Deveto vanredno zasedanje, 20.09.2012.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Da li je prisutan narodni poslanik Žika Gojković? (Ne)
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno, predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?

Mirko Cvetković

Hvala. Poštovani gospodine predsedavajući, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da iskoristim ovih par minuta, ali ne moram baš svaki minut da kažem nekoliko rečenica na kraju ove rasprave.
Ono što je važno jeste da je poslanička grupa DS pokušala da u ovoj raspravi da određene konstruktivne predloge i naravno ona je uvažavala i određene pozitivne stvari koje su se pojavile u predlogu ovih zakona. Tu pre svega mislim na integraciju prihoda u budžetu, dakle, spajanja sopstvenih prihoda sa ostalim budžetskim prihodima i drugačije iskazivanje budžeta, što je jedan pozitivan pomak uopšte u knjigovodstvu u praćenju troškova.
Ima pozitivnih pomaka u delu određenih taksi i u delu kojima se olakšalo poslovanje privredi. DS će kroz amandmane pokušati da utiče i popravi još neke zakone i onda ćemo na kraju videti šta od toga možemo i da podržimo.
Međutim, ovaj glavni zakon, a to je Zakon o rebalansu budžeta, nije dobio prelaznu ocenu od nas i osećam potrebu da sad, na kraju kažem, mada sam to i ranije govorio, ali ipak radi razumevanja koji su to razlozi, a naročito mi je drago što je sada ovde prisutno ovde više poslanika onih koji će glasati, tako da im bude potpuno jasno šta je to za šta glasaju.
Dakle, u predlogu rebalansa budžeta nije smanjen nivo rashoda u odnosu na onaj koji je bio predviđen u bazičnom dokumentu. Naprotiv, došlo je do njegovog povećanja. Dao sam i cifre, one su otprilike takve da je u poslednjih pet meseci ove godine predviđeno da se mesečni rashodi povećaju za blizu 20 milijardi dinara na mesečnom nivou. Dakle, prosečni rashodi koji su iznosili 78 koma nešto, dolaze na 90 i nešto milijardi mesečno. Tako da znate, usvajajući ovaj budžet vi u stvari za 20 posto povećavate rashode. To što je došlo do povećanja rashoda, naravno, ima i drugih posledica, a te posledice su otprilike sledeće.
Dakle, s jedne strane je u rebalansu predloženo povećanje PDV, što je mera samo po sebi jako teška i vidim kako su predlagači imali problema da je izlože, posebno za vid toga kako će građani prihvatiti. Ta mera rekli su da je bolna ali nužna. Međutim, sada se vidi da ta mera nije iskorišćena u pozitivnom smislu, da se taj pozitivni prirast prihoda iskoristi za smanjenje rashoda ili bar za njihovu preraspodelu unutar cifre koja je ranije bila, već je on praktično u potpunosti apsorbovan ovim rastom predviđenih rashoda. Takođe nisu iskorišćena ni sredstva
koja su dodatno generisana ograničavanjem rasta plata.
U celini posmatrano, što je konstatovao i Fiskalni savet, ovaj rebalans budžeta u suštini daje nepovoljnije rezultate, nego da nikakvih mera nije ni bilo. Zbog toga vas molim da razmislite kada budete glasali za njega, jer je on vrlo važan dokument koji stvar osnovu za sve ono što nas čeka u narednom periodu. Hvala vam puno i glasajte po svojoj savesti.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne)
Saglasno članu 98. stav 4 Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tač. 25-28 dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1 Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednik Narodne skupštine povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa predloga zakona iz tač. od 29-32 dnevnog reda, pored predstavnika predlagača, Ivice Dačića, predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, prvog potpredsednika Vlade i ministra odbrane i Mlađana Dinkića, ministra finansije i privrede, pozvao da današnjoj sednici prisustvuju i: Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Miroslav Jovanović, pomoćnik ministra odbrane, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, pukovnik Ljubomir Nikolić, načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona po tač. od 29-32 dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 170, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat, 16 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa Demokratska stranka – jedan sat, jedan minut i 12 sekundi, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 18 minuta, poslanička grupa Liberalno-demokratska partija – 16 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa PUPS – 14 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa Nova Srbija – devet minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta, poslanička grupa SPO–DHSS – šest minuta, poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta i poslanička grupa nacionalna manjina Narodna partija i Bogata Srbija – šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, po osnovu člana 96. stav 4 Poslovnika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Đorđe Stojšić, poslaničku grupu Liga socijaldemokrata Vojvodine; narodni poslanik Miloš Jovanović, poslaničku grupu DSS–Vojislav Koštunica; narodni poslanik Miletić Mihajlović, poslaničku grupu SPS.
