Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, replika.

Nemam nikakvu zadršku oko toga da otvorimo pitanje oko robnih rezervi kad god gospodin Arsić to hoće i to u pojedinostima. Ono što je bio prioritet robnih rezervi jeste da se očuva cena pšenice. Prošle godine smo kupili 100.000 tona pšenice po 20 dinara, da bismo čuvali cenu hleba, prodali smo 80.000 tona pšenice po 20 dinara od februara meseca i zbog toga je cena hleba stabilna. Prvi put je država postala najveći vlasnik pšenice mislim u poslednjih 20, možda i nešto više godina.

Sve što hoćete oko robnih rezervi, sa najvećim zadovoljstvom možemo, gospodine Arsiću, da diskutujemo ovde ili na bilo kom drugom mestu i to pojedinačno. Što se tiče kursa, naravno da se odluke donose onako kako je to propisano zakonom ili statutom, ali guverner Narodne banke je prva osoba koja i po Ustavu rukovodi Narodnom bankom.

Još jednom ću da kažem, zaista je velika šteta i meni je nejasno zašto gospođa Tabaković, koja je narodni poslanik ovog trenutka i može kad god hoće da uđe u ovu salu, ne dođe ovde da nam da svoje viđenje i nekoliko bitnih stvari, između ostalog i to kako ona vidi politiku odbrane kursa ili vođenje deviznog kursa, kako vidi monetarnu politiku, generalno, sa politikom eskontne stope, obaveznih rezervi, rezervacija, kako ona vidi politiku kontrole poslovnih banaka. Nijedna jedina proceduralna smetnja ne postoji da gospođa Jorgovanka Tabaković dođe u ovu salu i da nam govori o tim pitanjima. Valjda može ona bolje da obrazloži tu stvar nego bilo ko ovde od narodnih poslanika, bilo da su iz SNS ili iz neke druge poslaničke grupe.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana sam se kroz predlog izmena i dopuna zakona već naslušao i ko će biti novi guverner i šta je sve uradio odlazeći guverner. Uglavnom, bivša vlast je kukala nad sudbinom odlazećeg guvernera koji je već podneo ostavku, kao – mi želimo da smenimo Šoškića. Često se pitam – šta je taj Šoškić bio i čime je ovu zemlju zadužio pre nego što je postao guverner, kad je takva finansijska gromada, kad je takav finansijski autoritet, kada se bez njega toliko ne može i kad njegov posao, odnosno kada gubitak njegovog posla predstavlja pravu opasnost za naciju, posle njega potom, posle njega nema ništa, neće biti deviznih rezervi, neće biti stabilnog kursa, neće biti makroekonomske politike? Stvarno ne razumem, za razliku od bivšeg guvernera koga sam spominjao, Đorđa Vajferta, šta je bivši guverner Šoškić bio pre nego što je postao guverner i čime je to veliko zadužio ovu zemlju?

Govorio sam ovde i o očuvanju kursa. Svakako mislim da će to nastaviti i novi guverner da radi, ali ne na način na koji je to radila bivša vlast. Kako ste vi gospodo očuvali kurs, mi to svi dobro znamo, preteranim zaduživanjem u inostranstvu, i to direktno za održavanje kursa, direktno u javnu potrošnju. Dakle, novac nije išao kroz proizvodnju da bi došao do javne potrošnje, nego prečicom u javnu potrošnju, očuvanje kursa. Zaduživali ste se kod MMF, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, ma do Azerbejdžana ste došli, do Alijeva. Dizali ste spomenike po beogradskim parkovima, da bi imali gde da uzmete pare i da tako očuvate kurs. Kurs se čuva robom, novac je roba.

Dakle, verujem da će novi guverner za razliku od vas moći da monetarnu politiku uskladi sa makroekonomskom politikom i da traži da stabilnost cena, da stabilnost kursa počiva na nekoj proizvodnji, a ne na preteranom zaduživanju, pa ako treba i do Azerbejdžana.

Ovde ste takođe rekli da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci i novi guverner trebaju samo Palmi i meni. Ne znam zašto bi meni trebala NBS, samo meni. Za Palmu, on će to sam reći. Ja sam poljoprivredni proizvođač koji obrađuje 450 hektara. Ja trebam Narodnoj banci, a ne Narodna banka meni. Bavim se proizvodnjom, znam kako se novac zarađuje. Vi, gospodo, ste znali samo kako se novac troši. Srbija u vaše vreme nije živela od zarađenog, nego od zaduženog. Kukali ste i da će novi guverner dovesti pod sumnju neutralnost i nezavisnost NBS. Hajde da budemo iskreni i vi i mi, pa da vidimo od čega je to NBS i od čega je to guverner Šoškić bio nezavisan. Hoćete da mi kažete da je gospodin Tadić predložio nezavisnu ličnost za guvernera tek onako, iako je poznato da je on bio sve i svašta u ovoj državi, gotovo sve?

