Za neke stvari ste u pravu, ali izricanje takvih kritika posle samo 45 dana od formiranja Vlade, ako ste vi očekivali da se strukturne reforme koje nisu godinama vođene izvedu za 45 dana, onda zaista previše precenjujete mogućnosti bilo kog čoveka pojedinačno. Ne govorim sada o našoj Vladi.
Ima nekih stvari gde niste u pravu, najpre, Zakon o finansiranju lokane samouprave. Naime, kada sam rekao, a i Fiskalni savet potvrdio, da je budžetski deficit ove godine preko 7% BDP, slažemo se, najveći u istoriji Srbije, to obuhvata deficit cele države i Republike i Pokrajine i svih gradova i opština lokalne samouprave. Prebacivanjem duplo većih prihoda od poreza na plate sa republike na lokal nije se desio deficit, nego se desila preraspodela prihoda. Tih 40 milijardi koliko je prebačeno prošle godine ovim zakonom o opštinama, to nije otišlo van Srbije, nije otišlo u kosmos ili u inostranstvo. Otišlo je Loznici, Šapcu, Kragujevcu, drugim gradovima u Srbiji, Somboru i ostalima. Taj potez nije povećao konsolidovani deficit države. On je smanjio prihode republike, ali je zato povećao prihode lokala.
Nije tačna ni konstatacija, i tu ste bili kontradiktroni, moram da kažem, da nikakve nove nadležnosti nisu dobili ljudi iz lokalnih samouprava, jer ako mislite da je lak posao održati novih 4,5 kilometara puteva koji su im bez ikakve javne diskusije i debate prebačeni na upravljanje u februaru mesecu ove godine, onda to potcenjujete.
Dakle, lokalne samouprave su dobile samo jednom prostom odlukom preduzeće "Putevi Srbije" 4,5 kilometara bivših regionalnih puteva koji su prekategorisani u lokalne da održavaju. To je jedna stvar.
Tačno je nešto drugo što ste rekli. Nije loš zakon. Tu sam protiv toga što pričate i nećemo ga menjati. Ostaće lokalnim samoupravama i u budućnosti 80% od poreza na plate, ali je tačno da su i lokalne samouprave, kao i republika, bile u predizbornoj kampanji u prvih pet meseci i tačno je da se trošilo više nego što treba svuda, u svim opštinama. Bili su lokalni izbori. To treba nazvati pravim imenom. Nije kriv Zakon o finansiranju lokalne samouprave, nego su bili izbori gde se bukvalno nezavisno od toga ko je bio na vlasti u kojoj opštini trošilo mnogo više u prvih pet meseci nego što je to normalno i uobičajeno. Otuda te cifre koje je izneo Fiskalni savet i one su tačne.
Trošilo se mnogostruko više i u republici. Zato je budžetski deficit eksplodirao u prvih pet meseci. Onda je Vlada nakon završetka izbora donela jednu odluku koja je delovala po meni neozbiljno, a to je da se ništa ne plaća. Nakon ogromnog trošenja u prvih pet meseci zaustavljena su sva plaćanja, osim plata, penzija, socijalnih davanja i javnog duga. Sve ostalo što je bilo ugovoreno, potpisano, nije se plaćalo dva meseca i onda je u dva meseca prikazano fiktivno da nema budžetskog deficita, a u stvari, ako se neka obaveza ugovori, preuzme, pre ili kasnije dospeva za plaćanje.
Po osnovu sudskih presuda zbog neplaćanja nekih stvari iz prethodnog perioda, dve milijarde dinara se povećava trošak države u ovom rebalansu. Dakle, vezano za lokalne samouprave, apsolutno gradovi i opštine treba da zadrže 80% od poreza na plate, Grad Beograd 70%, kao što je zakonom predviđeno, ali sadašnjim zakonom o budžetskom sistemu uvešćemo kontrolu zapošljavanja u administraciji generalno u lokalnim samoupravama, kontrolu isplata zarada po osnovu tog prekomernog zapošljavanja i proverićemo za šta se koriste subvencije. Lokalne samouprave treba same da odlučuju o kapitalnim ulaganjima, o svim drugim elementima za razvoj, ali oko zapošljavanja i oko plata, lokalnim samoupravama mora da se uvede kontrola i to smo predvideli sada izmenama Zakona o budžetskom sistemu. Ali, definitivno lokalne samouprave treba da zadrže veća sredstva, da imaju samostalnost u njihovom raspolaganju, posebno kada su u pitanju kapitalne investicije.
