteristično, svi se uglavnom slažu da nema nekih bitnih izmena koje će učiniti nešto značajno ovde, ali problem je većini koleginica i kolega iz opozicije smena guvernera, odnosno imenovanje novog guvernera. Kako to danas nije tema, neću o tome ni da govorim, ali reći ću nekoliko reči o Predlogu zakona.
Interesantno i značajno je da se u ovim predlozima izmena zakona pojavljuje nešto što je po meni veoma dobro, a to je pojačan nadzor i kontrola nad radom Narodne banke. Ako je već Skupština Srbije ta koja donosi Zakon o Narodnoj banci i imenuje guvernera, dobro je i da ona vrši ozbiljnu kontrolu nad tim zakonom i radom guvernera, a to je predviđeno ovim izmenama.
U nauci o upravljanju, po meni, važne su dve stvari. Jedna stvar je ko je na vrhu, odnosno ko su top menadžeri, a druga stvar je dobra kontrola. Kontrola kao jedna kao funkcija menadžmenta ima za zadatak da uvek, u svakom trenutku, sistem dovede u ono stanje koje mi želimo. Zato mislim da ove izmene zakona koje se predlažu danas, a vezane su za nadzor i kontrolu, mogu u mnogome da pomognu da Narodna banka radi onako kako je i ona svojim statutom to odredila i kako njen top menadžment to želi. Kontrola parlamenta će samo biti pomoć na tom putu i verujem i mislim da će ta pomoć biti za dobrobit Srbije i svih građana Srbije.
Što se tiče ovih drugih izmena, sve one su u cilju toga da Narodna banka ostvari svoje osnovne ciljeve, a to je stabilnost cena i stabilnost kursa, odnosno željena monetarna politika. Nadam se i verujem čvrsto u to da će, posle ovih izmena, Narodna banka moći još bolje, još kvalitetnije da radi i da će to biti na zadovoljstvo svih građana Srbije. Hvala.

Sledeći po redosledu je narodni poslanik Dejan Mihajlov.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, DSS je stranka koja se uvek zalagala za izgradnju institucija, donošenja Ustava i zakona koji bi, kroz institucije i kroz nezavisna regulatorna tela, bili glavni garant ograničenja samovolje i izvršne vlasti.
Bili smo svedoci prethodnih godina da je prethodna Vlada činila puno, da su upravo te nezavisne institucije i uopšte institucije, kao i sva ta nezavisna regulatorna tela, da se njihov uticaj smanji i da dođemo u poziciju da izvršna vlast, odnosno jedan čovek bude taj koji će za sve da se pita. Videli smo dokle nas je to dovelo. Računamo da smo svi puno naučili iz tog iskustva koje smo imali prethodnih godina.
Stoga mi u DSS nećemo glasati za ovaj zakon, iz jednog razloga. Iako razumemo potrebu da se o Narodnoj banci raspravlja i razumemo potrebu promene personalnih rešenja u Narodnoj banci koja se odnose na guvernera Dejana Šoškića, smatramo da način na koji smo krenuli u ovaj postupak razrešenja Dejana Šoškića nije nešto što može puno toga dobro da nam donese.
Ustanovili smo princip da Vlada i guverner moraju da imaju isti koncept. Taj princip sam po sebi nije sporan i potpuno je prihvatljiv. I da smo ovde obavili raspravu, pre svega, o guverneru Narodne banke, o njegovom radu, o Savetu Narodne banke, došli bismo i mi do istog zaključka, da je neophodno da se izvrše promene u Narodnoj banci.
Mi smo i prilikom izbora Dejana Šoškića bili protiv njega i nismo glasali za to. Poslanici DSS su tada govorili da ćemo doći u ovu situaciju u kojoj smo sada. Isto tako smatramo da smo pre ovog zakona morali da imamo na dnevnom redu raspravu o radu NBS i guvernera Šoškića, iz više razloga.