Drugo, i ako je bio nezavistan i Narodna banka bila neutralna, bila je sa pogrešne strane nezavisne institucije. Dakle, bili su nezavisni od naroda, od države i od Narodne skupštine, ali zato nije bio nezavistan od uvoznih lobija, od pritisaka Vlade, od Vlade koja nije razmišljala o srcem i umom, već s novčanikom, nije bio nezavistan od raznih konsultantskih kuća, na primer, "CES Mekon", itd.

Takođe sam osetio da izbor novog guvernera znači strah i da se bivša vlast boji kontrole banaka. Šta će se sve tamo naći, ostaje da se vidi. Sigurno je da je za sanaciju dve ili tri banke, bivša vlast iz budžeta i od sirotinje otela 200 miliona da bi sanirala banku - Razvojnu banku Vojvodine, ako se ne varam, Srpsku banku, ili će tek to da bude i Agrobanku. Dakle, uzeti od onih gde jedna trećina preskače doručak ili ručak, druge dve trećine preskaču i po dva obroka, da bi sanirali bogate bankare i ljude koji su napravili kapital kroz banke koje se saniraju parama od sirotinje, mislim da je pravi mali zločin.

Govorili ste takođe da će novi guverner potrošiti devizne rezerve. Koje devizne rezerve? Da vidimo šta je ostalo u rezervama. Ako odbijemo štednju građana i obavezne rezerve banaka, ne verujem da tu ima više od pet do šest milijardi evra. Toliko ostaje u kasi. A da vidimo koliki ste dug napravili? Državni dug je porastao na 25 milijardi, trgovinski deficit na šest milijardi na godišnjem nivou. Građani duguju domaćim bankama sa stranim imenom 20 milijardi i realno je očekivati da kroz povraćaj kredita, oni to pretvore u devize i iznesu napolje. Znači, u deviznim rezervama eventualno ima pet-šest milijardi, ali ste zato ostavili dug od 60 milijardi.

Ako uzmemo još da od 2000. godine pa do danas, potrošeno ono što smo dobili na energiji naroda 5. oktobra, da je prozujalo kroz Srbiju 50 do 70 milijardi, nije teško pretpostaviti šta će sve novi guverner naći i novo rukovodstvo Narodne banke, kada uđu tamo.

Naš problem nije ni visina duga. Naš problem je što kada ste pravili taj dug, niste vodili računa o strukturi duga i niste vodili računa o izvorima za vraćanje duga. Struktura našeg duga je kratkoročna, većinom su dugovi kratkoročni. U naredne tri godine dospeće za povraćaj 11 milijardi evra, a u deviznim rezervama imamo pet. Dakle, izvor za vraćanje duga je trebala biti neka privreda, koja je kroz neku izvoznu varijantu trebala da obezbedi devizne rezerve, da obezbedi i novac za vraćanje duga. Gospodo, to vi niste napravili.

Moram da kažem da ste potrošili sve što ste imali. Potrošili ste i više od onoga što smo imali i ništa niste ostavili osim dugova. Bavili ste se privatnim poslovima. Nema proizvodnje, nema izvoza, došlo vreme  - vrati koko što si pozobala, a vi nama držite moralne pridike.

Ovde je takođe bilo reči o poljoprivredi. Jedan savetnik bivšeg ministra poljoprivrede, bivši pre bivšeg, i bivši ministar poljoprivrede, spominjali su svoje agrarne politike i robne rezerve. Bivši ministar ne priznaje šta je uradio njegov kolega, ili njegove kolege, dva-tri mandata pre njega. Za njega je poljoprivredna politika Demokratske stranke nastala samo od trenutka, kada je on postao ministar, inače se ono pre ne računa -  majke mi. Demokratska stranka samo odgovara za poteze poslednjeg svog ministra, ali ne odgovara za Sašu Dragina.

Kada ste govorili o robnim rezervama, da nešto i ja kažem. Lično sam vas upozorio – čemu služe robne rezerve ove zemlje? Služile su privatnim interesima određene grupe ljudi. Za vreme vašeg mandata, a da ne grešim dušu, i za vreme mandata bivših ministara poljoprivrede i bivših ministara trgovine, da ne nabrajam sva imena, robne rezerve nisu služile za očuvanje cenovne stabilnosti i sigurnosti tržišta, sigurnosti države od mogućih vojnih i ekonomskih pritisaka.

