Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, prvo, verujem da vam nije lako gospodine Dinkiću, mada sam siguran da većina ljudi u ovoj zemlji nekako nema razumevanja za probleme u kojima se nalazite. Želeo bih da su tu pored vas i oni sa kojima ste pravili vladajuću koaliciju, jer je ključno pitanje zašto je Srbija ovakva kakva je danas? Zašto je naša država propala? Zašto je, kako ste vi sami rekli, budžetski deficit probio sve istorijske granice, nikada nije bio veći u našoj istoriji? Zašto smo pred bankrotom i zašto vi svoj rebalans budžeta objašnjavate uz poruku građanima Srbije da je rebalans takav kakav je, ali se neće umirati?
Gospodine Dinkiću, to je posledica pogrešne politike, koja se u ovoj zemlji godinama vodi. Unapred je osuđen na neuspeh, bez obzira na dobronamernost, svaki pokušaj ekonomske reforme u Srbiji koji nije praćen i politički. Mi godinama polemišemo oko ekonomske politike. U poslednjih nekoliko godina nam je lakše jer postoje pojedine nezavisne institucije koje nam daju za pravo.
Setite se naše polemike tokom prošle godine oko Zakona o fiskalnoj decentralizaciji, odnosno Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Apsolutno smo za decentralizaciju i tada sam vam to rekao, ali sam vas upozorio da model na kome ste vi insistirali prebacuje sva sredstva na lokalnu samoupravu, a državu ostavlja bez sredstava ali sa obavezama koje ima prema lokalnoj samoupravi.
Fiskalni savet je izračunao da nas to košta 400 miliona eura i MMF je to rekao. U izveštaju Fiskalnog saveta, koji imamo pred sobom, navodi se da je u ovoj godini lokalna samouprava za 40% povećala subvencije, za 30% troškove po osnovu kupovine različitih roba i za 12% podigla zarade. To su direktne posledice zakona koji ste vi doneli, kojem smo se mi suprotstavljali.
Možemo danas da polemišemo o Mirku Cvetkoviću, ali makar našu poslaničku grupu nikada nećete uveriti da je ta maketa od premijera odgovorna za haos u kome se nalazi Srbija danas. Pola vaše vlade je četiri godine ćutalo i međusobno se podržavalo u najbesmislenijim zakonima koji su dnošeni. Ko je u ovom parlamentu 2008. godine rekao da je kriza šansa za nas? Jeste li to rekli vi ili ja, vaša vladajuća koalicija ili mi u opoziciji? Ko je rekao da će nas kriza zaobići, pa se sada suočavamo sa haosom?
Kada ste pravili Vladu mi smo vam rekli da vam želimo uspeh i da smo spremni da vam u tome pomognemo. Danas vam ne guramo prst u oko dok dižete PDV, ali vas podsećamo na ono što ste vi radili u trenutku u kojem se tražilo povećanje PDV-a, a vi bili neko ko se spremao za opoziciju. To ste kritikovali i vi i vaš državni sekretar, koji našu kritiku rebalansa budžeta, ne na ovom ekonomskom planu nego nedostatku političkih reformi, tumači kao trik kojim mi pokušavamo da odgovornost sa prethodne vlade prebacimo na trenutnu vladu. Mi nismo bili ni u prethodnoj ni u trenutnoj, vi ste bili i u jednoj i u drugoj. Besmislica je gospodine Dinkiću.
Iz ove krize možemo izaći jedino ako se dogovorimo oko onoga što mora svako od nas da uradi. Vi nam uskraćujete mogućnost za taj dogovor. Zbog toga je unapred osuđena na neuspeh svaka inicijativa, makar ona bila i ispravna. Naravno da ćemo podržati giljotinu propisa, ali, da li postoji neko u vašem ministarstvu ko može da odgovori na jednostavno pitanje koliko u Srbiji postoji parafiskalnih nameta? Vi ste obuhvatili od 10-15%. Jedan od podataka, na koje smo naišli, je podatak nameta da ih je preko 700. Hajde da postavimo tu stvar u onaj prostor u kom se ona mora nalaziti. Ko je te mere donosio, iako su one pogrešne, iako su stvorile štetu? Kako se za tako nešto odgovara?
