Deveto vanredno zasedanje, 20.09.2012.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Reč ima Mirko Cvetković, replika.

Mirko Cvetković

Nisam ovo shvatio da je meni upućeno, nego Fiskalnom savetu. Dakle, kažete da on nije uradio ovo, nije uradio ono. Upućujem vas da porazgovarate sa njima i možda bi izmenili ovaj izveštaj. Dokle god je ovaj izveštaj ovakav, on je za mene zvaničan i na osnovu zvaničnog izveštaja, ponovo tvrdim, da je bolje na osnovu Fiskalnog saveta da ništa niste uradili, nego što ste dali ovaj predlog rebalansa koji je pred nama. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Reč ima Đorđe Stojšić. Izvolite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Đorđe Stojšić

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuo bih se ukratko na ove predložene izmene Zakona o budžetu i o budžetskom sistemu. U poslednje vreme u javnosti dosta toga čujemo o deficitu u nominalnom iznosu i on je vrlo zgodan za demagoške rasprave i polemike ako se gleda sam za sebe, ali po meni on je više odraz ukupnog ekonomskog stanja, kao i instrument ekonomske politike koja može da koristi i budžet i  budžetski deficit da bi, recimo, pospešila rast, što je u Srbiji preko potrebno.
Kao što je svima dobro poznato, a najviše građanima Srbije, mi se danas sve više suočavamo sa, ne samo recesijom, nego depresijom. Ovde ne samo da smo čuli obrazloženja o budžetu i budžetskom sistemu, nego i neke nacrte buduće ekonomske politike, koju ćemo u mandatu ove vlade biti u mogućnosti da analiziramo. Kada analiziramo budžet i budžetski sistem, takođe možemo zaključiti kakav je odnos centralne vlasti prema nižim nivoima vlasti, kao i analizirati ukupnu organizaciju društvenog sistema.
Ovde smo čuli u više navrata da je poljoprivreda prepoznata kao velika šansa. To mi je drago, naročito za nas koji dolazimo iz Vojvodine. Drago nam je i da su povećani izdaci za poljoprivredu, s obzirom na sušu i na sve ostalo, ali zabrinjavajuće je da je jedna od prvih mera Vlade, koja je doneta u ovom mandatu, upravo bila zabrana izvoza određenih poljoprivrednih proizvoda koji su iz nekog meni nepoznatog razloga proglašeni za strateške, što u cilju možda ima to da ti poljoprivredni proizvodi budu jeftiniji. Naravno, desiće se sledeće, da će preko leđa poljoprivrednika, konkretno najviše u Vojvodini gde se te kulture i uzgajaju, doći do toga da će cene pasti i da će otkupljivači jedini napraviti profit, jer će te iste proizvode izvesti kada se zabrana ukloni. S jedne strane imamo neke pozitivne naznake da će poljoprivreda konačno biti nešto što će se razvijati, a sa druge strane konkretno od Ministarstva trgovine imamo predlog koji je upravo suprotan onome što se ovde želi postići aktuelnim predlogom budžeta.
Takođe, drago nam je da su ovde podržani projekti kao što su "Bor" i "Zastava", koji su izuzetno pozitivni, ali u Vojvodini ne vidimo velike razvojne projekte poput ovih. Konkretno, dolazim iz lokalne samouprave čija bi ekonomija mogla da se uporedi sa ekonomijom, recimo, Černobila, pošto tamo više ništa nije u funkciji. Nekad smo imali fabriku šećera, fabriku ventila, "Mitros" koja je bila jedna od većih klanica i PIK "Sirmijum", to su sve bili veliki izvoznici i proizvođači, a danas to više ništa ne funkcioniše. Razlozi propasti tih velikih privrednih sistema su više, po meni, vezani za neke devedesete godine, kada je sprovedena prava privatizacija, kada je uništena supstanca tih preduzeća. Danas vi u lokalnim samoupravama imate ljude koji sede i jedino što mogu da učine po pitanju rešavanja tih problema je da obijaju pragove po Beogradu i da mole ministre za neku pomoć. Da li se ta imovina danas može staviti u neku funkciju privrednog razvoja, to je veliko pitanje, ali nešto sa čim će i ova i mnoge druge vlade morati da se pozabave.
