Hvala.
Pošto više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, se ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Suzana Spasojević, Vesna Stepić i Riza Halimi.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Zorane Mihajlović, ministarke energetike, razvoje i zaštite životne sredine, Gorana Kneževića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pozvala da sednici prisustvuju i: Vlajko Senić i Ivica Kojić, državni sekretari u Ministarstvu finansija i privrede, Radina Todović, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ljubica Matić, pomoćnik ministra finansija i privrede, Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike i Nada Mirković, načelnik u Ministarstvu finansija i privrede.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 25. do 28. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 25. do 28. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat, 16 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa Demokratska stranka – jedan sat, jedan minut i 12 sekundi, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 18 minuta, poslanička grupa Liberalno-demokratska partija – 16 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa PUPS – 14 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa Nova Srbija – devet minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta, poslanička grupa SPO–DHSS – šest minuta, poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – osam minuta i nacionalna manjina Narodna partija Bogata Srbija – šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Đorđe Stojšić – Poslanička grupa socijaldemokrata Vojvodine, narodni poslanik Zoltan Pek – poslaničku grupu SLM, narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić – poslaničku grupu URS, narodni poslanik Dejan Mihajlov – poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Dejan Radenković – poslaničku grupu SPS, narodni poslanik Mirko Cvetković – poslaničku grupu DS, narodni poslanik Mirko Čikiriz – poslaničku grupu SPO-DHSS i narodni poslanik Veroljub Arsić – poslaničku grupu SNS.
Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o dopuni Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju, Predlogu zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru.
Da li predstavnici predlagača, Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, Verica Kalanović, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave, da li gospodin Dinkić želi reč?
Po Poslovniku gospodin Mićunović.

Član 107. dostojanstvo Skupštine. Nema važnijeg trenutka u jednom parlamentu i važnijeg susreta između vlasti i opozicije nego što je donošenje budžeta. Da bi to bilo dostojanstveno, ja se sada obraćam vama, jer vi ste pozvali oni koji će biti prisutni, kako je moguće da mi raspravljamo o budžetu kada ovde nema premijera koji je nadležan i odgovoran pre svega, jer je ovo rebalans Vlade. Ona ga predlaže.
Drugo, ovde ne vidim ni jednog ministra iz SNS koja takođe učestvuje u Vladi i vrlo glasno učestvuje. O čemu se radi, da li je ovde samo gospodin Dinkić poslat glineni golub koji će se ovde tući sa opozicijom, ostali će ostati po strani pa će ovo biti neki rebalans isključivo gospodina Dinkića. Sve ono što ne valja u njemu ispašće da to jeste politika gospodina Dinkića.
Zameram vam što niste insistirali na tome da dođe ovde kompletna Vlada ili bar njen najveći deo, naravno u načelu sa premijerom. Hvala.

Hvala.
Ministar Dinkić kao ministar finansija i privrede je prisutan sednici, tako da smatramo da možemo da nastavimo sednicu. Gospodine Dinkiću, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici dozvolite mi da u ime Vlade Republike Srbije predstavim rebalans budžeta za 2012. godinu sa setom pratećih zakona koji su deo šireg paketa fiskalne konsolidacije.
Razgovor o budžetu je uvek prilika da se narodnim poslanicima i građanima Srbije saopšti ekonomska politika Vlade. Najpre, uvek mora da se krene od sadašnjeg stanja. Svi oni koji su studirali ekonomiju znaju da najgora moguća situacija za neku državu postoji ukoliko postoji tzv. dvostruki deficit, ukoliko postoji visoka inflacija u privredi i ukoliko još plus imate recesiju. Sve te četiri stvari danas su prisutne u Srbiji. Najgora teorijski zamisliva situacija iz udžbenika ekonomije je ona koju je zatekla sadašnja nova Vlada Republike Srbije.
Dvostruki deficit znači da je budžetski deficit istorijski dostigao iznos od 7,1% BDP, da je deficit tekućeg računa platnog bilansa takođe dostigao jako, jako visoke razmere od nešto preko 10% BDP. Javni dug je trenutno na nivou od 56% BDP, do kraja ove godine biće čak 60% BDP. Srpska privreda je u recesiji već dva uzastopna kvartala. U prvoj polovini godine ostvaren je pak bruto domaćeg proizvoda. Ove godine završićemo u najboljem slučaju sa padom od oko 1%. Inflacija je prešla granice koju je prethodno rukovodstvo NBS odredilo kao granice mogućeg rasta.
Dakle, u situaciji dvostrukog deficita sa recesijom i visokom inflacijom nova Vlada treba da iznađe rešenje kako da napravi preokret. Mi imamo jasan plan. Danas sam ovde u ime Vlade Republike Srbije došao da vam taj plan saopštim. U ovakvoj situaciji koja i za ekonomske stručnjake i za privrednike zaista predstavlja teorijski najgori mogući scenario, nisu moguće jednostrane mere. Samo politika štednje ili samo politika potrošnje, pogrešna je. Mora se izvršiti kombinovanje i to veoma precizno kombinovanje mera štednje i mera stimulisanja potrošnje. Dakle, samo štednja, odnosno stezanje kaiša, ne bi dovelo do oporavka srpske privrede, bez obzira što bi možda smanjilo deficit budžeta. S druge strane, stimulisanje potrošnje koja jeste neophodna radi podizanja privredne aktivnosti, nije moguća u uslovima visokog javnog duga i ogromnog budžetskog deficita.
Šta je onda rešenje? Rešenje je štednja koja u troškovima državne, administracije zaustavlja mogućnost nastanka krize duga, a sa druge strane, stimulisanje investicione potrošnje, kako u privredi, tako i u javnom sektoru. To je upravo plan Vlade Republike Srbije, s kojim smo izašli, pri čemu ovi zakoni o kojima raspravljamo ovih dana u skupštini predstavljaju prvu fazu tog paketa, a druga će biti raspravljena ovde zajedno sa budžetom za 2013. godinu.
Za kamate, ukupno, država danas plaća oko 70 milijardi, republika 66 milijardi, lokal još nekoliko milijardi preko toga. To je trostruko više nego ukupna davanja za subvencije u poljoprivredi. Sledeće godine po osnovu inercije visokog javnog duga koji je zatečen, za kamate će biti potrebno, samo za republički nivo 93 milijarde dinara. Dakle, troškovi i kamata eksponencijalno rastu i moraju se hitno zaustaviti. Kako nameravamo da zaustavimo rast rashoda po osnovu troškova kamata. Kombinacijom različitih mera.
Prvo, preduslov je da prepolovimo budžetski deficit. Nas plan je da budžet za 2013 za celu državu, uključujući lokal, pokrajinu i republiku ne sme preći 3,5% bruto domaćeg proizvoda. Taj budžet biće vam dostavljen u narednih mesec dana. Dakle, nećete čekati kraj godine da dobijete budžet za 2013 godinu, Vlada će ga usvojiti za narednih mesec dana i dostaviti skupštini Srbije sa ciljem da se budžetski deficit prepolovi, odnosno smanji na 3,5% bruto domaćeg proizvoda.
Kako ćemo u tome uspeti, mere koje smo već predložili i za koje se nadamo da će početkom sledeće nedelje skupština Republike Srbije usvojiti, već garantuju snižavanje budžetskom deficita na oko 4% bruto domaćeg proizvoda. Ići ćemo i sa dodatnim merama uz budžet za 2013. godinu, kako bi ga dodatno snizili na 3,5%.
Koje su to mere? Na prihodnoj strani to su ovi zakoni o kojima smo raspravljali prethodnih dana i kojima će se raspravljati u narednim danima po amandmanima, plus, Zakon o porezu na profit preduzeća, koji spremamo da predložimo skupštini za usvajanje, zajedno sa budžetom za 2013. godinu, koji će dati još neke dodatne efekte na prihodnoj strani.
Što se tiče rashodnih mera, neke su već sada sadržane u ovom paketu kome danas raspravljamo. To je, pre svega, povećanje plata i penzija u javnom sektoru u skladu sa mogućnostima budžeta, odnosno odstupanja od indeksacije koja je predviđena fiskalnim pravilima, tako što bi se indeksacija plata, a samim tim i penzija vršila za 2% poena u oktobru mesecu, i za dodatnih 2% u aprilu mesecu. Druga stvar je, izmenama Zakona o budžetskom sistemu, mi ukidamo sopstvene prihode ministarstava, agencija, fondova i svih drugih direktnih budžetskih korisnika i po tom osnovu planiramo racionalnije koji se iz njih finansiraju, koji su se iz njih finansirali, pošto će biti ukinuti i pravimo sledeće godinu uštedu od oko 20 milijardi dinara.
Cilj je dakle, da se najpre, budžetski deficit prepolovi, ali mi sa time nemamo nameru da stanemo u narednoj godini. Mi ćemo za mesec dana zajedno sa budžetom za 2013. godinu, usvojiti paket srednjoročnih mera za zaustavljanje rasta javnog duga i njegovo obaranje u narednom periodu, kao i za dalje obaranje budžetskom deficita, koje će sadržati i konkretan plan strukturnih reformi u Srbiji.
Cilj je da 2014 . godine budžetski deficit oborimo na 1,9% bruto domaćeg proizvoda i da onda idemo još niže u narednim godinama.
Šta podrazumeva namera Vlade da vrši srednjoročne strukturne reforme? Moram da kažem da u poslednjih 12 godina u Srbiji su reforme išle ciklično. Krenule su ozbiljno, međutim, krenule su neravnomerno, jer su u nekim sektorima obavljene, a u nekim drugim nisu. Nekada su išle brže, nekada sporije. Nažalost, ima sektora gde nikada nisu ni vršene na odgovarajući način.
Naš plan, plan Vlade Republike Srbije, jeste da na četiri sektora izvedemo odgovarajuće reforme. Prvi je poboljšanje investicione klime i sa time smo već krenuli. U prvih pedesetak dana mandata nove Vlade, vama smo predložili set zakona koji treba da trajno ukine 138 parafiskalnih nameta. To jeste s jedne strane rasterećenje privrede i građana. S druge strane, želimo da poreski sistem bude jednostavan i predvidiv.