Kako ćemo rešiti to pitanje? To ste mi postavili. Prvo ste rekli da imaju previše para, a onda ste rekli – tih 4,5 kilometara puteva su dobili za održavanje. Dakle, jesu dobili neku nadležnost.
Mi smo razgovarali sa stalnom konferencijom gradova i opština. Transfer lokalnim samoupravama ove godine je oko 33 milijarde i biće po ovoj formuli koju sadrži zakon povećan sledeće godine na oko 35,5 milijardi dinara. Mi ćemo dodati jednim posebnim članom Zakona o budžetu stavku od oko pet milijardi za održavanje namenski ovih novih puteva koje su dobile lokalne samouprave za održavanje po kilometru kvadratnom tog puta, ili po kilometru, ili koliko ko je dobio za održavanje, imaće dodatne prihode.
Oko parafiskalnih nameta, ako pogledate studiju i "Naleda" i "Ju-es-ej-di-ja", rađene su dugo, stalno je rastao taj broj parafiskalnih nameta koje su oni konstatovali da postoje i konačna cifra je 205 parafiskalnih nameta od ukupno 371 jedne naknade koje postoje, jer 250 imaju karakter poreza, pa se zato zovu parafiskalni nameti, ostali su različiti cenovnici komisija i ovih o kojima sam pričao. Od tih 205, mi smo ukinuli 138. To je prava istina. Želite istinu, to je istina. Ukinuto je 138 od 205, što znači dve trećine, otprilike.
Da li ima još prostora da se ukidaju? Da. Sasvim sigurno, jer to znači direktno rasterećenje troškova rada.
Kažete - zašto nisu smanjeni doprinosi na zarade, jer bi to sasvim sigurno rasteretilo poslodavce, odnosno omogućilo veću proizvodnju? Zato što smo smatrali da bi veće povećanje PDV od ovih sadašnjih 20% imalo negativne efekte, jer svaki procenat novog povećanja PDV bi srazmerno umanjivao prihode po tom osnovu, jer mnogi ne bi mogli to da prate i da plate, pala bi nesrazmerna potrošnja.
Efekat, na primer, onoga što je predlagao Fiskalni savet da se za se digne PDV sa 18% na 22%, a da se istovremeno smanje doprinosi na zarade, bi mogao biti sledeći. Da je recimo PDV povećan još 2% na 22%, efekat smanjenja poreza i doprinosa na plate bi bilo sa sadašnjih 64 dinara koliko se plaća na 100 dinara neto plate na oko 54. Efekat koji nije zanemarljiv, ali ne bi bio dramatičan. Mi smo smatrali da u ovom trenutku kada imamo recesiju u Srbiji, jer će srpska ekonomija imati pad u ovoj godini između 0,5 i 1%, da svako veće povećanje PDV od ovoga koje je bilo nužno od ovih 2%, ne bi imalo dobre efekte i radi se ovde o strategiji.
Dakle, da li treba u narednom periodu smanjivati doprinose i poreze na zarade? Da. Moj odgovor je da. Samo je pitanje tajminga, odnosno kada. Ne možemo to uraditi u ovom trenutku, jer ne bi smo mogli da zaustavimo deficit i da sprečimo javni dug. Generalno je to dobar predlog, taj predlog daju svi privrednici, taj predlog Vlada podržava, ali nije bilo moguće danas ga izvesti bez nekih negativnih posledica.
Da li ćemo nastojati da to uradimo tokom mandata? Da. To je definitivno najozbiljnija stvar koju treba da uradimo za privredu, da osim ukidanja parafiskalnih nameta što je bio prvi korak koji ima isti efekat kao i smanjivanje doprinosa, jer i ovo su neki troškovi proizvodnje koji neće sad da se plaćaju. Znači, 10 milijardi dinara neke zanatlije, preduzetnici mala preduzeća neće plaćati. Srednja će plaćati manje, pa i neka velika. Dakle, ako 300 hiljada preduzetnika koji zapošljavaju pola miliona ljudi i malih preduzeća, neće od 1. oktobra plaćati 10 milijardi dinara, to će napraviti njima neki prostor da mogu da isplate neku zaradu koju nisu do sad mogli, ili da nešto malo investiraju.