Kada već menjate ovaj zakon, jedan suštinski problem je sledeći. Stavili ste da je mandat novog guvernera Narodne banke pet godina. Smanjeno je sa šest na pet godina, što nije sporno. Vi ste mehanizam za razrešenje guvernera ostavili potpuno isto kao u ovom zakonu. Sledeća Vlada ako se bude rukovodila vašim principom, da Vlada i guverner moraju da imaju isti koncept, moraće opet na jednoj od sednica da menja Zakon o Narodnoj banci da bi promenila guvernera, s obzirom da je mandat guvernera duži od mandata Vlade.
Ako ste već hteli da ustanovite jedan takav princip u ovom zakonu, onda ste trebali mehanizme razrešenja guvernera da prilagodite ovoj političkoj ideji, da Vlada i guverner moraju da imaju isti koncept.
Raspravu o ovom zakonu ćemo iskoristi da kažemo koju reč o guverneru Narodne banke i o njegovom radu, s obzirom da nećemo imati priliku da u ovom domu raspravljamo o tome. Samim usvajanjem ovog zakona će to biti bespredmetno, pošto ćemo u ponedeljak ili neki drugi dan imati na dnevnom redu izbor novog saveta i guvernera, a samim tim, neće se o njemu raspravljati već o novim ljudima.
Ono o čemu hoću da pričam je da guverner Narodne banke u svojim odlukama i uopšte Savet Narodne banke u poslednjih dve godine od kada su izabrani, imali su dosta lutanja, nisu reagovali pravovremeno na promene koje su se dešavale u Srbiji i neretko su donosili odluke koje nisu bile u interesu građana, već su bile više u interesu komercijalnih banke.
Danas kada u Srbiji imamo više od 900.000 hipotekarnih kredita, par stotina hiljada lizinga, kada se beleži pad životnog standarda i kada ima puno kredita koji su uzimani u švajcarskim francima, Narodna banka je morala da preduzme mere da zaštiti građane Srbije od samovolje komercijalnih banaka. To predstavlja sve veći problem u Republici Srbiji.
Krediti koji su uzimani u Srbiji, kojih ima puno, što je bilo normalno u periodu za vreme Vlade Vojislava Koštunice kada se beležio opšti rast i kada su uslovi, privreda i prosečne zarade bile takve da su omogućavale da se uzimaju krediti i da se bolje živi, a sada nažalost to nije slučaj, što zbog svetske ekonomske krize, što zbog nesposobnosti prethodne Vlade i same Narodne banke, građani Srbije su došli u situaciju da jedan dobar broj neće moći da servisira dugove.
Ukoliko se uzme u obzir da će životni standard još padati, po onome kako nam se predviđa i po sporazumu koji treba da se potpiše sa MMF da bi se obezbedila sredstva da Srbija preživi narednih godinu dana, građani Srbije neće moći bitnije da osete porast tog životnog standarda, a naročito plata u Srbiji.
Nova Narodna banka i novo rukovodstvo ne sme da ponovi greške guvernera Šoškića, koji se više ponašao kao zaštitnik komercijalnih banaka i produžena ruka Vlade, nego što se ponašao kao zaštitnik građana čiji interes najviše treba da štiti. Zbog toga DSS nema nameru da podrži ovaj zakon. Hoćemo na jedan odgovoran način da govorimo o radu guvernera Šoškića.
Jedina dobra stvar koju je on uradio u poslednjih par meseci je to što ne dozvoljava da grupa privrednika izvrši upad u devizne rezerve i da to malo para što je ostalo, prelije se u džepove jedne grupe privrednika i da građani opet od toga nemaju nikakve koristi. Njegova ležernost prema problemima sa kojima se građani Srbije i uopšte Srbija susreću i situacija u kojoj se nalazimo je skandalozna. Samim tim ova vlast duguje građanima raspravu o guverneru Šoškiću. Treba da smislite način na koji će se raspravljati o radu Narodne banke u prethodnom periodu, jer smatramo da pouke koje treba da se izvuku iz poslednjeg perioda Narodne banke, moraju da budu vrlo značajne i da se ne ponove u narednom periodu.
