Gospodin Dulić, replika? Izvolite.

Sad se javljam i neću se više javljati, zaista pošto je danas nešto drugo tema, ali sve ovo što imate kao primedbu pogotovo na konverziju, trebali ste da iznesete kada ste zajedno sa nama u Vladi sedeli i za taj zakon glasali.
Vi vrlo dobro znate gospodine Dinkiću, da smo mi zajedničkim snagama pokušali da lomimo ponekada vrlo tvrdokornu kičmu onim administracijama koje nisu dovoljno efikasne da bi sve procedure uspele, da bi investitori došli. To smo zajednički radili, gotovo u svim fabrikama i svim investicijama, koje smo kao prethodna Vlada radili. To smo na primer radili na Staroj planini, na svim vašim projektima, i vrlo dobro znate da nikada nije bio problem. Nije bio problem, ne zbog toga što zakon ne valja, nego nije bio problem zbog toga što su dobri ljudi seli u jednom mestu i pokušali da zakon sprovedu na pravi način.
Vi danas ovde pričate o tome da treba menjati zakon zbog toga što neke administracije nisu u stanju da ga sprovedu. Mislim da treba edukovati, učiti administraciju i to je ono što je ključni problem.
Što se tiče katastra nepokretnosti, to je takođe sada kod vas u rukama, drugi stepen svih procedura, odnosno postupaka koji se vode kada su u pitanju imovinsko-pravni odnosi je kod vas i vrlo brzo možete da otkočite konverziju. Konverzija više nije proceduralni problem. Problem je u tome što nema nikoga više ko sme da potpiše do kraja to i sve se prebacuje na vaše ministarstvo.
Savetujem vas pre nego što kvalifikujete rad nekog čoveka, ili kvalitet nekoga zakona, nemojte da slušate eksperte Svetske banke. Da, loša je situacija. Mi nismo bežali od toga, ali loša situacija nije posledica rada jednog ministarstva ili jedne Vlade. Loša situacija je posledica je činjenice da decenijama u nazad je oblast urbanizam bila zapuštena, da se o njoj nije vodilo računa, i da smo kada smo krenuli u reformu znali da će biti potrebne godine i godine da edukujemo administraciju i da uspostavimo procedure koje su brze. Sada smo na dobrom putu da se to uradi. Vi ste na dobrom putu da to uraditi, samo nemojte da po svaku cenu menjate zakon koji, tvrdim vam, uz određene izmene može da bude i te kako efikasan i pogotovo nemojte da kvalifikujete rad ljudi sa kojima ste dobro sarađivali.
Hvala vam puno.

Hvala. Izvolite, gospodine Iliću.
Mogu da vas zamolim da samo završi gospodin Ilić, jer drugi put mu uzimam reč?
Izvinite gospodine Iliću.
Imate reč po Poslovniku, izvolite.

Mislim da je konfuzno sve od početka današnjeg radnog dana, dakle od 15,00 časova.
Prvo, sama priprema sednice u kojoj smo materijale dobili kasno. Spajanje tolikog broja tačaka da ne znamo da li govorimo o merama koje se tiču rebalansa ili o samom rebalansu budžeta. Vođenje sednice od strane potpredsednice parlamenta koje je bilo sve samo nije bilo u skladu sa Poslovnikom do rotacija u kojima pojedini šefovi poslaničkih grupa gube pravo da govore po redosledu koji je unapred utvrđen, a to je da manja poslanička grupa ima pravo pre da govori, nego što to ima veća poslanička grupa, u ovom slučaju URS.
Na početku sednice sam pitao, zbog čega ministri koji su pozvani da prisustvuju ovoj veoma važnoj, možda najvažnijoj sednici parlamenta u ovoj godini nisu prisutni? Odgovor predsednika parlamenta je bio da će doći. Odgovor predsednika parlamenta je bio da je samo dnevni red, i videću kakav je u jednoj tački, iostali će videti, pa je to razlog koji je nedovoljno jasan bio za mene kao obrazloženje zbog čega ministri, ili više od polovine ministara ne prisustvuje današnjoj sednici, a koji su pozvani.
Zbog toga bi, pošto je odgovornost ministara sigurno u ovom momentu najveća, uz odgovornost svih poslanika koji svoj posao obavljaju očigledno na pravi način, odgovornost ministara nalaže da oni sada sede u parlamentu i da prate diskusiju, sugestije, primedbe, sve ono što govori opozicija, ali i ono što govori pozicija.
Svaka politička partija pred izbore priča da ima najbolje stručnjake, da ima najbolje kadrove. Mi se nalazimo u jako lošoj situaciji i to nije posledica koju je prouzrokovala ova vlada, to je posledica '90-ih i nastavka vođenja neadekvatne politike posle 2000. godine, posle ubistva premijera Đinđića, dakle politike koja nije htela da se obračuna sa svim onim anomalijama koje su nam ostale iz '90-ih. Mnogi su tada pomislili posle 2000. godine da su javna preduzeća utočište partijskih kadrova, imali smo političke stranke koje nisu imale podršku u narodu, nisu imale izgrađenu infrastrukturu, ali su zato dolaskom na vlast stekli veliki deo plena i onda su svoju mrežu razvijali tako što su u javna preduzeća zapošljavali svoje kadrove.
Neka praksa se stvorila u Srbiji da sami sebi postavljamo prepreke, a onda ako kojim slučajem preskočimo te prepreke traži se na neki način od javnosti, od ostalih političkih aktera da sa ushićenjem govore o tom velikom uspehu što smo uspeli da pobedimo svoje gluposti.
