Poslovnik.
Poštovana predsednice, samo mala molba i za vas i za učesnike u ovoj debati. Svima nam je u interesu da se zakoni donose kroz jasno propisanu proceduru, te vas molim da u okviru toga svi poštujemo doprinos koji daju poslanici. Vas lično molim da ostavite slobodu poslanicima, posebno onima koji su ovlašćeni za jednu tačku dnevnog reda, da u okviru vremena kojim raspolažu bez prekidanja i ocena da li se oni striktno drže teme ili ne, nađu način da iskažu svoje razumevanje tačaka koje su na dnevnom redu. Njihovo je pravo da ne znaju da je sada 23 tačke, već da misle da su samo dve, pa da o njima govore. Njihovo je pravo da pretpostavljaju da je neko predložio neki zakon za koji su poslanici Narodne skupštine glasali ovde. Kao što znate 532.000 glasača, odnosno građana Srbije je predložilo zakon o kome je reč. Njihovo je pravo da se predstavljaju da su bili članovi Vlade sa nekim ko je danas član Vlade, a nisu bili članovi Vlade. To je njihovo demokratsko pravo.
Molim vas da prepustite poslanicima da sami nalaze način na koji će metaforično sa tačnim ili netačnim podacima da zastupaju svoje stavove. To je osnova procedure koju svi zajedno poštujemo. Ne tražim da se o ovome Skupština izjasni. Hvala.

Hvala vama.
Čuli smo objašnjenje, međutim, nismo čuli koji član Poslovnika je povređen.
Reč ima Đorđe Stojšić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem što ste mi dali reč. Danas smo pokušali da učestvujemo u diskusiji i na Odboru za finansije, ali nekoliko puta smo pokušavali da se javimo, što nismo uspeli. Nadam se da to nije neka nova praksa da opozicija ne može da govori na odborima, kad već ne može da ima predsednike, ne bi bilo dobro za dalji rad i razvoj parlamentarizma.
Žao mi je što gospodin ministar nije tu da nas sve sasluša. Mi jesmo iz lige, ali očigledno nismo iz "Lige šampiona". Onda to nije dovoljno da bi on ostao da čuje. Mada, možda se kladio, pošto analiza projekcija igara na sreću mu izgleda ide dobro, pa bi to bio još jedan od načina da se parafiskalno napuni ovaj budžet.
Vratio bih se malo na temu, a to je set ovih zakona koji je predložen, pošto mislim da je diskusija otišla u pogrešnom pravcu. Naravno, ovo je samo vrh ledenog brega u odnosu na ono što je predloženo konkretno od NALED i USAID koji su uradili dobar posao i predložili gomilu izmene u tzv. giljotini propisa, ali nije po nama dovoljno za ono što bi tek trebalo da se uradi i što bi eventualno dalo neke efekte koji su preko potrebni da bi stimulisali privredu i da bi pospešili rast i razvoj.
Kao što znate, a mislim da to i šira javnost vrlo dobro zna, problemi naše ekonomije nisu samo parafiskalni nameti, nego je činjenica da danas imamo depresiju ili tzv. recesiju, odnosno pad društvenog proizvoda, tako da stimulacija rasta, odnosno ekspanzionistička monetarna i fiskalna politika su nešto što se svuda u svetu danas koristi.
Podizanje PDV od 11%, koliko će građani više plaćati, je jedna od mera da se smanji budžetski deficit, ali ono što po nama nije niko ovde, bar od predstavnika predlagača, mnogo spominjao, to je rashodna strana budžeta i činjenica da nisu po nama problem parafiskalni nameti, nego paranormalna javna potrošnja, naročito u nekim delovima koji se tiču transfera nižim nivoima, odnosno lokalnim samoupravama i subvencijama, ali o tome ćemo diskutovati kada bude reči sutra o budžetu.
PDV je inače porez na dodatu vrednost, što znači da može biti i 20 i 30 i 40% ako nema dodate vrednosti. To sam spominjao u jednom od ranijih izlaganja, a to je da mi jednostavno imamo industrijsku proizvodnju na nivou osamdesetih godina i niko ne želi da kupi ništa što mi proizvodimo. To je strukturni problem ekonomije koji će po meni biti nešto sa čim će se suočiti ova vlada, a mislim da će i neka sledeća.
Reforma poreskog sistema i poreske uprave, drago mi je da se to konačno otvorilo kao tema. Jedna smo od retkih zemalja koja ima regresivnu poresku stopu, što u praksi znači to da što manje zarađujete – veća je stopa, što više zarađujete – manja je stopa.