Zakonom o budžetskom sistemu o kome danas raspravljamo, mi sprečavamo u budućnosti da bilo ko, osim nadležnog ministarstva, a to je Ministarstvo finansija, može u budućnosti da uvodi nove takse, naknade, namete, poreze. To je bilo moguće u prethodnom periodu. Mi uvodimo budžetsku disciplinu kroz izmenu Zakona o budžetskom sistemu i sistemski sprečavamo mogućnost za bujanje parafiskalnih nameta u budućnosti.
Međutim, to nije dovoljno. Srbija se prema izveštaju Svetske banke nalazi tek na 92. mestu po povoljnosti za ulaganja i po povoljnosti poslovne klime. Najgori smo u delu koji se odnosi na izdavanje građevinskih dozvola, na zemljište, na katastar, na urbanizam. Tu smo rangirani, maltene, među najgorim zemljama na svetu po tome. Zato će u narednim nedeljama biti formirana jedna multiresorna komisija Vlade, ali tražićemo podršku i svih onih van Vlade da nam pomognu da izvršimo radikalnu seču birokratije u ovoj oblasti, da bitno skratimo period izdavanja građevinskih dozvola, da ukinemo neke nepotrebne procedure koje su uvedene zakonima u prethodnom periodu, da se uredi rad katastra i da se, prosto, birokratija smanji, a da privreda dobije mnogo povoljnije uslove za svoje poslovanje.
Takođe moramo da krenemo u reforme i na tržištu rada u smislu veće fleksibilnosti na tržištu rada. Takođe, krenućemo u reformu kompletnog javnog sektora, a na prvom mestu ja kao ministar koji odgovaram za privredu i mi ćemo napraviti već u prvih mesec dana plan, od čega će pojedini delovi u pogledu izmene pojedinih zakona doći kod vas u Skupštinu na odobrenje.
Ići ćemo sa planom izvlačenja države iz tzv. procesa restruktuiranja bivših društvenih, odnosno državnih firmi. Šta to znači? To znači da ćemo napraviti jasan plan koje firme mogu da nađu strateške partnere i učinićemo sve da ih dovedemo i na taj način obezbedimo sigurnu budućnost za radnike tih fabrika. S druge strane, videćemo ko uopšte nema perspektivu i prosto onemogućiti da se i dalje gomilaju gubici.
Gubici tih firmi nisu sadržani samo u iznosu subvencija koje vi odobravate i koje se daju budžetu. Za subvencije takvim firmama godišnje ide svega oko 4 milijarde dinara. Kažem svega, ako uporedimo na neke druge budžete. Međutim, njihovi gubici su preko 40 milijardi dinara. Kada uključite to da ne plaćaju struju, gas, da ne plaćaju lokalne doprinose, poreze, kompletan gubitak kada uključimo direktne i indirektne gubitke tih preduzeća je oko 40 milijardi dinara.
Naš plan je da period restruktuiranja, koji je definisan još davne 2001. godine, ograničimo da najkasnije istekne u narednih godinu i po dana. Od momenta donošenja tog zakona, to će biti 13. septembar 2014. godine. Do tada ćemo za brojna preduzeća koja se nalaze u tom procesu pronaći strateške partnere, a za preduzeća koja nemaju tržišnu perspektivu ćemo naći način da isplatimo socijalne programe. To je jedino odgovorno u procesu daljih reformi što možemo da učinimo da smanjimo ukupne troškove države.
Takođe planiramo da u narednom periodu, u narednim godinama donesemo mere za destimulisanje prevremenog penzionisanja. Srbija ne sme da dozvoli sebi taj luksuz da bude prva u Evropi po stimulisanju prevremenog penzionisanja.
Šta to znači? To znači da nećemo pomerati granicu za odlazak u penziju. Starostna granica za odlazak u penziju će ostati nepromenjena. Ali, svi oni koji idu prevremeno u penziju, biće za to destimulisani. To je mera koja treba da omogući da javni rashodi budu smanjeni u narednom srednjoročnom periodu.
Što se tiče industrijske politike, smatramo da je ona uglavnom adekvatna. Međutim, ima prostora za njeno bitno poboljšanje. Šta to znači? To znači da Srbija mora mnogo više da iskoristi šansu koju ima u poljoprivredi i u prehrambenoj industriji.
Izvoz Srbije u poljoprivredi po hektaru je danas tri puta niži nego izvoz po hektaru Hrvatske, 20 puta niži od izvoza po hektaru evropskih zemalja. Zato ćemo i dalje povećavati budžet za poljoprivredu, kao što smo ga u ovom rebalansu povećali za čak 60%, ali Ministarstvo poljoprivrede planira da ubaci u taj budžet ne samo subvencije nego i tzv. investicionu komponentu, da se svim poljoprivrednicima koji žele, bilo samostalno bilo udruživanjem, da grade nove hladnjače, sušare i druge kapacitete skladišta, da im se daju bespovratna sredstva u iznosu od 30%-40% od njihove investicije. To je mera koja je uspešno realizovana u periodu od 2004-2006. godine, a onda je iz nekog razloga napuštena, bez obzira što sve evropske zemlje imaju tu meru.
Dakle, subvencije - da, po hektaru ostaće za ratare, ali to nije dovoljno. Ako hoćemo podizanje produktivnosti, konkurentnosti naših proizvoda, mora da se stimuliše investiranje kroz bespovratna sredstva i mora dosta da se učini na investicijama za navodnjavanje i odvodnjavanje, imajući u vidu i klimatske promene.
Takođe ćemo stimulisati, što se tiče domaće industrije, mala i srednja preduzeća. Ove mere koje danas raspravljamo, kao i ovih dana, jesu usmerene da rasteretimo zanatlije, preduzetnike i mala preduzeća. Ono što je najveći njihov problem danas jeste nelikvidnost, veliki lanac međusobnih dugovanja i nedostatak tržišta.
Kako to imamo nameru da rešimo? Nešto ne možemo da rešimo sami. Ne možemo da rešimo pitanje tržišta dok se ne oporavi evro zona, ali nešto možemo da uradimo i sami. Primer programa Vlade za subvencionisanje kredita preduzeća pokazuje dve stvari – da je tražnja za tim kreditima mnogostruko veća, nego što su mnogi ekonomisti i bankari očekivali, što znači da je stanje jako teško. Drugo, da je problem ako želimo da izađemo iz subvencionisanja kamata, da moraju da se urade mere da se spusti nivo kamatnih tržišnih stopa u Srbiji.
Zašto su margine bankarskih kredita na tržištu danas u Srbiji visoke? Ima četiri osnovnih razloga za to. Naše analize, analize Vlade Republike Srbije govore da je prvi uzrok neadekvatno visoka stopa obavezne rezerve Centralne banke koja je veća od svih zemalja u Evropi. Pogledajte sve zemlje, ne samo u regionu, već i u Evropi, kolika je stopa obavezne rezerve, neadekvatno je visoka u Srbiji. To možemo da se sporimo da li je tako ili nije, ali to je činjenica.
Druga stvar, zbog neadekvatne klasifikacije bankarskih kredita Srbija beleži rast tzv. nenaplativih kredita. Zašto je neadekvatno? Zato što je Centralna banka u delu za superviziju, s jedne strane, terala mak na konac i neadekvatno klasifikovala obezbeđenje kvalitetnih preduzeća a nije videla ogromne propuste u radu nekih državnih banaka, koje očito nisu kontrolisane, što je dovelo do potrebe saniranja njihovih gubitaka, što se desilo u mandatu prethodne Vlade, koja je čak 210 miliona evra ubacila u tri državne banke. Oko 100 miliona evra u tzv. novu "Agrobanku", oko 90 miliona evra u "Razvojnu banku" Vojvodine, 50 republika i 40 pokrajina i 20 miliona evra u "Privrednu banku" Beograd.
Dakle, jasno je da supervizija Centralne banke nije bila adekvatna jer s jedne strane je plasmane dobrih, solidnih banaka, bilo domaćih, bilo stranih penalizovala tako što je tražila velika rezervisanja, a sa druge strane je potpuno puštala neke banke da odobravaju kredite bez ikakvog kolaterala, bez ikakvog obezbeđenja, očito pod političkim pritiscima. Zato tu mora da se uvede red, takođe, kao što je uvođenje reda u kompletnoj državi.
Ono što ćemo takođe nastaviti da radimo je da podstičemo i dolazak multinacionalnih kompanija, ali da pokušavamo da ih vezujemo za lance dobavljača domaćih srednjih i malih preduzeća.
Projekat "Fijata" se sada pokazuje da je zaista bio vredan, jer je to najveća industrijska investicija u Srbiji poslednjih godina. "Fijat" od subote kreće sa izvozom novog modela automobila koji se proizvodi u Kragujevcu i biće proizvedeno 30.000 automobila samo do kraja ove godine, a u sledećoj godini je plan između 140 i 160.000 automobila. Podsetiću da i u doba Titove Jugoslavije nikada u Kragujevcu nije bilo više proizvedeno od 200.000 automobila, a to je bio ipak jedan drugi model koji je bio jeftiniji. Ovih 140 do 160.000 koje treba da se proizvedu u narednoj godini je zaista veliki uspeh za kompletnu Srbiju, jer to će biti naš najveći izvoznik.
Kako smanjiti deficit tekućeg računa platnog bilansa? Dovođenjem još takvih kompanija u Srbiju, jer će sam "Fijat" izvoziti robu, odnosno automobile u vrednosti oko dve milijarde evra. To je nešto što je bitno, imajući u vidu da je ukupan izvoz Srbije prošle godine bio svega 8,5 milijardi evra. Tačno je da je izvoz mali, ali doprinos ove jedne fabrike biće ogroman.
Naravno, radićemo na tome da sve ono što su drugi domaći potencijali iskoristimo, pre svega u rudarstvu. Mislim da tu možemo mnogo više da napravimo, nego u prethodnom periodu. Primer RTB Bor pokazuje da je moguće ostvariti mnogo veće prihode, ako se ulaže u rudarstvo. Primer još nekih rudnika to takođe pokazuje. Meni je žao što država Srbija nije više u prethodnim godinama ulagala u istraživačke poslove iz oblasti ispitivanja nalazišta. Strane kompanije, koje su to krenule da rade imaju dobre počne rezultate u pronalaženju novih nalazišta i Srbija bi trebalo to u narednom periodu da iskoristi.
Namenska industrija tradicionalno jeste bila jaka u Srbiji i možemo mnogo više da uradimo. Što znači da ako ne možemo da plasiramo naše konvencionalno oružje na tržište NATO članica, onda treba da se preusmerimo na tržišta gde je to moguće učiniti, a to su zemlje trećeg sveta. Dakle, afričke, azijske i još neke druge zemlje. Tu zaista možemo mnogo više da uradimo, mada su početni koraci dobro urađeni u mandatu prethodne Vlade.