Demokratska stranka Srbije će glasati protiv i insistiraćemo kod svih narednih rešenja da to budu ljudi koji će moći da se uhvate u koštac sa problemima koja nam dolaze i koji će moći hrabro i odlučno da odgovore vremenu krize koja nas čeka, a kriza daleko od toga da je prošla. Hvala.

Hvala.
Sledeći je za reč prijavljen narodni poslanik Milovan Drecun. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici jedno od najčešće postavljenih svakodnevnih pitanja u Srbiji svakako jeste – koliko je danas evro? Evro četiri godine ide iz dana u dan gore, dinar ide dole. Takav trend je uveo ogromnu većinu građana u svakodnevna poskupljenja i pad životnog standarda. Na poslovnom planu stvorena je neodrživa situacija, nemogućnost dugoročnog planiranja i stabilnog poslovnog miljea, što je suprotstavljeno preko potrebnom privrednom razvoju. Svi koji direktno ili posredno utiču na vrednost nacionalne valute snose odgovornost za takvo stanje, za obezvređivanje dinara i pad standarda. Oni nisu dobro radili, nisu ispunili očekivanja građana. Obaveza je nove vlasti da njihove propuste ispravi i spreči nastavljanje grešaka.
Narodna banka Srbije je izuzetno značajan stub ekonomske bezbednosti zemlje i finansijske stabilnosti. Naš cilj je da Narodna banka Srbije maksimalno bude stavljena u funkciju ekonomskog razvoja i finansijske stabilnosti na održiv i perspektivan način, a radi ostvarenja strateškog cilja, boljeg života za građane Srbije i ekonomskog prosperiteta, ali i da sprečimo zloupotrebe Narodne banke Srbije od strane nekih moćnih interesnih grupa i pojedinaca što je bila praksa u prethodnom periodu. Da bi smo realizovali taj cilj neophodne su nam izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbiji i određena kadrovska rešenja.
Ne vidim šta je sporno u razlozima za donošenje zakona ako je, između ostalog, tim zakonom predviđeno da se vrše korekcije u cilju povećanja nadzora Narodne skupštine nad Centralnom bankom u skladu sa ustavnim odredbama, da se zatim vrši povećanje odgovornosti organa Narodne banke, delimično ograničenje i preciziranje ovlašćenja guvernera, izvršnog odbora Narodne banke Srbije. Narodna skupština Republike Srbije ima interes da se ovi razlozi za donošenje zakona ispoštuju. Nismo dobili mandat od građana Srbije da nastavimo uništavanje privrede, pljačku državnih para, enormno zaduživanje, drastičan pad kvaliteta života, uništavanje radnih mesta, što nam je u nasleđe ostavio bivši režim, već da napravimo diskontinuitet sa sveopštim propadanjem i stvorimo uslove za porast životnog standarda, a za to nam je neophodna Narodna banka Srbije.
Špekulacije da će novi zakon i promena guvernera ugroziti naše odnose sa MMF i Svetskom bankom, dobijanje datuma za početak pregovora u članstvo EU, gde će nas vratiti u devedesete, gde će dovesti do velikog pada dinara nisu dobronamerne, a ponajmanje konstruktivne. Takvim špekulacijama se zastrašuju građani i ugrožava finansijska stabilnost. Zastrašivanje građana je oproban metod delovanja bivšeg režima. Stalno su nas plašili da će doći potop ako oni ne budu na vlasti. Hajde da onda njih i sadašnjeg guvernera izaberemo doživotno, da nas više ne bi plašili.