Jako je važan način na koji će se u ovom trenutku odgovoriti na ekonomske probleme zemlje. Kakvu šansu mi imamo u društvu koje se raspada u bedi, u svakoj vrsti bede, u političkoj, u moralnoj, koje su posledica ekonomske. Srbija je davno počela da misli stomakom, zbog toga se i desilo sve ono što smo mi osuđivali, a na šta je Srbija pristajala jer je apsolutno zavisila od države.
Ako govorimo o vašim zakonima onda, pre svega, govorimo o odnosu države prema parama građana. Molim vas, odgovorite mi - kako je moguće da se povećaju kroz rebalans budžeta troškovi zarada za 15%? Kako je to moguće? Ko je za to odgovoran? Hoćemo podeliti sudbinu?
Ako povećavamo porez na dodatu vrednost, rekao sam vam da vas ne kritikujem zbog toga što ga povećavate, i mi bi ga povećali. Ne bi se pozivali na iskustvo drugih država. Jasno je da je to jedini način, da se obezbede kakva takva sredstva i priliv više novca u situaciji u kojoj je država bez ikakvog novca. Ali, vi sami ste pomenuli posledice. Smanjenje potrošnje, pad životnog standarda, samim tim pad proizvodnje. Da li postoji procena koliko će ljudi u Srbiji zbog toga ostati bez posla? Zašto ova mera povećanja poreza na dodatu vrednost nije praćena merom smanjenja opterećenja na zaradu?
Ionako znamo u šta se Srbija danas pretvorila. U preklinjanje zaposlenih koji od poslodavca traži da im da platu na ruke, jer ih baš briga šta će biti sa fondom koji je već propao.
Vaša i moja generacija, ona se ne nada penziji iz PIO fonda. Ni vaša ni moja generacija se ne leči tako što troši novac Fonda zdravstvenog osiguranja. Vi to vrlo dobro znate. Zašto lažemo jedni druge?
Moramo da isplatimo trinaestu penziju. Nećemo u MMF. Nema zamrzavanja plata i penzija, a onda indeksiramo rast za 2% u zemlji u kojoj je inflacija 10%, pa se desi sve ono što mi navodno nećemo. To će videti ljudi u svom novčaniku, već sutra. Izgubiće poverenje, ukoliko ga je uopšte i malo preostalo u ovu državu, u ovaj parlament, u nas. Nije važno da li ste vi vlasti ili opozicija sutra, a ja danas opozicija, sutra vlast. Dogovor. Gde je predsednik Vlade? Mikrofon postoji u Skupštini, ili on može samo da peva sa mikrofonom. Gde je vaša vladajuća koalicija, drugi ministri? Ostavili su vas tu na brisanom prostoru da se sami snalazite kako znate i umete.
Šta je problem ovih zakona? Šta će biti sa lokalnom samoupravom? Šta će biti sa 4.500 kilometara puteva koje smo preneli obavezu održavanja tih puteva, preneli na lokalnu samoupravu, a ostavili smo je bez njenih izvornih prihoda. To su te firmarine i takse.
Šta će biti sa centralnim budžetom, pošto citirate i pominjete podatke koji praktično potvrđuju da vi niste usamljeni ministar finansija u merama koje predlažete, već je tako nešto manje ili više nužan odgovor i svake druge evropske države. Ja vam postavljam dva pitanja. Recite mi jednu evropsku zemlju u kojoj nije postignut onaj dogovor koji mi tražimo u Srbiji 2008. godine, vlasti i opozicije, penzionera i mlade generacije, onih koji rade i onih koji su bez posla, o načinu na koji će se zemlja izvući iz krize u kojoj se nalazi. Srbija je jedina, jedina zemlja.