Saglasno članu 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžira; Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija o doprinosu sistemu "stend baj" aranžmana Ujedinjenih nacija; Predlogu zakona o potvrđivanju Predloga izmene Statuta Međunarodnog monetarnog fonda o reformi Odbora izvršnih direktora i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o readmisiji lica koja nezakonito borave i protokola za sprovođenje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o readmisiji lica koja nezakonito borave.
Da li predstavnik predlagača, gospodin Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane želi reč?
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Hvala vama. Pre svega ću iz oblasti Ministarstva odbrane predočiti zašto mislim da je važno da podržite ove predloge zakona. Najpre ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžira.
Naime, prihvatanje ovog predloga zakona značiće ustanovljavanje pravnog osnova za neposrednu i direktnu saradnju Ministarstva odbrane Republike Alžir i Ministarstva odbrane Republike Srbije. Želim da vam kažem da je to jedna od najznačajnijih zemalja, da je Alžir jedna od najznačajnijih zemalja sa kojom danas u Ministarstvu odbrane sarađuje i u smislu vojno-ekonomske saradnje, koja je za nas, rekao bih od ključnog značaja, ali u smislu vojno-obrazovne i vojno-medicinske saradnje.
Alžir je 1999. godine, za one koji možda nemaju tu informaciju, dolaskom Abdel Aziza Butaflika na vlast, rekao bih postao ne samo regionalni faktor već kontinentalni faktor, a njegove veze jačaju i sa najmoćnijim zemljama sveta.
Reč je o zemlji koja obiluje prirodnim bogatstvima i koja je, što je za nas mnogo važnije, za svog strateškog partnera u obnovi svoje odbrambene industrije, u obnovi svoje odbrambene tehnologije, u odbrani svojih, ako hoćete, infrastrukturnih objekata i ekonomskih kapaciteta, za svog strateškog partnera, dakle, izabrala Srbiju. Zašto Srbiju, pošto bi to nekome bilo čudno - Srbiju? Zato što oni bivšu Jugoslaviju doživljavaju kao svog najvećeg prijatelja, jer je u toku revolucije 1959. godine Jugoslavija bila prva zemlja koja je priznala nezavisnost Alžira, dakle iako je to formalno ustanovljeno 1962. godine. Dakle, mi smo imali značajno učešće upravo Srba, koji su i ključne fotografije pravili na području Alžira i oni to doživljavaju na drugačiji način nego mi, oni to mnogo više poštuju, da budem iskren, nego što smo to mi činili, nego što pretpostavljam činimo i danas.
Oni su, da budem sasvim otvoren u pojedinim poslovima koja su naša preduzeća sklapala na teritoriji Demokratske Narodne Republike Alžir, nama toliko izlazili u susret da su ponekad davali posao a da nismo bili prvi na tenderu. Dakle, reč je o izrazito prijateljskoj zemlji, o zemlji sa kojom želeo bih da vas upoznam nešto sa svim vrstama saradnje koju imamo u oblasti odbrane, ali ono što je za vas najznačajnije, uvažene narodne poslanike u ovom visokom domu, a to je da je "Jugoimport SDPR" u ime Ministarstva odbrane potpisao ugovor sa Ministarstvom odbrane Alžira na 275 miliona evra i mi očekujemo u narednom periodu, a više smo važnih razgovora obavili, da tu saradnju podignemo i na značajno viši nivo.
Želim da vam kažem da više naših važnih kompanija radi, a neke sada uspostavljaju kontakte ne bi li dobili poslove u Alžiru. Reč je o značajnim infrastrukturnim projektima od izgradnje brana, puteva, a mi se nadamo da ćemo u budućnosti dobiti priliku kao što to očekujemo i u Angoli, Južnoafričkoj Republici i nekim drugim zemljama, izgradnju vojnih bolnica. Želim da vam kažem da bi izgradnja tih vojnih bolnica uvek, vrednost izgradnje je najmanja od 300, 350, pa i do 450 miliona evra.
Dakle, ono što je veoma važno za naše odnose to je da smo i mi a i oni otvorili izaslanstvo u obe zemlje, dakle vojno izaslanstvo u obe zemlje. Imamo izvanrednu, pre svega, vojno-medicinsku, vojno-obrazovnu saradnju. Na magistarskim studijama imamo 20 pripadnika Ministarstva odbrane Alžira. Sada su njihovi zahtevi povećani.