Mi smo danas daleko od mogućnosti da kao neke druge zemlje imamo velike prehrambene konglomerate, po uzoru na, recimo, "Nestle" ili "Podravku" koja je tu u komšiluku, koji su ne samo veliki izvoznici i preduzeća koja zapošljavaju veliki broj ljudi, nego su građani takođe u mogućnosti da na nekim berzama kupe akcije i ulože svoju štednju. Takva mogućnost kod nas ne postoji, zato što naša berza ne funkcioniše.
Danas slušamo da su svi postali veliki eksperti za bankarski sistem. Problemi u bankarskom sektoru su mnogostruki, ali su vezani za ono što se dešava u realnom sektoru. Vi danas imate banke koje imaju ogromnu toksičnu aktivu u svojim bilansima, koju u drugim zemljama su vlade uspešno izvadile u posebne entitete i odblokirale privredu koja kod nas ne samo da nije u stanju, nego je potkapitalizovana, da tako kažem.
Već sam spominjao da, takođe, imamo i regresivan poreski sistem, koji najveće stope poreza nameće upravo onima koji najmanje imaju, jer u Srbiji što više zarađujete manja je stopa poreza, a što manje zarađujete ona je veća, tako da ne vidim kako može da se sistem javnih finansija dovede u red, kada neko ko zarađuje 10.000 dinara plaća više procentualno od onoga ko zarađuje više desetina hiljada eura.
Mi smo predložili u nekoliko navrata da se, recimo, ugledamo na iskustva nekih drugih zemalja, tako da bi se građanima omogućilo da kamate koje plaćaju po osnovu kredita budu odbitna stavka za plaćanje poreza na dohodak građana i nekih drugih poreza, kao što je mogućnost u drugim zemljama.
Takođe, imate temu koja se odnosi na poreze i doprinose. Izuzetno nepovoljan režim obračuna poreza i doprinosa u odnosu na zarade dovodi do toga da velika većina ljudi u ovoj zemlji je upravo prijavljena na minimalna primanja. Više poslanika, a mislim da je i stručna javnost pokušavala da utiče na prošlu i ovu vladu da se porezi i doprinosi smanje, jer bi se time proširila osnovica, te samim tim i povećali prihodi, ali do toga nije došlo.
Sve su to neke od tema koje su u ukupnoj analizi ekonomske situacije, po meni, moguće kako bi se samim tim i sistem javnih finansija doveo u red, ali ono što je nama naročito sporno, to je sistem subvencija koji nije regulisan posebnim zakonom. Subvencije bi morale da se dele na osnovu nekakvih kriterijuma, odnosno da postoji tačna i jasna analiza kome, zašto i kako se dele subvencije. Po regionalnom karakteru, po tipu toga da ministarstvo zna da li ulaže u određene industrije, s kojim ciljem, razlogom itd. Za sada se to radi dosta proizvoljno i arbitrarno i vidim da se u ovom predlogu budžeta čak iznosi subvencija i povećavaju.
Takođe, ono što je sporno za nas u ovom predlogu je kontinuirano subvencionisanje "Srbijagasa", iz razloga ne zato što je problem u JP "Srbijagas", nego zato što mi plaćamo veću cenu gasa koju plaćaju neke druge zemlje koje nemaju takve aranžmane, o kojima su pričani hvalospevi. Svedoci smo i toga da smo poklonili bukvalno NIS, da južnog toga nema, a da plaćamo gas po toni više nego, recimo, Nemačka ili Italija, koje nisu svoje naftne industrije poklonile Rusima. Mislim da milijarda evra ili više, godišnje koliko se izdvaja za subvencionisanje takođe velikih neplatiša, jer nije da građani ne plaćaju gas, nego ne plaćaju veliki posrnuli giganti koji se i dan danas subvencionišu, i ovo je jedan od načina kako se oni subvencionišu, tako da je to sistemski problem koji bi morao da se reši, inače će konstantno biti rupa u budžetu.
Generalno gasifikacija Srbije nije nešto što je otkriveno skoro. Još pedesetih i šezdesetih godina su ljudi imali dilemu da li da krenu intenzivniju gasifikaciju ili više da razvijaju domaći energetski sektor. Ali, sa uvozom gaza toliko platno-bilansno se negativno zadužujemo u odnosu na Rusku Federaciju, tada Sovjetski savez, da ne postoji ni jedna vrsta robe ili usluga koju mi možemo izvesti, a koja bi dovela do toga da smanjimo trgovinski deficit. I ako se to nastavi ovim tempom kojim se sada dešava, imaćemo jedino izvesno to, da ćemo biti u dužničkom ropstvu prema Ruskoj Federaciji, što je možda nekima i u cilju, konkretno onima koji su bili zagovornici tog gasnog aranžmana.