Građani su na izborima rekli da nisu zadovoljni i da žele promene. Dali su nam mandat da realizujemo te promene i mi to i radimo. Deo promena je i Zakon o Narodnoj banci Srbije i eventualna promena guvernera. Za promene su nam potrebni novi zakoni ili dopune postojećih, ali i novi ljudi koji će na najkvalitetniji način sprovoditi te zakone. Narodna banka Srbije je od vitalnog značaja za prosperitet zemlje i kvalitet života građana. Zato je neophodno da unapredimo njen rad, povećamo njenu efikasnost i stavimo je u funkciju razvoja. Zato su nam neophodne izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci i novo rukovodstvo Narodne banke Srbije.
Na kraju, čuli smo da su građani izabrali na prošlim izborima od dva zla manje zlo. Na sreću nisu izabrali najveće zlo za Srbiju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Poštovane kolege narodni poslanici, možda ova rasprava ne bi izgledala ovako kada bismo zaista danas na dnevnom redu imali izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije koje bi podrazumevale izvesnu promenu u radu ili pak u organizaciji ili nadzoru nad radom Centralne banke. Ovaj zakon, koliko god oni koji ga brane pokušavali da prikriju njegovu pravu namenu i njegovu pravu suštinu, govori o nečem drugom.
Dakle, on pre svega govori ne o potrebi da se uspostavi kontrola nad radom Centralne banke od strane parlamenta, već on ovde daje mogućnost da se uspostavi politička kontrola nad radom Narodne banke Srbije. Onog trenutka kada neko hoće da kaže – zašto ste podigli paniku, mi ničim ne ugrožavamo samostalnost ove institucije, onda mora da razume da postoje ljudi koje ne možete jeftinom demagogijom obmanuti, da postoje ljudi koji mogu da razumeju zašto ste demagogijom došli na vlast, ali isto tako znaju da vas demagogija na vlasti ne može održati.
Može se sada ovde govoriti o časnim namerama, o tome kako se želi uspostaviti jedan drugačiji sistem rada Narodne banke, kako se želi uspostaviti kontrola naroda čiji smo mi predstavnici nad radom Narodne banke, ali suština ovog zakona je u tome da se želi uspostaviti potpuna kontrola nad jednom institucijom, kao što je Narodna banka Srbije. Istovremeno ovaj zakon, ma kako to pokušali da prikriju i da kažu da se ne radi o tome, otvara i drugu temu. Dakle, zašto se on donosi? Donosi se zbog potrebe da izvršna vlast uspostavi kontrolu nad Centralnom bankom i sa druge strane zbog toga što one ljude koji sada upravljaju i predstavljaju Narodnu banku treba skloniti, jer nisu u saglasnosti sa namerama nove vlasti šta da radi sa Narodnom bankom i sa deviznim rezervama. Treba postaviti one ljude koji će te namere izvršne vlasti u centralnoj instituciji sprovesti. Dakle, da nema nikakve iluzije o čemu se zapravo danas ovde radi.
Postavlja se pitanje, ako neko hoće da kaže da guverner Narodne banke nije radio dobro ili da nije izvršio zakonom predviđene obaveze, zašto danas nemamo raspravu o radu guvernera Narodne banke, gde bismo imali priliku da čujemo i guvernera Narodne banke, pa da vidimo koji su razlozi zbog kojih su neki nezadovoljni njegovim radom? Dakle, šta su hteli, kako su hteli da izvrše upliv i kontrolu nad deviznim rezervama i koji su pravi motivi zbog kojih hoće da ga smene? Pored uslova koji su zakonom definisani o tome na koji način može biti smenjen guverner Narodne banke, postoje vrlo jasno precizirani uslovi. Ovim zakonom se zaista uvodi praksa da se smena guvernera i kompletnog rukovodstva Narodne banke Srbije vrši po sili zakona odredbom člana 26, koja kaže – od dana nastupanja, 90 dana nakon toga se bira novo rukovodstvo Narodne banke Srbije.