Takođe, želim da vam kažem da oni žele da od 2012. do 2015. godine na VMA upute 15 lekara koji bi se dodatno obrazovali i dodatno školovali, što mi sa najvećim zadovoljstvom prihvatamo i preuzimamo. Njihov dolazak ovde, kao i njihove ideje za zajedničku saradnju na nivou specijalnih jedinica za preuzimanje određenih tehnika obuke, ali i da, razume se, mi prihvatimo njihova iskustva, jer nešto od izuzetnog značaja to njih sve dublje uvlači u saradnju, ne samo sa našim jedinicama, već i sa Vojno-tehničkim institutom i sa našim, ono o čemu sam malo govorio, oni su naročito zainteresovani za obnavljanje, remonte one opreme, naoružanja i vojne opreme koji dolaze sa istoka. Mi za to imamo veoma obučene kadrove, stručne ljude, ali i sve moguće kapacitete. Zato očekujem da tu vrstu vojne saradnje sa Demokratskom Narodnom Republikom Alžir nastavimo na najbolji mogući način.
Želeo bih da vas naredne godine obradujem činjenicom da ćemo povećati broj naših firmi koje rade u Alžiru, ali i povećati sve ugovore koje imamo sa Alžirom o prodaji našeg naoružanja, naše tehnike. Mislim da nam je veoma bliska i da ćemo ubrzo ostvariti važnu i plodotvornu saradnju u domenu bespilotnih letilica, tako da želim da vam kažem da mislim da je Alžir jedna od najznačajnijih zemalja sa kojom treba da uspostavimo saradnju. Ako bude u okviru samog sporazuma bilo kakvih dodatnih pitanja, spreman sam na ta pitanja da odgovorim.
Želeo bih da govorim i o, neću vas dugo zadržavati, da vam pružim nekoliko informacija o Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija, o doprinosu sistema o "stend baj" aranžmanu UN. Ovo se tiče našeg učešća u multinacionalnim operacijama u UN. Ovim sporazumom se definišu kapaciteti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije za učešće u tim operacijama, rekao bih, doprinosi i kvalitetnijem planiranju realizacije obuke, ali pre svega, blagovremenom obezbeđivanju finansijskih sredstava.
Za one koji ne znaju, želim da kažem da mi imamo sada ukupno šest multinacionalnih operacija pod okriljem UN, da imamo 67 angažovanih pripadnika, da su to profesionalni vojnici uvek, da na Kipru imamo najveći kontingent naših snaga, ukupno 46 pripadnika. Očekujem da u narednih nekoliko dana, kada se bude održavao Samit ministara odbrane EU, a na koji je prvi put pozvana i Republika Srbija, ukoliko bude sve po planu, bude sve u redu, očekujem da tamo posetim naše vojnike i da sa njima razgovaram.
Istovremeno, imamo još pripadnike, osam pripadnika u Demokratskoj Republici Kongu, pet štabnih oficira u Republici Liban, četiri vojna posmatrača u Liberiji, tri vojna posmatrača u Obali Slonovače, i u okviru mirovne misije UN na Bliskom istoku imamo ustupljeno jedno mesto vojnog posmatrača, to je na okviru dogovora Ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva odbrane Austrije.
Dakle, mi imamo tu, ako želite da o tome govorim, nešto što je za nas, za razvojne kapacitete naše zemlje veoma važno, ovde je reč o akcijama koje odobravaju i sprovode UN, odobravaju i sprovode UN, ne bilo kakvi blokovi.
Mi imamo našu vojnu neutralnost, koja je garantovana Deklaracijom Skupštine Republike Srbije i Ustavom Republike Srbije i toga se držimo.
Dakle, zašto sam želeo još jednu informaciju da vam pružim? Mi imamo bazu Jug, za koju očekujemo da može, ne samo da doprinese visoko kvalitetnoj obuci naših vojnika i naših profesionalaca, već mislim da ta baza Jug može da bude veoma značajna u obučavanju, da postane regionalni centar za obučavanje vojnika iz drugih zemalja, što bi bilo veoma značajno u ekonomskom smislu za našu zemlju, što bi i u dobroj meri, posebno u tom reonu Srbije, dakle na jugu Srbije, popravilo iz mnogo razloga ekonomske mogućnosti
Razume se, ovo je više tehnički Predlog sporazuma, ali vas pozivam da oba prihvatite i za oba glasate. Hvala vam.
Ako je potrebna bilo kakva informacija, spreman sam da vam pružim više informacija i za operacije u koje smo ušli pod okriljem Evropske unije. Ako budete imali bilo kakvo pitanje takođe ću vam pružiti informaciju. Hvala vam najlepše.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Zahvaljujem se potpredsedniku Vlade i ministru odbrane na informacijama.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Obaveštavam narodne poslanike da je ovlašćeni predstavnik Srpske napredne stranke Momir Stojanović.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Jovanović. Izvolite.

Miloš Jovanović

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi članovi Vlade, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su četiri predloga zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma i to međunarodnih sporazuma koji su po svojoj sadržini, po materiji koju uređuju, dosta raznovrsni i samim tim ne zaslužuju podjednaku pažnju.
Kada je u pitanju Predlog izmena Statuta Međunarodnog monetarnog fonda, tu su stvari poprilično jasne. On ne zahteva bilo kakav poseban komentar, jer je čisto proceduralne prirode i zapravo je ta stvar u principu već i završena.