Ono što će činiti investicioni plan nove Vlade jeste ubrzanje rada na izgradnji infrastrukture i to značajno ubrzanje. Pričamo o tome godinama da nam se infrastruktura sporo gradi. Imamo domaćih slabosti, a to su ove procedure. Druga stvar, sredstva koja su nedostajala. Naš plan je sledeći u oblasti izgradnje saobraćajne infrastrukture imamo nameru da idemo na bilateralne kredite i što se tiče toga danas će Vlada doneti odluku da se oformi strategija za dobijanje kredita od Kine za izgradnju autoputa od Beograda do Ljiga, kao i autoputa od Pojata do Preljine. Iznos procenjen na bazi onoga što je urađeno do sada u ispitivanju ovog projekta jeste da je potrebno oko 850 miliona evra za oba ova projekta da bi se kompletirali do kraja. Naša ideja je da do kraja ove godine, na bazi međudržavnog sporazuma koji ima Srbija sa Republikom Kinom, zaključimo ugovor i da od sledeće godine krene izgradnja oba ova pravca. Znate i sami da je Azerbejdžan taj koji kreditira izgradnju deonice od Ljiga do Čačka.
Imajući u vidu to naš plan je da pokušamo da u narednim godinama završimo oba autoputa. Dakle, od Beograda do Čačka i od Pojata do Preljine, čime bi napravili strateški saobraćajni trougao u centralnoj Srbiji, napravili početak Koridora 11 i spojili ga sa sadašnjim Koridorom 10. To bi onda omogućilo jednake šanse za razvoj mnogih gradova i opština. To bi finansirali iz kredita, a druge regionalne puteve i u Vojvodini, i na istoku i zapadu Srbije, bi finansirali iz Ministarstva za regionalni razvoj sredstvima koje bi ova Skupština odobrila.
Što se tiče energetike, plan je da tu ne uzimamo dalje kredite. Uzet je kredit za izgradnju termoelektrane "Kostolac" i taj projekat će se nastaviti, ali je plan da na bazi javnog privatnog partnerstva privučemo one investitore koji hoće da grade nove hidrocentrale i termoelektrane. Međutim, plan nije da sarađujemo samo sa jednom zemljom. Prethodna Vlada je napravila jedan memorandum, koji je doduše bio neobavezujući, da samo jedna zemlja dobije monopol nad svim rekama u Srbiji na kojima mogu da se grade hidrocentrale. Odlučili smo da se to razdeli i da svaka od zemalja koja je zainteresovana da njihove kompanije grade hidrocentrale može da se oproba na jednoj od naših reka, pa da vidimo ko je najbolji.
Plan je da Kinezima ponudimo da grade Đerdap tri, Nemcima TENT tri, odnosno termoelektranu i hidrocentralu na Moravi, a Italijanima preostale hidrocentrale. Princip je da će oni dati svoj novac da izgrade hidrocentrale i termoelektrane, a onda će dobiti jedan deo od cene električne energije koja se naplaćuje iz tih kapaciteta kako bi u godinama kasnije isplatili svoju investicije. Dakle, u energetici imamo ideju da se investira u projektima javnog privatnog partnerstva.
Sve ovo treba da najpre stabilizuje javne finansije, da od 2014. godine zaustavimo rast javnog duga. Danas hoću da kažem da uz sve ove mere je nemoguće zaustaviti rast javnog duga pre 2014. godine. To je ocena i Fiskalnog saveta. Moramo da ga zaustavimo u 2014. godini, pa da onda on krene da pada od 2015. godine. To je scenario koji je realan.
Sada bih prešao na obrazlaganje ovih zakona koji su samo mali deo ovog okvira o kome sam pričao. Imamo danas, rekao bih, jako važan sistemski zakon pred vama, a to je Zakon o budžetskom sistemu. O tome sam već dosta govorio prethodnih dana. Ponovio bih samo da ovim zakonom precizno definišemo definicije javnih prihoda, da se precizno definišu naknade, da se zabranjuje da se uvode drugim zakonima naknade i da mogu da se uvode samo poreskim zakonima. Takođe se definiše šta su takse. Biće donet jedan poseban krovni zakon o naknadama i taksama koje će to precizirati na osnovu ovog zakona o budžetskom sistemu. Predviđamo da se ovim zakonom da se taksa može uvesti samo specifičnim zakonom i da se može naplaćivati za neposrednu pruženu javnu uslugu, sproveden postupak ili radnju i da se ne može naplaćivati za izdavanje dokaza ili bilo kojih podataka koje lice pribavlja od jednog državnog organa, a po nalogu drugog državnog organa. To je danas praksa da se duple takse plaćaju kada se traže različite usluge državnih organa.
Bitno pravilo je da visina takse mora biti primerena troškovima pružene usluge, da se mora utvrditi u apsolutnom iznosu, a ne u procentu od promenljive osnovice. To je važna novina, a u roku od mesec dana svi oni koji naplaćuju takse moraće da se usklade prema ovim pravilima. Oni koji se ne usklade, ne upodobe i ne smanje, ako su takse prevelike, svoje cenovnike, ako ne dobiju saglasnost Ministarstva finansija do 31. marta sledeće godine, njihovi cenovnici prestaju da važe i te takse se automatski, po ovom zakonu, ukidaju.
Što se tiče drugih novina, tu je ukidanje sopstvenih prihoda i tu želim da kažem, da ne bi bilo zabune – sopstveni prihodi se ne ukidaju obrazovnim institucijama, od fakulteta do škola, ne ukidaju se zdravstvenim institucijama, ne ukidaju se sudovima, zatvorima, već ministarstvima, agencijama, fondovima.
Takođe, ono što stvaramo ovim zakonom jeste osnov za mnogo bolju i detaljniju budžetsku statistiku. Rekao sam prethodnih dana da trenutno trezor Ministarstva finansija nema evidenciju čak ni o svim zaposlenima koji primaju platu iz javnih prihoda. To će biti učinjeno u narednom periodu na osnovu ovog zakona. Biće napravljena sveobuhvatna fiskalna statistika, koja neće biti dostupna samo Ministarstvu finansija već će biti i na internetu dostupna čitavoj javnosti.
Uvode se stroža pravila u upravljanju preuzetim obavezama. Korisnici budžetskih sredstava biće po ovom zakonu dužni da Upravi za trezor, odnosno trezoru lokalnih vlasti, najave početak procesa preuzimanja određene obaveze, okvirni iznos i rokove plaćanja. Takođe, po sprovedenom postupku javne nabavke i sklopljenom ugovoru, korisnici budžetskih sredstava moraće da rezervišu sredstva u potrebnom iznosu i preciziraju rokove plaćanja. Oni će biti dužni da, ako bude neke promene, o svakoj promeni obaveste ili republički trezor ili lokalne trezore. Sankcija za nepoštovanje ovih odredbi biće neizvršavanje plaćanja sredstava.
Uvodimo jednu novinu koju sam pokušao da uvedem i krajem svog prvog mandata kao ministar finansija 2006. godine, a to je da se kapitalne investicije planiraju na trogodišnji period, da ne mora da se stalno žuri krajem godine da se istroše budžetska sredstva da bi se izvršila neka kapitalna investicija. Da se ne bi ponavljao proces javne nabavke svake godine, mi sada planiramo da se kapitalni projekti u budžetu planiraju na tri godine, a u godišnjem budžetu biće prikazani u iznosu koji je predviđen za tu godinu. Biće omogućeno da se pokrene javna nabavka prema trogodišnjem planu kapitalnih izdataka, iako su sredstva za svaku pojedinačnu godinu obezbeđena u budžetu u iznosu koji je potreban samo za tu godinu. Dakle, do sada je bio slučaj da morate da imate sva sredstva u stoprocentnom iznosu da biste pokrenuli javnu nabavku.
Ako je u pitanju neka kapitalna investicija koja traje dve, tri godine, biće dovoljno da u budžetu lokalna samouprava, pokrajina ili Republika imaju sredstva rezervisana za tu godinu i naznačeno koliki je ukupan iznos projekta koji će se finansirati iz sredstava za naredne dve godine. To je novina koja bi trebalo da obezbedi više realnog trošenja za kapitalna ulaganja, a ne izvrdavanja kroz razne unapred plaćene avanse, kako bi se izbegla obaveza vraćanja para u budžet ako se ne potroše do kraja neke kalendarske godine.
Smatrali smo da je potrebno da ograničimo maksimalnu platu u javnom sektoru, imajući u vidu krizu i stanje u javnim finansijama. Zato smo vam predložili zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru, kojim se maksimalna zarada u javnom sektoru ograničava na sadašnju maksimalnu platu u republičkoj vladi koja iznosi za republičkog sekretara za zakonodavstvo 162 hiljade dinara bez minulog rada. To će biti sada maksimalna plata za kompletni javni sektor, uključujući i javna preduzeća i za sva preduzeća gde je država vlasnik više od 50% akcija.
Mi ćemo ovim zakonom uskladiti plate tzv. pratećeg i pomoćno-tehničkog osoblja iz agencija i Vlade. Dakle, vozači, kafe-kuvarice i drugo pomoćno-tehničko osoblje imaće iste plate u državi, bez obzira gde radi. Danas su plate tih istih ljudi ponegde dvostruko veće, na primer, u agencijama, za iste poslove nego što su u republičkoj ili lokalnoj administraciji.
Izuzetak od ove maksimalne zarade biće samo nekoliko institucija – Narodna banka Srbije, Agencija za kontrolu letenja, Agencija za borbu protiv korupcije, DRI i Fiskalni saveti. Dakle, oni će biti izuzeti. Što se tiče javnih preduzeća, od ovog pravila biće izuzeta ona javna preduzeća koja imaju konkurenciju na tržištu. Suštinski, nema mnogo takvih javnih preduzeća – "Telekom", "Galenika" i možda još po neko. Izuzećemo i dve profesije iz ovoga, to su stručnjaci informacionih tehnologija, ukoliko za poznavanje tog posla je veća cena na tržištu, letačko osoblje, piloti i oni koji su vezani za ove specifične delatnosti.