Iako neki pokušavaju da nam kažu da ovaj zakon govori o tome kako hoće da se unapredi rad i poveća kontrola nad radom Narodne banke i da mi koji tvrdimo da je ovaj zakon, personalna promena na vrhu Narodne banke, pokušaj da se jedna osoba skloni, kako bi se jedna vrlo određena osoba dovela na čelo te institucije, sami sebe demantuju. Potpuno je očigledno da se po njihovim tvrdnjama i po tvrdnji premijera, radi upravo o potrebi da bude izvršena smena na čelu Narodne banke Srbije. Dakle, premijer kaže u svom ekspozeu da su devizne rezerve prevelike, što pokazuje samo nameru izvršne vlasti da zavuče ruku u devizne rezerve. Ostaje samo da se nadamo da će sa tom šakom i tim novcem uraditi nešto što je korisno po sve, a ne samo po neke, zašta strepimo vrlo opravdano. Dakle, imamo sve moguće pokazatelje zbog kojih možemo biti vrlo zabrinuti.
Dakle, ako je bila potreba da se izvrši veća kontrola, što možemo razumeti, da se izvrši veća kontrola nad radom Narodne banke, dakle nad onim što Narodna banka radi i nad efektima onoga što Narodna banka radi, mi smo bili otvoreni za svaki mogući razgovor o tome kako da se izvrši veća kontrola. Pošto se ovde radi o tome da se ovde zaista uspostavlja najbrutalnija politička kontrola nad NBS, onda naravno naša je obaveza da kažemo, mi vidimo da to radite, mi upozoravamo građane da to radite, mi upozoravamo građane da posledice toga mogu biti katastrofalne.
Priča o tome da će njihovi krediti biti manji je zamajavanje očiju. Radi se o tome da to može i najverovatnije vodi u spiralu pada vrednosti dinara, u spiralu inflacije i da to automatski znači da najveću cenu plaća svaki građanin pojedinačno. Ne oni koji će koristiti devizne rezerve za svoje ekonomske projekte, već će to plaćati građani Srbije i tada će zaista ta razlika koju sada imaju u otplati kredita izgledati smešno u odnosu na ono što će biti njihov život u takvoj inflaciji.
Mislim da sama ideja o tome da se uspostavi kontrola nad institucijama finansijskim nije loša i mogla bi da bude predmet ozbiljnog razgovora i mogla bi da ima i izvesnu vrstu podrške, ali se na osnovu ovog zakona jasno vidi da je to samo kolateralna posledica jedne potpuno druge i drugačije namere.
Samo na kraju da kažem. Izjašnjavanje za članstvo u EU nije dovoljno. Sve su ovo koraci po kojima će nas ocenjivati. Ja sam sasvim sigurna da će ovaj korak biti vrlo negativno ocenjen. Sasvim sam sigurna da ćemo mi imati Zakon o NBS nakon izvesnog vremena, opet na dnevnom redu, kada izvršimo ovu neverovatnu smenu upravljanja NBS. Vratiće se ovaj zakon pod pritiskom EU i mi ćemo ga menjati vraćajući ona rešenja koja omogućavaju veću samostalnost i onemogućavaju izvršnu vlast da zavlači ruke u devizne rezerve.
Priroda je izvršne vlasti da traži pare na sve strane. Priroda je izvršne vlasti da bude popularna i da traži način kako da te pare plasira i da ostane popularna. Suština onoga što jeste naša potreba kao društva jeste da izvršimo suštinske reforme, one nisu popularne i da ni na koji način ne ugrozimo makroekonomsku stabilnost zemlje. Ovim zakonom se to neće desiti.
Kao što je prvi zakon koji je došao u ovu Skupštinu, koji je nova parlamentarna većina pokazala kakve su joj namere, o potrebi da se zakon pravi za jednog čoveka koji treba da ima punu kontrolu nad svim službama bezbednosti. Ovo je zakon koji se pravi za jednu osobu kako bi imala punu političku kontrolu nad NBS. I kao što je Zakon o Vladi kojim se pokazala namera da se smenjuju svi koji su partijski i politički nepodobni sve tvrdnje da ovo nije vraćanje u 90-te, sami oni koji predlažu ove zakone demantuju. Ovo je vraćanje u 90-te, po onome što se radi, ne po onome što se navodno želi. Hvala vam.

