Hvala.
Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Dajem reč narodnom poslaniku Draganu Šormazu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri Vlade Republike Srbije, biću kratak zbog ovog vremena. Govoriću o ova dva predloga zakona koja se tiču odbrane i bezbednosti.
Ovaj predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i UN, o doprinosu u sistemu stend-baj aranžmana UN, kao i ovaj predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžira. Želeo bih da pozovem sve narodne poslanike da glasaju za ova dva predloga zakona i naravno, za sve ostale, ali posebno za ova dva, jer oni su od opšteg interesa za državu Srbiju.
Dobro je, već je obrazloženo zašto je bitan ovaj sporazum sa Alžirom ratifikovati ovde u parlamentu. Meni je najbitnije ovde u ovome svemu što sam pročitao, jasno se vidi u članu 3, gde su nabrojane sve te mogućnosti saradnje koje imamo i ono što je trenutno najvažnije, u svakom slučaju, je ovaj deo koji se tiče ekonomskih stavki - nabavke naoružanja, vojne opreme i sistema naoružanja, kao i pružanja podrške u nabavci rezervnih delova i drugih sredstava neophodnih za korišćenje, održavanje, remont itd. Čuli smo koliko će to, u suštini, doprineti Republici Srbiji.
Dobro bi bilo kada bismo još imali ovakvih sporazuma i kada bi se država Srbija angažovala, ako je moguće, na više ovakvih sporazuma. Imali smo i u tom samom regionu, recimo Severne Afrike, dosta prijatelja, ne samo Alžir i mogli bismo verovatno i tu da nađemo još tržišta, ako se dodatno angažujemo i ako napravimo dodatan napor, a naravno, i u drugim delovima sveta.
Ne treba zaboraviti da je bitna i ova stvar, ali to je vezano i za tačku oko mirovnih misija, da je i saradnja u oblasti protivterorističke borbe i te kako bitna. Ne samo saradnja u oblasti koja piše ovde u Predlogu zakona i sa državom Demokratskom Narodnom Republikom Alžir, nego, boga mi, i sa celim svetom, jer vidimo šta se dešava svakodnevno. Vidite i ovih dana šta se dešava svugde u svetu vezano za neki tamo nebitan film koji je napravio čitavu pometnju u svetu. Treba biti oprezan. Treba imati informacija. Treba voditi računa o svojoj državi, bez obzira na to što su bezbednosni rizici kod nas. Trenutno smo okupirani sa najvećim bezbednosnim rizikom za našu zemlju, ali to ne znači da su i ovi drugi isključeni i da nas ne mogu zadesiti.
Upravo da bismo se angažovali na pravi način, mislim da angažovanje u mirovnim misijama UN za nas je pozitivno, povoljno, potrebno i poželjno. Trebamo zaista što više tu da se angažujemo, uz ogradu, i tu se potpuno slažem, i više puta sam to govorio u ovom cenjenom domu. Recimo misija "Ajsef" u Avganistanu je neprihvatljiva, iako je u jednom trenutku pre pet-šest godina bila priprema unutar naše države da se ode s jednim lekarskim timom u Avganistan, ali se od toga, hvala bogu, odustalo. Nema potrebe za tako nešto.
Treba tu da biramo, ali hvala bogu, imamo i Ustav u kome je jasno naznačeno da o tome odlučuje, na kraju krajeva, parlament, za vojsku. Ne odlučuje za policiju, pa se tako bez odluke parlamenta odlazilo na Haiti i Liberiju itd. To su bile dobre misije i dobre odluke što se tamo išlo u neko ranije vreme i trebalo je da se ide. Videli smo da su naši policajci bili izuzetno angažovani, recimo, u trenutku kad je jednu siromašnu državu kakva je Haiti, pogodio zemljotres, oni su tamo bili čak i viđeni, i radili su, i pomagali onom narodu tamo. Mislim da je to što se tiče same Srbije i promocije Srbije bitna stvar.