Drugo pitanje. Recite mi jednu evropsku zemlju u kojoj je porez na zarade lokalni prihod? Ovo već postaju manje ili više stručne rasprave. To nema nikakve veze sa ljudima koji prate naš razgovor.
Sledeće godine pet milijardi evra moramo da pronađemo kako bi servisirali naš dug, plus ili minus, ali gornja granica je pet milijardi. Da li sam u pravu? Do kraja godine milijardu i 700 miliona. Želite da spustite deficit na 3,5%. Što je apsolutno neophodno. Slažemo se sa tim. Da bi 2016. godine uspostavili neku ravnotežu ili pokušali da imamo suficit.
Mi smo pre nego što smo saznali da smo lagani, a svi smo znali da nas vlast laže imali procenu da će desetogodišnji prosek rasta bruto društvenog proizvoda biti između 2 i 3,5%, na nivou rasta EU. To praktično znači da nema novih radnih mesta u Srbiji, jer je potrebno mnogo dinamičniji rast BDP da bi ljudi bez posla pronašli svoj posao. Da li to znači da mi onda koji stojimo na nogama još nešto radimo?
Da smo osuđeni da čitavog života na svojim leđima nosimo one koji su izgubili to pravo zbog neodgovorne politike države. Zato su potrebne političke reforme.
Ne samo zavaravanje da je jedna poseta Briselu dovoljna garancija naše evropske budućnosti, nego ona vrsta unutrašnjih i političkih i svih drugih odnosa u društvu koja će biti u funkciji razvoja ove zemlje.
Mi smo predložili da vratite ovaj rebalans budžeta i da razgovarate onako kako se nikad do sad u Srbiji nije razgovaralo, nikada, jer nećete ovim rebalansom i zakonima koje menjate usrećiti ni poslodavce, ni zaposlene, ni nahraniti one koji su danas gladni, ni vratiti dostojanstvo onima koji su u Srbiji poniženi. Ne kažem da to ne želite, ali ovo neće dati taj rezultat.
Šta je ono što nam je potrebno? Red u zemlji. Izvesnost. Govorite o subvencionisanim kamatama. Slažem se u svako normalan u zemlji da je likvidnost, osnovna likvidnost ključni problem naše privrede. Ali to ima svoje uzroke. U nekonkurentnosti, u neefikasnosti državnih institucija, u pogrešnim propisima. Mi se danas zadužujemo da bi subvencionisali kamatu sutra, zbog toga što je novac u Srbiji skup, a juče ste izmenili Zakon o izboru guvernera NBS, srušili time kreditni rejting zemlje i taj novac učinili skupljim nego što je do tog trenutka bio. Zato su kamate tolike u Srbiji. Zbog toga što je rizik veliki. Šta utiče na taj rizik? Pa i vi i ja znamo istinu. Jel može neko od nas ovde u parlamentu da kaže šta ova zemlja hoće, šta je njen cilj, kako misli do njega i u kom vremenu. Zajedno smo kritikovali u poslednjoj fazi privatizaciju NIS. To smo zajedno radili. Lepo, dižemo PDV, dižemo akcize na tečni naftni gas i na dizel, odnosno na lož ulje. Ali šta ćemo sa predsednikom države, koji se u istom trenutku žali direktoru NIS, da je gorivo u Srbiji mnogo skupo. A ko ga čini skupim? Vlast, koju je on formirao, i koja ja nigde u Evropi, opterećuje cenu naftnih derivata. Kolika je rudna renta u Srbiji? Zbog toga što mogu da kupe, za kusur, politikante u ovoj zemlji, u Srbiji rade ono što je nezamislivo u njihovoj Rusiji. 3% je rudna renta, 800 miliona dolara je naftni gas izvađen u ovoj zemlji i na to plaćeno 25 miliona dolara.