Ne mogu biti ushićen, mogu priznati da je prosuto mnogo godina i da smo sada u situaciji da sve one namete koje prethodna Vlada, ili koje je polovina ove vlade natovarila na leđa građana Srbije, sada treba da skidamo i da kažemo da smo srećni i da smo veliki posao obavili. Ne.
Problem je u tome što se nikada sistemski nije prilazilo ni jednom problemu. Mi sada pričamo o tome kako ćemo ukinuti fiskalne kase, svi to pozdravljaju, pozdravlja Fiskalni savet, međutim, postavlja se pitanje zašto su uvođene fiskalne kase? Ako neko kaže, da je to bila potreba nekog drugog vremena, onda se pitam zbog čega ta polovina Vlade, koja je bila sastavni deo prethodne Vlade, tada nije govorila o potrebi ukidanja fiskalnih kasa.
Mi smo tek saznali od pojedinih stranaka sadašnje Vlade, koje su pretrčali iz prethodne u ovu vladu, da se Srbija nalazi u katastrofalnoj situaciji. Zbog čega tu istinu o katastrofalnoj ekonomskoj situaciji građani Srbije nisu čuli u kampanji? Zbog čega nisu čuli ranije? Zato što je politička matematika govorila da ćemo ukoliko želimo da očuvamo ondašnju koalicionu idilu morati da prećutimo neke stvari. U tom prećutkivanju, i u kompromisima, mi smo došli u situaciju da hvalimo određene mere koje je trebalo mnogo, mnogo ranije, i koje je trebalo prethodna Vlada da učini, kao što su zamrzavanje plata u javnom sektoru, kao što je kratkoročna poreska reforma, kao što su predlozi zakona sa fiskalnim uticajem, ukidanje 138 taksi, oslobađanje evidencije malih preduzetnika fiskalnih kasa, kao i utvrđivanje zarade u javnom sektoru i privođenje fiskalnoj disciplini.
Međutim, bez obzira na sve te dobre mere, opet nije postojala volja zarad očuvanja mogućnosti da se i dalje građani Srbije na ovaj ili onaj način uključuju u davanje glasova onim političkim partijama kojim nude benefit, da li je to Zakonom o transferu sredstava lokalnim samoupravama, ili nekim drugim zakonima. Mi smo u situaciji da sada jednostavno ne postoji snaga u Srbiji koja može da kaže – sada je dosta.
Bez obzira na sve predložene mere kojih ima dobrih, i koje je pohvalio, evo ja ću reći, nije ocenio rđavim Fiskalni savet. Međutim, postavlja se pitanje, šta ćemo sa zakonima o fiskalnoj decentralizaciji? Taj zakon proizvodi javni dug.
Mi smo tada govorili da Srbija ne može da se decentralizuje sistemom slobodnog šestara, ne može da se decentralizuje statističkim regionima, ne može se decentralizovati dovođenjem pred Skupštinu ovakvih zakona. Ona se može decentralizovati promenom Ustava, snažnom voljom sistemski da se reše problemi u Srbiji, da se ljudima u lokalnim samoupravama da mogućnost da upravljaju svojim problemima, a ne da zloupotrebljavaju benefite koje im omogućava ovaj zakon.
Malopre sam dobio poruku od ljudi iz Babušnice. Ne znam da li je neko od vas skoro bio u Babušnici. Babušnica je razrovana. Babušnica nema put, ali zato članovi opštinskog veća, njih devet, imaju platu od 40.000 dinara, a sastaju se jedanput u tri meseca. Zato direktori javnih preduzeća, javnih ustanova imaju platu preko 100.000 dinara.
Dok sistemski ne budemo rešili sve ove stvari, ne možemo očekivati ni ekonomski oporavak Srbije. Sada vučemo za rukav MMF, Rusiju, hoćemo li dobiti 1,7 milijardi evra.
Takođe, negativni tonovi se osećaju u tome da se bez sistema dele ili će se deliti subvencije u budućnosti za poljoprivredu. Čuo sam da je jedan član Vlade rekao da su požari zahvatili određene delove Srbije, pa ćemo kroz subvencije to nekako da nadomestimo. Požari su druga stvar, osiguranje kuća seljaka je treća stvar, tako da ne možemo kompenzovati sve one propuste i ne stimulativnu politiku prema selu, time što ćemo kratkoročno dati seljaku osam ili već koliko milijardi, da bi pokrio svoje troškove.
Mi treba da se okrenemo selu na pravi način. Svedok sam kao i svi građani Srbije da je u kampanji najviše govoreno o tome da bi motor privrednog, ekonomskog i biološkog oporavka Srbije moralo biti selo. Apsolutno se slažem sa tim.
Međutim, u prethodnoj Vladi videli ste davane su subvencije stranim firmama, u tome nema ništa loše. Davane su subvencije, recimo "Gorenju" u Zaječaru, gotovo 10.000 po jednom radnom mestu, a seljak, ili jedno poljoprivredno gazdinstvo nije moglo da obezbedi sebi kredit. Zamislite, kada bi 10.000 eura bila kreditna pomoć jednom poljoprivrednom gazdinstvu. To nije jedno radno mesto, to je cela porodica.
Sve mere, bilo da je reč o restrikciji fiskalne politike, bilo da je reč o fiskalnim normama, bilo da je reč o zakonima sa fiskalnim uticajem sa aspekta nužnog prilagođavanja javnih finansija, tj. skresanja deficita i smanjenja zaduživanja, pokazaće se nedovoljnim. Tako misli i MMF i Fiskalni savet i stručna javnost.