Sada bih prešao na obrazlaganje rebalansa budžeta. Dakle, ja sam i u prethodnim danima govorio da ovaj rebalans budžeta predstavlja zapravo aneks sadašnjeg budžeta za 2012. godinu, gde je nova vlada zatekla trošenja u prvih sedam meseci i mogla je da reaguje samo za period od poslednjih pet meseci. Mi smo reagovali na dva načina. Prvo, neke od stavke koje su, da li slučajno ili namerno, neću ulaziti u te kvalifikacije, izostavljene iz originalnog budžeta a predstavljaju zakonsku obavezu ili ugovorenu obavezu, mi smo uvrstili kao rashod ovog budžeta. Na prihodima ćemo u poslednjem kvartalu imati efekte zakona koje razmatrate ovih dana i za koje se nadam da ćemo ih usvojiti sledeće nedelje.
Takođe, za one koji prate budžete iz prethodnih godina, želim da kažem da je promenjena metodologija prikazivanja podataka zbog ukidanja sopstvenih prihoda. Samo zbog toga. Sada su bukvalno prihodi svih izvora samo u jednoj koloni. Neki od poslanika su u prethodnim godinama na tome insistirali, a to je sada nova Vlada uradila.
Dakle, ne postoji kolona sopstvenih prihoda i prihoda iz izvora 01, nego su svi izvori sada u jednoj koloni, svi rashodi koji se finansiraju iz budžetskih sredstava, projektnih zajmova, donacija, transfera, sopstvenih prihoda, indirektnih korisnika, sve je sada u jednoj koloni i deficit je izražen na svim izvorima po bruto principu. Zato je deficit 203 milijardi dinara.
Inače, kada bi poredili deficit sa metodologijom koja je primenjena za izradu budžeta za 2012. godinu, originalnog budžeta, on bi bio 173 milijardi dinara, što je jako visoko, da se razumemo, bez obzira, u oba slučaja. Pitanje je samo metodologije. Ali, moram da kažem da je manevarski prostor za pravljenje većih ušteda i boljeg rebalansa u ovoj godini bio izuzetno skroman, da ne kažem nikakav.
Evo šta su bili problemi sa kojima smo se suočili kada smo pravili rebalans budžeta. U prvih pet meseci ove godine već je bilo potrošeno oko tačno 80 milijardi dinara. Izvinjavam se, deficit budžeta je iznosio tačno 80 milijardi dinara, odnosno u proseku je iznosio 16 milijardi dinara mesečno. Dakle, u prvih pet meseci tokom predizborne kampanje već je stvoren deficit od 80 milijardi dinara, a do preuzimanja odgovornosti od strane nove Vlade on se popeo na 94 milijarde.
Dakle, deficit sa kojim je startovala nova Vlada je bio 94 milijardi dinara, pri čemu vidite veliku razliku između deficita koji je stvoren u prvih pet meseci i u mesecu junu ili julu. Zašto nastaje ta razlika? U prvih pet meseci trošilo se eksplozivno, a u poslednja dva meseca je naglo i veštački zaustavljen rast rashoda, zato što su obustavljena sva plaćanja, osim plata, penzija i socijalnih davanja javnog duga. Dakle, plaćanja koja su bila i planirana i ugovorena su prosto obustavljena.
Mi smo u Ministarstvu finansija mogli da veštački prikažemo niži deficit, kao što je to učinila prethodna Vlada sa originalnim budžetom, ali da onda ne izvršimo neka plaćanja koja bi dospela svejedno u sledećim godinama, bilo po osnovu njihovog redovnog izvršenja, bilo po osnovu sudskih presuda.
Šta nije bilo planirano kako treba u budžetu za 2012. godinu? U originalnom budžetu bilo je planirano samo sedam naknada za nezaposlene, dakle isplate za sedam meseci, a ne za celu godinu. Takođe, nije bila planirana 12 plata za železničare, milijarda dinara je taj iznos. Dodatan iznos za naknade za nezaposlene, koje smo morali da damo, je dodatnih 2,5 milijarde. Za rudare "Resavice" nisu bile planirane sve plate, milijarda i sedamsto miliona dinara nije bilo uvršćeno u originalni budžet za plate rudara u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom uglja "Resavica".
Za predsedničke izbore, koji su održani, nije budžetirano milijardu dinara. Sada je to uvršćeno. Za sudske presude dve milijarde manje je bilo planirano nego što su stvarna izvršenja po sudskim presudama. Za projekat po ugovorenim obavezama sa "Fijatom" devet milijardi dinara nije stavljeno u budžet. Mi smo odlučili da ove godine stavimo šest, a da preostale tri prenesemo u narednu godinu i o tome se dogovorili sa rukovodstvom "Fijata".
Mislim da princip po sistemu dok su gradili fabriku, hajde da im platimo, pa da se slikamo pored nje, a da onda kada je fabrika završena, automobil kreće da se izvozi i onako ne mogu da odu odavde, da im sada ne platimo, da bi to pokazalo neozbiljno lice Srbije i mislim da je namera prethodne Vlade bila krajnje licemerna. Mogao bih reći da se ono što je ugovoreno i što jeste plaćeno, dok sam vodio Ministarstvo ekonomije tačno godinu, da se ne stavi za 2012. godinu u budžet.
Takođe, rađena su razna preusmeravanja. Četiri milijarde dinara koje su bile namenjene isplati kamata, preusmerene su na neka druga trošenja, u kampanje. Dve milijarde koje su bile planirane za plate za vojsku, potrošene su za neku kupovinu opreme. Sada smo morali da dodamo vojsci, inače vojska ne bi imala plate do kraja godine.
Sve ovo zajedno čini nekih 30 milijardi fiksnih obaveza koje smo morali da izdvojimo, jer to uključuje i dodatnih 10 milijardi dinara za poljoprivredu, s obzirom da je prethodna Vlada u januaru ove godine platila šest milijardi duga iz prethodne godine po osnovu subvencija, i da nije imalo u budžetu pare za ostatak subvencija po hektaru, koji je oduvek bio u poslednjim godinama 120 evra po hektaru.
Dakle, ideja prethodne Vlade je bila da plati šest milijardi, da plati jedan deo subvencija za ovu godinu, pa da opet prenese dug na sledeću godinu. Šta smo mi odlučili? Na predlog Ministarstva poljoprivrede, mi smo odlučili da kompletnu godišnju subvenciju po hektaru isplatimo ove godine, jer inače zbog posledica suše poljoprivrednici su pretrpeli ogromne štete kojim će se ovim samo delimično ublažiti, i mi smo toga svesni.
Takođe, smo doneli paket mera za saniranje, makar dela posledica suše koje obuhvataju podizanje premije za mleko, u drugoj polovini godine sa pet na sedam dinara po litru i veće premiranje za stočarstvo, kako bi se smanjio pokolj stoke zbog nedostatka stočne hrane.
Ono što je problem, što ni ova premija od pet dinara po litru za mleko nije isplaćena u prvoj polovini ove godine, tako da će sa izglasavanjem rebalansa budžeta biti isplaćene najpre ove premije koje se duguju u prvoj polovini godine, a onda će se tek isplaćivati ove veće od sedam dinara po litru. Pri čemu, imajući u vidu da sva ova sredstva će biti na raspolaganju u poslednjem kvartalu, stočari će dobiti ubrzanu dinamiku isplate, jer sve ovo sada će se isplati samo za tri meseca, ono što nije plaćeno mesecima unazad. Isto važi i za subvencije po hektaru.
Dakle, 10 milijardi dinara je veći budžet za poljoprivredu. To je povećanje budžeta za 60% u odnosu na budžet koji je dat za 2012. godinu. Kada isključimo nerealno planirane sopstvene prihode Ministarstva poljoprivrede, koji se sada ukidaju, postaju opšti prihod budžeta, realne subvencije za poljoprivredu, ono što će stvarno dobiti poljoprivrednici, a ne ono što piše u papiru budžeta, biće 60% veće nego što je originalno planirano.
Takođe, već sam rekao povećana su izdvajanja za kamate, 11 milijardi dinara, ne samo zbog većeg trošenja i zaduživanja, nego i zbog toga što četiri milijarde sa prethodnog plana kamata prebačeno u neku drugu potrošnju.
Takođe, povećavaju se i davanja za socijalnu zaštitu, jer smatramo da u uslovima krize onima kojima je najteže moramo najviše pomoći, oko 10 milijardi dinara je rast rashoda budžeta po osnovu raznih programa socijalne zaštite, koji uključuju više novca za materijalno obezbeđenje porodice i za porodilje, kao i ove naknade za nezaposlene koje će biti dodate i, naravno, sredstva za isplatu 13 penzije za penzionere koji imaju ispod 15.000 dinara mesečno primanja.
Za privredu je dodatno 10,7 milijardi dinara, od čega šest milijardi za "Fijat". Znači, 4,7 milijardi dinara je bez "Fijata", za, pre svega, podsticanje programa vagonogradnje. Vi znate da su neka preduzeća, čak i "Goša" stali za vreme mandata prethodne Vlade. Mi želimo da sva preduzeća, ne samo "Goša", već i "Želvoz" i Fabrika vagona Kraljevo, i MIN iz Niša, da imaju posao.
Nažalost, ima onih rashoda koje nismo mogli da izbrišemo, a to su obveznice u iznosu od 17 milijardi dinara, koje je izdala Republika Srbija za pokrivanja dela dugova ove tri državne banke, o kojima sam govorio.
Takođe, u budžetu su zadržana sredstva za dokapitalizaciju Komercijalne banke i ona će biti izvršena u narednih mesec dana, tako da će država zadržati većinsko vlasništvo u Komercijalnoj banci, jer da se to ne učini do kraja godine, Srbija bi izgubila većinsko vlasništvo u Komercijalnoj banci. To je jedna od dve najveće banke u Srbiji i smatramo da Srbija treba trajno da zadrži većinsko vlasništvo u toj banci.
Što se tiče budućnosti i načina obračuna transfera Vojvodini i političkim strankama, vi znate da postoji u zakonu osnovica na osnovu koje se obračunavaju ova davanja. Prvo, imajući u vidu da u članu 1. ovog zakona vidite drugačije prikazivanje i prihoda i rashoda, i da sada nema više sopstvenih prihoda, već je kompletan deficit iskazan po bruto principu, kao i prihodi i rashodi, moram da kažem da zakon predviđa sledeću promenu u načinima isplate transfera AP Vojvodine.