Vi ste plaćali maglu umesto realne robe. Umesto da se kupuje pšenica i kukuruz, novac se trošio. U robnim rezervama su ovlašćeni skladištari prikazivali seljački kukuruz koji je dat na čuvanje kao kukuruz – majke mi, ovo sam kupio za vaš novac, za novac države. Ne samo to, nego ste svakog meseca plaćali čuvanje navodnih robnih rezervi, a u stvari ste platili maglu.

(Predsedavajuća: Molim vas, vratite se na temu.)

Sačekajte, završavam.

Svakog meseca ste plaćali čuvanje te magle, čini mi se, jedan posto. Lično sam vas upozorio mejlom da robne rezerve, bez obzira što sam bio teška opozicija, dovedete pod hitno u funkciju u kojoj treba da budu.

Na kraju bih rekao da je Srbija stvarno velika zemlja kada je vas mogla da izdrži. Hvala.

Gospodin Petrović, replika. Izvolite.

Ne bi bilo poslednje i ne bi bilo vredno ni bilo šta reći protiv. Svako ima prava da govori ono što misli i u šta veruje. Uostalom, to je funkcija Narodne skupštine i ovakvih debata. Ali moram da odgovorim na ove neistine i stvari koje su bez ikakvog utemeljenja izrečene.

Kao i danas, robne rezerve su u proteklih godinu ili godinu i po dana bile vođene tako što se raspolagalo novcem koji postoji. Neću dalje da širim tu stvar. Srbiji treba dve ili tri stotine miliona evra da bi robne rezerve zaista postale jedna funkcionalna sila koja može da reši najveći deo problema, bar što se tiče hrane, da ne ulazim u druge stvari.

Sa novcem kojim je raspolagano, ponoviću još jednom, prvi put u poslednjih više od 20 godina država Srbija je postala najveći vlasnik pšenice u ovoj zemlji. Kada imate manje para nego što vam treba, morate da odaberete šta će da vam bude cilj vaše politike. Očuvanje cene hleba, stabilnost tržišta pšenice je bio cilj robnih rezervi. Bilo bi lepo da je bilo više novca, pa da su mogle i druge neke stvari da budu ovakav prioritet. Sada nova vlada ima priliku da nađe način da obezbedi pare za robne rezerve, pa da se to desi. Hleb u ovoj zemlji i dan danas ne može da bude skuplji od 44 dinara. Na početku 2011. godine je bio 54 dinara, sa tendencijom da se ta cena čak i udvostruči.

Tome su koristile robne rezerve. Voleo bih da vidim u čijem su to privatnom interesu radile robne rezerve, ko se to u ovih godinu dana obogatio, zato što su robne rezerve radile ovako ili onako? Paušalno bacati na sto razne stvari koje nemaju nikakve veze sa istinom, ne služe bilo čemu.

Vreme.

Zamolila bih sve narodne poslanike da se vratimo na temu, a to je rasprava o izboru guvernera NBS.

Gospodine Rističeviću, replika. Izvolite.

Ne bih se ni javio za repliku, ali je ovde izgovorena jedna velika neistina.

Prvo, nije tačno da je Srbija po prvi put ostavila u robnim rezervama najveću količinu od 100.000 tona pšenice. Naprosto, to nije tačno. To je neistina. To odgovorno tvrdim. Ako je istina, spreman sam da vratim moj poslanički mandat nazad. Ako nije istina, očekujem od mog kolege da to isto učini.

Tvrdim da je u robnim rezervama tokom 2002.-2003. godine ostalo 550.000 tona pšenice. Nadam se da ovde ima predstavnika Vlade, koja je nasledila Vladu Zorana Đinđića i gospodina Živkovića koji to mogu da potvrde. Ako nije istina da je u robnim rezervama tada            ostalo preko 500.000 tona pšenice, koja je na čudan način sledeće godine prodata po nekoj ceni koja je daleko niža od tržišne, u to ne ulazim, spreman sam da se povučem i da vratim svoj mandat. Ako je istina ovo što tvrdim, očekujem da to isto kolega uradi.

Kolega je takođe govorio o zabrani izvoza. Čim je došao na mesto ministra, zabranio je izvoz. Nama seljacima kada god su cene u okruženju malo veće, zabrane izvoz i kažu – sada je zabranjen izvoz zbog prehrambene sigurnosti našeg tržišta. Kada je napolju nešto jeftinije, onda kažu – što ne izvezete, ako imate gde da izvezete? Takođe govore i o budžetu koji je, gledajte, 30 milijardi.