Stvari slično stoje i kada je reč o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o readmisiji lica koja nezakonito borave u zemljama potpisnicama tog sporazuma. Ovde se radi o jednom tipskom sporazumu koji je tehničke prirode. Moja koleginica će se kasnije na njega u kratkim crtama u svakom slučaju osvrnuti u kasnijoj diskusiji, tako da suštinski u ovom paketu predloženih zakona su važna dva sporazuma. To su ova dva sporazuma koje je ministar odbrane malopre pomenuo. Dakle, prvi je Sporazum o saradnji u oblasti odbrane između Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžira i možda za diskusiju izazovniji i interesantniji drugi sporazum, odnosno Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i UN o doprinosu sistemu stend-baj aranžmanu UN. Ovaj sporazum se tiče kapaciteta koje Srbija stavlja na raspolaganje UN za njene mirovne misije.
Kada govorimo o ovim sporazumima, ipak se javlja, uslovno rečeno, jedan mali problem. Pomno sam slušao obrazlaganje gospodina ministra Vučića i problem je sledeći. Naime, sasvim prirodno ove zakone danas predlaže aktuelna Vlada Republike Srbije, ali se ti zakoni odnose na potvrđivanje sporazuma koji su potpisani za vreme mandata prethodne Vlade. Šta više, oni nose potpis prethodnog ministra odbrane, Dragana Šutanovca. To zapravo predstavlja za DSS ne ni toliko mali problem, jer nezavisno čak od same sadržine tih sporazuma, na koje ću se vratiti, i materije koju oni regulišu, ova dva sporazuma u najmanju ruku u formalnom smislu stoje u kontinuitetu sa prethodnom Vladom i samim tim sa politikom u oblasti odbrane koju je ta Vlada sprovodila poslednje četiri, a možda i više godina.
Sa tom politikom i uopšte sa strateškom i spoljno-političkom orijentacijom zemlje u tom periodu, mislim da neću otkriti nikakvu tajnu ako kažem da DSS je imala ozbiljna i duboka neslaganja zato što je ta politika bila direktno u suprotnosti sa nacionalnim i državnim interesima i to sa elementarnim nacionalnim državnim interesima, što po definiciji povratno baca senku na sve što je tada urađeno, pa čak i na potpisivanje ovih sporazuma. Taj politički kontekst, odnosno kontekst pređašnje politike se prosto ne može zaobići kada govorimo o ovim sporazumima tim pre što još uvek nije potpuno jasno kakva će biti politika odbrane buduće, odnosno ove vlade, nove Vlade Republike Srbije i tim pre što se naš relativan otklon prema tim sporazumima u najvećem delu objašnjava našim potpunim otklonom prema toj politici koja je vođena u prethodnom periodu, a ta politika je, kao što sam rekao, zaista bila suprotna elementarnim državnim interesima Republike Srbije.
Malo ću skratiti. Prosto, prvu tačku smo i počeli da raspravljamo dosta kasno. Prva stvar s kojom smo mi bili u sukobu u toj prethodnoj politici jeste bila evidentna atlantska opredeljenost i orijentacija prethodne srpske Vlade. Bilo je prosto jasno da se Srbija polako ali sigurno približava i sprema za članstvo u NATO alijansi i u tome nema nikakve sumnje. O tome imamo svedočanstava. Bilo je tu i tamo par pokušaja nekih demantija, ali oni su uvek bili neuverljivi i neubedljivi, delom zbog verovatno neiskrenosti tih ljudi koji su te stvari negirali, ali u suštini zbog velikog broja dokaza koji su govorili suprotno, koji su govorili da se Srbija vrlo konkretno približava NATO alijansi. Te elemente neću sada ovde ponavljati, od depeša američke diplomatije, koje su slate iz Beograda, koje su ukazivale da nedvosmisleno državni vrh direktno radi na učlanjenju Srbije u NATO, preko samih izveštaja NATO. U krajnjem slučaju, ta privrženost se možda najbolje videla u onoj epizodi kada smo svi osramoćeni. Mislim na epizodu kada je prethodna vlast organizovala u sred srpske prestonice NATO skup juna 2010. godine i time nas zaista sve osramotila.