Međutim, i tu je ministar Dinkić u pravu. Izuzetno je bio mali rok za kompletan uvid u javne finansije i to je opravdanje zbog čega se u neku ruku nije išlo duboko sa reformama. Sve ove reforme su u redu, pod jednim uslovom, šta ćemo kada bi nam neko odgovorio sa firmama gubitašima, šta ćemo sa prezaduženim, šta ćemo sa onim ljudima koji su zaposleni u javnom sektoru?
Takođe, smatramo da je povećanje PDV sa 18 na 20% mera koja može biti kratkoročna. Niko mi nije odgovorio, prethodnoj Vladi sam nekoliko puta postavio to pitanje, mediji su o tome pisali, voleo bih da mi neko iz ove vlade, evo ministar finansija odgovori, da li je istina to što mediji pišu, da tajkuni po osnovu poreza i doprinosa i ostalih obaveza duguju državi 5,5 milijardi evra? Povećanje PDV sa 18 na 20%, može biti kratkoročna mera ukoliko budemo vodili odgovornu socijalnu politiku i odgovornu politiku prema pravu i pravdi. Ne može potpuno ista kaznena i poreska mera biti primenjena tajkunu, dakle čoveku, koji ima basnoslovno bogatstvo, kao i jednom čoveku koji ima prosečna primanja, ili koji je siromah.
Dakle, ukoliko bismo oporezovali imovinu tajkuna, pogotovu onu koja nije privedena proizvodnji, mi bismo mogli da smanjimo namete sa leđa siromašnih ljudi i sa leđa proizvođača koji grcaju u dugovima.
Još jedno pitanje se nameće - otkud toliki disbalans između kvaliteta uslova rada u privatnom i javnom sektoru? Danas mlad, obrazovan čovek je degradiran. Njegovo jedino mesto mogućnosti napretka nalazi se u zaposlenju u javnom preduzeću. Čak iako mu je plata manja nego u privatnom sektoru, on u javnom preduzeću može napredovati slobodnije, u javnom preduzeću može ići na konkurse, na seminare, u javnom preduzeću može imati mentore. U privatnim firmama samo se broje sekunde. De fakto, sindikati i ne postoje.
Molim zbog mladih, obrazovanih ljudi, molim zbog svih onih koji su budućnost Srbije, koji nisu ideološki ostrašćeni, koji ne nose sve one posledice devedesetih ili poslednjih godina kompromisa, prekomponovanja političke scene, bacanje jedne političke partije sa leve na desnu stranu, kompromisa svake moguće vrste sa onima koji su u prethodnom periodu činili zlo, dakle, oni koji su neopterećeni, koji potpuno isto razmišljaju kao njihovi vršnjaci u metropolama EU, molim radi njih da se ovim problemom država posebno pozabavi.
Veoma je bitno da ni Fiskalni savet, a ni Vlada Republike Srbije nije uzela u budućnosti u obzir onaj deo obaveze države koji prozilazi iz Zakona o restituciji.
Dakle, s najboljom namerom, verujem Fiskalnom savetu, verujem MMF, verujem stručnoj javnosti, verujem i svako može da pročita makroekonomske analize i trendove, verujem ljudima koji su u struci, da se na ovom kursu nastavi i da pokušamo u sledećem periodu, za to ćete imati pomoć SPO u savetima i u pozitivnim kritikama, da izvadimo Srbiju iz ekonomske propasti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, maločas je ministar finansija Mlađan Dinkić 15 minuta čitao spisak parafiskalnih taksi doprinosa tereta, koje su morali da plaćaju do sada građani i mala i srednja preduzeća. To je bilo teško i za slušanje, a zamislite koliko je to bilo teško za ljude da to plate, da izgube vremena obilazeći kancelarije i popunjavajući raznorazne formulare. To je jedna veoma dobra mera, kao što je gospodin Dinkić najavio, dve trećine je ukinuto, a ima prostora da se i dalje to uredi.
Zaista u tom pogledu moramo da vodimo računa da bi jednostavno bili privlačni i za naše domaće privrednike, pa i za strane privrednike, da taj postupak za onoga ko želi da privređuje i stvara nove vrednosti i dobra bude što jednostavniji. U tome je smisao države. Međutim, to se do sada nije događalo i verujem da je ovo najava jedne dobre politike koja treba da bude nastavljena. Pokret "Bogata Srbija" podržava takvu politiku i takvu orijentaciju.
Za razliku od ovoga što se zove rasterećenje privrede, ja ću da govorim nešto malo o opterećenju. Neuk sam i nisam vičan baš ovim skupštinskim proceduralnim stvarima i propustio da to na vreme uradim, da podnesem jedan amandman na član 15. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu za dodatu vrednost.
Kao što znate, to je ovde i ministar Dinkić maločas rekao, u članu 23. stav 1. umesto procenta 18 stavlja se procenat 20. Prišao sam maločas ministru Dinkiću da mu kažem kakav je način da izađem sa jednim predlogom i to evo činim sada pred vama poslanicima. Predlažem da se porez na dodatu vrednost sada sa ovom korekcijom podigne za jedan procenat još i da se taj procenat knjiži na posebnom računu i da služi isključivo za davanje povoljnih zajmova vlasnicima i korisnicima poljoprivrednog zemljišta koji kupuju pumpe, motore, cevi i ostalu opremu.