Do sada, pre donošenja Zakona o budžetskom sistemu, osnovica su bila budžetska sredstva, što čine poreski i neporeski prihodi i taj iznos je bio 750 milijardi dinara kao osnovica u ovoj godini. Mi menjamo osnovicu za buduće isplate, za rebalans ništa nismo menjali, jer se isplaćuju ona sredstva koja su i bila planirana, plus naknade za neke otpremnine u školama koje nisu isplaćivane iz nekog razloga, ne znam tačno kog, na teritoriji Vojvodine. Sada umesto da osnovica budu i poreski i neporeski prihodi, osnovica će biti samo poreski prihodi, ali oni su očekivani za 2013. godinu na nivou od 820,5 milijardi. Dakle, 820,5 milijardi će biti osnovica za transfer AP Vojvodini u sledećoj godini, u odnosu na 750 milijardi kolika je danas.
Zašto samo poreski prihodi? Zato što neporeski prihodi ne mogu realno da se utvrde i često se događalo da su planirani u jednom iznosu, a ostvarenje je bilo mnogostruko niže. Druga stvar, zato što suštinski se sada poreski prihodi znatno povećavaju. Zadržavanje neke mnogo veće osnovice bilo bi nerealno, imajući u vidu, ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji, jer bi ispalo da se nešto dramatično poboljšalo, pa onda treba da idu veći transferi, a u stvari situacija je dramatično pogoršana.
Isto važi i za političke stranke. Dakle, u poslednjem kvartalu političke stranke će dobiti manje nego što je bilo u prvih devet meseci, zato što smo ovu osnovicu, bilo bi nerazumno da sada povećamo transfere političkim strankama, da ih obračunamo na istu osnovicu kao i sada, zato smo uzeli ovu osnovicu u visini 0,15% od rashoda koji se finansiraju iz poreskih prihoda, što dođe na ovo isto što sam objašnjavao.
Ovo je prikaz sadašnjeg stanja da rezimiram. Budžetski deficit u ovoj godini biće 6,7% BDP na ukupnoj državi. To je neodrživo zato već za mesec dana ova skupština će dobiti plan budžeta za 2013. godinu gde ćemo ga oboriti na 3,5% BDP.
Da li je ovaj rebalans dobar? Mogu da kažem da nije. Znači, neću da govorim nešto u šta ne verujem i što ne mislim. Rebalans nije dobar, ali je posledica neobuzdanog trošenja u predizbornoj kampanji u prvih pet meseci, a zatim fiktivnog neplaćanja u sledeća dva meseca i već izvršenim rashodima koje mi ne možemo da vratimo. Ostaviti penzionere bez socijalne zaštite, rudare Resavice bez plata, železničare bez plata, poljoprivrednike bez makar dela kompenzirane štete bilo bi po našem mišljenju, po mišljenju Vlade Republike Srbije duboko neodgovorno, zato su ukupni rashodi veći nego što traži sadašnji trenutak. Međutim, mi govorimo samo o aneksu budžeta koji je neko drugi pravio, koje je pravila druga Vlada, i koje će se suštinski završavati samo u poslednja tri meseca ove godine.
Da ne bi bilo, bilo kakve dileme o politici Vlade Republike Srbije za narednu godinu, mi za razliku od prethodnog ministra finansija i prethodne Vlade nećemo čekati Novu godinu kad dostavljamo budžet, nego ćemo to učiniti u narednih mesec dana daleko, daleko pre onoga što su to činile prethodne vlade.
Ako se sećate perioda dok sam u Vladi 2004. do 2006. godine bio ministar finansija, svi budžeti Republike Srbije, ako se dobro sećam, bili su usvajani u novembru. Nikada nismo usvajali budžete u decembru, budžete za narednu godinu. Imam nameru da sa takvom praksom nastavim i ubuduće, pa čak da pokušamo da o budžetu za naredne godine raspravljamo ranije, jer to mora biti deo nove politike i biće deo politike nove Vlade, veća odgovornost i ka vama narodnim poslanicima i ka građanima Srbije. Hvala.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Maja Gojković, izvolite.

Hvala na toj velikoj časti da otvorim ovu možda i jednu od najvažnijih debata u ovoj godini, jer sada se pred nama nalazi izuzetno značajan Predlog zakona.
Ono što u stvari čini suštinu i krvotok ekonomije jedne države, možda je to i dobro za ministra Dinkića i za ovu vladu što se naša poslanička grupa prva javlja jer zaista imamo izuzetno mnogo razumevanja za to, da ova vlada postoji tek nekih 50 dana i svako od nas koji je ikada, barem na lokalnom nivou vlasti, bio u situaciji da sačinjava rebalans budžeta u sred ili pred kraj neke kalendarske godine, a da nije učestvovao i nije bio kreator budžeta koji pokušava da ispravlja u septembru mesecu, zna sa kakvim se teškoćama suočava.
Dakle, rebalans budžeta koji se nalazi pred nama nikada nije bio više uslovljen, kako sam to sad već i rekla zatečenim stanjem, koje je kao što smo i izneli ova dva dana u našim debatama koje su se odnosile na mere koje prate ovaj rebalans budžeta i na zakone, znači, izuzetno loše.
Ekonomskim rečnikom rečeno, veliki budžetski deficit od oko dve milijarde evra, izuzetno visoka sredstva potrebna za servisiranje postojećih kredita, izuzetno hladna zima, znači, katastrofalno suša koja je sada iza nas, izbori koji smo imali naravno i vakum od tri do četiri meseca dok se nije osnovala, odnosno formirala ova nova vlada su neke okolnosti koje po definiciji usporavaju privredne aktivnosti, investicije i samo su neki od razloga koji dodatno otežavaju postojeću ekonomsku situaciju, i to nije nikakva novost koju smo sada saopštili.
Što se tiče polaznih pretpostavki koje su bile osnov za izradu budžeta za 2012. godinu, dakle budžet koji je usvojila, sada već bivša vlada premijera Cvetkovića, one se naravno nisu ostvarile iz objektivnih, ali i dosta niza subjektivnih razloga, koji subjektivni razlozi mogu da se pripišu i lošem radu te vlade, koja je u 2012. godini više ličila na nekog nemog posmatrača ekonomskih događanja, nego na glavnog kreatora i aktera, i ekonomske i fiskalne politike i ovog, mislim celokupan sastav vlade, mislim da ni jedna politička stranka ne samo DS, kako je to sada popularno u poslednje vreme da se govori, nije isključivi krivac za lošu situaciju i loš ekonomski rad prošle vlade.
Umesto rasta, dakle, privreda Srbije je u recesiji i normalno je da se očekuje realni BDP od kako su ekonomisti nama naglasili 0,5%, a recesija je posledica u državi, ne samo lošeg rada Vlade, nego uopšte globalne krize i krize tržišta u zoni evra i u regionu gde se nalaze naši glavni, spoljni, trgovinski partneri i investitori.
Što se tiče Vlade gospodina Mirka Cvetkovića, ovih dana smo suočeni sa podacima da je potrošeno do juna meseca 50 milijardi dinara više od onog aranžmana koje je napravljen sa MMF i dogovorenog deficita od 111,8 milijardi dinara, umesto 61 milijarde dinara i to ćete me ispraviti ako je ovaj podatak netačan.
Dakle, da se nastavilo kako se započelo, deficit bi bio preko 235 milijardi dinara izračunato u BDP 7,1%. To su podaci koji se danas raspolažu u javnosti i u javnoj raspravi koja je bila prisutna ovih dana u stanju, ekonomskom stanju u državi, mnogi ekonomisti su ovo isticali.
Današnji predlog budžeta očigledno, to smo čuli danas i od gospodina ministra, nije razvojni, već samo pokušava više ili manje uspešno da prekine ove negativne tendencije rasta deficita kroz smanjenje i preraspodelu potrošnje i uvećanje prihoda i saniranje postojećih gorućih problema. Rebalans možemo reći da je na žalost više odraz slike našeg stanja, nego projekcija nekog razvoja i mi se nadamo da će u konkretnom predlogu budžeta za 2013. godinu ova slika biti znatno izmenjena. Za ovaj kratak period koliko ova vlada postoji, mislim da bi bilo teško očekivati neke radikalnije, da ne kažem revolucionarnije mere koje očekujemo dakle, rekla sam u predlogu budžeta za sledeću godinu i citiraću, mislim da je to rečenica ministra Dinkića – "da mere fiskalne konsolidacije koje se donose u ovoj godini, dakle, njihov ključni doprinos smanjenja deficita će dati tek u predstojećoj 2013. godini".
Predlogom rebalansa državnog budžeta, predviđen je ukupan deficit od 203,6 milijardi dinara ili 6,2% BDP i to je uvećanje od gotovo 50 milijardi dinara, znači 1,6% BDP u odnosu na važeći Zakon o budžetu. Zaista bih volela, kao i poslanici koje predstavljam u uvodnom izlaganju, da je ovaj iznos posledica zatečene situacije jer običnom građaninu, građanin koji se ne bavi ekonomijom, ja spadam među njih, ovaj podatak zvuči zaista zastrašujuće.
Iskreno se nadam da sledeći budžet na rashodovanoj strani neće imati pretežno obaveze koje su vezane za servisiranje dugova iz prethodnog perioda, kako to sada imamo u ovom predloženom rebalansu budžeta. Ovi zastrašujući podaci treba da zabrinu sve nas, čitavu državu, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadamo.
Ovo servisiranje dugova koji su zatečeni, ne znam kakvu poruku uopšte pruža nekim mlađim generacijama i koja to onda politička opcija može uopšte nešto da im obeća, da će nešto drugačije da se desi u nekoj novijoj, odgovornijoj ekonomskoj politici, u nekom velikom ekonomskom i političkom preokretu.
Što se tiče pregleda prihoda na strani budžeta, ona je izmenjena toliko koliko su izmenjeni finansijski zakoni o kojima smo raspravljali juče, o kojima raspravljamo i danas i u predstojećim danima i koji su prateći zakoni ovog rebalansa budžeta. Grubo rečeno, ekonomski očekivani porast prihoda treba da umanji deficit za oko 1,6% BDP i po meni je ovo jedna optimistična ocena, prvo zbog kratkog vremenskog roka i zbog očekivanog pada potrošnje koja ove mere svakako donosi.
