Poštovano predsedništvo, dame i gospodo  narodni poslanici, uvaženi članovi i predstavnici Vlade Republike Srbije, kada je reč o prvom koraku na putu kojim se ima duže hoditi, on se ne ocenjuje toliko sa stanovišta njegove dužine ili veličine, već pre svega sa stanovišta pitanja da je korak u dobrom smeru. To bi otprilike bio naslov teme, ideje i poente ove kratke besede, a ja ću iz razloga ekonomisanja u vremenu pokušati da besedu svedem na suštinu stvari, pridružujući se time kolegama koji su se povodom kulture i ekologije jadali da su se dohvatili nepopularnog kraja rasprave, verovatno u ovom "entertreinment" konceptu javne diskusije ništa nije nepopularnije od suštine stvari, pa tako i u ovoj temi.
Dok se uporno predstavlja ova današnja rasprava kao takva uvertira za sutrašnju glavnu, valjda, o rebalansu, zapravo nudi se potpuno pogrešan stav za razumevanje toga čime se bavi. Zapravo, ceo set zakonskih promena, zajedno sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije je tek jedan nacrt onoga o čemu se u stvari radi, a to je jedna platforma, plan konsolidacija javnih finansija u Srbiji i to je taj prvi korak koji u lično ime i u ime stranke Zajedno za Šumadiju pozdravljam na putu formiranja reformi fiskalnog sistema u Srbiji. O tome se, zapravo, radi.
Naravno, u mnogo detalja i aspekata se može naglasiti značaj te teze. Ja bih jedan politički aspekt rasvetlio. Nema sumnje da toliko različitih udaljenih politika i pozicija, koje valjda još jedino Vlada Republike Srbije može da objedini i okupi, kroz ovaj program dobija svoju konkretnu povezanost, sadržinu. Kroz ovaj, zapravo, program konsolidacije javnih finansija mi dolazimo do reformske sadržine politike Vlade.
Moram priznati da tu ima izuzetno mnogo kreativnosti. Čitajući ove predloge u e-mail-ovima nisam u toj meri razumeo koliko zapravo to jeste širok zahvat, kako jesam u celodnevnim raspravama u prisustvu ministra finansija gospodina Dinkića i tu bih istakao nekoliko komponenti koje su za svaku hvalu. Činjenica da je uvažen glas stručne javnosti, ono što sam ja uspeo da prepoznam to su studije koje se vezuju za anale i USAID, mislim konkretno i na jednu studiju "Mostovi i ćuprije" gde je, zapravo i taj pojam parafiskalnih nameta poprilično kompleksno rasvetljen. Vidi se da je uvažen čitav niz političkih intencija, ali ono do čega je meni posebno stalo i predizborna kampanja URS.
Mi smo razgovarali sa mnogim ciljnim grupama u toj kampanji i sa poljoprivrednicima i sa predstavnicima studenata i sa predstavnicima male privrede, i veliki broj predizbornih obećanja je potpuno utkan u ovaj program, kao npr. vezano za poljoprivredu. Činjenica je da pored socijalne politike i nesrećnih kredita u porastu, poljoprivreda najveći dobitnik od ovog predloga rebalansa budžeta, baš kao što je recimo i ovo obećanje vezano za malu privredu, vezano za naplatu PDV tek nakon izvršene naplate sopstvenih usluga, jedno predizborno obećanje koje se, evo, zakonskim promenama ostvaruje.
Još značajnije su potpune istorijske novosti, kao što je nesumnjivo ova o ukidanju sopstvenih prihoda direktnih budžetskih korisnika. To prividno jeste mera koja jača centralizam u fiskalnoj politici. Zapravo time se ukida onaj koncept feudalizacije resora i javnih adresa u fiskalnoj politici i ona je za svaki pozdrav, baš kao i činjenica, zna se stranka Zajedno za Šumadiju ni do čega toliko ne drži kao do teme lokalne samouprave i afirmacije lokalne samouprave. To zagovaramo svim srcem svojim i svom dušom svojom, i uopšte nam ne pada teško ovo raščišćavanje polja prafiskalnih nameta, to jesu velikim delom, negde 17 ukinutih taksi su zapravo prihodi lokalne samouprave, ali to je u ukupnom iznosu jedva nekih 5% stvarnih prihoda lokalne samouprave. Ono što je poenta je činjenica da ostaje za ubuduće, neizmenjen odnos lokalne samouprave i republike u raspodeli poreza na zarade zaposlenih, a to je dominantan izvor prihoda lokalnih samouprava.