Svi volimo kada se Srbija promoviše, ali na žalost, malo mi ovde vidimo zbog te medijske pažnje da i ti vojnici kada nose svoj grb, svoju zastavu, promovišu Srbiju, a volimo kada je promovišu sportisti, kada je promovišu čak i voćari na nekim prvenstvima, ili drugi sportisti, vaterpolisti, atletičari, fudbaleri itd. Neki nas čak ponekad i obrukaju, ali nas vojnici do sada nikada nisu obrukali u tim misijama.
Mislim da i zbog promocije, ekonomskih razloga, osavremenjivanje tehnike, razmene tehnike, znanja je sve to veoma bitno. Zbog toga mislim da Srbija treba što više da sarađuje, što više da učestvuje, ali naravno, ovaj dom odlučuje o tome gde se ide, a gde ne. Zbog toga treba i ovaj predlog podržati, jer on je u suštini, u tehničkom smislu, pravi početak saradnje sa UN i svaka država koja učestvuje u mirovnim misijama ovakav memorandum i sporazum potpisuje, tako da kao članice UN, mislim da je potpuno logično da uradimo i da nemamo oko toga neku polemiku ovde u ovom visokom domu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, našoj poslaničkoj grupi i našoj stranci je vrlo važno tema politike odbrane tj. kakva je strategija i kakve su namere nove Vlade Republike Srbije po ovom pitanju, jer kao što je moj kolega Miloš Jovanović rekao, svedoci smo urušavanja sistema odbrane i uopšte urušavanja bezbednosti Republike Srbije u prethodnom periodu.
Ovu priliku bih iskoristio da nekoliko pitanja postavim gospodinu ministru radi razjašnjenja, jer to je stvar bila o kojoj smo imali velike polemike u Narodnoj skupštini u prethodnom periodu, koji se tiču suštinskog opredeljenja naše politike odbrane, a to je vojna neutralnost.
Prvo, tačno je da se u skupštinskoj Rezoluciji o zaštiti suvereniteta Republike Srbije pominje vojna neutralnost. Koliko se sećam, ceo sastav Narodne skupštine je krajem decembra 2007. godine, 26. decembra, mislim da je tad bilo, usvojio tu rezoluciju.
Ono što se očekivalo nakon toga jeste da se vojna neutralnost kao opredeljenje Republike Srbije nađe u najvažnijem strateškom dokumentu, o kome ćemo raspravljati pred Narodnom skupštinom, u Strategiji nacionalne bezbednosti.
Pozivam vas, gospodine ministre, da što pre taj jedan, moram da se izjasnim na taj način, prazan dokument o kojem smo ovde raspravljali, a koji se zove Strategija nacionalne bezbednosti, najvažniju strategiju koju donosi Narodna skupština predlogom Ministarstva odbrane ili Vlade, pod hitno revidiramo. U tom dokumentu je izbegnuto, a gde drugo da se nađe, pominjanje vojne neutralnosti.
Vi tu imate razne priče o raznim vrstama integracija, o integracijama u evropski sistem bezbednosti, u evro integracijama, u regionalni sistem bezbednosti, čak novogovor koje su razne nevladine organizacije nametnule ovde, javnosti Srbije se to uvodi o izvozu bezbednosti, o nedeljivosti bezbednost i bili smo u takvom jednom važnom dokumentu zasuti takvim stvarima koje nisu naše, koje su nama nametnute, da nas oslabe.
Verujem da ćete vi, pažljivom analizom te strategije, sigurno doći do zaključka da ona mora da se nađe u Narodnoj skupštini, da se saglasno opredeljenju da je Srbija vojno neutralna, ona promeni. To podrazumeva ne samo jednostrano kretanje ka NATO paktu i evro-atlantskim integracijama, kako se to činilo u prethodnom periodu, nego zaista o vojnoj neutralnosti, o kretanju i saradnji sa svim državama koje mogu da doprinesu da Srbija bude bezbedna država.
U tom smislu, kada govorimo o potrebi saradnje sa svima, tačno je što ste rekli gospodine ministre, da jesmo članovi Partnerstva za mir i Srbija je postala 2006. godine članica Partnerstva za mir. Tačno je da je zahvaljujući prethodnoj vlasti, na nekoliko dopisa Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije, da Srbija je pozvana da bude u statusu posmatrača, organizacije i dogovora kolektivne bezbednosti, nikada se do na nekoliko pitanja naše poslaničke grupe, a verujem da je bilo još poslaničkih grupa koje su to postavljale, nije našlo pred Narodnu skupštinu, formiranje delegacije Narodne skupštine da Srbija bude u svojstvu posmatrača organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.