Reč ima gospodin Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni se čini da je ipak isuviše vremena provodimo baveći se nekim personalnim rešenjima i da svi poslanici nisu dovoljno proučili ovaj zakon koji je predložila skupštinska većina, vladajuća većina, jer je činjenica da ingerencije guvernera koje je imao do sada biće znatno umanjene ovim zakonom. Činjenica je da je vladajuća većina želela da jasno razdvoji obaveze i poslove koje ima izvršni odbor, koji ima Savet NBS i uprava za nadzor koja se formira ovim zakonom.
Dakle, mislim da nema potrebe toliko reči trošiti na neka personalna rešenja. Mislim da ekonomska politika, monetarna politika i obaveza da se finansijski konsolidujemo znači jako puno rizika Srbiju u nekom narednom periodu.
Moramo da budemo svesni tih rizika. Verujem da je veliki broj poslanika toga i svestan, ali nismo u potpunosti svesni da u našem okruženju imamo jako negativne trendove koji mogu bitno da utiču na finansijsku stabilnost Srbije i na stabilnost finansijskog sektora.
Veliki problem našoj ekonomiji predstavlja činjenica da imamo trenutno veći odliv deviza nego što imamo priliv. Da ćemo u narednom periodu imati problem sa prilivom deviznih sredstava, da imamo očigledno slabljenje, ozbiljno slabljenje kursa dinara koje bitno utiče na položaj i na likvidnost i privrede, bitno utiče na standard svih građana. To su sve problemi s kojima moramo da se suočavamo u nekom narednom periodu i da je želja vladajuće većine da imamo i adekvatne odgovore i da imamo poluge vlasti kojima možemo da se suprotstavljamo izazovima koji su pred nama.
Veliki broj preduzeća danas ne može da ispunjava svoje kreditne obaveze, veliki broj građana ne može da ispunjava, sve je veća docnja. O kamatama, visini kamata, mislim da nema ni potrebe, dosta je poslanika danas govorilo o tome. Sve su to problemi sa kojima se suočava vladajuća većina i mislim da ste i sami nekoliko puta isticali da treba puno hrabrosti u ovom trenutku, preuzeti odgovornost. Mi smo spremni da preuzmemo tu odgovornost, ali imajte malo poverenja. Pogledajte koji su to konkretni koraci. Nemojmo da se bavimo personalnim rešenjima.
Kažem, u ovom zakonu ona nisu prioritet. Prioritet bih ja rekao, pre svega, da je kontrola i nadzor finansijskih institucija i ono što je pozitivno, rekao bih iz diskusija većine poslanika, to je da smo se svi složili da je uprava za nadzor jedno dobro rešenje koje je ponudila vladajuća većina. Da smo svi nezadovoljni činjenicom da NBS ima ozbiljne propuste u nadzoru banaka. Da ti propusti poprilično koštaju građane Srbije. Da na žalost imamo prebacivanje odgovornosti sa NBS na izvršnu vlast, da izvršna vlast prebacuje odgovornost na NBS i da trenutno zakonsko rešenje nije dovoljno jasno definisalo prava i obaveze NBS kada je u pitanju kontrola i nadzor.
Uprava za nadzor, ja verujem najveće dostignuće ovog zakona. To u svakom slučaju podrazumeva jednu upravu koja je nezavisna i ona će u mnogome da potpomogne nezavisnost NBS. Značiće u svakom slučaju i bolju kontrolu finansijskih izveštaja i bolju kontrolu boniteta finansijskih institucija, pa i ono što je najbitnije, zaštitu korisnika finansijskih usluga. Dakle, to je ono na čemu treba da se bazira diskusija, po meni, i to je ono čime vladajuća većina može da se pohvali. Mislim da ima jako puno sumnje u tome da će vladajuća većina da potroši tako olako devizne rezerve.