PDV je inače najnepravedniji način oporezivanja, jer je stopa ista i za onog koji ima mesečne prihode od 10 hiljada dinara i za onog koji ima mesečne prihode od 10 hiljada evra. Uređenje na tom planu da se, pošto se govorilo i u ekspozeu premijera i u više navrata o socijalnoj pravdi, mislim da bi ispravka načina oporezivanja, konkretno, dohotka građana bila jedna od prvih stvari koje bi morale da se analiziraju, jer ljudi koji imaju najniža primanja su oporezovani sa najvećom stopom.
Jedna od mera ovde je i odlaganje plaćanja PDV. Po nama je to više neki način da se možda u budućnosti reformiše Poreska uprava iz razloga što i danas ako ste u pretplati sa PDV, konkretno pitajte ljude iz privrede, i ako taj PDV potražujete nazad, ne da ga nećete dobiti, nego ćete dobiti kontrolu Poreske uprave koja će vam zaračunati toliko kazni da vam se ne isplati uopšte potražujete taj PDV. Ova mera je sama po sebi dobra, postoji i u nekim drugim zemljama, ali nije ključ problema.
Ono što je takođe važno da sagledamo u smislu paketa ovih zakona je odnos centralne vlasti i lokalne samouprave. Ovde se sada ukidaju ponovo neki izvorni prihodi lokalnih samouprava, iako je pre samo godinu dana donesen čuveni Zakon o finansiranju lokalnih samouprava koji je tada napravio rupu u budžetu, odnosno MMF je pravio problem oko toga, jer je budžet Republike Srbije imao troškove veće za neke 42 milijarde dinara, kao što je kolega već pomenuo, tako da se sada ponovo centralizuju prihodi fiskalni.
Kako saznajemo od predstavnika predlagača, vršiće se monitoring trošenja sredstava na nižim nivoima vlasti, naročito u domenu zarada u lokalnim samoupravama. Ne vidimo kako je to dobro ako u budućnosti želimo da prenesemo neka ovlašćenja i decentralizujemo Srbiju. Nekad, ja se toga ne sećam, malo sam mlađi, ali možda ima nekih kolega starijih, uprave prihoda su bile na nivou opština, dalje su se plaćali izdaci višim nivoima vlasti. Sada je to obrnuto, uvedena je Republička uprava javnih prihoda i mislim da tome sada već ima 20 godina, pa se onda transferna sredstva slivaju od gore na dole, što je po nama pogrešno, ukoliko je suštinska decentralizacija uopšte nekom danas bitna, u predizbornoj kampanji smo čuli da jeste, ali takođe je jedna od važnih tema koju mislim da bi Ministarstvo finansija moralo da analizira.
Postoji nekoliko rešenja koja su možda nastala, odnosno poboljšala bi ovakav paket mera. Zakon o taksama je sigurno dobar predlog, neko ga je ovde predložio. Takođe, Zakon o subvencijama bi bio dobra mera, zato što se oni sada dele bez ikakvih kriterijuma i potpuno arbitrarno.
Smanjenje poreza i doprinosa, o tome se već diskutovalo, vrlo je jasno da, ukoliko bi došlo do rasterećenja privrede u smislu smanjenja poreza i doprinosa, osnovica za naplatu tog poreza bi se povećala. S obzirom da je pola Srbije danas prijavljeno na minimalac, i onda se deo plata isplaćuje na crno, to svi znaju, iz razloga što su opterećenja ogromna, samim tim, zaposleni u tim firmama nisu ni kreditno sposobna. To čini veliki niz problema. Bilo je predloga sa više strana da se porezi i doprinosi na zarade smanje, ali za sada ne čujem od predstavnika predlagača da se to uopšte razmatra.
Ukidanje šume propisa, to naravno, ali ono što postoji u drugim zemljama kao poreska olakšica, a nisam čuo da je to neko kod nas predlagao, to je da se kamata koju građani plaćaju po bilo kom osnovu, recimo, bankama, znam da je tako u SAD i možda nekim drugim zemljama, je odbitna stavka za osnovicu naplate poreza na dohodak građana i za neke druge poreze.
Preduzećima je kamata odbitna stavka zato što je stavka u bilansu uspeha, te samim tim, za taj iznos se umanjuje osnovica koja se oporezuje.
To bi bio vrlo konkretan predlog, ne znam da li ga je iko ikad analizirao, ali građani danas plaćaju enormne kamate po osnovama i stambenih kredita i mnogih drugih. Ovo bi u mnogome olakšalo situaciju i pospešilo potrošnju. Bilo bi izuzetno važno da se uvažava mišljenje Fiskalnog saveta kod ovakvih zakona. Ovde se to selektivno čini. Danas smo na Odboru za finansije čuli da su oni imali više zamerki na ovakav predlog zakona, ali neki su uvaženi a neki nisu. Mislim da je važno da taj savet vrši svoju ulogu, a ne da se obesmisli njegovo postojanje.