Ma koliko da su kontraverzne mere uvećanja PDV, uvođenja, odnosno povećanja pojedinih akciza i pojedinih poreza, zaista na ovo moram da gledam blagonaklono. Taj potez je iznuđen, kao što je iznuđen i u drugim evropskim zemljama, neophodan u situaciji u kojoj su neke druge drastičnije mere sa kojima se već uveliko zakasnilo. Podsećam da su ova davanja i do sada bila u našoj državi među najnižima u Evropi i to možemo da poredimo kad bi nam neko prikazao tabelu koliko je povećavan u prethodnom periodu PDV u odnosu na Srbiju.
Povećanje nameta može da bude i kontraproduktivno i da uspori sve privredne aktivnosti, tako da su nam nesrazmerne mere i one olakšice o kojima smo juče i prekjuče razgovarali, koje Vlada predlaže. Da navedem samo jedan aklatantan primer, to je povećanje akciza na naftne derivate, jer povećanje akciza naftinih derivata, to je jedan od najvažnijih energenata koji učestvuju u strukturi i ceni svih ostalih proizvoda i usluga.
Naravno, krajnji efekat će se svaliti na nas, na obične građane i dodatno opteretiti kućni budžet, dakle svakog od nas, i umanjiti, što se tiče tih malih i srednjih preduzeća o kojima ovih dana mnogo govorimo, i poslovnu aktivnost.
Potpuno je nejasno kako je jedan dan Vlada tražila da NIS smanji proizvođačke cene, a drugog dana se predlaže uvećanje akcize na te iste derivate. Ako se sa nečim slažem, i mislim da će se većina poslanika ovde složiti, to je svakako uvećanje akciza na duvan, koje osim fiskalne strane ima i zdravstvenu stranu. Ako pogledamo neke zemlje u okruženju i zemlje u EU, samim tim ćemo, ako ništa, povećati zdravstveno stanje kod naših građana. Ministar Dinkić nam je u jednom medijskom predstavljanju, da ovim merama, ne mislim samo na ovu konkretnu meru povećanja akciza na duvanske proizvode, nećemo ozdraviti, ali bar nećemo ni umreti.
Ono što takođe podržavamo, to je naplata ne poreskih prihoda koji pripadaju državi i to je obaveza sada predložena indirektnih budžetskih korisnika da sopstvene prihode plaćaju u budžet. Posebno je ovo važna mera jer se ti prihodi ostvaruju korišćenjem državnih resursa i monopolskim položajem davaoca javnih usluga. Time će se bolje kontrolisati, pravičnije i trošiti ova u svakom slučaju državna sredstva.
Što se tiče rashodovane strane, mogu da primeti da je tu malo toga izmenjeno. Nova Vlada nam obećava ovim predlogom rebalansa budžeta, smanjenje deficita za 1,3 BDP. Opet mogu da ocenim da je ova procena Vlade i konkretnog ministarstva veoma optimistična, jer se očekuju preveliki efekti za veoma kratak vremenski period, i to od ušteda zbog smanjenja najvećih plata u javnom sektoru, a mislim da je u ukupnoj masi to ipak mali iznos, uštede po osnovu ukidanja nepotrebnih agencija i državnih institucija. I naravno, to ste zaboravili u vašem dugom obraćanju da nam kažete – uštede u javnim nabavkama.
Naravno da podržavamo povećavanje davanja u poljoprivredi kroz uvećanje subvencija i regresa na dizel gorivo. Iskreno se nadam da ove mere nisu privremenog karaktera, vezane samo za ovaj rebalans budžeta, da će se sa tim nastaviti i u predlogu budžeta za 2013. godinu i da ove mere koje ste sada predložili u rebalansu budžeta i iznosi nisu vezani samo za posledicu katastrofalne suše koju smo imali. Kako ste vi juče ili prekjuče naveli, nekoliko ili više taksa, ja ću navesti samo ono što je i poslanik iz naše poslaničke grupe, gospodin Zaharije Trnavčević, zamolio da istaknemo kao nešto dobro i pozitivno, to je da se ova davanja odnose na stočarstvo, na povećanje sredstava za podsticaj tova junadi sa postojećih 5.000 dinara na 10.000 dinara, povećanje sredstava za tov svinja 500 dinara po grlu na 1.000 dinara i povećanje premije za mleko sa postojećih pet dinara po litru mleka na sedam dinara.
Pored navedenih mera sredstva su obezbeđena i za subvencije za ratarsku proizvodnju, proizvodnju krompira u 2012. godini i vrlo važno – regresiranje dizel goriva. Smatram da je to nešto što je dobro što se nalazi.
Dolazimo do mere koja je izazvala veliku pažnju i od Fiskalnog saveta i od MMF, ali i u javnosti Srbije, a to je izdvajanje sredstava za pomoć penzionerima sa najnižim penzijama. Vlada je izračunala da je najniži iznos penzije kojima je potrebna ova socijalna pomoć 15.000 dinara. Naravno, u cilju očuvanja životnog standarda najugroženijeg dela stanovništva smatram čak da je ovo vrlo malo i da treba razmišljati o tome ne samo ovakvom merom jednokratne pomoći ili kvartalne pomoći najugroženijim penzionerima u čitavoj državi, nego početi sistemski rešavati ovaj problem.
Naravno da ću podržati ovakvu meru, jer je ovo bilo jedno od mojih obećanja, odnosno obećanje Narodne partije i naših kolega iz PUPS, ne znajući uopšte, ali svima nama je bio model ono što se uveliko isplaćuje u Beogradu već godinu, godinu i po dana. Bili smo suočeni sa pitanjima građana Srbije zašto se ovakva mera primenjuje samo u gradu Beogradu i zašto tu privilegiju imaju stanovnici samo glavnog grada Beograda, zašto se tako nešto ne primenjuje i u Novom Sadu i da ne ređam sve gradove i opštine sa kojima smo bili suočeni, sa željom da se ovaj model prekopira.
Da li će biti 2013, 2014. godine za ovakvu socijalnu pomoć? Nemamo odgovor na to danas. Verovatno će nam Vlada to reći već predlogom budžeta za 2013. godinu.
Još jedan kompliment Vladi – da se ne bave samo ekonomikom iz njihovih udžbenika. Svi su oni završili ekonomiju pretpostavljam kod profesora Petrovića, nego da imaju i nešto životno u sebi i da ipak prate šta se to dešava u Srbiji.
Dakle, obezbeđena su dodatna sredstva za realizovanje uvećane minimalne zarade od aprila 2012. godine. Mislim da je to Vlada potvrdila još odlukom Socijal-ekonomskog saveta Republike Srbije. Kako su i socijalna davanja bila ozbiljno ugrožena, mislim da je sad taj problem bar na kratko rebalansom budžeta obezbeđen, dakle, dodatna sredstva za socijalna davanja.
Nažalost zbog katastrofalne reforme pravosuđa, koju se sprovela prethodna Vlada, sada se u rebalansu budžeta nalaze znatna sredstva koja su predviđena da bi se neizabranim sudijama, javnim tužiocima, zamenicima javnih tužioca koji su sada vraćeni na posao i napravili opšti haos u pravosuđu, vratili na posao. Naravno oni traže da im se isplate i sudskim odlukama i odlukom Ustavnog suda Srbije da im se isplate sredstva za ono vreme koje nisu proveli na radu.
Povećanje plata u javnom sektoru od 2% znači to sigurno nije dovoljno, ali pretpostavljam da je to urađeno zato što prosto postoji nužna indeksacija plata i penzija u skladu sa realnim mogućnostima, i da tu nije bilo prostora da se plate i penzije nešto znatno povećaju. Ograničenje plata u javnom sektoru to ste takođe spomenuli kao nešto pozitivno, mislim da je to popularna politička mera, pomalo zvuči populistički, ali donosi male uštede i možda bi trebalo da se razmisli da se još više suzi taj deo koji je ipak pošteđen, jer imamo izuzetke od tog ograničenja plata u javnom sektoru, a naveli ste nekoliko velikih javnih preduzeća. E sad namera da se unese red u javne nabavke zaista nužna i neophodna. Meni te uštede koje ste predvideli deluju veoma prenaduvano, odnosno preterane, i tu bi bilo moje pitanje, dakle ako nisam u pravu da su planirani veliki iznosi ušteda koji se odnose na uštede u javnim nabavkama. Dakle očekujemo, pretpostavljam svi poslanici ovde u parlamentu da se prezentuju konačno nekakvi dokazi. Da se objasni ko je i kako organizovao tu, sada vidimo sistemsku pljačku, i šta se uradilo da se počinioci i ta kontrolna tela koja su to trebala na vreme da uoče i procesuiraju. Mi taj odgovor nikako da dobijemo.
Fijat ste spomenuli, neophodno je da platimo preuzete obaveze investitorima, inače kako mi tu poruku kao država šaljemo potencijalnim investitorima ako naše druženje sa njima deluje samo kao dobra reklama u nekoj izbornoj kampanji, a toliko fotografija sa Fijatom su pojedini političari imali, da stvarno red da se država oduži za to i da da jednu pozitivnu poruku, pošaljemo dalje potencijalnim investitorima ako ih uopšte bude i bilo. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek. Izvolite.

Hvala. Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici izneću stavove i mišljenja poslaničke grupe SVM po pitanju predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona budžetskog sistema i naravno rebalansu budžeta.
Naša poslanička grupa je podnela amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, amandman se odnosi na član 3. ovog zakona. Kao što znate da je Ustavom određeno koliko finansijskih sredstava bi trebalo da dobije APV, a to je onih 7%, famoznih 7% od budžeta Republike Srbije. Ovde u Ustavu nije naznačeno koja strana budžeta bi trebala da bude osnovica, rashodna ili prihodna strana, naznačena je samo reč budžet Republike Srbije. Smatramo da ovim predlogom zakona će se smanjiti ova sredstva što pripadaju APV i pored smanjenja, na žalost nećemo moći da pratimo strukturu i promene tih sredstava.
Mislimo da bi trebalo princip i osnovica izračunavanja ovih 7% iz budžeta Republike Srbije, da ostanu nepromenjena. Sa našim amandmanom, mislim da smo tražili realnu stvar. Nismo radikalno izneli svoje mišljenje da se briše taj član, nismo ni tražili nerealnu osnovicu, kao što su ukupni rashodi budžeta. Mislimo da ono što smo tražili sa amandmanom je najrealnije i nadamo se da će Vlada da prihvati naš amandman.O našem amandmanu ćemo više govoriti kada stignemo do rasprave o predatim amandmanima.