Ako želimo da budemo neko ko će voditi uravnoteženu politiku u oblasti odbrane, onda ne treba da budemo samo članovi, ili u statusu posmatrača, članovi parlamentarne skupštine NATO saveza, nego treba da budemo u statusu posmatrača, kada smo već pozvani u još jednom sazivu koji je neuporedivo naklonjeniji Srbiji, koji neuporedivo više želi saradnju sa nama i koji nam može, u krajnjoj liniji, vaša postavka u govorima to i potvrđuje, može pomoći da ojačamo naše kapacitete.
Pozivam vas da vašim autoritetom ministra pokrenete to pitanje. Pozivam i najvažniju stranku u Narodnoj skupštini da se što pre formira delegacija Narodne skupštine.
Vi ste, ne znam da li vas je neko pogrešno informisao kada ste rekli da ste imali mnogo intenzivnih kontakata sa ODKB, nismo ih uopšte imali. Jedva je jedna delegacija ad hok otišla 2010. godine na Skupštinu ODKB, uz velike opstrukcije tadašnje vladajuće koalicije.
Treća stvar gospodine ministre, nivo saradnje o okviru Partnerstva za mir, prosto u prethodnoj vlasti ukazivali smo na jednu činjenicu koju su oni, naravno u skladu sa njihovom politikom, potpuno zaboravili, i nisu želeli da je pominju. Jedno je odnos u okviru NATO pakta i partnerstva za mir do proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine, a nakon toga je nešto sasvim drugo, imajući u vidu ulogu NATO pakta na prostoru KiM.
Imali smo neverovatan proces da smo imali skoro neprimetnu saradnju ili odnose u okviru Partnerstva za mir do 2008. godine, a nakon toga, a vi ćete verujem da ste se već upoznali u okviru ministarstva o stepenu saradnje i stepenu tih odnosa koji postoje u okviru Partnerstva za mir jer tamo postoji nekoliko faza u oblasti interparabilnosti i niza drugih, neuporedivo više napredovali. Znate NATO pakt stvara ili pokušava da stvori vojsku tzv. lažne države Kosovo. Ne možemo mi u toj fazi napredovati, čak doći u fazu da pripremamo naše pojedine jedinice za učešće u operacijama NATO pakta. To se događa. Verujem da ćete vi vrlo brzo biti informisani u kojoj fazi su ti odnosi u okviru Partnerstva za mir.
Treba da budemo u situaciji da snizimo te odnose dok ne raspravimo ovu spornu stvar – da li NATO pakt direktno ugrožava našu nacionalnu bezbednost javno govoreći da će pomoći u stvaranju tzv. vojske tzv. nezavisne države Kosovo koja se planira da se vrlo brzo ozvaniči već 2013. godine?
U svakom slučaju treba preispitati te odnose i tu dubinu saradnje, a nikako dozvoliti da ona ode do nivoa da ćemo naše jedinice pripremati za učešće u mirovnim, u borbenim operacijama NATO pakta.
Važno pitanje koje smo mi ovde pomenule jeste pitanje učešća u operacijama EU. Tome se protivimo. Prvo što smatramo da ne možemo da učestvujemo u zajedničkoj odbrambenoj, bezbednosnoj politici sa onima koji su učinili sve da dođe do…

Gospodine Palaliću mislim da ste malo otišli u širinu.

Evo završavam. Radi se o mirovnim misijama…

Interesantna je tema.

Jeste, ali je vrlo važna.

Ipak se vratite na ove sporazume. Hvala vam.

Ministar Vučić je ovde i verujem da je ovo prilika da odgovori na neka pitanja. U svakom slučaju protiv toga smo i smatramo da Srbija treba da izađe iz tog sistema i iz te zajedničke politike, jer nikako ne možemo prihvatiti da prisustvo Euleksa može da doprinese, na prostoru KiM, bezbednosti Republike Srbije. Hvala.