Poslednje veliko pitanje, ali koje je za nas definitivno najvažnije je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, a koji se odnosi na transferna sredstva prema AP Vojvodini. Za nas je prvo i pre svega ovakav predlog neustavan, zato što nije u skladu sa članom 184. Ustava Republike Srbije, koji kaže – da budžet AP Vojvodine mora iznositi najmanje 7% republičkog budžeta. Ovakvim predlogom da se samo poreski prihodi uzimaju u obzir, osnovica je smanjena i ona iznosi nekih 700 milijardi, umesto hiljadu i 18 milijardi koliko je ukupan budžet. Ne vidim ni jedan član u Ustavu koji kaže da se 7% odnosi na poreske prihode, odnosno na poreske rashode nego se odnosi na ukupan budžet.
Mi u Vojvodini svaki put, i ne samo mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, nego i iz drugih stranaka, kad god se govori o budžetu, o rebalansu budžeta, ispada da moramo da prosimo, da molimo, kao da igramo neku partiju pokera, pa sada se varamo, da li u to ulaze i transferna sredstva, da li ulaze sredstva za kapitalni investicije, šta sve ulazi u tih 7%. Po nama to nije način na koji bi trebali da se odnosimo prema nečemu što je jasno definisano u Ustavu Republike Srbije.
U smislu toga, stav naše poslaničke grupe je takav, da dokle god se ne donese zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodina, što je takođe precizirano u Ustavu, mi nećemo glasati ni za ovaj rebalans budžeta, ni za naredne budžete, ma koja Vlada ih bude predlagala. Ne pada nam na pamet više da molimo bilo koga da nam proizvoljno i slobodno tumači ono što je jasno definisano u Ustavu i da mi sada više poštujemo taj Ustav, s obzirom da on na teritoriji AP Vojvodina na kraju, krajeva nije ni dobio većinu.
Za ovaj predlog ne možemo glasati, bez obzira na to što neki elementi ovog zakona i Predloga zakona su pozitivno. Konkretno, u smislu izdvajanja za poljoprivredu itd. Mislimo da u celini za nas, bar za poslanike koji dolaze iz Vojvodine nije nešto što bi trebali da prihvatimo. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Reč ima Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, rebalans ovog budžeta je u stvari i nastavak one rasprave koju smo imali tokom jučerašnjeg dana. Sada sam bio u jednoj priličnoj zanimljivoj situaciji da slušam diskusiju između bivšeg predsednika Vlade, i bivšeg ministra finansija, i sadašnjeg ministra finansija.
Jedno veliko pitanje stvarno imam da postavim pred ovom Skupštinom, a to je, da li je to tačno da u Predlogu zakona o budžetu stvarno nije bilo naknada za nezaposlene u dovoljnoj iznosu? Da li je tačno da nema 12 plate za železnicu? Da li je tačno da nedostaje milijardu i 700 miliona dinara za rudare u "Resavici", a to je rudnik sa podzemnom eksploatacijom? Da li je tačno da nedostaje milijardu dinara za sprovođenje izbora za predsednika Republike Srbije? Da li je tačno da nedostaje četiri milijarde za otplatu kamata? Da li je tačno da nedostaje dve milijarde za otplatu sudskih kazni? Da li je tačno da nedostaje dve milijarde na ime plata za vojsku?
Samo pola da je od ovoga tačno, neko je prevario i narodne poslanik koji su podržali originalnu verziju budžeta. Ako je tačno, prevario je i sve korisnike budžeta. I ako je tačno, a što je najgore, prevareni su i građani Srbije. Ovaj rebalans biće prvi rebalans, prvi budžet za kog ću da glasam, a jedan je od najgorih koje sam video. I neću da glasam samo zbog toga što, kako neki kažu, zbog lojalnosti stranci, poslaničkoj grupi itd, već smatram da je ovaj rebalans budžeta naša trenutna realnost.