Sve u svemu, suštinska decentralizacija, racionalizacija i profesionalizacija javne uprave mora da bude neki krajnji cilj da bi imali situaciju da se privreda rastereti i parafiskalnih i fiskalnih nameta. Do tada ćemo po meni imati demagogiju i dalju beogradizaciju ekonomskog sistema i Srbija će biti zemlja uplatnica, šaltera i formulara. Normalno je da će i strani investitori, da ne pričamo o domaćim, uvek imati problem s tim. Za dve-tri godine ćemo pričati istu priču, a tada neće za sve moći da se krivi Mirko Cvetković, nego će morati neki problemi da se rešavaju.
Liga Socijaldemokrata Vojvodine neće glasati za ovaj set zakona zato što mislimo da su površni i više kozmetičke prirode. Ne vidimo precizno koji je neki ekonomski pravac kojim ova vlada ide. Sutra kada bude rasprava o budžetu, mislim da ćemo imati šta da kažemo i na te teme. Ovde je bilo mnogo diskusija i o deficitu i o nekim drugim stvarima koje sada konkretno uopšte nisu tema, ali ćemo o tome malo više sutra. Zahvaljujem.

 Reč ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, smem da se obratim? Čini mi se da ovde ima nekih želja da se zabrani da se vodi diskusija. To sam razumeo i dok sam bio pozicija, jer sam svašta doživljavao, da mogu po tački dnevnog reda da govorim minut i 27 sekundi, da je bila rasprava u pojedinostima na pet minuta, pa se skrati na tri, pa sad na dva minuta. Očigledno je da postoji neka želja bivšeg režima da parlament jednostavno ne vodi diskusiju, ili da samo oni imaju prava na diskusiju.
Često kada slušam svoje kolege poslanike iz bivšeg režima imam osećaj da mi ne živimo u istoj zemlji, kao da nismo birani od istog naroda i kao da su svi problemi koje danas imamo nastali juče, ili prvog avgusta, ili kad već.
Lično nemam ništa protiv da se u Skupštini Srbije vodi politika. Donose se zakoni, vode se stručne rasprave, ali se vodi i politika. Svi koji se ozbiljno bave politikom znaju da onog časa kada se proglase izborni rezultati poslednjih izbora, kreće nova politička kampanja. Svi to mi radimo bez izuzetka. Ne treba onda druge da trljamo po ušima zašto oni to sebi dozvoljavaju. Ipak, i u politici treba da postoje određene norme. Ne samo da se obećava ono što može da se ispuni, nego ono što je bilo u prošlosti da se kaže barem istinito.
Ovde smo optuživani od kada je ova Vlada formirana za sve i svašta.Za gubitak kreditnog rejtinga Srbije, a izgubili smo ga pre nego što je Vlada bila i formirana. Znate, kreditni rejting ne određuje sastav Vlade, nego javni dug države. Optuženi smo da smo prekinuli pregovore sa MMF, a ja mislim da se to desilo u februaru mesecu ove godine, kada ova vlada nije ni postojala, nego je bila Vlada Mirka Cvetkovića. Optuženi smo da je pad kreditnog rejtinga bio i zbog NBS, odnosno Zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, a u trenutku kada je sadašnji guverner Jorgovanka Tabaković preuzela dužnost guvernera, evro je bio 119 dinara i sedam para. Za neupućene, sutra će biti 115 dinara i 15 para. Znate, vrlo je malo vremena prošlo, a već se neki određeni rezultati osećaju.
Kada su u pitanju kamate, u trenutku tih čuvenih evro-obveznica koje smo emitovali u dolarima a ne u evrima, ali nam je to tako predstavljao tadašnji premijer, kamate su bile 7,7% na naše obveznice. Danas su ispod 6%. Znači, postoje neki rezultati u radu ove vlade, iako je ona tu samo 45 dana.
Možemo sada da raspravljamo koji su mehanizmi korišćeni. Jesu li korišćeni mehanizmi koje država ima, kao državni intervencionizam, a koliko mi je poznato, devizne rezerve nisu prodavane, ili su oni koji su ulagali pare u Srbiju prestali da ih iznose zato što imaju više poverenja u ovu vladu? Možemo o tome da raspravljamo.