Od toga ne znam koliko je direktno išlo u poljoprivredu, zapošljavani su neki savetnici. Ni jednog nisam video, a radim 450 hektara zemlje, i ne znam šta su mogli da me savetuju, jer su neki bili u zrelim godinama, promašena investicija dibidus. Znači, cenovna stabilnost, posebno cene hleba, nije zavisila ni od koga, već je zavisila od nas seljaka proizvođača i od zabrane izvoza pšenice. Dakle, direktno je to bilo na uštrb poljoprivrednih proizvođača.

Takođe, samo još jednu rečenicu da dodam i u robnim rezervama…

(Predsedavajuća: Vreme, molim vas.)

Ukoliko se utvrdi da nije bilo zloupotreba, spreman sam da vratim mandat, ali ukoliko je bilo zloupotreba gospodine Petroviću, vratite ga vi, je li dogovoreno?

Reč ima gospodin Miljenko Dereta.

Molim vas, vaša poslanička grupa ima još samo sedam minuta, da znate.

Osam minuta, moja koleginica je govorila osam minuta i 33 sekunde. Mi imamo 16 minuta i nešto. Vama taj minut ne znači mnogo, meni znači.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice, poslanici i poslanice, imam utisak da prisustvujem jednoj vrsti porodične rasprave u kojoj se pokušava ustanoviti ko je šta učinio, a da pri tom oni, koji se za to oglašavaju odgovornim, nemaju mogućnost da o tome govore.

Naime, očigledno je, nije sporno da treba razgovarati o tome kako je gospodin Šoškić radio svoj posao, ali je sporno što nije dobio priliku da to objašnjava. Kao što nije sporno da treba da čujemo šta gospođa Tabaković misli da radi kao guvernerka Narodne banke, ali je sporno što ona nije ovde da sa nama o tome razgovara. To odsustvo javne rasprave i mogućnosti da se sa ljudima, koji će biti za nešto odgovorni, razgovara jeste suština problema sa kojim se mi suočavamo. Mene to ne vraća u 90-te, moram da kažem, mene to vraća mnogo dalje. Mene to vraća u ono vreme kada je jedna partija i partijska pripadnost bila preduslov za bilo koju funkciju. Ako se to vreme vraća, onda zaista dolazimo u period kome će se, možda, neki ovde i obradovati, ali za koji sam bio uveren da je daleko, daleko, iza nas.

Naravno, ono što je mene posebno interesovalo u celom ovom procesu jeste ta hitnost. Šta je to što treba tako hitno sprečiti, ili šta je to što treba tako hitno učiniti da bi se cela ova procedura na taj način vodila? Moram da kažem budući da nisam ekonomista po struci, ja sam malo pogledao šta su o tome rekli stručnjaci i mogu da svedem to na dve osnovne teme na koje su oni ukazali.

Prva je, naravno, da ukoliko očekujemo sredstva od MMF moramo da ispunimo određene uslove po pitanju reforme. Ukoliko izvršna vlast bude imala neposredniji uticaj na zadiranje u devizne rezerve, mi te uslove nećemo morati da ispunimo. Narodna banka će moći, kako oni to kažu, da poklanja pare odabranim privrednicima i preduzetnicima i partijskim podobnima i da to uradi bez ikakve kontrole. To je prva opasnost koja preti. Poslednje pitanje – šta će se dogoditi kada budu iscrpljene tih oko pet milijardi, koje nisu iz dela devizne štednje, nego se bude zadrlo i ono što je devizna štednja građana? To je prva strepnja.

Druga je, naravno, neposredna kontrola izvršene vlasti na poslovanje svih banaka i na mogućnost da se kroz razne pritiske na te banke obezbede opet povoljni krediti itd, što će nam na izvestan način destabilizovati bankarski sistem u Srbiji.

Naravno, o tim suštinskim stvarima se ne govori, to nije tačka dnevnog reda, tačka dnevnog reda je gospođa Jorgovanka Tabaković i moram da kažem da, i moje iskustvo u kontaktu sa njom, je ona jedna izuzetno kulturna i tolerantna osoba, ali ja imam jedno proceduralno pitanje.

Naime, demokratija jesu procedure i pravna država jesu procedure. Za novog guvernera možemo izabrati nekoga ko nije funkcioner i ko nije poslanik. U ovom trenutku nemam podatak da je gospođa Tabaković dala ostavku na svoje mesto u partiji i nemam podatak da je prestao njen mandat u Skupštini.

Dakle, nije nam dovoljno, proceduralno, da dobijemo naknadnu informaciju da zbog prelaska na drugu funkciju gospođa Tabaković više nije poslanica. Ne, da bi mogla da pređe na tu funkciju na koju prelazi, ona ne sme više biti poslanica. Molim da mi Skupštinska pravna služba u tom smislu odgovori – da li će glasanje po ovom predlogu biti protivzakonito?