U toku raznih rasprava svega i svačega sam se naslušao, a dobili ste svi kolege od ove vlade stepen izvršenja budžeta Republike Srbije za prvih šest meseci. Pa, se on kreće u nekom rasponu oko 42%, 43% prihodna strana, a ubedljivo najbolje izvršavano je zaduživanje države, 80,2%. Tako da ako bismo i to sveli na 50% koliko treba da bude u prvih šest meseci, celo izvršenje bi bilo četrdesetak posto, sve u originalnoj verziji budžeta, ovog koji sada menjamo. Napravljeno je na osnovu netačnih i to namerno netačnih procena prihodne strane budžeta.
Rekoh, razumem što je neko možda pokušao da prevari narodne poslanike, što je neko pokušao da prevari MMF, ali ne mogu da verujem da se neko zarad politike, zarad izbora igra sa životima i sudbinama ljudi.
Kad se pogleda, osim javne potrošnje, opet jedna stvar koja najviše bode oči, jeste da su kapitalne investicije uložene samo 37%. Zaduživali smo državu, a znate i sami, tako i piše u budžetu, da zaduženja mogu da budu samo zarad sprovođenja javnih politika, a javna politika su investicije preko nacionalnog investicionog plana, to izvršenje je samo 37%. Toliko je predsednik Vlade i ministar finansija odobrio tom ministarstvu.
Mi prošlost da vratimo ne možemo. Novac koji je potrošen možemo da vraćamo piće bankama, ali da ga vratimo u svoj svojinu, to ne. Zato imamo sada jedan ovakav rebalans budžeta.
Bio sam na sednici i Odbora za finansije kada smo raspravljali oko stavova, ovog našeg čuvenog tela i Fiskalnog saveta i najveće njegove zamerke su bile, zašto se ljudi neotpuštaju sa posla u svrhu štednje. Znate, kad neko ima siguran posao i zna da ne može da ga izgubi, on može o tome da priča, a pričamo o živim ljudima koji imaju svoje porodice, svoju decu, a vreme je krize i teško se nalazi posao u realnom sektoru. Zato je možda i napravljeno jedno kompromisno rešenje, da se konačno ograniče plate zaposlenih u javnom sektoru.
Ne može niko da me ubedi da predsednik države prima nešto malo preko 100.000 dinara, ministar u Vladi prima preko 100.000 dinara, predsednik Vlade preko 100.000 dinara a razni savetnici po 350 i 400, e pa ne može. Opet u svrhu da neko ne bi izgubio posao, sopstveni prihodi raznih uprava, agencija i drugih državnih organa, a tu nisu baš kako to mnogi hoće da kažu – neko im nešto oduzima, nije nego su im poverena javna ovlašćenja pa na osnovu tih javnih ovlašćenja ostvaruju prihod, postaju sastavni deo budžeta, baš zbog toga da bi se ovakve nesrazmere izbegle.
Druga zamerka Fiskalnog saveta jeste subvencije, i to subvencije za privredu i subvencije za poljoprivredu. Možda bi to bilo u radu da živimo u nekom drugom svetu, u nekom drugom vremenu, u nekoj drugoj zemlji, ali kada se poreski obveznik bori ne zato da plati porez nego da preživi, onda je sasvim prirodno da država zarad sebe same i građana pokuša da da određena podsticajna sredstva i privredi i poljoprivredi. Jedna od zamerki je i bila, kada se originalna verzija budžeta donosila – zašto sa jednom ovakvom privredom kakvu imamo, sa okruženjem kakvo imamo, sa svetskom ekonomskom krizom, sa krizom u evropskoj monetarnoj uniji, naša država ukida subvencionisane kredite. Zbog tog ukidanja subvencionisanih kredita imamo izvršenje 40% za prvih šest meseci. Zato što smo morali privredu da nateramo da podiže komercijalne kredite koji su skupi, pa su zato smanjivali radnike, smanjivali potrošnju da bi opstali na tržištu. Prirodno je da u ovakvoj sadašnjoj situaciji država interveniše subvencionisanjem kredita da bi pokrenuli privredne tokove, da bi podstakli određenu i proizvodnju i potrošnju i na taj način iz realnih izvora punili naš budžet.