Možemo i o mnogim drugim stvarima, ali, ono što je osnovno i što je razlog izmena i dopuna svih ovih zakona, jeste katastrofalno stanje u našim javnim finansijama. Ne možete za to da krivite ovu vladu. Možda možete da krivite neke ministre koji su bili u prethodnoj vladi, ali, ovu vladu u celini i ovaj program koji ima ova vlada ne možete. Za to morate da imate argumente da biste to radili.
Vreme da vratimo nazad ne možemo. Pare koje ste potrošili, takođe ne možemo. To je prošlost, ona više ne može da se promeni. Ali, činjenica jeste da jedino što je u periodu od januara meseca do 1. avgusta funkcionisalo u ovoj državi jeste emitovanje državnih hartija od vrednosti i zaduživanje države. Tu je ispunjenje 80%. Svi ostali prihodi u budžetu su ispod 50%.
Da ne pričamo o rashodnoj strani, gde je u svrhu izborne kampanje, a to je ona izborna kampanja koju ne sme niko sebi da dozvoli, a ne ovo ovde što se dešava sada u Skupštini, da je novac trošen za usluge koje nisu plaćene a koje neko mora da plati, da je rashodna strana budžeta namerno pogrešno prikazivana, a takođe, na toj rashodnoj strani imamo obaveze koje mora država da izmiri.
Sada imamo jedan set ovakvih zakona koji je u stvari samo prethodnica zakona o kojima ćemo verovatno sutra da raspravljamo – o izmenama i dopunama Zakona o budžetu.
Kada smo došli do činjenice da u državi stanje u javnim finansijama ne valja, postavlja se pitanje šta možemo da uradimo? Ja bih najviše voleo da je Srbija u takvoj situaciji da može da ima 10-ak, 12, 15 mehanizama da iz ove situacije izađe. Nažalost – nema. Ima ih na raspolaganju samo nekoliko. Prvi je štednja, što od nas traži Fiskalni savet. Ja postavljam pitanje – na čemu da štedimo kad je 75% budžeta već potrošeno? Nisu ga ovi ministri iz ove vlade trošili, nego iz Vlade Mirka Cvetkovića. Da li siromašno društvo može da štedi? Naš narod kaže – štediš kad imaš, kad nemaš, nema šta ni da štediš. Jedna ruka prazna a u drugoj nema ništa.
Drugi mehanizam je povećanje poreskih prihoda. Ali kako? Povećavanjem poreskih osnovica. Sad se opet vraćamo na onaj prvi problem iz prvog mehanizma – mi smo siromašna zemlja. Mi možemo jednokratno da povećamo poreske prihode, ali to je samo na kratke staze. Jer, ozbiljnim povećavanjem poreskih prihoda po osnovu proširivanja oporezivanja i povećavanja poreskih osnovica, postepeno gušimo privredu, do jednog trenutka kada će sama od sebe da prestane da radi. Nećemo više imati poreske obveznike.
Treći mehanizam jeste poreski podsticaj i stvaranje makroekonomskih uslova za razvoj privrede. Opet imamo problem – a od čega? Ako bismo sva ova tri mehanizma upotrebili u onoj srazmeri u kojoj možemo i u kojima ne može da bude zadovoljnih, možemo da pokušamo da uradimo nešto sa našim javnim finansijama. To i jeste u ovim zakonima predviđeno.
Slušao sam kritike oko fiskalnih kasa - treba država da plati preduzetnicima fiskalne kase. Njemu niko ne brani da ih i dan danas koristi. Ali, cilj jeste da se sivi tokovi, siva ekonomija, kroz povećanje osnovica do koje ne mora da se koristi fiskalna kasa, uvede u legalne tokove države. Mi danas imamo sivu ekonomiju, nemoj da se varamo da je nemamo. Ona postoji i ozbiljna je. Situacija u društvu je naterala sve te ljude da se bave takvim poslovima.
Šta vi mislite, kako izgleda nekom ko reši da se usudi da pokrene neki privatni biznis, da osnuje mali STR, SZR, SUR? Koliko će prvo morati zahteva da preda? Dozvola? Koliko će taksi morati da plati? Neke jednokratno a neke postepeno, uz obavljanje delatnosti. Koliko će morati da istrpi reketa od raznih poreskih organa po sadašnjim zakonskim propisima, da bi mogao da obavlja svoju delatnost, da zaradi za troškove, da zaradi za radnike, da zaradi za sebe, da zaradi za državu? Ko to nije pokušao, mislim da ne zna o čemu ja govorim.