Međutim, tu dolazim do ovog sporazuma, odnosno memoranduma sa UN, jedan drugi element sa kojim se nismo slagali, a koji je bio dosta izražen u prethodnoj politici odbrane, radi se o potenciranju mirovnih misija kao vrlo značajnog elementa, citiram, spoljne politike Srbije. Inače, ova formulacija se često nalazi u dokumentaciji zvaničnoj, dakle, potenciranje mirovnih misija kao sve značajnijeg elementa spoljne politike Srbije. To potenciranje u jednom trenutku je postalo toliko značajno da je prešlo u neku vrstu opsesije. U jednom trenutku se na sva usta govorilo o pozitivnim efektima mirovnih misija, odnosno o učešću Srbije u tim mirovnim misijama, pa je to išlo toliko daleko da smo mogli čak da čujemo neke problematične izjave ljudi koji su bili na funkcijama u okviru sistema odbrane. Imam jedno u glavi, ali bilo ih je zaista puno. Sećam se da je prošle godine Tanja Miščević, tada državni sekretar u Ministarstvu odbrane, izjavila kako se danas bezbednost ne brani na granicama, već se bezbednost države brani učešćem u raznim misijama. To je izjava koja je sporna sama po sebi.
Uveren sam da ne postoji ozbiljna država koja bi tu tvrdnju prihvatila kao tačnu, a još sam uvereniji da ne postoji ozbiljna država koja bi tu tvrdnju prihvatila kao tačnu, a još sam uvereniji da ne postoji ozbiljna država koja bi svoju politiku odbrane zasnivala na tako jednoj sumanutoj premisi.
Ta opsesija se nastavila. Gospodin ministar je pomenuo i bazu Jug. Ona je dobila i vrlo konkretne obrise i u planiranju i u obuci. Dakle, imamo bazu, prethodno nazvana Cepotina, od 2009. godine bazu Jug nadomak Podujeva, koja će po svojoj prilici upravo služiti obuci za mirovne misije i ta će se obuka raditi u saglasnosti sa slavnom nacionalnom gardom Ohajo, s kojom imamo partnerstvo.
Ono što je najproblematičnije za DSS i gde ćemo pomno pratiti politiku ove Vlade jeste da se u toj opsesiji mirovnih misija otišlo toliko daleko da je Srbija prošle godine potpisala okvirni sporazum o učešću Srbije u mirovnim misijama, u operacijama EU, što civilnim, što vojnim. Tu zapravo dolazimo do potpunog apsurda. Naime, o čemu se radi? Time je Srbija pokazala da vrlo aktivno i konkretno želi da podržava spoljnu, odnosno zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, a upravo u okviru tu zajedničke, spoljne i bezbednosne politike EU, EU direktno ugrožava bezbednost Srbije. upravo u okviru te zajedničke, spoljne i bezbednosne politike EU Unija šalje Misiju Euleks na Kosovo, inače, sve samo ne nepristarasne, odnosno statusno neutralno misije, kako se predstavljala godinama i mesecima od strane prethodne vlasti i upravo u okviru te zajedničke, spoljne i bezbednosne politike EU, Unija podržava secesiju naše južne pokrajine.
Naravno, to je ponavljam potpuni apsurd, ja mogu da razumem, meni je žao što nema više predstavnika bivše vlasti ovde. Mogu da razumem da mi po mnogim pitanjima i u ovoj sali i van ove sale možemo da imamo različita mišljenja, ali tu vrstu poigravanja sa elementarnom logikom i u suštini poigravanja sa državom i nacionalnim interesima to nikako ne mogu da razumem, ja mislim da se one inače teško daju objasniti. Kad smo kod tih mirovnih misija koje se odvijaju u okviru i pod okriljem EU, ponoviću stav koji DSS iznela i prošle godine kada se o tome diskutovalo u ovoj sali, Jovan Palalić je tada diskutovao, za DSS je učešće Srbije u mirovnim misijama, odnosno operacijama koje sprovodi EU apsolutno neprihvatljivo. To smo rekli tada, to i danas decidno ponavljam.
Međutim, ako su mirovne misije EU neprihvatljive, a jesu može se legitimno postaviti pitanje, da kažem modaliteta i obima učešća Srbije i u mirovnim misijama UN, sada da ne bude zabune, molim vas i da stvari budu potpuno jasne za DSS su misije UN apsolutno u načelu nesporne, verovatno nema stranke u Srbiji koja je toliko puta ponavljala, da se temelj i principi povelje UN moraju poštovati i princip suvereniteta i princip teritorijalnog integriteta, ako ćemo baš i princip ne mešanja u unutrašnje poslove država i ne samo temelji i principi, već i akti koji organi UN donose, tu mislim prvenstveno na pravno obavezujuće rezolucije saveta bezbednosti u koje spada i Rezolucija 1244, koja nama pruža zaštitu kada dolazimo do pitanja naše glavne bezbednosne pretnje problema, a to je secesija južne pokrajine.
Dakle, zaista nema stranke koja je svesnija koliko je međunarodno pravo bitno i koliko nam pruža argumente u našoj borbi protiv te glavne bezbednosne pretnje.