Sada bih prešao na drugu temu a to je rebalans budžeta. Kao što smo videli da nova Vlada kada je pravila rebalans za ovu godinu, napravila je odmah jednu grešku. Greška je u tome što je povećala postojeći deficit budžeta. Mislimo da sa ovim korakom je došlo do pomeranja kredibiliteta celog programa fiskalne konsolidacije. Rečeno nam je i to znam o da je ova godina bila izborna godina i znamo da u izbornim godinama se Vlada nalazi u najtežim situacijama, naročito kod rasprave rebalansa budžeta, a posle kod prihvatanja budžeta. Znam da u izbornim godinama se puno troše sredstva, sa labavom kontrolom se troše, sa jednim ciljem da bi pobedili na izborima. U ovom vremenu politički lideri za izbore nisu uopšte obraćali pažnju kakvo je finansijsko stanje u našoj zemlji, nažalost nisu obraćali pažnju na savete Fiskalnog saveta, a nisu ni obraćali pažnju na mere što je MMF predložio.
U našem izbornom programu smo istakli da ćemo se boriti za finansijska sredstva što pripadaju Vojvodini, a naročito za ona sredstva koja iz ovih 7% treba da se ulažu u kapitalna ulaganja, to su 3/7 ovih sredstava. Naravno da smo i kao cilj naznačili da ćemo se boriti za povećavanje sredstava u poljoprivredi, a to smo čuli od gospodina ministra da se i sa rebalansom povećavaju ova sredstva. Borićemo se za sredstva koja pripadaju nacionalnim manjinama.Mislimo da ova sredstva koja bi trebala da dobije Vojvodina za budžet od Republike Srbije nisu velika, ali su znatna za Pokrajnu.
Sada smo čuli od ministra da krivicu nova Vlada prebacuje na staru, što se tiče velikog deficita, ali nažalost odgovornost mora da nosi za to što će povećavati ovaj deficit. Nažalost ovo finansijsko stanje je uobičajeno i na nižim nivoima vlasti. To kažem, pošto dolazim iz opštine koja je skoro pred stečajem, a pre nekoliko godina bili smo jedni od najperspektivnijih opština u Vojvodini.
SVM je mislio da će nova Vlada krenuti sa oštrim finansijskim merama, sa kojima će smanjiti deficit budžeta. Čitali smo ocenu fiskalnog saveta i ova ocena kaže da za ovu godinu i za tekuću godinu trebalo bi 1,7 milijardi evra da se nađe da bi izfinansirao deficit države i da se otplati glavnica javnog duga. Znači, situacija je veoma teška i rešenje zahteva veoma odlučne mere fiskalne politike.
Sa ovim rebalansom budžeta je predviđeno neznatno povećanje prihodne strane, a nažalost preveliko povećanje javnih rashoda. Mislimo da je zato došlo do povećanja deficita od planiranog 152 milijarde, na 203 milijarde dinara i mislimo da je to najveći problem ovog rebalansa, što povećava deficit budžeta.
Ako gledamo poslovnu stranu, rebalansom je predviđeno povećanje prihodovane strane budžeta. To su takve mere koje su prihvatljive sa naše strane, a to su mere koje se odnose na povećanje prihoda od PDV. Kao što znamo, sa 18% je povećano na 20%, onda povećanje prihoda na osnovu akciza, ovde se govori o akcizi za duvan, akcizi za naftne derivete i mislim da je akciza o kafi.
Sledeće je povećanje prihoda na osnovu poreza na dohodak građana - sa 10% je povećano 15%. To su prihodi od kamata, prihodi od dividende i mislim da je udeo u dobiti ovde sačinjen, što je pozitivno. Poslednja mera je povećavanje prihoda na osnovu poreza na dobit. Znači, onih 10% je povećano na 12%.
Ovde se radi o paketu koji se odnose na promenu poreskog zakona i ove mere su svakako finansijski pozitivne, koji će smanjiti deficitnu stranu budžeta.
Ako gledamo samo PDV, povećanje PDV će nažalost indirektno povećavati trošak građana, pošto će krajnji potrošači nositi ovaj teret. U PDV je naznačeno da privatne firme treba da plaćaju PDV po realizaciji, a ne po stavljenim fakturama. Mislimo da će vreme pokazati kakva je ova mera i da li je dobra ili nije baš toliko kao što misle. Nažalost, sa ovim merama je povećanje prihoda iscrpljeno.
Što se tiče rashodovne strane, kao što sam rekao, rashodovnu stranu znatno je povećala Vlada i s tim se deficit budžeta povećao. Ima nekih mera koje su donele neku uštedu na ovoj strani. To su mere kao ograničen rast plata u javnom sektoru i ograničen rast penzija, ono što se misli da će u ovoj godini, u oktobru onih 2% povećanja. Manja će biti ušteda sa ukidanjem sopstvenih prihoda od budžetskih i direktnih budžetskih korisnika i smanjiće se najveća plata u javnom sektoru i mislimo da je to pozitivna mera. Ovde će još upasti mera ukidanja nepotrebnih agencija i državnih institucija.
Ako tako gledamo ili gledamo jednu stranu rashoda, to su zarade. Ovde će sigurno svi kazati da se vidi da u nekim ministarstvima, nažalost, ovaj trošak ili ovaj rashod raste, a mi bi i ovde istakli Ministarstvo unutrašnjih poslova kao negativnu priliku.
Veći problem je kod onih rashoda koji znatno povećavaju deficit budžeta, a to su nažalost subvencije. Subvencije, kao što smo čuli, podeljene su na subvencije u privredi i u poljoprivredi. Ovde je znatno povećana subvencija u privredi i samo bi istakli preduzeće "Fijat" ili kompaniju "Fijat", gde je, kao što je i gospodin ministar rekao, šest milijardi povećanja subvencija.
Kod subvencija za poljoprivredu mislim da su te mere sa naše strane prihvatljive. Kao što znamo, došlo je do velike suše i Vlada je morala ovako da subvencioniše i ova mera je sasvim prihvatljiva od strane vojvođanskih Mađara, ukoliko će ova sredstva biti usmerena onima koji su stvarno pogođeni sa sušom.
Ako smo dobro videli, momentalno Ministarstvo poljoprivrede dobija 41 milijardu dinara, to je isto u našim ciljevima formirano i mislimo da je i to prihvatljivo sa naše strane.
Ima još jedna mera koja je počela pre dva dana da se koristi, a to je isplata 13 penzije. Znači, sa ovom merom od 4 milijarde dinara povećavamo rashodnu stranu budžeta. Mislimo da ako je to jednokratno, onda se to može prihvatiti, ali ako će to godinama tako biti, onda mislimo da nije.
Imamo jedno mišljenje - da bi subvencije mogle da se isplate sa jednom preraspodelom sredstava unutar budžeta i onda ne bi trebali da povećamo deficit celog budžeta.
Prešao bih sada na sredstva Vojvodine. Kao što sam rekao, Ustavom je predviđeno onih 7% od budžeta Republike Srbije. Od gospodina ministra smo čuli da je osnovica za ovaj obračun ovih finansijskih sredstava 825 milijardi dinara, što je prihodovana strana budžeta. Sada bi trebalo oko 58 milijardi dinara da dobije Vojvodina, u smislu onih 7%. Mislim da je ovo ispoštovano, ali od tih 7% budžeta, ili od 58 milijardi dinara, tri sedmine bi trebalo da idu na kapitalna ulaganja. Ako to matematički izračunamo, to je oko 24 milijarde dinara.
Znamo da je dosadašnja praksa bila da Vojvodina stalno dobija onih 7% finansijskih sredstava, što je i obećano. Nažalost, struktura ovih sredstava nikada nije ispoštovana. Ovde mislimo na deo koji se odnosi na kapitalna ulaganja u Vojvodini.
Ako smo dobro videli, na kapitalna ulaganja u Vojvodini ove godine, ili sa rebalansom, predviđena je 4,1 milijarda dinara, umesto 24 milijarde, manje od 20 milijardi dinara.
Ovom prilikom bih postavio nekoliko pitanja u vezi ovih sredstava. Šta je sudbina nekih sredstava, kao što su sredstva koja su predviđena za izgradnju Kliničkog centra u Novom Sadu? Predviđeno je bilo dve milijarde dinara, a do sada je isplaćeno 80 miliona. Šta će biti sa preostalim sredstvima?
U planu budžeta je predviđeno, kao što je i gospodin ministar rekao, navodnjavanje – 5,26 milijardi dinara. Od toga bi tri milijarde trebalo da ide za Vojvodinu. Ova sredstva, nažalost, nismo videli u rebalansu budžeta. Čuli smo od gospodina ministra da će u narednom periodu puno para trošiti na navodnjavanje, znači, u poljoprivredu.
Istakao bih ovde i Fond za kapitalna ulaganja. Kao što smo videli, ove godine je Fond dobio 3,7 milijardi dinara. Videli smo i u tzv. garancijama da je ostalo četiri milijarde dinara za Fond za kapitalna ulaganja. Sada se postavlja pitanje – zašto je to ostavljeno u garancijama? Da bi naše kolege u rebalansu budžeta za Vojvodinu, mogla bi da stavi jedna stavka, da uzmu kredit da bi isplaćivali ove izvođače radova na osnovu toga što će država ili Republika Srbija dati garanciju u visini od četiri milijardi i pitanje je – zašto je to ostavljeno, da li je zbog tog cilja?
Prešao bih na još jedno pitanje. Što se tiče Fonda za razvoj Srbije, u ovom fondu su bila predviđena neka sredstva za razvoj građevinarstva Srbije, ali iz tih sredstava je 500 miliona bilo predviđeno za Vojvodinu. Ovo pitam pošto dolazim iz jedne opštine gde mislim da je negde oko 200 miliona predviđeno za izgradnju sportske hale i zato direktno postavljam pitanje – šta je sa ovim sredstvima?
Krajnje pitanje koje se odnosi na sredstva za Vojvodinu je Koridor 10. Sa Koridora 10 za severni krak je predviđeno 800 miliona, a mislim da je do sada isplaćeno samo 300 miliona. Šta je sa preostalih 500 miliona dinara?
Mišljenje SVM je da je rebalans budžeta ovakav neprihvatljiv i to zbog nekoliko stvari – povećanja deficita budžeta, zbog toga što se formira jedna loša poruka investitorima, nažalost, i MMF-u.