Kada je u pitanju poljoprivreda, mislim da tu ne treba puno govoriti. Ona je, čini mi se nekako, svih godina najviše je bila zapostavljena. Svi su se nekako oslanjali na vitalnost naših poljoprivrednih proizvođača i odanosti tom imanju koje imaju, pa da će uvek biti nekakvih kultura, nekakvih investicija itd. Danas, posle ove suše koja je bila, ako nemamo subvenciju u poljoprivredi, ako ne isplatimo ono što država duguju sada a ne iduće godine, naš seljak, naš poljoprivredni proizvođač neće imati sredstva da započne novi proizvodni ciklus, a i sami znate koliko naši poljoprivredni proizvodi učestvuju i u bruto domaćem proizvodu i u izvozu. Zato smatram da ovaj budžet ma koliko god da je loš, ali ne zaslugom ove Vlade, nego zato što je nasleđen i ogromna sredstva su utrošena, a ipak, barem je delimično ispravio sve one greške koje je takođe prethodna Vlada pravila, treba da ima podršku da bismo se spremili za sledeći budžet za 2013. godinu, za koju se nadam da će biti sasvim drugačija priča od ovog rebalansa koji imamo, tako da će SNS u danu za glasanje ovaj budžet da podrži.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Hvala.

Sada ćemo preći na listu prijavljeni govornika.

Prvi po redosledu je Riza Halimi. Nije prisutan.

Sledeća je Aleksandra Jerkov. Izvolite. Prijavite se samo molim vas.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Aleksandra Jerkov

Zahvaljujem se, karticu sam samo morala da premestim.
Pre svega, mi smo želeli da ukažemo da smatrate da ste samim stavljanjem, zapravo predsednik Skupštine, ne vi lično, samim stavljanjem na dnevni red Zakona o budžetskom sistemu prekršili član 85. stav 2. Poslovnika, koji predsedniku Narodne skupštine zabranjuje da na dnevni red uvrsti predlog akta koji nije pripremljen u skladu sa Ustavom i zakonom.
Naš zahtev ide upravo u pravcu da se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu skine sa dnevnog reda, a ukoliko vi to ne budete učinili smatram iz očiglednih razloga da nećete to učiniti. Budite sasvim sigurni da ćemo Ustavnom sudu podneti žalbu i zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti ovog akta, zbog toga što smo duboko uvereni da je on protivan Ustavu Republike Srbije.
Naime, članom 5. onako kako će on, verovatno nakon usvajanja u ovoj Skupštini biti izmenjen, stav 4. biće definisano da ukoliko se pojedini prihodi i primanja, rashodi i izdaci, kao i budžet lokalne vlasti utvrđuju relativno, kao procenat budžeta Republike Srbije, njihov iznos odnosno visina utvrdiće se primenjujući kao osnovicu rashode koji se finansiraju iz poreskih prihoda.
Drugim rečima, budžet Autonomne Pokrajine Vojvodine od sada će biti 7% poreskih prihoda. To je u direktnoj suprotnosti sa Ustavom, koji vrlo jasno kaže da je budžet Autonomne Pokrajine 7% budžeta Republike Srbije. Poreski prihodi nisu budžet Republike Srbije i sve dok Republika Srbija ne bude bila u stanju da AP Vojvodini obezbedi izvorne prihode, ona će morati tih 7% sama da obezbeđuje. Tog momenta kada budete Autonomnoj Pokrajini da ima izvorne prihode, budite uvereni da će ona prihodovati mnogo više od tih 7% budžeta Republike Srbije i da neće biti potrebno da joj na ovakav ponižavajući način dajete i ovih 7%, s obzirom da ni 7% niste u stanju da obezbedite.
Uvek do sada smo imali dilemu kako se računa tih 7%. Pripadala sam onoj grupi poslanika koja je smatrala da u krajnjem nije ni važno da li je Vojvodini obezbeđeno 6,9 ili 7,1%, s obzirom da se radi o principu da Vojvodina sama obezbeđuje višestruku više novca koji se sliva u budžet Republike Srbije. Međutim, vi ste ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu konačno stavili tačku na tu raspravu i jednom do sada, dok se ne promeni ovaj zakon rekli da će to svake godine biti manje od 7%.