Međutim, ako su mirovne misije koje sprovode UN nesporne u svom načelu, ponavljam ima više razloga koji upućuju na to da je, ponavljam legitimno postaviti pitanje o ne učešću kao takvom, ali o modalitetima, o obimu tog srpskog učešća u tim misijama. Nekoliko tih razloga ću pomenuti, ne puno zbog vremena, mislim da će se moje kolege, ako budu diskutovali se dohvatiti nekih od tih razloga, ali mi smo dan i po dva skoro govorili u ovoj sali o tome kako teško možemo da skrojimo kraj sa krajem, da skrpimo koliko ima poteškoća sa budžetom, koliko je kasa prazna, koliko u krajnjem slučaju, a to svi znamo, vi gospodine ministre možda ponajbolje sada, koliko je i nedovoljan budžet za sistem odbrane.
Dakle, u tom kontekstu apsolutne besparice, jer mi na žalost nemamo dovoljno novca, legitimno se može postaviti pitanje da li to malo novca što imamo treba trošiti na mirovne misije? Tim pre što se može postaviti pitanje svrsishodnosti isti. Dakle, šta Srbija zaista dobija učešćem u mirovnim misijama, da li se bezbednost zemlje jača, da li je ona stabilnija, ništa nije manje sigurno u krajnjem slučaju naša situacija pokazuje da se bezbednost nije bog zna kako popravila u ovoj zemlji, zato što učestvujemo u bilo kakvim misijama. Svi znamo kako je stanje na Kosovu i Metohiji, svi znamo da postoje separatističke tendencije u drugim krajevima ove zemlje koje direktno ugrožavaju bezbednost Srbije.
Da li je borbena gotovost naše vojske poboljšana time što učestvuje u mirovnim misijama, operacijama, pa i to je pitanje na koje se teško može dati odgovor, ja u nekim svojim kontaktima, što sa oficirima, što sa podoficirima od kojih su neki čak i instruktori za mirovne misije, stekao sam snažan utisak i vrlo jasan utisak da je u pitanju treninga i borbene gotovosti i obuke, mi ne dobijamo bog zna šta od te aktivnosti koja se zove učešće u mirovnim misijama.
Postoji jedan logički problem kada pričamo o učešću Srbije i mirovnim misijama. Naime, mi smo zemlja koja nije uspostavila mir u svojoj kući i to je nažalost evidentno, i nećemo ga uspostaviti dok ne rešimo pitanje Kosova i Metohije i dok ga ne rešimo na način, koji je u skladu sa našim interesima, odnosno dok ne rešimo pitanje Kosova i Metohije, a saglasno Ustavu, što znači dok ne rešimo to pitanje tako što ćemo južnu pokrajinu vratiti pod efektivni srpski suverenitet. To može danas nekima da zvuči verovatno, ne mnogo sa ove moje leve strane, sa moje desne strane su se redovi malo proredili, zvuči možda manje verovatno, a to je i te kako moguće. Naravno, to neće biti lako, to će trajati, to zahteva snažnu volju i ozbiljnu strategiju i ozbiljne ljude, a to je nešto na šta smo osuđeni. U kontekstu kada mi nismo rešili sva naša bezbednosna pitanja, a ima i drugih, pored secesije Kosova i Metohije, u najmanju ruku je malo čudno da idemo po svetu i da trošimo naše resurse i našu energiju radeći nešto što nažalost, u sopstvenoj kući uradili nismo, barem ne još uvek.
Postavlja se pitanje da li nama učešće u mirovnim misijama, to je nešto što se često potencira, popravlja ugled i međunarodni kredibilitet. To smo mogli teško da čujemo. Znate, departman UN koji se bavi mirovnim operacijama ima liste zemalja koje učestvuju u tim mirovnim operacijama. Kada pogledate te liste naći ćete zaista mnogo zemalja, naći ćete tu i Papa Novu Gvineju i ostrva Fidži i Burundi, tu je Salvador, dakle niz zemalja. Neke od njih imaju čak veće kontigente nego što ih imamo mi u mirovnim misijama, ali niz zemalja za koje ne mogu da tvrdim i zaista nisam siguran, mislim da niko ne može da tvrdi da im je međunarodni ugled, kakav god on bio, porastao ili se poboljšao zato što te zemlje učestvuju u mirovnim misijama.
Sve u svemu stav DSS po mom pitanju, je sasvim jasan. Dakle, kada je reč o mirovnim misijama koje organizuje EU, ponavljam, one su za nas neprihvatljive. Kada je reč o misijama UN, one su za nas načelno nesporne, ali mislim da s obzirom na ceo kontekst, ja sam deo toga izneo ovde večeras, se može postaviti pitanje, ponavljam, što o modalitetima, što o obimu učešća srpskog u tim misijama.