Jel možemo da imamo prosek rudne rente koji je karakterističan za ovaj region? Da budemo dostojanstvena zemlja, da cenimo privatni kapital? Ne da ih varamo. Mi šaljemo predsednika koji dva i po sata moli predsednika Rusije za novac, a ovde donosimo direktno zakone koji su suprotni interesima kompanije do koje je Rusiji veoma stalo. Šta ćemo sa defakcijom za tečni naftni gas i za naftne derivate? Koliko će privatnih pumpi nastati u Srbiji zbog očiglednih zloupotreba koje se omogućavaju na takav način? Šta će biti posledica toga?
Govorite o pomoći građevinskoj industriji, kroz činjenicu da će investitor plaćati PDV, a ne više izvođač radova. Promenite zakon koji je katastrofalan i tražimo to od vas četiri godine. Nigde ga nema na svetu. Dizalice u Beogradu nema. Govorimo o poljoprivredi, shvatite da nema efikasnog agroindustrijskog kompleska, nema efikasne poljoprivrede u zemlji u kojoj 40% ljudi živi na selu sa prosečnim posedom od tri hektara.
Želimo da se razvijamo, a vodimo kampanju protiv poslovnog sveta. Jel postoji jedan poslovni čovek u Srbiji, koji nije oklevetan, koji nije etiketiran kao lopov, makar jedan.
Premijer nam je napravio svoj privredni savet. Ko sedi u savetu? Sede ozbiljni ljudi, sede predsednici banaka, direktori banaka. Premijer sa njima razgovara na sastanku, a onda ih optužuje za propast Srbije kad sa sastanka izađe. Jesu li raščistili to između sebe? To je ta konfuzija i haos koja je unapred osuđena na neuspeh, i neke ispravne mere.
Moramo politiku da promenimo. Ako se ovakvim tempom bude živelo, za 100 godina Srbija neće biti na onom nivou na kom je bila pre 20 godina. I šta još treba da se desi da bi se uvažile neke inicijative, bez obzira što dolaze sa ove naše "protivničke strane"?
Smanjite opterećenje na zarade, makar po cenu većeg PDV. Napustite populizam i demagogiju. Uvedite red u Penzioni fond. To ne može da bude vlasništvo jedne partije, ni moje, ni bilo koje druge. Rešite problem preduzeća u restruktuiranju, umiru ljudi u njima. Sto hiljada ljudi radi u preduzećima koja ne postoje, ali to niko ne sme da im kaže. Završite privatizaciju. Vi ste se nekad za to borili.
Šta ćemo da radimo sa zemljom u kojoj je 50% ljudi nepismeno? Kako ta zemlja misli da postoji u 21. veku? Govorim o "IT" tehnologiji. Moramo istinu da kažemo ljudima. Vi ste sve sveli na procente i na citiranje taksi i parafiskalnih nameta koje ukidate. Nije to sporno, ali to nije odgovor na ono što je fundamentalna potreba Srbije danas. Da li želimo modernu Srbiju, demokratsku, sa jakim institucijama? Onda morate te institucije da poštujete. Vaša vlada to ne radi. Kao što je rekao poslanik naše poslaničke grupe – premijer izaziva na dvoboj predsednika Fiskalnog saveta. Pa, taj predsednik može da ode kući, ne mora da ide na dvoboj sa premijerom, ali problem ostaje pred nama.
Mi ne možemo da glasamo za rebalans budžeta. Možemo od vas da tražimo da ga ponovo povučete. Ko to podržava? Sindikati to ne podržavaju, poslodavci to ne podržavaju. Pomenuli ste Asocijaciju malih i srednjih preduzeća. Oni kritikuju vaše mere. Dobro je što ste uveli mogućnost plaćanja PDV po naplati usluge, ali sami ste rekli da je gotovo 90% naše privrede u toj zoni do 50 miliona dinara.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Jovanoviću.)
Završavam. Kakvi će biti efekti toga za tri, četiri ili šest meseci? Oni odmah moraju da plate svoj repromaterijal, a neko će im reći - sada je valuta šest meseci a ne 90 dana. Država mora momentalno da plaća svoje obaveze. To je odgovor na jedan od najvećih problema privrede. Ako država ne duguje i privreda će biti efikasnija i moraće da sledi taj primer.