Nadam se da će Ustavni sud reagovati jednakom brzinom kakvom reaguje kada treba proglasiti odredbe Statuta neustavnim i da će zaštiti ustavna prava građana Vojvodine, da će zaštiti ustavnost i zakonitost i da će insistirati na tome da zakoni koji se donose u ovoj Skupštini moraju biti u skladu sa Ustavom. Verujem da će se i Vlada AP Vojvodine oglasiti na ovu temu. Ovaj put moraćete sa njom da razgovarate, neće biti način da ignorišete kao što ste ignorisali kada ste pripremali rebalans budžeta, što se uostalom i vidi iz predloga gde građani Vojvodine zaista ne vide mesto, ni za sebe. ni za svoje potrebe, ni za svoje interese.
Kada govorimo o rebalansu budžeta, vidimo da gospodin Dinkić samo po svojoj proizvoljnoj računici smanjuje deficit u ovom budžetu. Prema njegovoj proceni deficit u budžetu bi do kraja godine bio 235,4 milijarde, dok zvaničan izveštaj Fiskalnog saveta govori o tome da bi deficit bio 216 milijardi, što naravno drastično menja situaciju zbog toga što prema svojoj računici gospodin Dinkić smanjuje deficit, a prema računici Fiskalnog saveta, gospodin Dinkić povećava deficit ovim rebalansom.
Međutim, ovo ne bi bio prvi put da gospodin Dinkić apsolutno ignoriše preporuke i mišljenje Fiskalnog saveta.
Mislim da svi koji su bili poslanici u prošlom sazivu se sećaju žive rasprave između gospodina Dinkića i Fiskalnog saveta, kada smo usvajali Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, gde je gospodin Dinkić članove Fiskalnog saveta nazvao neznalicama koje greše itd. tako da bi još jedna logična izmena u Zakonu o budžetskom sistemu trebala da bude zapravo ukidanje Fiskalnog saveta, ukoliko nećemo uvažavati njihovo mišljenje, ukoliko nećemo uvažavati njihove preporuke. zaista nema ni smisla, ni potrebe da te ljude na takav način ponižavamo i da, u krajnjem slučaju, građani Srbije finansiraju jednu instituciju, koja očigledno neće ničemu služiti.
Fiskalni savet u svojim preporukama, između ostalog, konstatuje da je deficit koji postoji u budžetu Republike Srbije, sistemski deficit i da se može smanjiti smanjenjem javne potrošnje. Mi to nemamo. Umesto toga imamo povećanje potrošnje, s obzirom na to da se ostvaruju uštede od 20 milijardi dinara, ali se potrošnja povećava za 25 milijardi dinara, tako da osim kozmetičkih promena i pridika gospodina Dinkića o moralu i kontroli trošenja javnih finansija, mi suštinsko rešenje za sve probleme u sva ova tri dana nismo dobili.
Hvala vam što ste mi dopustili da govorim preko vremena.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Sledeći govornik je narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dubravka Filipovski

Nova Srbija
Nova Srbija će glasati za rebalans budžeta zbog toga što je vrlo važno da održimo makroekonomsku stabilnost i, što je još važnije, da Srbija ne bi bankrotirala.
Mere koje su predložene nisu popularne, ali su bile neophodne iz dva razloga – zbog štednje i zbog finansijske discipline. To je potpuno jasno. Verujemo u iskrenost ove Vlade koja se suočila sa velikim brojem nasleđenih problema.
Građani Srbije vrlo dobro znaju da je novac u budžetu u prvih pet meseci neracionalno potrošen, a onda su rashodi veštački smanjeni u junu i julu, tako što država za vreme formiranja Vlade nije baš ništa plaćala. Naravno da je zbog toga novoformiranu Vladu sačekao ogroman račun, to je istina i ona je rečena građanima Srbije.
Vlada je takođe priznala da rebalansom se ne smanjuje deficit, ali će u budžetu za 2013. godinu predvideti smanjenje deficita sa 7% na 3,5%. Očigledno je, sastavljajući ovaj rebalans, Vlada bila pred dve dileme: ili da se ostvari ušteda, ili da se ugovorene obaveze prethodne Vlade ne plate. Trebalo je izaći pred građane Srbije, što je ova vlada to i učinila i zbog toga se posebno radujemo, i rekla da prethodna Vlada budžetom za 2012. godinu nije predvidela isplatu svih 12 naknada za nezaposlene već samo sedam. Naravno da zbog štednje i smanjenja deficita Vlada nije mogla a da ne isplati preostalih pet naknada.