Da li je to dovoljno? Nije dovoljno, ali je mnogo ozbiljniji korak nego što je prethodno Ministarstvo finansija učinilo u prethodnih četiri-pet godina. Ovo što je uradila naša Vlada za ovih prvih 45 dana.
Druga stvar je – da li imamo haos u javnim finansijama? Imamo, ali ga nećemo više imati. Bez obzira na činjenicu što je samo sedam dana od formiranja nove Vlade, da su američke rejting agencije smanjile kreditni rejting zemlje, i jedna i druga, i " Fič" i "Standard end Purs" za po jednu stepenicu niže, desilo se nešto što niko nije očekivao, a posledica je upravo programa fiskalne konsolidacije koju je Vlada najavila i sad je sprovodi.
To je cena duga Srbije na sekundarnom tržištu. To je parametar koji ne zavisi ni od jedne političke stranke u Srbiji, već zavisi od poverenja investitora u neku državu.
Početkom ove godine na srpske evro obveznice koje se trguju na sekundarnom tržištu, prinos na dug je bio 7,7% na godišnjem nivou. Krajem jula kada je formirana nova Vlada, on je bio oko 7%. Danas je 5,8% na današnji dan – 5,8%, a obveznice su prodate po kamati 7,25%, da vas podsetim, poslednje, ovog proleća. Tako se može meriti uspešnost u vođenju fiskalne politike. To je međunarodni arbitar – tržište. To ne mogu ja da odradim, ne možete vi, ne može nijedna partija, ne može niko osim onih koji gledaju Srbiju. Činjenica je da posle 45 dana imamo pad prinosa na dug sa 7% na 5,8%, što znači da smo manje rizični, jer se manje zarađuje na našem dugu. Samo 5,8% u odnosu na 7% koliko je bilo pre 45 dana. To možda nije za građane najvažnije, ali vam kažem da je to nešto što je pošteno izmeren efekat ovog prvog talasa programa fiskalne konsolidacije.
Ubeđen sam da kada budemo došli za mesec, mesec i po dana kod vas ovde ponovo u Skupštinu sa predlogom budžeta za sledeću godinu i deficitom od samo 3,5%, da ćemo imati i dalje snižavanje tih troškova. Oni jesu važni, jer od toga zavisi koliko plaćamo za te kamate o kojima smo govorili. Ako snizimo cenu našeg izdavanja evro obveznica, onda je potpuno jasno da ćemo manje morati da se zadužujemo na domaćem tržištu, a tu su kamate najskuplje. Na domaćem tržištu su najskuplje kamate oduvek bile i biće. Naša je strategija da smanjimo zaduživanje na domaćem tržištu.
Još jedna stvar, pitali ste gde su drugi ministri? Bili su sa mnom kada je počela rasprava. Sa premijerom sam zajedno promovisao program fiskalne konsolidacije, jer ovo nije program Ministarstva finansija, ovo je program Vlade Republike Srbije. Dakle, zajedno smo ga promovisali, zajedno smo razgovarali sa privrednicima, sa sindikatima i dalje ćemo zajedno raditi.