Nije ova suša 2012. godine, koju ćemo pamtiti, razlog što ovo govorim, to sam govorio i pokojnom Zoranu Đinđiću i on je prihvatio da i mi, poput Grčke, koja je slično, onda nije postojao PDV, nego porez na dodatu vrednost, uvela da se na svaku fakturu, svi, i potrošači, građani i poljoprivrednici, plaćaju jedan procenat koji je korišćen upravo za ove svrhe. Rezultat toga jeste da je Grčka danas u stanju da brani negde 30 do 40 procenata, a i oni su imali sušu kao i mi, a mi ćemo imati direktnu štetu od suše 2012. godine od oko dve milijarde evra.
Predlažem da se na ovaj način da jedna finansijska poreska obaveza svih građana da počnu da misle o vodi i da se i kod nas, kao u starim civilizacijama, počne, a i danas to postoji, formira, nastane i razvija, živi kult vode, jer koliko vode, toliko i života. To je jedan predlog koji nije moj, nije originalan, ali odavno sam doznao za njega i mislim da nema razloga da pametna i prihvatljiva rešenja, koja su u drugim zemljama dala očigledno dobre rezultate, i kod nas budu prihvaćena.
Ovo govorim i kao predsednik Nacionalnog agrarnog saveta, koji će u tom dokumentu, a on će, nadam se, biti krajem novembra ili početkom decembra i pred ovom skupštinom, izaći sa tom idejom da ova zemlja mora da koristi svoje prirodne uslove, a to je energiju sunca, vodu, plodno zemljište, da postane ono što želimo, a to je visoko produktivna zemlja imućnih, zaposlenih ljudi, drugim rečima, da bude bašta Evrope.
Molio bih i ministra Dinkića i vas narodne poslanike da ovakvu jednu zamisao podržite. Ona je, dugoročno gledano, početak jednog novog odnosa prema agraru, prema poljoprivredi i prema onim prirodnim blagodetima koje imamo.
Neće svaka godina biti sušna kao ova. Ova je ekstremna i pamtiće se, kao što ja pamtim sušu iz 1950. godine, ali mi možemo sa vodom, koja je korektiv Svetog Ilije koji nije pustio oblake sa kišom da postignemo visoku i stabilnu produkciju i da budemo veliki izvoznik hrane. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Ilić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade želim da na početku kažem da usvajamo rebalans budžeta, nadam se u toku ove nedelje i set pratećih zakona.
Potpuno je jasno već nakon ovih diskusija, da je taj rebalans jedno iznuđeno rešenje, da on zapravo predstavlja samo jedan rezime rada prethodne vlade i da je praktično epilog završna slika koju danas vidimo potpuno jasno. Šta vidimo u rebalansu i šta vidimo kao ocenu rada Vlade? Vidimo da je kasa prazna i ne samo to što je prazna, nije to najstrašnije, već postoji i puno obaveza koje su na neki način bile prikrivene, sklonjene pod tepih, koje moraju sada da se regulišu. Sem poreskih zakona koji prate rebalans budžeta i sam njihov spisak je impresivan. Za mene je impresivno i to dok sam slušao ministra kako čita takse i naknade koje se ukidaju. Slažem se sa gospodinom Trnavčevićem, zaista je neverovatno šta smo mi imali u našem poreskom sistemu, a zamislite muku svih onih ljudi koji su morali da postupaju po tim zakonima, da plaćaju te obaveze, potpuno besmislene, nakaradnih naziva i bez ikakvog reda i smisla. Hvala bogu da je došao dan i došlo vreme da neko počne ozbiljno da se bavi javnim finansijama i njihovim uređenjem.
Kako vidim koncept ovih zakona, jednostavno oni su usmereni pre svega, da poprave stanje u domaćoj privredi. Sve ono što smo imali prilike da slušamo kao primedbe, godinama unazad, posebno intenzivno prethodnih meseci, ono što su govorila mala, srednja preduzeća, zanatlije, poslovna udruženja, unija poslodavaca, sindikati, veliki broj njihovih ključnih primedbi, zahteva je praktično uvaženo kroz ove zakone. Ne samo to, čini mi se da nikada u ovoj skupštini nije donet set zakona koji ima tako pozitivno dejstvo na veliki broj privrednih subjekata i građana.
Neko je dao primedbu da nije bilo javne rasprave, formalne. Verujem i tvrdim da je javne rasprave bilo i ona traje već godinama. Godinama predstavnici privrede ukazuju na manjkavosti, na birokratske procedure, na parafiskalne namete. Ovom prilikom će dobar deo tih nameta biti eliminisan. Uvažene su i primedbe NALED-a, i stalne konferencije gradova, zanatlija i ne samo to, gotovo sve političke stranke ovde, pa i moja je, donošenjem ovih zakona, na neki način realizovala dobar deo pred izbornih obećanja koja su se svodila i na to da se ukidaju ti parafiskalni nameti, da se smanje birokratske procedure, da se popravi status u PDV malih i srednjih preduzeća.
Građani mogu već od 1. oktobra da vide možda jednu banalnu stvar koja je mene lično nervirala, a verujem i sve one vlasnike automobila, kad čovek prosto ne zna šta će sa onim silnim priznanicama, a ima ih petnaestak. Ne zna kad, kako da ih popuni i obavezno zaboravi neku od njih, pa ga vraćaju sa šaltera na kome već postoje ljudi koji čekaju red i tu se stvara nepotrebna nervoza. Nadam se da ćemo od 1. oktobra na potpuno drugačiji način to rešavati, da će jedna uplatnica biti dovoljna za sve te formalnosti.
