Poštovano radno predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, kada govorimo o tri zakon koja su objedinjena ovom tačkom dnevnog reda, prvo bih izdvojila izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu i Predlog zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru. O njima govorimo u jednom delu, kao o jednom paketu, iz prostog razloga što smatram da je ovo bio pokušaj Vlade da se na neki način uspostavi finansijska disciplina u javni sektor.
S tim u vezi bih rekla, kada se radi o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, da je pozitivno što se pokušava da se sopstveni prihodi uvode u budžet. U svakom slučaju, to je samo početak, s obzirom da nam ostaju indirektni korisnici i ostaje nam pitanje zašto indirektni korisnici tek od 2014? Zašto se to ne rešava za dva meseca, sa najavljenim novim zakonom o budžetu i drugim paketom mera fiskalne konsolidacije i konsolidacije u javnom sektoru?
Kada govorimo o pokušaju finansijske discipline u javnom sektoru u oblasti zarada, moram reći da praktično kada se uđe u neki segment parcijalno, sa jednim detaljem, da on ne može…
(Predsednik: Molim vas, primaknite malo mikrofon, da se bolje čujete.)
Ne mogu da vičem toliko kao ministarka, prosto, tiše pričam.
Prosto, kada radite segment jedan, to ne može biti ni pravičan zakon, a niti je on ovako predložen dovoljno transparentan.
Zašto ne može da bude pravičan? Zato što je to velika i ozbiljna oblast koja mora da se analizira i da se naprave precizni platni razredi i samo na takav način se ova oblast može regulisati. Zašto isto nije pravično? Zato što je selektivna. Određene institucije su izvučene svojim nazivom, ali ono što najviše brine i što ostavlja pitanje je ko je sve ovde sklonjen? Zato je on netransparentan, jer ima veliki broj institucija za koje će Vlada, ne zna se kada pošto nije utvrđen rok, odrediti da li imaju konkurenciju na tržištu ili nemaju. To je nešto što ostavlja pitanje ko se iz ovog zakona sklanja i da li je ovo zakon koji će rešiti neki problem ili je samo bacanje prašine? Kada gledate na šta se sve zakon ne primenjuje, ostaje veoma mali broj subjekata u javnom sektoru na koje će se primenjivati, s jedne strane, i efekti će biti zanemarujući, jer oni koji imaju najveće zarade ni ne potpadaju pod ovaj zakon.
Ukazala bih i na to da je zakon veoma neprecizan i da u kratkim rokovima u kojima treba da rešimo mnoge stvari, nećemo uspeti. Očigledno je da ćemo morati samo pomoću odgovarajuće uredbe rešiti neke nepreciznosti ili mišljenjima Ministarstva finansija, jer drugačije mnogi neće moći iz ovoga da razumeju šta sve treba da rade.
Ono što je takođe velika nepravda i zašto ovaj zakon nije pravičan, zato što na određenom nivou, na lokalu, u pokrajini, pa i u Republici su odvojena sredstva da bi se formirale ove institucije, a sada kada treba vratiti ta sredstva, ta sredstva se ne vraćaju u odgovarajuće budžete, nego treba da se vrati sve u budžet Republike Srbije. Iz tog razloga taj zakon takođe je nepravičan.
Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, tu ću se najviše zadržati na onaj deo koji, praktično, smatram da nije u skladu sa Ustavom, a to je taj član 3. stav 2. u kome se deo sredstava namenjenih za AP Vojvodinu sasvim na drugačiji način precizira nego u Ustavu Republike Srbije. Jasno je da Ustav kaže da AP Vojvodini pripada 7% od ukupnog budžeta, a ne samo od dela budžeta, a to je u ovom slučaju predloženo samo od onog dela budžeta koji se prikuplja od poreza.
Ono šta je zapravo budžet, jasno je u istom Zakonu. Znači, u članu 2. je tačno definisano šta je budžet. Prema tome, ovaj deo je bio skoro i nepotreban, jer se jasno definiše šta je budžet. Prema tome, zna se, i to je već matematika, šta je 7% od tako definisanog budžeta. Iz prostog razloga, ovaj član mora da se menja, jer on će biti dat za preispitivanje u Ustavnom sudu.
Jedan od zakona za koji se svakako ne može glasati jeste i Zakon o izmenama i dopunama budžeta, iz prostog razloga što, kao prvo, nisu to samo ocene poslanika, to su ocene i Fiskalnog saveta, ima veći deficit. I bez obzira na sva obrazloženja šta se još moralo u tom budžetu kalkulisati, ono što je evidentno evidentno je, Fiskalni savet je na to ukazao da ima veliko povećanje zarada, čak za 15%, u odnosu na prethodnu godinu, što nije u skladu sa memorandumom o budžetu, a i ne sa drugim zakonima, što je nejasno iz kojih razloga, i to ostaje otvoreno pitanje.
S druge strane, u veliko najavljivan Zakon o javnim nabavkama, kome bi se veoma radovali da smo ga među prvima dobili u skupštinskoj proceduri, od njega smo očekivali velike uštede koje će se odraziti odmah i na budžet. Njega još u skupštinskoj proceduri nema i zbog toga, rashodna strana koja se odnosi na nabavku i usluga i robe, uopšte nije smanjena. Rekla bih da je u ovom slučaju Vlada pre svega gledala da štedi po tuđim leđima, a najmanje je gledala da uštedi na sebi. Hvala.