Postoji bitna promena u načinu rada ove vlade u odnosu na prethodnu. Govorim zato što znam kako je bilo u prethodnoj. To možda ne zanima vas poslanike, ali možda zanima građane. Mnogo je veća disciplina, mnogo je bolja koordinacija i ono što je jako važno, mnogo je efikasnija u sprovođenju mera. U situaciji kada ste zatekli potrebu, a to je sačekalo nas krajem jula, da do kraja ove godine da bi plaćali plate i penzije moramo da nađemo negde, koliko je bilo, dve milijarde evra, tada je to toliko bilo, sada je ovoliko koliko kažete, prvo, to nije jednostavan posao bio, a drugo, mislim da to što je uradio predsednik Nikolić na sastanku sa Putinom jeste važno i dobro za Srbiju. Zašto? Zato što je u razgovoru obezbeđeno milijardu dolara za pokrivanje budžetskog deficita Srbije, pored onih 800 miliona dolara za rekonstrukciju železnice, po kamati koja je 2,9% godišnje, za razliku od kamatne stope na evro bondove koja je bila 7,25%, a 2,9% je duplo niže od 7,25% čak i kada je uračunat onaj šestomesečni libor, kamata ukupna krajnja izađe 3,5 %. To je duplo jeftinije. Da je takva kamata dobijena od Amerikanaca, rekao bih – hvala vam, to je duplo jeftinije. Nije dobijena. Dobijena je trenutno od Ruske Federacije.
Imamo povoljne kredite, doduše, od Svetske banke i Evropske investicione banke i "bi-ar-di", takođe i od Kine, pa i od Azerbejdžana za ovaj autoput od Ljiga do Čačka, jer tu su kamate tri maksimalno posto godišnje. Moramo stvari, kao što vi kažete, da nazivamo pravim imenom.
Jeste bila koristna i koristan je svaki susret sa velikim državnikom van
Srbije. Srbija mora da sarađuje sa svima – i sa EU, gde je bilo nekoliko naših ministara, uključujući i prvog potpredsednika Vlade koga ste pominjali, ilipotpredsednicu za evropske integracije. Bili su u Nemačkoj u prvih 45 dana, ali su bili i sastanci u Moskvi, bili su sastanci i u drugim nekim zemljama. Srbija mora da sarađuje sa svima. To je jedini put kojim treba da se ide.
Naš cilj je da ne moramo da tražimo novac za popunu budžeta u narednom periodu. Sada je situacija takva da je bez toga nemoguće preživeti. Da li je to moljenje za novac? Nije. Prosto, to je pomoć koja je pomoć građanima Srbije.
Činjenica jeste i to je istina da se iz tog novca plaća i deo penzija. Da li je to dobro? Nije dobro. Nije dobro da se iz kredita plaćaju penzije, ali to je činjenica. Činjenica koja traje godinama unazad i koju mi želimo i hoćemo da prekinemo. Činjenica da smo sada ovde pred vama sa setom ovih zakona govori da je Vlada spremna da smanji drastično budžetski deficit.
Nisam izašao pred vama da branim set zakona Ministarstva finansija, njih je 12 od 28. Svi ostali zakoni su međuresorni zakoni različitih ministarstava, Ministarstvo energetike, Ministarstvo saobraćaja, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo unutrašnjih poslova, ima Ministarstvo zdravlja, svi oni su zajedno, dakle, Vlada je kompletno napravila seču ovih parafiskalnih nameta.
Kada govorite o subvencionisanju kamatama. Imamo jednu činjenicu, postojalo je apsolutno nepoverenje banaka, koje ovde rade sa inostranim kapitalom, u prethodno rukovodstvo Ministarstva finansija i prethodnog guvernera, jer milijardu i po evra je odliveno iz zemlje za prvih šest meseci. Nije ušlo u zemlju, otišlo je iz zemlje. Nikada se to, pratite dalji razvoj događaja, nije desilo dok sam nekada, pre šest godina završio mandat ministra finansija i nikada se neće desiti za vreme mandata ove vlade. To je bio rezultat nepoverenja u labavu Vladu, labavo Ministarstvo finansija i guvernera koji nije bio nezavistan . To je istina.
Za vreme vlade od 2004. do 2006. godine, šta god pričali, država je imala budžetski suficit i javni dug je bio 30% bruto domaćeg proizvoda. Sada je duplo veći. Imamo deficit od 7%. Dakle, suština je da haos u kome se Srbija nalazi ne želimo dalje da tolerišemo i neće ga više biti. Uvodimo red. Alternativa za haos je red. Promena Zakona u budžetskom sistemu, promena zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Možda bi vi voleli da Vlada nije jedinstvena i homogena i da radimo drugačije, odnosno isto kao što je radila prethodna, ali nije tako. Drugačije je. Bitno je drugačije. Da li će tako da se nastavi? To ćemo zajedno videti. Verujem da hoće, ali videćemo.