Baš u tom pravcu idu ovi zakoni – da se konačno taj pritisak na to malo preduzetništvo prekine. Čuvene fiskalne kase. Da li neko zna da su poreski inspektori, baš za vreme dok je ministar bio Mirko Cvetković, zatvarali razne ugostiteljske i druge objekte zato što su u predmetu kontrole pronašli 270 ili 80 hiljada dinara legalno prošlog novca kroz fiskalnu kasu i 900 dinara koji se stvorio nekim viškom – zatvorili objekat na 60 dana? Ko je tu izgubio? To je suicidno za državu. Šta je preostalo vlasniku? Za 60 dana on kaže – dobro, ja za mene imam. Zato je otpustio sedam-osam radnika, zatvorio objekat i koliko je država izgubila? Puno. Takva odredba se konačno briše.
Možemo da pričamo i o refaciji, odnosno povraćaju više uplaćenog poreza na dodatu vrednost. Znate ko je najviše trpeo? Izvoznici. Izvoznici su najviše trpeli, zato što im se porez na dodatu vrednost nije vraćao. Valjda je svima u interesu, i toj istoj državi, da se izveze što više, jer to je novostvorena vrednost, to su nova radna mesta, tu su nova ulaganja. Ali, nekako, moralo je da bude za neke druge stvari koje su korišćene u svrhu izbornih kampanja. Ili, koliko je privrednih subjekata bilo eliminisano iz postupka javnih nabavki zato što nije izmirilo svoje poreske obaveze, iako je država više puta dugovala njemu, nego što je on dugovao državi? Onda smo imali i mnogo skuplje javne nabavke.
Cilj ovih zakona jeste da se sve ovo izbegne. Možemo da pričamo i o Fondu za zaštitu životne sredine, možemo da pričamo o svim stvarima koje su poslanici i bivšeg režima iznosili na ovoj sednici i ovoj raspravi, možemo da pričamo i o onome što je govorio ovlašćen predstavnik Vlade, ali činjenica je da neke stvari u državi moraju da se promene. Prethodna Vlada je krenula putem u kome nema povratka.
Ovde smo zastrašivali, ne mi, pre samo nekih četrdesetak dana zastrašivani su građani od hiperinflacije, od štampanja novca. Šta sve još nije rečeno da će da se desi. Nije se desilo. Ništa ni sa donošenjem ovih zakona loše ne može da se desi. Slažem se, idemo na nepopularne mere, ali i oni koji će da se naljute moraju da shvate da mnogo toga zavisi i za njih od ove države. Veliki problem u društvu jeste to povećanje opšte stope poreza na dodatu vrednost, za samo 2%, a iz čega mislite da isplatimo sve dugove koji su nastali i koje je ova vlada nasledila od prethodne? O raznim agencijama, raznim prihodima koji su bili javnog karaktera, a ova skupština na njih nije davala saglasnost kako će da se troše. Nije čak ni Vlada.
Sada imamo posledice. Gledamo da ih nekako otklonimo. Smatram da je ovo samo prvi korak u rešavanju naših javnih finansija. Samo jedan prvi korak koji uliva nadu. Nama u SNS uliva nadu da će nešto u ovoj državi konačno da počne da se dešava, da je dobro za građane, i to je taj razlog zašto ćemo glasati u danu za glasanje za ove predložene nove zakone. Isti onaj razlog zbog koga su i građani Srbije, kada su videli ovu vladu, dobili nadu da mogu da žive u boljem i pravednijem društvu, jer nam je cilj da izgradimo pravedno društvo i da poreske obaveze snosi svako na svoj način, srazmerno svojoj finansijskoj moći.

Hvala.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podnele prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika.
Prelazimo na listu.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, ministre, predstavnici resornih ministarstava u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SDPS prvo bih da razrešim jednu dilemu koja provejava ceo dan, a tiče se javne rasprave u vezi novopredloženih ekonomskih mera i predloženog rebalansa budžeta. Želeo bih da podsetim kolege narodne poslanike i građanke i građane Republike Srbije da je Vlada Republike Srbije i resorni ministar finansija i ekonomije diskutovao o predlozima mera na Socijalno-ekonomskom savetu, dakle, na mestu gde o ovim merama i treba i gde se u svakoj razvijenoj državi na ovom svetu o takvim problemima i pitanjima diskutuje.
Znači, na jednom telu gde učestvuju predstavnici sveta rada, dakle, reprezentativnih sindikalnih organizacija, sveta poslodavaca, u ovom slučaju unije poslodavaca, i kao treći partner u tom tripartitnom dijalogu predstavnici Vlade Republike Srbije.