Šta se zapravo dešavalo tokom ove godine, i to ste mogli da čujete od ministra, ali želim i lično da podvučem zašto je došlo do ovakvog rebalansa kojim nije zadovoljan ni sam kreator rebalansa, ministar odnosno Vlada, a i primedbe fiskalnog saveta na njegovu veličinu. Prosto, imali smo eksploziju javnih rashoda u budžetu prvih pet meseci. Nakon toga su neka plaćanja iz budžeta koja su bila obavezna ukinuta, zapravo nisu izvršavana tokom boravka MMF i nakon izbora da bi se na veštački način smanjio deficit i sada je to sve došlo na račun. U ovoj rebalans morale su da budu ubačene, naravno i obaveze koje su preuzete, a koje nisu izmirene i po osnovu isplate subvencija i po osnovu plata železničara Resavice, naknade nezaposlenih i zato imamo ovakvu situaciju.
Međutim, svi ovi zakoni koji se menjaju donose sasvim jednu drugačiju sliku javnih finansija i zapravo predstavljaju osnov za stabilnost na pre svega, srednji rok. Mi ćemo već sledeće godine osetiti zaista efekte svih ovih zakona, u smislu smanjenja deficita budžeta što je i ključni cilj i potpuno sam siguran da ćemo imati prepolovljen deficit u odnosu na ovu godinu, da on neće preći tri i po posto, imaćemo prilike to da vidimo prilikom izrade budžeta za 2013. godinu.
Mnoga od ovih rešenja su se dugo čekala, ali evo ovo je bila prilika da se jedan paket zakona donese i da kažem, odjedanput ima tako dobre efekte. Danas smo imali priliku da vidimo i to da su, što je paradoksalno malo, neki od koga poslanika bile nervoznije nego što je to obično, umesto da bude obrnuto, da predstavnici Vlade budu nervozni jer brane veliki broj zakona. Bilo je nervoze među poslanicima, možda je to dobar znak. Mislim da je Vlada potpuno sigurna i uverena u ovo što sada radi i to se oseća u atmosferi.
Postavlja se pitanje kredibiliteta, kreatora ovih svih zakona, imamo prilike da to slušamo i u medijima ovih dana. Želim da podsetim na nekoliko stvari koje su zapravo, vrlo jednostavne činjenice. Kreator velikog broja zakona koje imamo danas jeste Mlađan Dinkić, naravno na čelu svog tima u Ministarstvu finansija i ja im iskreno ovom prilikom čestitam jer sam svestan koliki je rad uložen da se sve ove izmene zakona obezbede. Ljudi su radili danonoćno, verujte mi, imao sam priliku da posetim par puta Ministarstvo finansija od ujutro pa do kasno u noć se radilo na izradi ovih zakona. To je zaista za svaku pohvalu. Gospodin Mlađan Dinkić kao ministar finansija, mnogi ga osporavaju, vi možete da ga volite, ne volite, da mu priznajete stručnost ili ne, možda on i nije najveći ekonomski ekspert u ovoj zemlji, ali uveravam vas, i mislim da i vi to znate i javnost u Srbiji da u ovom trenutku u Srbiji, jedino ko je spreman da preuzme ovako veliku odgovornost, da ovako veliki posao uradi u tako kratkom roku je on, zajedno sa svojim timom.
Zaista je trebalo imati petlju, imati hrabrost da se preuzme ovakvo stanje javnih finansija i da se u neverovatnom roku od svega mesec i po dana pripremi jedan ovakav, obiman paket zakona, koji će konsolidovati javne finansije na duži rok. Na kraju krajeva, ako sam već spomenuo činjenice, valja se podsetiti i činjenice zbog onih koji osporavaju kredibilitet i Vlade i Ministarstva finansija i samog ministra.
Evo, gospodin Popović me gleda. On se odlično seća iz vremena dok smo bili zajedno u Vladi. Prvi i jedini put u istoriji Srbije zabeležen je suficit u budžetu 2006. godine. Na čelu Ministarstva finansija je tada bio gospodin Dinkić. Te iste godine je proglašen za ministra finansija u svetu te godine. Ovo ne pričam da bih se hvalio time. Zaista, to su činjenice koje svima nama, a pre svega građanima Srbije, jesu garant da su ove mere dobre, ispravne i da Vlada zna šta radi. Ta atmosfera se oseća čak i ovde u parlamentu. Sasvim je drugačija u odnosu na onu atmosferu koju smo imali prethodnih meseci i godina i oseća se to jedinstvo. Potpuno sam siguran da će ove stvari koje smo imali prilike danas da vidimo i da čujemo i ovi zakoni koji se menjaju biti dosledno sprovedeni i da će zaista veliki broj građana i privrede osetiti pozitivne efekte ovih zakona.
Moram da budem otvoren i da kažem – nema ovde samo pozitivnih efekata. Ovi zakoni se odnose i na prihodnu i na rashodnu stranu. Nažalost, bilo je neophodno povećanje poreza na dodatu vrednost za 2%, ali je dobra okolnost opet da je ona niža stopa ostala 8%, te ključne životne namirnice i ono što je najpotrebnije građanima. Zbog toga ne bi trebalo da poskupi.
Dobro je da su mala i srednja preduzeća povlašćena na neki način prilikom plaćanja PDV. Plaća će ga nakon naplaćenih faktura. To je bio zaista konstantan zahtev, imajući u vidu krizu u kojoj se Srbija nalazi i veliki stepen nelikvidnosti i to je dobro. Podignut je cenzus za ulazak u sistem PDV. Stvorene su pretpostavke kroz izmene zakona da se obračunamo efikasnije sa crnom ekonomijom. Mnoge su agencije ukinute, Devizni inspektorat, Uprava za igre na sreću i niz drugih, što smatram da će doprineti efikasnijem radu, pre svega Vlade, a i sektora u samom ministarstvu.