Mislim da u samom zakonu pojedini poslanici, pojedine kolege iz opozicije nisu primetili još jednu nameru predlagača, a to je da najzad imamo strategiju koja podrazumeva upravljanje deviznim sredstvima. Do sada je to bilo uz niz diskrecionih prava. Ovaj put mi imamo strategiju. Kroz tu strategiju moći ćemo da procenjujemo koliko se rukovodstvo NBS drži tih zacrtanih smernica u toj strategiji i računam da ćemo i u tom smislu imati devizne rezerve koje će sasvim sigurno garantovani stabilnost finansijskog sektora, bez obzir na jedno nepoverenje i na jednu sumnju koja se kod opozicionih poslanika javlja.
Ono što je još jako važno u ovom zakonu i što bih ja isto tako da pohvalim, to je činjenica da kada je u pitanju platni promet NBS, po nama do sada tu funkciju nije obavljala na pravi način. Da će ovim zakonom mogućnost da se kontroliše, da se utiče na platni promet, da se onemogući bar ono što je očigledno, kad je u pitanju iznošenje nelegalno, nezakonito deviznih sredstava, čak i izvesno pranje novca. Da će NBS u tom smislu imati mnogo ozbiljnije ingerencije.
Podsećam vas da imamo i prateće dokumente, odnosno pravilnike koji iz ovog zakona proističu. Od kvaliteta tih pravilnika zavisiće i sam rad Narodne banke u budućnosti. Uopšte nemam sumnju i nemam razloga da sumnjam da će ti pravilnici biti u duhu ovog zakona koji se predlaže Narodnoj skupštini. I generalno mislim da uvođenjem uprave za nadzor, jasnim definisanjem zadataka koje ima Savet Narodne banke Srbije, Izvršni odbor, mi možemo da računamo da će Narodna banka u narednom periodu biti znatno efikasnija nego što je to u ovom trenutku. Ono što bih ja, uz stabilnost finansijskog sektora, što je i cilj ovog zakona sasvim sigurno i prevashodno, istakao da ovim predloženim rešenjima se stvaraju uslovi da imamo i znatno više uspeha kad je u pitanju borba protiv korupcije i kriminala, to je jedno od obećanja vladajuće većine, da je činjenica da imamo upravu za nadzor koja će sarađivati sa svim organima gonjenja i imati potpuniji uvid u finansijsko poslovanje pojedinih finansijskih institucija koje su u sprezi sa privrednim kriminalom, ja bih rekao i sa pojedinim tajkunima u zemlji, bar kad su u pitanju pojedine privatizacije, da ćemo u tom smislu imati znatno više uspeha i da ćemo u ono nezadovoljstvo koje očigledno kod građana, načinom na koji se odvijao proces privatizacije u prethodnom periodu uspeti i ovim zakonom da umanjimo jer ćemo biti znatno efikasniji u borbi protiv korupcije i kriminala.
Kad sve ovo saberete mislim da, bar što se nas iz vladajuće većine tiče, a verujem da i poslanici opozicije mogu da budu zadovoljni ovim rešenjem, izuzev onog što se tiče izbora guvernera i viceguvernera, razumem da tu postoji izvestan otpor, ali podsetio bih vas da smo pre dve godine na jedan jako problematičan način birali i smenjivali prethodnog guvernera, odnosno da je to radila sadašnja opozicija. Mislim da je ovo što mi danas radimo znatno transparentnije, da je Narodna skupština dobila znatno ozbiljnije ingerencije i da je rad Narodne skupštine nešto što mogu da prate svi građani Srbije i da procenjuju koliko smo dobronamerni i koliko su dobri predlozi i za guvernera i za viceguvernera koje ćemo imati pred ovim visokim domom. Hvala vam.

Hvala.
Sledeći prijavljeni narodni poslanik je gospodin Aleksandar Čotrić. Izvolite.