Meni se čini da je paket ovih ekonomskih mera svojevrstan "new deal", srbijanski "new deal" i smatram da je jedan dobar korak i dobar početak u procesu izvršavanja i realizacije strukturnih ekonomskih reformi u našoj zemlji. Slobodno mogu da konstatujem da faktički drugi put nismo ni imali, imali smo put bankrota i put nekih zemalja čija teška i negativna iskustva svakodnevno možemo da vidimo. Naravno, svi ti negativni aspekti ekonomske krize, velikog javnog duga, visokog nivoa budžetskog deficita najviše osećaju oni najugroženiji slojevi društva i, naravno, radnici koji gube poslove i nezaposleni koji ne mogu da nađu posao.
Zna se da je jedan od najvećih problema naše privrede u stvari strukturna nezaposlenost. Zato ću ovu diskusiju započeti sa merama koje se tiču povećanja poreza na dodatu vrednost. Smatram, i u tome se i predstavnici privrednih subjekata i predstavnici poslodavaca slažu, da je to mera koja je bila iznuđena i da je ona u stvari najpoštenija mera, da je ona prelila teret ove naše krize i problema sa kojima se suočavamo na sve slojeve našeg društva.
Međutim, u okviru ovog seta poreskog zakona imamo jednu odličnu stvar, pogotovo za mikro male i srednje preduzetnike, a to je da plaćanje poreza na dodatu vrednost, za one koji imaju prihod do 50 miliona dinara, oni moraju platiti kada naplate svoje robe i usluge. To je veoma stimulativno, to će veoma pozitivno uticati na likvidnost mikro malih i srednjih preduzeća i smatram da će uticati i na nivo novog zapošljavanja.
Nekoliko puta smo čuli tokom današnje diskusije, a ja bih i ovog puta apelovao na resornog ministra da razmisli i da ubrza proces rasterećenja zarada, dakle, poreza i doprinosa na zarade. Jer, kako sam danas pomenuo i na Odboru za finansije, Bugarska, koja ima procentualno oporezivanje zarada oko 50%, ima isti broj stanovnika kao Srbija, ali nekoliko stotina hiljada više radnika, i to isključivo iz ovog razloga, zato što su opterećenja na rad drastičnu umanjena. Znači, ako se ta opterećenja umanje ne znači da ćemo na prihodnoj strani budžeta imati manje novca.
Čak smo danas čuli da bi se neki predstavnici privrednika i slagali da se porez na dodatu vrednost povećao i na 22% kada bi se rasteretile zarade. Mislim da bi to bio jedan dobar i dodatni impuls privredi. Naravno, ona sugestija naše partije, da se razmišlja u narednom periodu, kada počnemo sa ozbiljnom realizacijom strukturnih reformi, dakle, uvođenje progresivnog poreza.
Drugi aspekt moje diskusije odnosi se na parafiskalne namete, na ukidanje 138 taksi tih kvazi parafiskalnih nameta. Mislim da će se to pozitivno odraziti na poslovni ambijent i na sve ekonomske faktore koji učestvuju u okviru jedne tržišne utakmice u našoj zemlji.
Mislim da parafiskalni nameti u nekim slučajevima, to smo mogli i da definišemo ovih dana, oslobađaju neka mala i srednja preduzeća, duga od čak 500.000 dinara na godišnjem nivou. Tu možemo da dođemo do zaključka da za taj novac, ta mala i mikro preduzeća mogu da zaposle jednog ili dva radnika, a takvih preduzeća je negde oko 300.000.
Zamislite, kada bi pola od tih preduzeća zaposlilo po jednog radnika u odnosu na ovaj novac koji će oni faktički, dakle, biće im ukinuto ovo dvostruko oporezivanje njihove imovine.
Treći aspekt, je ukidanje sopstvenih prihoda, Socijaldemokratska partija Srbije smatra da je ovo jedna jako pozitivna mera. Da u ovom domenu država može da, kako bi se reklo, na svoj račun i ono što treba da uradi inkasira negde oko 400 miliona eura, ali ono što je još bitnije od tog novca, da stane na put neefikasnosti i neproduktivnosti i neefektivnosti onih koji su te sopstvene prihode koristili za zidanje zarada i za neke stvari koje nisu bile, dakle, namenske.
Ono što je isto tako pozitivno, to je da se ukidanje sopstvenih prihoda ne odnosi na visokoobrazovane i naučne institucije, to je veoma važan aspekt, zato što ćemo na taj način stimulisati naučna istraživanja, što ćemo stimulisati razvoj tehnologije. Predlažem, i ministrima i ovoj vladi, da se jedan ozbiljan fokus stavi na razvoj, ne samo i podsticanje društveno komunističkih nauka, nego tehničkih nauka, jer tu smo, kako bih rekao, veoma slabi, nama su potrebni inženjeri, nama su potrebni IT stručnjaci, nama su potrebni tehnološki parkovi, nama su potrebni proizvodi i usluge u tom domenu sa kojima možemo da budemo konkurentni na regionalnom i na globalnom tržištu.