Na kraju, želim da kažem i to da se nadam, zajedno sa svima vama, da je ovo poslednja godina kada ćemo imati ovako visok rekordan budžetski deficit, da ćemo već od naredne godine biti u prilici da imamo mnogo laganiju i održiviju situaciju u javnim finansijama, da će ove mere pomoći, zajedno sa onima koje tek slede, da se relaksira privreda i da ti ljudi koji zapravo finansiraju sve nas, ta naša privreda koja je na neki način devastirana, malo dođe k sebi, da joj pomognemo da se oporavi da bi bila u budućnosti efikasnija.
Dok ovo pričam, pada mi na pamet nešto o čemu sam razmišljao. Mnogi tu našu privredu porede sa kravom muzarom. Obično privrednici kad se žale, oni spominju da ih država na neki način muze. Ako je to već tako, mi smo kroz ovaj rebalans i kroz čitavu ovu diskusiju praktično suočeni sa time hoćemo li da donesemo odluku da tu kravu zakoljemo, da napravimo jednu gozbu i da završimo sa tim ili ćemo pokušati da je zalečimo, nahranimo, da joj pomognemo da može da daje još više mleka u budućnosti.
Mislim da je potpuno jasno da privredi treba pomoći i zato mi se i najviše sviđa u ovom setu zakona ta činjenica da su uzete u obzir gotovo sve one primedbe koje smo imali prilike da čujemo od strane privrede, da su uvažene. Nadam se da se na ovome neće završiti. Očekujem da prilikom donošenja narednih zakona, ne samo iz oblasti finansija i privrede, nego i drugih zakona, da će sva ostala ministarstva i Vlada u celini imati još više sluha za ono što tišti privredu i da će zakoni koji će biti donošeni biti u smislu olakšanja privredi, popravljanja poslovnog ambijenta, u kome rade preduzeća, da nećemo odvraćati investitore, da ćemo donositi onakve zakone kakvi već postoje i pokazuju rezultate u razvijenijim zemljama nego što je Srbija danas.
Na kraju, želim da kažem i to da sam potpuno siguran da ćemo u narednoj godini rešiti problem ovako velikog deficita, da ćemo ga smanjiti na 3,5%, da ćemo doneti čitav niz zakona koji će ići u istom ovom pravcu.
Želim još jednom da ponovim da će poslanička grupa URS podržati i set ovih zakona, kao i sam rebalans prilikom glasanja. Hvala.

Hvala.
Gospodin Nenad Popović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, poštovane kolege, sutra ćemo malo više govoriti o rebalansu, a danas ćemo se koncentrisati na ovaj set finansijskih zakona.
Naravno, javni dug će krajem godine biti blizu 60%, budžetski deficit za 6,75%. Kamate koje dospevaju do kraja godine su na nivou od 66 milijardi dinara, a prema procenama, samo za kamate u sledećoj godini trebaće nam 99 milijardi.
Dobili smo informaciju od gospodina ministra da je plan za sledeću godinu da se budžetski deficit smanji na 3,5%. To bi bilo izvanredno, ali je to veoma optimistička izjava. Za to je potrebno zaista mnogo da se uradi, pogotovo sada kada se bude pripremao budžet za 2013. godinu. Verovatno je potrebna i hrabrost, jer biće sučeljavanja sa drugim ministarstvima, političkim partijama. Videćemo, ali definitivno su Srbiji za sledeću godinu potrebni veliki rezovi i dovođenje deficita na nivo od 3,5% treba zaista da bude prioritet. Samo na taj način nećemo opterećivati sledeće generacije.
Naravno, ovaj set zakona možemo da predstavimo kao hitne mere za gašenje požara u finansijskom sistemu i to je uvod u rebalans budžeta. Ovo je početak, nadam se, velikog broja sistemskih zakona, koji bi trebali da uslede do kraja godine. To bi trebalo da bude osnova za finansijsku konsolidaciju srpskog budžeta, srpskih finansija, ali na srednji ili na duži rok. Mislim da to morate da stavite sebi kao prioritet, gospodine ministre, i cela Vlada. Ne možemo više da gledamo godinu za godinom, već isključivo jedan srednji period, a to bi trebalo da bude četiri, pet godina i ukoliko se bude srednjoročno i dugoročno razmišljalo, mislim da postoji potencijal da se kroz nekoliko godina budžet izbalansira.
Što se tiče ovih poreskih zakona, poreske politike o kojoj je reč, sve zemlje u EU su u vreme ekonomske krize menjale poreske zakone. Uvek su imale kao osnovu princip da rasterete privredu i da rasterete građane. Ali, ključni cilj su opet trebala da budu nova radna mesta i privredni razvoj. Uvek su razmišljali o razvoju domaće privrede.
Naravno, podsticaj o otvaranju novih radnih mesta su dobra mera, ali ono što preporučujem da se razmatra u budžetu za 2013. godinu je takođe i pokušaj da se nađe mogućnost subvencija za očuvanje postojećih radnih mesta. Jer, danas u Srbiji nije samo izazov otvoriti novo radno mesto, mnogo veći izazov za našu privredu je da se sačuvaju postojeća radna mesta i mislim da sve snage buduće vlade treba da budu usmerene ka tom zadatku.