Takođe se slažemo i da se poljoprivrednicima posle nezapamćene suše nije moglo a da se ne isplate subvencije i da se radnicima u železnici u rudarima u Resavici takođe nije moglo a da se ne isplate plate. Potpuno je jasno da bi to bilo neodgovorno prema građanima Srbije i da građani Srbije takvu vrstu žrtve nisu mogli da podnesu.
Smatram da treba prihvatiti realnost u kojoj se Srbija nalazi danas, da bi preispitivanje postojećih subvencija smanjilo standard građana, otežalo ionako tešku situaciju poljoprivrednika, penzionera, korisnika mesečnih naknada za nezaposlene.
U prethodnim diskusijama smo čuli, pre svega od opozicije, da subvencijama ne treba isplaćivati plate radnicima koji rade i da bi oni u tom slučaju mogli da sede kući i da ne dolaze na posao i da ne rade ništa. Naravno da je Vlada Republike Srbije svesna da se subvencijama ne isplaćuju plate ali da u ovom trenutku posrnule privrede i posrnule finansijske situacije ne može ništa da se uradi.
Nova Srbija očekuje da u narednom periodu predložena zakonska rešenja koja je ova vlada uputila parlamentu na usvajanje daju konkretne rezultate. Konkretno, Predlogom zakona o budžetskom sistemu uvešće se red u uvođenje taksi i naknada. Predsednici opština se žale zbog ukidanja taksi, ali, ja očekujem, kako je i rečeno ovde od strane pre svega ministra Dinkića, da će se uzeti u obzir konkretni predlozi opština i da će Vlada Republike Srbije posebno razmatrati njihove zahteve.
Zakonom o maksimalnim platama omogućiće se smanjenje zarada u agencijama i javnim preduzećima, što takođe smatramo da je bilo neophodno. Promene poreskih zakona doneće potrebno povećanje prihoda. Ovim setom zakona se uređuje i sistem budžetskih korisnika sa sopstvenim prihodima. Ovih 138 parafiskalnih nameta je ukinuto, 300 hiljada firmi neće plaćati firmarinu i sve su to pozitivni pomaci i predlozi za koje očekujemo da će u narednom periodu dati konkretne rezultate.
Tačno je da je rebalans sa 6,5% povećan na 6,7% i da to povećanje nije veliko, ali donete su ove bitne strukturne mere za trajno smanjenje deficita.
Često se danas u parlamentu od strane narodnih poslanika citira Fiskalni savet, koji kaže da su dva od tri stuba fiskalne konsolidacije postavljena – porezi i kontrola plata i penzija, ali i da je neophodan i treći – reforma javnih rashoda. Najavljeno je u toku sledeće godine šta ona tačno obuhvata. Kada su u pitanju subvencije – višak zaposlenih, penzijski sistem, davanje državnih garancija i kada možemo da očekujemo njene prve rezultate.
Takođe, u raspravi o rebalansu budžeta je rečeno da do kraja godine je potrebno preko dve milijarde evra za finansiranje deficita javnog duga, a da je za sledeću godinu potrebno četiri milijarde.
Javnosti je jasno da će se deo tog deficita finansirati iz ruskog kredita, ali smatram da predstavnici Vlade treba u parlamentu jasno da kažu kako će se finansirati preostali deficit, da li će biti sklopljen aranžman sa MMF. Mislim da su uz raspravu o rebalansu budžeta te dve informacije vrlo važne. O tome se van ovog parlamenta od strane predstavnika Vlade govorilo, ali smatram da vrlo jasno treba da se kaže i ovde danas u parlamentu.
Dakle, najveće kritike predloženom rebalansu budžeta su zbog povećanja rashoda i te kritike prihvata i resorno ministarstvo i Vlada u celini, međutim iz Predloga rebalansa se vidi da je to povećanje privremeno i da su donete važne strukturne reforme koje su danas pred nama i koje će uticati na njihovo smanjivanje.
Dakle, poslanička grupa Nove Srbije će glasati za predloženi rebalans, ali u predlogu budžeta za 2013. godinu očekujemo kompletnu fiskalnu konsolidaciju zbog toga što će budžet za 2013. godinu i njegov predlog biti apsolutna i jedina odgovornost ove Vlade. Smatramo da će on biti jedan veliki test za ovu Vladu, pred kojom je i izazov kojem će ona na pravi način odoleti. Hvala.