Četvrti aspekt je zakon koji obezbeđuje mogućnost i pravo Poreskoj upravi da uvede u jedan normalan sistem subjekte koji posluju i rade u okviru sive ekonomije i sivog tržišta. Neka istraživanja govore o tome da čak do 30% bruto domaćeg proizvoda se izgubi u toj sivoj ekonomiji. Da ne govorim o tome, da kao predstavnik Socijaldemokratske partije, ne mogu da se pomirim sa tim da nekoliko stotina hiljada građana radi u takozvanoj crnoj zoni i predstavlja subjekat crnog tržišta radne snage.
To nisu ljudi koji su ostali bez prava na rad i svega onoga što pravo na rad kroz međunarodne konvencije, međunarodne organizacije rada, Evropsku socijalnu povelju, imaju pravo, ostaju bez osnovnog ljudskog prava. Dakle, oni nemaju nikakva prava u ovoj zemlji. Mislim da će se ovim predlogom zakona ta oblast regulisati i da ćemo uspeti u jednom narednom srednjoročnom periodu da suzbijemo u jednom dobrom procentu sivu ekonomiju.
Danas sam na Odboru apelovao gospodinu ministru, kada su u pitanju subvencije da se povede računa o namenskom trošenju sredstava i boljoj organizaciji, postavljanju bolje kontrole menadžmenta koji rukovodi preduzećima koji su korisnici subvencija, jer radi se o ogromnom novcu. Sugerisao bih na to da se povede računa i o tranzicionom fondu, koji nije isplaćivao otpremnine zaposlenima od Nove godine.
Poslednji deo, tiče se stranih, direktnih investicija. Nama su potrebne, i predlažem da radimo maksimalno na privlačenju investicija, ali investicija koje će proizvoditi razmenljive robe, koje će nam pomoći u transferu tehnologije i transferu novog znanja, ali pored razvoja proizvodnje i realnog sektora potreban nam je i razvoj trgovine.
Završiću ovim, ono što proizvedemo, a mislim da umemo da proizvedemo, mislimo da imamo ljudskih resursa da proizvedemo konkurentne proizvode i usluge, mi u Srbiji ne umemo to i da prodamo.
Možemo da se ugledamo na dobru praksu SAD, razvijenih zemalja Evrope, uspeli su da prodaju svoj način života, svoje proizvode, svoje usluge. Mislim da na procesu trgovine, na procesu prodajnih veština i Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine će raditi permanentno na tome, na tom procesu da svaki državni činovnik i službenik bude ekonomski diplomata ove države. Da prodaje proizvode i da privlači strane investitore u našu zemlju.
Stoga, završavam, Socijaldemokratska partija Srbije će podržati set ovih zakona i ekonomskih mera. Smatramo da su pozitivne i podržaćemo rebalans budžeta, u nadi da će strukturne reforme u naredne četiri godine mandata ove vlade biti ostvarene i da ćemo budžetski deficit svesti na nivo ravnoteže, dakle, od 0% i da ćemo steći uslove za jedan ozbiljan ekonomski, privredni razvoj. Zahvaljujem vam se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik, Mirko Čikiriz.

Dame i gospodo narodni poslanici, raspravu o ovim veoma važnim zakonima, danas vodimo u uslovima kada je premijer, pre svega, po okončanju predizborne kampanje davao dosta kontradiktorne i čini nam se neodmerene izjave na koje je jako osetljiv finansijski sektor, ali ne kažem da je samo to, ali između ostalog i to je bitno uticalo na kreditni rejting Srbije, a mi imamo i inflaciju koja je u ovoj godini duplo veća od projektovane. Imamo rast cena osnovnih životnih namirnica. Imamo nezaposlenost koja je izuzev Makedonije, Bosne, najveća u regionu.
Ovim kratkoročnim merama finansijske konsolidacije nema se nešto posebno prigovoriti ali ono što SPO Demohrišćaku stranku Srbije interesuje to su mere koje će biti donete u pogledu srednjoročnog plana finansijske konsolidacije, jer nekako evo od 2000. do 2012. godine, sve reforme u bilo kojoj oblasti naše, pre svega ekonomskog i društveno i političkog života, nisu bile korenite, nisu bile sveobuhvatne i nisu bile do kraja sprovedene.