Zašto je smanjenje deficita na 3,5% važna mera? Zato što danas, spomenuo sam u početku, samo na kamate u ovoj godini nam treba 66 milijardi, a sledeće godine 93 milijarde. To je samo dokaz da su ova kratkoročna zaduživanja na našem tržištu emisijama ovih hartija najskuplja i zato ove kamate eksponencijalno rastu. Zaduživanja, ja ću se tome vratiti malo kasnije, koje je sada napravljeno sa Ruskom Federacijom od milijardu dolara sa kamatom od 2,9% su dugoročna zaduživanja i sva dugoročna zaduživanja koja danas postoje u budžetu neopterećuju ove generacije. To su krediti na deset, 20 godina sa velikim grejs periodom i oni omogućuju intenzivan ekonomski razvoj.
Sve države su se zaduživale u vreme ekonomske krize, ali najvećim delom su se zaduživale ne za popunjavanje rupe u budžetu, nego isključivo za razvoj domaće privrede, svoje sopstvene privrede. Taj princip da nijedan kredit nije skup ukoliko je uložen u domaću privredu, a da je svaki preskup ukoliko je uložen u potrošnju, treba da bude moto bilo kog sledećeg zaduživanja.
Naravno, da se vratim i na PDV. Povećanje PDV je iznuđena mera. Srbija je imala prostora za to povećanje. Mislim da ga ima i danas sa ovim povećanjem od 2%, ali reći ću da ono što mora da se uradi paralelno u narednih tri do šest meseci je i smanjenje poreskih nameta na rad. Znači, porezi i doprinosi na plate moraju da se smanje. Privrednicima je potrebno da se to smanji minimum za 20% do 30% kako bi imali dovoljno sredstava da pospešuju svoju sopstvenu likvidnost. Samo povećanje PDV bez ovoga može da ima kratkotrajan efekat i imaće ga, ali neophodno je učiniti svaki mogući napor da se u kratkom roku, kažem, do šest meseci, smanje i poreski nameti na rad.
Cilj dalje treba da bude obimna poreska reforma u sledećih godinu dana, koja bi na neki način promenila, ili na neki način smanjila, odnosno poboljšala strukturu srpske privrede kako bi proizvodnja bila jeftinija. Danas, nažalost, u Srbiji samo četiri stotine hiljada radnika, ponoviću, samo četiri stotine hiljade radnika radi direktno u proizvodnji. Ostali su ili u uslugama, ili u javnom sektoru. Mi moramo promeniti strukturu srpske privrede i na vama je, na ovoj vladi, velika odgovornost da u roku od godinu-dve napravite sistemski fundament za ovu promenu strukture. Proizvodnja mora da bude jeftinija u Srbiji.
Nama će se smanjiti i broj radnika uslužnim delatnostima ukoliko ne rade mala i srednja preduzeća i ukoliko ne rade veliki privredni sistemi, jer usluge su uvek direktno vezane za proizvodnju. Svi znamo da na jedno radno mesto u proizvodnom sektoru dolazi od pet do deset radnih mesta u uslužnim delatnostima. Zato je stimulisanje sektora proizvodnje, a pogotovo izvoznog dela, jedna od ključnih mera koje Vlada treba da primeni u sledećem periodu.
Dobro je da je uvedeno plaćanje PDV po naplati za deo preduzeća sa prometom manjim od 50 miliona dinara, kao privremena mera. Samo da kažem da je DSS ovde u ovoj skupštini 2009. godine predlagala takođe ovu meru, ali nije bila prihvaćena i drago nam je da je danas prihvaćena.
Dobro je što je u građevinskom sektoru napravljen ovaj pomak, da investitor plaća PDV, a da podizvođači budu oslobođeni toga. Dobro je da je povećana osnovica za ulazak u sistem PDV od četiri do osam miliona dinara i što je određeno da može da se u svakom trenutku da se odgađa plaćanje PDV po naplati, a ako žele, mogu da ga plate odmah.
Opet kažem da je to je samo deo mera. Naravno, ne možemo mi posle dva meseca rada ove vlade da ocenimo kvalitet ovih mera, jer one su iznuđene.
Gospodine ministre, ono što želim da kažem je da ćete imati veliki posao u sledećih dva meseca da pripremite budžet i sve zakone koji bi trebali da dođu u novembru-decembru ovde u Skupštini i to će biti pravi pokazatelj planova ove vlade i ekonomske politike o kojoj se govori.
Što se tiče akciza, predviđeno povećanje prihoda će doneti u budžet oko 0,25% bruto domaćeg proizvoda godišnje. Mi u DSS smatramo da ste možda mogli da izbegnete povećanje tih akciza na tečni naftni gas, jer, osim toga što ekološki i čistiji, njega koriste slojevi građana koji nisu najbogatiji i sve više i više građana koriste to kao gorivo. Razmislite o tome što se tiče tečnog naftnog gasa. Mi ćemo dati amandman da se to izdvoji. Mislimo da je to na neki način ipak udar na standard, a za ekologiju Srbije je dobro. Budžetu to neće doneti baš veliki problem.
Što se tiče taksi, dobra je to strana. Prvi put su ove takse definisane kao cene usluga koje pruža država. Naravno, dobro je i ukidanje parafiskalnih nameta. Ali u ovo, gospodine ministre, mora da se uvede red i u sledećem periodu je pred vama zadatak da se definiše zakon o taksama, koji bi ovu materiju zaista morao potpuno da reguliše.