Kao što sam u prethodnih pet-šest minuta govorio o sredstvima koja pripadaju Vojvodini, i to sredstva koja bi trebalo da dobija Vojvodina za kapitalna ulaganja, znači, ova sredstva nisu ispoštovana.
Analizom budžeta smo došli do toga da ima nekih pozitivnih mera. Ono što mi prihvatamo svakako su dobre, ali, nažalost, došli smo do toga da ove mere nisu dovoljne da bi dali naše glasove za usvajanje ovogodišnjeg rebalansa. Hvala.

Hvala.
Reč ima Milorad Mijatović. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, ja bih dao jednu opasku. Stalno slušam u našem političkom životu, kad neko dođe na vlast, da su oni koji su bili pre ostavili katastrofu, da nisu ništa uradili i da – od nas sve ponovo počinje. Hoćemo li jednom u našem političkom životu doći u situaciju da kažemo – ova vlada, ovi prethodnici su radili to i to, mi idemo dalje, radićemo bolje. Ovako, od lokala pa do državnog nivoa slušamo istu priču. Ja je bar slušam u Novom Sadu, a dva i po dana slušam i ovde. Izgleda da je to naša politička kultura i trebaće nam dugo vremena da to prevaziđemo.
U ime Socijaldemokratske partije, odmah moram da kažem da ćemo mi ovaj budžet podržati. Podržaćemo rebalans, iz prostog razloga što smatramo da je on jedna iznuđena mera, mera koja je morala biti doneta zbog onoga što smo imali i što se zateklo.
Nismo zadovoljni ovim budžetom i rebalansom. Zašto? Mi smatramo da veći deo tereta opet ide na one slojeve našeg stanovništva koji imaju manje. Sama činjenica da se PDV povećava sa 18 na 20% znači da zahvatamo ona sredstva koja nedostaju od onih koji nemaju i koji imaju najmanje, a da ovog puta opet nismo zakačili one koji imaju najviše. Zašto to kažem?
Kažem to iz proste činjenice da smo i penzije i plate povećali samo za dva procenta. Ako znamo da će inflacija biti 10%, kao što se najavljuje, znači, opet oni koji imaju najmanje davaće najviše u ovu prihodovnu stranu, što znači da će snositi teret ove krize koja je sasvim očigledna, vrlo jaka i vrlo izražena u Srbiji, u ime onih koji rade u javnom sektoru, u ime sindikata koji su razgovarali sa resornim ministrima i u ime onih koji su na socijalno-ekonomskom savetu implicitno dali neku podršku, uz jednu veoma veliku cenu da će im standard ići niži, ali uz jedan prećutan dogovor da neće biti otpuštanja.
Moram da naglasim da u mnogim zemljama u okruženju, na primer u Rumuniji, kada se krenulo u reformske zahvate, plate i penzije su smanjene za 25% odmah, a isto tako, bilo je najavljeno i otpuštanje. I u Sloveniji, jednoj zemlji koja je nama veoma bliska, ako ništa, po našem uređenju, mi smo imali jednu težnju da se smanje plate za 15%, ali u dogovorima sa sindikatima plate su ipak smanjene za osam procenata, uz uslov da nema otpuštanja.
Znači, ova vlada ipak ostvaruje neke stvari, a one se ogledaju u činjenici da ipak poštuje socijalni dijalog i da ipak želi da sa sindikatima, sa socijalnim partnerima, nađe jednu vrstu dogovora i razgovora.
Veoma me raduje, a ja to i očekujem u Srbiji, da mi realno i istinito govorimo. Treba da kažemo da se u ovoj zemlji veoma teško živi, da jedna velika grupacija ljudi koja je postala u ovom vremenu neka vrsta srednje klase sad naglo klizi prema onome da zaista budu opet u jednoj vrsti socijalnih potreba.
Naglašavam da ovaj rebalans, koji nas baš u potpunosti ne zadovoljava, ipak ima svojih prednosti, prednosti koje ćemo podržati i za koje smatramo da je ova vlada dobra ocenila. Pre svega, velika je vest i novost za ovu Srbiju da ćemo plate i penzije imati do kraja ove godine sigurno. Pogotovo što su išle pretnje da toga neće biti i da ćemo vrlo brzo doći u situaciju da ćemo to prolongirati, kao što smo činili i ranije. Isto tako, veoma nas raduje što ćemo moći da imamo i jednu vrstu ove 13. penzije, iako za to može neko reći da je populistička mera. Moram vam odmah reći da onaj koji ima 12 ili 15 hiljada, a 530 hiljada penzionera ima manje od 15 hiljada, a ako malo bolje pogledamo, negde od prosečne penzije koja je 22 hiljade ima oko milion penzionera, bogme, te pare znače veoma mnogo. Da li su te pare dobro raspodeljene i da li je svako ko je bio u situaciji socijalne potrebe, moramo i možemo razgovarati o tome.
Očekujem od Ministarstva rada i socijalne politike da ćemo konačno imati socijalne karte, da vidimo ko je to u ovoj zemlji u situaciji socijalne potrebe i kako njima da pomognemo. Tada bismo mogli da razgovaramo i o drugim parametrima. Zašto da svi plaćaju jednako jeftinu struju, jeftino centralno grejanje, a da oni koji to mogu, ipak koriste te beneficije? Ako hoćemo da budemo socijalna država, a to su naglasili svi oni koji su učestvovali u predizbornoj kampanji, mi moramo završiti tu priču oko socijalnih karata, ma koliko to koštalo i da imamo te kapacitete u jednom skorem periodu da se to završi.
Moram da pohvalim i činjenicu da se prihvatio zahtev roditelja oko pojeftinjenja odnosno oko davanja dotacija za bebi opremu. To je nešto što moramo da imamo stalno, pogotovo zbog naše demografske situacije u kojoj se nalazimo.
Prihodovna strana se može i bolje puniti. Ovde nije bilo govora o povećanju poreza na dohodak građana. Taj porez, mislimo, može se znatno povećati, posebno za one koji imaju mnogo veća primanja nego što je realnost ovakve Srbije, ovakva kakva jeste.
Isto tako, porez na imovinu. Svedoci smo činjenice da je mnoštvo ljudi u ovoj zemlji za vrlo kratko vreme došlo do značajne imovine. Pogledajte kuće na obodima Beograda, Novog Sada, pogledajte sve te kuće koje postoje, pa se postavlja pitanje da li imamo pravilno oporezivanje imovine? Ili, da li imamo ono unakrsno ispitivanje porekla imovine? Nažalost, to još uvek nemamo i to je ono što mi moramo učiniti, ne bismo li na ovaj način pravilno raspodelili krizu koja ide i koja je teška.
Svesni smo činjenice da ova kriza neće proći u 2013. godini, a nisam siguran da će biti bolje i u 2014. godini. Upravo, ako takvu poruku šaljemo, onda moramo reći kako i na koji način će oni najsiromašniji slojevi, oni koji žive od svog rada, uspeti da prežive sve ovo što se dešava?
Ministar je u svom izlaganju napomenuo oko preduzeća u restruktuiranju. U potpunosti se slažemo. Tu je negde oko 100 hiljada ljudi koji su zaposleni i mislimo da tu priču moramo završiti, da ono što može da proizvodi, ono što može da stvori robu koja će biti spremna za izvoz – to treba zadržati.
Isto tako treba pomoći njima da opstanu, a oni koji to ne mogu, oni mogu slobodno da idu u stečajeve, jer nemamo razloga da održavamo u životu nešto što neće dati rezultate.
Stalno razmišljam kako je to moguće da se jedan PIK "Bečej", koji ima 1.400 zaposlenih, jedan "Merkur" iz Bačke Palanke i dalje nalaze u vrlo teškoj situaciji, a iza sebe imaju ogromno zemljište i isto tako dobre uslove za proizvodnju. Mislim da će se upravo tu naći mogućnost da se pomogne tim preduzećima koja imaju budućnost, da konačno priču o privatizaciji završimo i da krenemo nekim tokom koji ide napred.
Mi smo insistirali upravo na ovim maksimalnim platama. Socijaldemokratska partija je i podnela amandmane. Smatramo za ove najviše plate, koje su predložene, da je to dobar reper, jer Srbija je u krizi i upravo u toj krizi moramo voditi računa da pojedinci, koji se sticajem okolnosti nalaze na određenim položajima, mogu da dođu do velikih plata. Smatramo da treba ograničiti gornje iznose plata. Dakle, oni koji su izuzeti, da to bude faktor tri, odnosno da one ostale stvari, varijabilni deo bude ograničen na 30%. Nadam se da će se naši amandmani usvojiti i da pošaljemo poruku da u ovoj zemlji svi oni koji znaju šta je kriza ipak snose svako u svom delu.
U ovom delu isto tako imamo situaciju da se ukida mnoštvo agencija i fondova. Mislim da je to veoma dobro. Ne treba ukidati sve. Treba napraviti ipak neku procenu šta je bitno i šta je važno. Mi smo u toku noći dobili značajan broj mejlova od naših iz dijaspore, gde su nam ukazali na činjenicu da se ukida matica iseljenika, nešto što postoji od 1949. godine i gde je naša dijaspora imala znatne koristi od svega onoga što se dešava.
Kao što je već rečeno ovde, mi smatramo da je ovaj budžet ipak jedna nužnost, da on samo znači dalje preživljavanje, a očekujemo da ćete u budžetu za 2013. godinu dati naznake reformskih zahvata. Ova zemlja ne može ići napred ukoliko nema jasnih reformskih zahvata, ma koliko oni bili bolni, ma koliko se oni ticali pojedinih delova ovog društva, a mislimo da upravo tu možemo da nađemo svoj izlaz i upravo tu očekujem vaš rukopis, tu očekujem rukopis ove vlade, koja će reći – da, ići ćemo u ovom smeru, hrabro, otvoreno, realno, pošteno, uz sve ono što ste i naglasili i što je premijer u svom ekspozeu naglasio. Ova zemlja je deo Evrope, mora biti deo Evrope i ne može biti u ovakvom stanju socijale, ona može da ide napred, ima predispozicije i upravo očekujem da tu svoje kvalitete, upravo ono što ste izlagali i što su vaši prethodnici izlagali, pokažete. Ako to ne pokažete, biće opet teško kao što je i sada teško. Samo ćemo tražiti kredite. Kao što znamo, dug je zao dug. Toliko, hvala.