Što se tiče opšte orijentacije strateške zemlje, moram da ponovim nešto što kažem, prethodna vlada nije radila, što je bila obaveza s obzirom na rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka iz 2007. godine, kome je proklamovana vojna neutralnost Srbije, a to je da Srbija jeste vojno neutralna država i da to treba i da ostane, s obzirom na međunarodne okolnosti, s obzirom na obim snaga koji postoji danas na ovoj sceni. Zaista mi je žao što nema više ljudi iz prethodne garniture vlasti, tim pre, što završavam obraćanje vama gospodine ministre, zaista nisam od onih, a boga mi i naša stranka nije od onih da iznosi pozitivne ocene o vlasti. S druge strane, opet smatram, da opozicija ne mora pošto poto da kritikuje vlast ma šta ona radila. U tom kontekstu, pošto znamo šta je bila prethodna politika i ona je bila pogubna, pričamo o odbrambenoj politici, i rekao sam da nisam siguran kakva će biti politika ove Vlade, ipak postoje neke naznake, da tako nazovem, pozitivni pomak. Tu mislim konkretno na dve stvari koje uopšte nisu ne važne.
Prvo mislim na vašu posetu ruskoj federaciji, na razgovore sa gospodinom Rogozinom i na prosto usaglašavanje neke vrste saradnje u oblasti namenske industrije, da li je to pospešivanje, da li je to uspostavljanje. To je nešto što nismo imali prilike da čujemo u prethodnom periodu, što je za nas jako važno i prosto vodi ka nekom uravnoteženju situacije, koja je jako bitno. Mi smo do sada bili vezivano samo za jedan deo sveta, koji nam je radio o glavi. Mislim da sama logika nalaže da pokušamo da sarađujemo sa nekim drugim delovima sveta, koji nam bar pomaže u našoj borbi kada su u pitanju bezbednosne pretnje.
Drugi element jeste vaše decidno izjašnjavanje i to pred američkim zvaničnicima, da Srbija nema nikakvu ambiciju da postane članica NATO saveza, i da je ona vojno neutralna zemlja. To je nešto što mi pozdravljamo i ovom prilikom nemam nikakav problem da to iznesem kao neku vrstu pohvale, mada to i ne bi trebalo da se hvali, jer je to pozitivno pravno stanje stvari, u odnosu na ono što je bilo ranije i to je vredno pomena. Nemam problem da to spomenem, jer je to u suštini nešto što je DSS formulisala, ionako nije država i Ministarstvo odbrane, nikada nažalost, ali doći će i taj dan. Ovo je nešto što je DSS formulisala i svako ko se drži toga će u nama imati podršku. Generalno govoreći za sve ono što bude vaše delo, a bude u diskontinuitetu sa onim što je rađeno do sada, mislim da ne grešim ako kažem da ćete moći da računate na neku vrstu naše podrške, a sa druge strane i to otvoreno govorim, za sve aktivnosti i bilo koje vrste politike koja će biti u diskontinuitetu sa onim što je rađeno u prethodnom periodu ćete u nama imati, verujte najoštrije kritičare i ta će kritika biti verovatno mnogo oštrija nego ona koju smo upućivali prethodnoj vlasti jer za njih nije bilo nikakve tajne ko su i šta su.
Vrlo brzo su se pokazali da im je nekada crvena zvezda, sada žuta zvezda, pa sada zvezda Severnjača draža od četiri ocila. To, moram da priznam, ne razumem puno, ni sa logične strane, ni sa moralne strane, ali to je njihov stav i oni imaju pravo na njega. Od vas se, od vas lično, vaše vlade i vladajuće većine očekuje ipak neka vrsta diskontinuiteta u svemu, pa i u politici odbrane. Ako toga ne bude, naša kritika će biti beskompromisna, jer u ovim domenima kompromisa biti i ne može. Ja vam se zahvaljujem.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala lepo.
Srđan Miković, povreda Poslovnika.

Srđan Miković

Demokratska stranka
Gospodine predsedavajući, smatram da se u prethodnoj diskusiji može govoriti o povredi člana 106, jer član 106. Poslovnika kaže da govornik može da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Činjenica je da mi imamo četiri tačke dnevnog reda sada u raspravi. To su predlozi i zakoni o potvrđivanju, s jedne strane sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžira. Imamo Predlog zakona o potvrđivanju predloga i izmene Statuta MMF-a, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije i imamo jedan Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija o doprinosu u sistemu stend-baj aranžmana UN.
Mi ovde nemamo pred sobom potvrđivanje nijednog drugog memoranduma ili nekog sporazuma sa bilo kim drugim, konkretno ovde u odnosu na UN. Ne razumem potrebu da se u situaciji kada se neko kandiduje za učešće u Vladi, u smislu obavljanja poslova u Ministarstvu odbrane, da istovremeno ima potrebu da se napadnu samo oni, onaj deo prethodne vlade, koji se sada nalaze u opoziciji. Smatram da, u tom smislu, diskusije ipak treba da usmerimo prema tačkama dnevnog reda, a ta potreba da se napada opozicija od strane opozicone ili one stranke koja podržava vlast, mislim da nije uredu. U tom smislu predsedavajući molim vas da se u skladu sa članom 106. držimo dnevnog reda.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Smatram da nema povrede Poslovnika.