Da li su sprovođenje reforme, koje su neophodne društvu, koje ste vi pominjali u prethodnom periodu? Nisu. Ko ih nije sprovodio? Da li sam pokušavao da pre dve godine sprovedemo giljotinu propisa. Sve je Vlada usvojila. Nije sprovedeno u praksi jedna trećina od toga. Zašto nije sprovedeno? Zato što nije postojala politička volja onih koji su činili većinu, a to je valjalo učiniti. Nije sprovedena reforma u poreskoj upravi, koja je trebala.
Pomenuli ste Zakon o planiranju i izgradnji, evo ministra koji je to predlagao. To jeste najgori zakon u sistemu. Ne po mom mišljenju. Da vam nešto kažem – da li se vi razumete u građevinu? Ne. Zaista se ne razumem u građevinu, ali prema izveštaju Svetske banke peti smo otpozadi od svih zemalja na svetu po brzinu dobijanja građevinskih dozvola. Zato kad vi kažete da to treba potpuno reformisati, mogu samo da vam kažem da ste sto posto u pravu. Zašto to prethodna Vlada nije uradila? To je pitanje za njih. Da, odgovornost je naša da mi to uradimo u budućnosti i to ne tako daleko. Naša je odluka da nakon ove seče parafiskalnih nameta sledeća stvar bude seča birokratskih procedura i propisa iz oblasti urbanizma, građevine, katastra i svih ostalih stvari. Ne možemo to sami da uradimo, dobrodošli ste, ako hoćete da nam pomognete. Ako hoćete da kritikujete, dobrodošli ste, ali ako hoćete da pomognete.
Pozvaćemo ponovo institucije koje su to pratile u prethodnom periodu, kao što je USAID, ali i neke domaće nevladine organizacije. Pozvaćemo privrednike da nam kažu šta da uradimo. Ovo ovde što smo sada uradili nije rezultat nečije mašte, posebno ne moje. Ovo smo slušali privrednike, koji su neki mesecima, neki godinama, pričali da ove stvari treba uraditi i sprovodimo ono što je privreda tražila. Da li smo sve sproveli što je privreda tražila? Ni izbliza nismo.
Tek predstoje stvari da se sprovode, ali tek je 45 ili 50 dana koliko Vlada funkcioniše. Svesni smo potrebe reformi. Da li smo svesni potrebe dogovora? Naravno da jesmo. Zato je premijer pozvao i sindikate, i poslodavce. Zato sam razgovarao sa zanatlijama, pa veliki izvoznici. Nastavićemo te razgovore. Ovo je samo 45 dana. Svesni smo činjenice da mi ne znamo dovoljno, da privrednici bolje znaju šta treba uraditi od privrede, nego što znaju ljudi u administraciji. Hoćemo da čujemo, hoćemo da učimo, hoćemo da stvari popravljamo. Imamo jedinstvo za to.
Ako me pitate da li je rudna renta u Srbiji adekvatna? Nije. Slažem se sa vama. Tri posto je malo. Prosek u okruženju je 10%. Treba da razmišljamo o povećanju rudne rente. Apsolutno se sa vama slažem.
Što se tiče subvencionisanih kredita, neki su to kritikovali kada su napravljeni redovi ispred banaka, jer je tražnja mnogostruko veća nego što je iko očekivao. Zašto? Teška je situacija. Ljudi hoće da refinansiraju postojeće skupe kredite. Nema mnogo novih kredita za likvidnost. Uglavnom su 2/3 refinansiranje postojećih skupih kredita, ali zato pomažemo ljudima da mogu da pregrme ovu tešku situaciju.
U svakom slučaju, naša Vlada jeste otvorena i za kritike, i za dobre predloge i sve ono što dođe iz ovih poslaničkih klupa i iz redova građana, privrede, prihvataćemo. Zaista, za 45 dana, da li je moglo više da se uradi? Uvek može više. Da li smo uradili daleko više od prethodne garniture u ovim oblastima? Jesmo. Da li treba još? Treba mnogo više. To ćemo i uraditi, ako nam u tome pomognete biće nam lakše. Hvala.