Što se tiče sopstvenih prihoda, odnosno uvođenja prihoda u centralni budžet, dobro je da se to uradi za sve agencije. Bojali smo se, jer nismo imali odmah informaciju da li se to odnosilo na visokoškolske ustanove, na pozorišta i na muzeje. Dobili smo razjašnjenje da se to ne odnosi na visokoškolske ustanove. Moram da kažem da sam u poslednjih nekoliko dana dobio jako mnogo poziva od profesora, dekana sa Beogradskog univerziteta, sa drugih univerziteta, jer u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji kada sposobni ljudi u visokoškolskim ustanovama u Srbiji, a imamo ih mnogo, uspevaju da sopstvene projekte organizuju, da ih naplate, što je takođe veliki problem, mislimo da bi bila velika greška da im se ti sopstveni prihodi uzimaju, pogotovo uzimajući u obzir i naučni potencijal koji ti projekti donose za Srbiju. Takođe se to isto odnosi i na pozorišta i na muzeje, jer ono što oni dobiju od tih sopstvenih prihoda, nije njima tako lako dati obratno u budžet. Zato je dobra stvar da su izuzeti indirektni korisnici iz ove odluke.
U sledećem periodu očekujemo zakonske predloge, tu ste manje od dva meseca, ali imate sada pola godine pred sobom, koji bi pokrenuli domaću proizvodnju. Domaća privreda puni budžet. Likvidnost je ključni problem za domaću privredu i ova mera koja je doneta pre mesec dana o mogućnosti uzimanja kredita na 18 meseci kod komercijalnih banaka sa grejs periodom od šest meseci i sa otplatom u narednih 12 meseci je dobra, ali gospodine ministre ona ne rešava suštinski problem domaće privrede. Potrebno je u sledećih pola godine naći mogućnost srednjoročnog i dugoročnog kreditiranja. Privredi su potrebni krediti na rok od pet do 10 godina sa grejs periodom od minimum dve godine. Ono što je vrlo važno, mora da se nađe način preko garancijskog fonda da se daju labavije garancije, da preduzeća traže labavije garancije, a garancijski fond bi trebalo neki deo rizika da uzme na sebe.
Danas u svetu garancijski fondovi nose deo rizika. Nekada gubi 10 do 15%, a nekada i do 30% od onoga čime garantuju, ali time pospešuju najzdraviji deo privrede. Zašto grejs period od dve godine? Zato što će sledeće dve godine biti jako teške. Moramo smanjiti deficit u prvoj godini na 3,5%, a onda u sledećoj godini na 1,5 do 2%. Zato u ove dve godine, kada ne očekujemo rast BDP, preduzeća bi trebalo da imaju ovaj grejs period koji bi im dao mogućnost da se koncentrišu na sopstvene projekte.
Dobro je da se Vlada polako okrenula Ruskoj Federaciji. To je uradio i Kipar koji je predsedavajući EU. Kipar je dobio 2,5 milijarde evra kredita, pri završetku su pregovori o dobijanju još 5 milijardi evra. Tako da jedan mali Kipar sa 7,5 milijardi evra je uzeo kredit od Ruske Federacije iako je predsedavajući EU, jer ti krediti su zaista danas najpovoljniji, dugoročni su, najbolje su kamate i što je najvažnije ne opterećuju danas, a opterećivaće kasnije kada se uloži u privredu i kada se privreda pokrene, onda će opterećivati državu, ali tada će privreda imati mogućnost posle dve-tri godine rada da vraća, odnosno da plaća poreze i doprinose, te kredite.
Što se tiče stranih direktnih investicija, moraju da se urade zakoni koji bi pospešili dolazak stranih investitora. Mislim da je važno reći da su informacione tehnologije, koje ste i vi pomenuli, životno važne za budućnost Srbije. imamo izvanredne inženjere elektrotehnike, mašinstva, pogotovo onih koji se bave IT. Ako danas jedan Majkrosoft iz Srbije izvozi 7 miliona evra sa 100 nekih mladih IT stručnjaka, niko nije stariji od 30 godina, zašto ne bismo kroz 4-5 godina izvozili ne sedam, nego 700 miliona evra sa 10.000 mladih IT stručnjaka, jer Srbija ih zaista ima. Mladići i devojke koji završe elektrotehniku mašinstva, neke inženjerske nauke mnogo lakše nalaze posao u inostranstvu, nego neki iz drugih struka i time možemo da se ponosimo. Najbolje bi bilo kada bismo ovde stvorili IT mrežu gde bi dolazile inostrane kompanije. Razmislite o ukidanju svih poreza, o najvećim mogućim subvencijama za IT sektor, jer IT sektor koji dođe iz inostranstva ovde će da upošljava naše najbolje kadrove.
Predviđeno povećanje poreske stope na prihode od kamate i dividendi se 10 na 15% je korektno i doneće dodatnih 6 milijardi dinara u 2013. godini. Ponoviću još jednom, potrebna je dalekosežnija reforma srpskog finansijskog sektora da bi pokrenula srpsku proizvodnju.
Na kraju da zaključim, sutra ćemo govoriti o rebalansu, mora da se nastavi dalje, mora da se ide u novu industrijalizaciju Srbije, a ono što želim da kažem je da će odnos DSS prema ovoj vlasti biti onakav kakav odnos ima ova vlast prema državi. Mi smo državotvorna stranka i osim očuvanja teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta, razvoj domaće privrede je u osnovi naše politike. Potrebno nam je poštovanje Ustava, pogotovo sada kada je Ustavni sud doneo odluke o neustavnim elementima u Vojvodini. O tome ćemo sutra govoriti na sednici o rebalansu. Da rezimiram, Srbiji je potrebna sinergija političke neutralnosti i nove industrijalizacije. Hvala.