Upravo zbog toga smo mi sa osnivanjem naše političke stranke smatrali i vreme nam nažalost daje za pravo da smo i te kako bili u pravu kada smo tražili korenite promene, pre svega ekonomskog sistema i mnoge, mnoge anomalije koje su bile prisutne, na koje smo upozoravali sve vlade u kojima smo bili partneri, ali čini mi se i glas savesti.
Mala i srednja preduzeća, to su preduzeća koja u zemljama EU zapošljavaju možda i 75% do 80% ukupno zaposlenih u proizvodnji. Kakav je odnos do sada bio države prema malom i srednjem preduzetniku? Mislim, da su ga tretirali kao državnog neprijatelja broj jedan. Uz komplikovanu proceduru otvaranja preduzeća prvo što dobijete, dobijete veliki broj obaveza koje imate prema državi, lokalnoj samoupravi, ali vam se odmah i natovare inspekcijske službe.
Mi smo zaista smatrali, još i dan danas smatramo, a posebno u ovim uslovima da sve što ide i što pospešuje privatno preduzetništvo, sve dobre mere države mi ćemo uvek podržati. Pričali smo i o tome da treba svako ko zaposli određeni broj ljudi osloboditi poreskih obaveza za određeni broj godina, maštali smo o tome da postoji široka poreska osnovica, niska poreska stopa, ali danas je stanje takvo kakvo je.
SPO – DHSS smatraju da recimo kod predloženih mera treba razmišljati da li je umesno povećati akcize na tečni gas, budući da veliki broj, da će to pre svega pogoditi stanovništvo, a znamo da su mnogi naši građani na raznorazne načine koriste tečni gas.
Podsetio bih nešto, budući da sam predstavnik političke stranke koja je bila noseća opoziciona stranka od 1990. do 2000. godine, da smo mi potpisivali na trgovima i ulicama Srbije ugovor sa narodom koji je u velikoj meri bio i osnova za izradu, gospodine Dinkiću, ako se sećate onog programa G17 plus koji je prihvaćen bio od strane DOS-a 2000. godine.
Sve ovo što se sada sprovodi je u velikoj meri bilo obuhvaćeno tadašnjim planom i DOS-a i stranke G17 plus. Tu su bile restitucije i otvaranje dosijea i poštena privatizacija itd. i pospešivanje privatnog preduzetništva, ali znamo da danas nismo otvorili dosije da smo Zakon o restituciji doneli samo da bi formalno ispunili uslov EU, ali da se ne radi o dobrom zakonu. Odnos prema privatnom vlasništvu je takav kakav je. Mnoge su kolege danas o tome pričale na pravi način.
Ono što SPO i DHS interesuje je da li će se u srednjoročnom planu finansijske konsolidacije pomoći privredi, smanjiti porez na zarade makar za 20, 30 posto, da li će se sprovesti sveobuhvatna poreska reforma, da li će se doneti poseban zakon o taksama koji će sistemski urediti ovu oblast, da li će se doneti niz sistemskih zakona koji pospešuju privredni razvoj, jer mi smatramo da svaka zemlja, naravno, u uslovima ekonomske krize se zadužuje, ali ako želi da izađe iz krize onda se zadužuje na duži period i novac od zaduživanja ne ide dominantno u potrošnju, kao što je bio slučaj kod nas, već u proizvodnji i tako zemlja izlazi iz krize. Mi smo zaista nebrojano puta pominjali te dobre primere od irskog modela, budimpeštanskog, birmingenskog itd. u kojima je država na razno razne načine, čak i dajući besplatno u zakup poslovni prostor, stimulisala i podržavala privatno preduzetništvo.
Nešto ću sutra više govoriti merama štednje koje i ovom predlogu Zakona o rebalansu budžeta nisu obuhvaćene.
Gospodina ministra Dinkića bih pitao da li postoji precizan podatak o tome koliko je novca dato za očuvanje virtuelnog suvereniteta nad Kosovom i Metohijom razno raznim organizacijama, službama koje se bave navodno očuvanjem suvereniteta na Kosovu i Metohiji? Čini nam se da imamo utisak i mnogi o tome pričaju da najveći deo novca nije otišao onima kojima je bio najpotrebniji, a to je srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji, već da je završio na drugom mestu.
Pominju se razno razne cifre. Pošto mi naravno…
(Predsedavajuća: Molim vas, vreme.)
Završavam. Pošto mi nemamo podatak, interesuje me da li eventualno vi imate taj podatak, jer se priča da su u tom delu bile velike zloupotrebe. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.