Pravo je narodnog poslanika da svoje viđenje i obrazloženje se i koristi nekim širim svojim razmišljanjima. Prema tome, teško je tu napraviti baš pravu meru, ako narodni poslanik ne odstupa mnogo od teme, a mislim da on nije odstupao. Mislim da nema povrede Poslovnika. Ako se ne slažete, možemo da u danu za glasanje odlučimo o tome.
Gospodin Aleksandar Vučić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Želeo sam samo u nekoliko rečenica da odgovorim.
Dakle, pre svega se zahvaljujem na korektnoj diskusiji. Meni je ovaj sporazum, da budem otvoren, sa Alžirom i zbog tog ekonomskog aspekta i svega drugog bio apsolutno najvažniji i zato sam njemu posvetio najveću pažnju.
Što se tiče naše odbrambene politike, mislim da smo prvi put posle mnogo godina i na jednom velikom skupu povodom stogodišnjice srpskog vazduhoplovstva uspeli da dovedemo i predstavnike Ruske federacije i predstavnike SAD i mnogih evropskih zemalja i azijskih zemalja. Tu se pokazalo, nije to pitanje samo našeg opredeljenja. Vama hvala kada kažete i neku čak lepu reč, u smislu odnosa prema NATO ili prema ODKB ili bilo kojoj drugoj vojnoj grupaciji. To je moja i naša ustavna obaveza i obaveza da poštujemo zakone ove zemlje, da poštujemo odluke Narodne skupštine.
Na svakom sastanku, kao što ste i sami primetili, predstavnicima NATO kažem da je Srbija vojno neutralna zemlja, kao što sam to rekao i u Moskvi kada sam boravio. To smatram svojom obavezom, to smatram obavezom svakog građanina ove zemlje, dok neka Narodna skupština možda u budućnosti nekada nešto ne promeni, ali to svakako nećemo biti ni vi ni ja.
Dakle, ovaj sporazum, što se tiče stend-baj aranžmana i odnosa sa mirovnim misijama, mislim da u njemu nema ništa sporno. Samo sam na jednu stvar želeo da pokušam ozbiljno da odgovorim, a to se tiče finansija, finansiranja tih mirovnih misija. Tačno je da najvećim delom te troškove snosi država Srbija, ali želim da vam ukažem na sledeću činjenicu, da iz svakog učešća do sada u mirovnim misijama mi smo dobili više kroz vojnu opremu u donacijama i rekao bih čak dvostruko i trostruko više nego što su nas te misije koštale.
Sad ne bih pred celokupnom javnošću iznosio zašto se to radi i ne znam što mi to radimo, zašto to neki drugi rade, ali velika je želja mnogih u svetu da mi u tome učestvujemo. Ljudi treba da znaju da mi nećemo ići tamo gde NATO sprovodi operacije, u Avganistan, ili mnoge druge zemlje sveta. Ali, Srbija ima ako hoćete čak i ekonomski, a rekao bih svakako da popravljanje imidža, bar kod pojedinih zemalja, da ne kažem kod svih u svetu, nije beznačajna stvar za našu zemlju. Ništa time ne gubimo, a mislim da kad želite da pokažete da vam je stalo do očuvanja mira i na nekom drugom području, a to radimo zaista minimalnim snagama, da time pokazujete i rekao bih neku vrstu altruizma i solidarnosti koja je postojala kod našeg naroda i u trenutku kad smo dali donaciju Japanu posle velikog zemljotresa, veću nego što je plaćanje učešća u svim mirovnim misijama koje smo do sada imali.
Prosto, razumem to kao političko pitanje koje ste vi želeli da postavite više nego kao samu kritiku sadržaja Predloga zakona, ali što se mene tiče, pošto naši parlamentarci prisustvuju sesijama parlamentarne skupštine NATO, naši parlamentarci obavljaju ozbiljnu komunikaciju i razgovore i sa predstavnicima ODKB. To će se nastaviti, ali Srbija ostaje vojno neutralna i to je stav naše Narodne skupštine. Čini mi se da je to u ovom trenutku i stav najvećeg dela našeg naroda i što se tiče Vlade Republike Srbije, mi ćemo tu odluku i Narodne skupštine Republike Srbije i našeg naroda svakako poštovati.
Molio bih samo, ako to mogu da zamolim poslanike vladajuće većine i poslanike moje SNS da ako mogu u pozitivnom svetlu govore o ovim ugovorima, a da nikoga iz opozicije zbog drugačijih stavova ne kritikujemo. Hvala i izvinite.