Hvala vam gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo, narodni poslanici, počela bih sa jednom pohvalom predlagača, s obzirom da je predlagač predložio gospođu Jorgovanku Tabaković, dakle, predložio je ženu na tako visoku državnu funkciju, kao što je guvernerka Narodne banke Srbije. Zaista tu nemamo nikakve zamerke.
Međutim, tu bi završila sa pohvalama. Posebno bih skrenula pažnju na činjenicu, da smo mi u proteklim danima razgovarali o ovom predlogu za izbor guvernera Narodne banke Srbije, a danas razgovaramo o jednoj političkoj klimi, koja je bila očigledna od onog momenta kada je postalo jasno koja koalicija će predstavljati vlast u Srbiji.
Dakle, to je ta politička klima koja je proizvela već očigledne neke negativne posledice, čije posledice vraćaju Srbiju nekoliko koraka unazad od svega onoga što je pozitivno učinjeno za vreme prethodne vlasti. Govorim o reformi pravosuđa, govorim o decentralizaciji, jer time što je dovedeno u pitanje da li je ustavno ili nije ustavno, a Ustavni sud je rekao da nikako nije ustavno, sve ono što je predviđeno Statutom Vojvodine, dakle, one ingerencije i nadležnosti koje je dobila AP Vojvodina, toliko malo što je dobila, i to je dovedeno upitanje, i to je anulirano.
Dakle to su jako loši pokazatelji, jako lošu klimu stvaraju u pogledu bilo kakve pozitivne promene u Srbiji.
Nažalost, Zakon o ministarstvima, kao i ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, takođe, samo potvrđuje taj kontinuitet u nekim pogrešnim potezima koji se povlače u Srbiji, unazad mesec dana. Kada pogledamo ovaj predlog, vidimo da je predlog pristigao 5. avgusta. Dakle, radi se o tome da je predlog potpisao predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić, koji je član jedne političke stranke. On predlaže za guvernera člana, odnosno članicu, političke stranke, i šta više visokopozicioniranog člana.
U čemu se onda razlikuje onaj predlog kojim je predloženo da se za guvernera izabere gospodin Šoškić? Tamo je predsednik jedne političke stranke predložio jednu ne stranačku ličnost. Dakle, radi se samo o tome da je ovo rešenje daleko gore od onog prethodnog, s obzirom da se ovde instalira u Narodnoj banci jedna partijska ličnost i to, podvlačim, visokopozicionirana partijska ličnost. To ne smemo da izgubimo iz vida.
Kada se opet pogleda činjenica da je guverner dao ostavku, on jeste ostavku dao 2. avgusta, ali ostavku je dao u jeku rasprave o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije. Dakle, očigledno da je postojao određeni pritisak kojem je guverner Šoškić podlegao. Dakle, 1. avgusta je podnet predlog zakona, guverner je već 2. avgusta dao ostavku. Dakle, brzopotezno u hitnom postupku se rešavaju tako krupne stvari, kao što je Narodna banka Srbije i guverner, odnosno guvernerka, Narodne banke Srbije.
Šta govori ovo o činjenici da ćemo imati partijsku ličnost na čelu tako značajnog državnog tela? Govori da će to biti partijska Narodna banka. Kada se uzmu u obzir i sve one odredbe tog, sada već, pozitivnog zakona u Srbiji, dakle pozitivnog propisa, to samo potvrđuje da se ne samo nezavisnost, nego ni samostalnost, ne podrazumevaju u radu Narodne banke Srbije. To su te neke činjenice koje i te kako utiču na monetarnu politiku, fiskalnu politiku, a ujedno utiču i na ekonomski rejting ove države, a čuli smo reakcije međunarodnih finansijskih tela, čuli smo šta o tome kaže MMF, šta o tome govori Svetska banka. Međutim, sve to nije bilo dovoljno. Sve te reakcije su očigledno nebitne za predlagače ovih zakona. Danas imamo situaciju da više nije ni bitno ko će biti guverner Narodne banke Srbije, zato što je urađen taj neki pravnih okvir da je potpuno ta činjenica ne bitna.
Ne bih govorila o ličnosti ovde predložene gospođe Jorgovanke Tabaković. Ne želim da komentarišem njeno školovanje, magistraturu ili doktorat, ali bih volela da iskomentarišem činjenicu da jeste bila u jednoj Vladi od 1998-2000. godine, da je bila ministar za vlasničko prestrukturiranje, odnosno za privatizaciju, jer transformacija vlasništva u stvari jeste privatizacija. Toliko puno toga smo lošeg čuli o privatizaciji u Srbiji o kojoj je Jorgovanka Tabaković govorila.
Posebno bih još istakla, pored svega toga da u ovim biografskim podacima nema ni reči o tome kojoj stranici ona pripada, kakvu stranačku funkciju ima i dozvolićete, ipak je to nekako zamagljivanje suštine, jer ako vi donosite zakon da bi ste postavili jednog stranačkog funkcionera na mestu predsednika Narodne banke Srbije, onda morate bar da obavestite javnost o tome. Znate, kada govorimo o činjenici da se znatno gore živi danas u Srbiji nego što je to bilo 2008. godine, ne bi trebali da izgubimo iz vida da je devizni kurs naglo skočio nakon linearnog povećanja penzija od 10%, koje povećanje je inicirao koalicioni partner sadašnje vlasti.
Dakle, moramo govoriti otvoreno o činjenicama i moramo govoriti o politici, jer sve ostalo je samo demagogija.