Istovremeno podsećam, to zapravo ukazuje, da je ovo nastavak jednog reformskog posla u fiskalnom sistemu koji smo započeli kao Ujedinjeni regioni Srbije još u prethodnom sazivu. Najveća, najmasovnija zakonodavna inicijativa u istoriji srpskog parlamentarizma zapravo jeste projekat decentralizacije fiskalne politike URS, kada smo sa pola miliona potpisa građana rešili ovo pitanje. Tu politiku i tu reformu, zapravo, nastavljamo i ubuduće. To je taj početni korak koji je u pravom smeru. Ministarstvo finansija, vi, gospodine Dinkiću i Vlada Republike Srbije, ne samo u stranci Zajedno za Šumadiju u poslaničkoj grupi Ujedinjenih regiona Srbije u celom sistemu komunikacije koji smo u Srbiji pokrenuli imate potpunu podršku da se upravo u tom smeru nastavi i dalje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Sada tek ne znam šta da kažem, sve reče Saša što sam mislio da kažem, ali dobro.
Jednostavno i prosto pitanje – zašto postoje zakoni? Postoje zato da bi ih poštovali i da bi se ponašali u skladu sa tim zakonima. Zašto se menjaju zakoni? Najverovatnije zato što ovi prethodni nisu bili dobri i treba ih promeniti da bi građanima bilo bolje. To je isti slučaj koji imamo danas.
Dosadašnji zakoni nisu pružali mogućnost da se sprovede u delo nešto što je obaveza onog ko je na vlasti. Razlozi zbog kojih je to tako najverovatnije da jesu u prethodnicima, odnosno onima koji su te zakone usvajali i koji su po tim zakonima uspeli nešto da urade što najverovatnije nije bilo dobro.
Nemam dilemu da će promena ovih zakona doneti boljitak za građane Srbije, normalno, ne u nekoj velikoj meri i neće to biti kolosalno, ali u dužem periodu građani Srbije će imati mogućnost da vide da ova vlada ispunjava obavezu koju joj je dala i ona i mandatar u danu kada je govorio ovde koje su smernice te vlade.
Mogu reći da sam zadovoljan i delom opozicije koja je rekla da će podržavati ove naše zakone i naš trud. Kao što vidim, ta opozicija je održala obećanje, nije tu, otišli su, napustili su ovo zasedanje da bi mi to lakše uspeli da sprovedemo u delo.
Normalno da ovi predlozi zakona koje ćemo usvojiti u Danu za glasanje neće moći odjednom i sve da promene, ali dobro je da se krenulo. Mogu da napomenem nekoliko tih zakona koje sam ovde zapazio. Znam da sa tim zakonima mnogi neće biti zadovoljni, a neki će i biti. Recimo, Zakon o duvanu neće doneti baš zahvalnost i blagodet kod onih koji konzumiraju taj preparat, ali recimo Zakon o vinu omogućava proizvođačima vina da mnogo jeftinije i lakše obavljaju svoj posao i da ta sortna vina koja su za nas koji pijemo vino mnogo značajna, omogućiće im da na kvalitetniji način izađu na tržište i da nam pruže mogućnost da konzumiramo i domaća vina, a ne da se maltretiramo sa nekim stranim vinima, kao što i piše u ovom predlogu. To su ova vina iz Makedonije.
Posebno mi je bilo interesantno što je u okviru Zakona o turizmu, a činjenica je da našem turizmu od ove promene u zakonu možda fali jedno ministarstvo za turizam, jer ako već želimo da budemo turistička sila i da makar naše građane pozovemo da svoje godišnje odmore i svoje turističke avanture sprovode u našoj zemlji, onda moramo da uredimo tu oblast. Ovo je jedan samo početak. Nadam se da će i u drugim oblastima biti promena koje će omogućiti da se nešto učini za boljitak našeg naroda.
Ovde je spomenuto nekoliko puta o ovom novom zakonu o fiskalnim kasama. Verujem da će najveći deo preduzetnika koji su do sada koristili te kase sa olakšanjem i sa zadovoljstvom prihvatiti tu promenu, a oni koji ne žele da je prihvate mogu i dalje da rade sa fiskalnim kasama. Od mene toliko. Hvala lepo.

Hvala.
Obaveštavam vas da danas prekidamo sa radom.
Nastavak je sutra, 19. septembra u 10,00 časova.
Prvi govornik sutra je gospođica Bojana Božović.