Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuo bih se ukratko na ove predložene izmene Zakona o budžetu i o budžetskom sistemu. U poslednje vreme u javnosti dosta toga čujemo o deficitu u nominalnom iznosu i on je vrlo zgodan za demagoške rasprave i polemike ako se gleda sam za sebe, ali po meni on je više odraz ukupnog ekonomskog stanja, kao i instrument ekonomske politike koja može da koristi i budžet i budžetski deficit da bi, recimo, pospešila rast, što je u Srbiji preko potrebno.
Kao što je svima dobro poznato, a najviše građanima Srbije, mi se danas sve više suočavamo sa, ne samo recesijom, nego depresijom. Ovde ne samo da smo čuli obrazloženja o budžetu i budžetskom sistemu, nego i neke nacrte buduće ekonomske politike, koju ćemo u mandatu ove vlade biti u mogućnosti da analiziramo. Kada analiziramo budžet i budžetski sistem, takođe možemo zaključiti kakav je odnos centralne vlasti prema nižim nivoima vlasti, kao i analizirati ukupnu organizaciju društvenog sistema.
Ovde smo čuli u više navrata da je poljoprivreda prepoznata kao velika šansa. To mi je drago, naročito za nas koji dolazimo iz Vojvodine. Drago nam je i da su povećani izdaci za poljoprivredu, s obzirom na sušu i na sve ostalo, ali zabrinjavajuće je da je jedna od prvih mera Vlade, koja je doneta u ovom mandatu, upravo bila zabrana izvoza određenih poljoprivrednih proizvoda koji su iz nekog meni nepoznatog razloga proglašeni za strateške, što u cilju možda ima to da ti poljoprivredni proizvodi budu jeftiniji. Naravno, desiće se sledeće, da će preko leđa poljoprivrednika, konkretno najviše u Vojvodini gde se te kulture i uzgajaju, doći do toga da će cene pasti i da će otkupljivači jedini napraviti profit, jer će te iste proizvode izvesti kada se zabrana ukloni. S jedne strane imamo neke pozitivne naznake da će poljoprivreda konačno biti nešto što će se razvijati, a sa druge strane konkretno od Ministarstva trgovine imamo predlog koji je upravo suprotan onome što se ovde želi postići aktuelnim predlogom budžeta.
Takođe, drago nam je da su ovde podržani projekti kao što su "Bor" i "Zastava", koji su izuzetno pozitivni, ali u Vojvodini ne vidimo velike razvojne projekte poput ovih. Konkretno, dolazim iz lokalne samouprave čija bi ekonomija mogla da se uporedi sa ekonomijom, recimo, Černobila, pošto tamo više ništa nije u funkciji. Nekad smo imali fabriku šećera, fabriku ventila, "Mitros" koja je bila jedna od većih klanica i PIK "Sirmijum", to su sve bili veliki izvoznici i proizvođači, a danas to više ništa ne funkcioniše. Razlozi propasti tih velikih privrednih sistema su više, po meni, vezani za neke devedesete godine, kada je sprovedena prava privatizacija, kada je uništena supstanca tih preduzeća. Danas vi u lokalnim samoupravama imate ljude koji sede i jedino što mogu da učine po pitanju rešavanja tih problema je da obijaju pragove po Beogradu i da mole ministre za neku pomoć. Da li se ta imovina danas može staviti u neku funkciju privrednog razvoja, to je veliko pitanje, ali nešto sa čim će i ova i mnoge druge vlade morati da se pozabave.
Mi smo danas daleko od mogućnosti da kao neke druge zemlje imamo velike prehrambene konglomerate, po uzoru na, recimo, "Nestle" ili "Podravku" koja je tu u komšiluku, koji su ne samo veliki izvoznici i preduzeća koja zapošljavaju veliki broj ljudi, nego su građani takođe u mogućnosti da na nekim berzama kupe akcije i ulože svoju štednju. Takva mogućnost kod nas ne postoji, zato što naša berza ne funkcioniše.
Danas slušamo da su svi postali veliki eksperti za bankarski sistem. Problemi u bankarskom sektoru su mnogostruki, ali su vezani za ono što se dešava u realnom sektoru. Vi danas imate banke koje imaju ogromnu toksičnu aktivu u svojim bilansima, koju u drugim zemljama su vlade uspešno izvadile u posebne entitete i odblokirale privredu koja kod nas ne samo da nije u stanju, nego je potkapitalizovana, da tako kažem.
Već sam spominjao da, takođe, imamo i regresivan poreski sistem, koji najveće stope poreza nameće upravo onima koji najmanje imaju, jer u Srbiji što više zarađujete manja je stopa poreza, a što manje zarađujete ona je veća, tako da ne vidim kako može da se sistem javnih finansija dovede u red, kada neko ko zarađuje 10.000 dinara plaća više procentualno od onoga ko zarađuje više desetina hiljada eura.
Mi smo predložili u nekoliko navrata da se, recimo, ugledamo na iskustva nekih drugih zemalja, tako da bi se građanima omogućilo da kamate koje plaćaju po osnovu kredita budu odbitna stavka za plaćanje poreza na dohodak građana i nekih drugih poreza, kao što je mogućnost u drugim zemljama.
Takođe, imate temu koja se odnosi na poreze i doprinose. Izuzetno nepovoljan režim obračuna poreza i doprinosa u odnosu na zarade dovodi do toga da velika većina ljudi u ovoj zemlji je upravo prijavljena na minimalna primanja. Više poslanika, a mislim da je i stručna javnost pokušavala da utiče na prošlu i ovu vladu da se porezi i doprinosi smanje, jer bi se time proširila osnovica, te samim tim i povećali prihodi, ali do toga nije došlo.
Sve su to neke od tema koje su u ukupnoj analizi ekonomske situacije, po meni, moguće kako bi se samim tim i sistem javnih finansija doveo u red, ali ono što je nama naročito sporno, to je sistem subvencija koji nije regulisan posebnim zakonom. Subvencije bi morale da se dele na osnovu nekakvih kriterijuma, odnosno da postoji tačna i jasna analiza kome, zašto i kako se dele subvencije. Po regionalnom karakteru, po tipu toga da ministarstvo zna da li ulaže u određene industrije, s kojim ciljem, razlogom itd. Za sada se to radi dosta proizvoljno i arbitrarno i vidim da se u ovom predlogu budžeta čak iznosi subvencija i povećavaju.
Takođe, ono što je sporno za nas u ovom predlogu je kontinuirano subvencionisanje "Srbijagasa", iz razloga ne zato što je problem u JP "Srbijagas", nego zato što mi plaćamo veću cenu gasa koju plaćaju neke druge zemlje koje nemaju takve aranžmane, o kojima su pričani hvalospevi. Svedoci smo i toga da smo poklonili bukvalno NIS, da južnog toga nema, a da plaćamo gas po toni više nego, recimo, Nemačka ili Italija, koje nisu svoje naftne industrije poklonile Rusima. Mislim da milijarda evra ili više, godišnje koliko se izdvaja za subvencionisanje takođe velikih neplatiša, jer nije da građani ne plaćaju gas, nego ne plaćaju veliki posrnuli giganti koji se i dan danas subvencionišu, i ovo je jedan od načina kako se oni subvencionišu, tako da je to sistemski problem koji bi morao da se reši, inače će konstantno biti rupa u budžetu.
Generalno gasifikacija Srbije nije nešto što je otkriveno skoro. Još pedesetih i šezdesetih godina su ljudi imali dilemu da li da krenu intenzivniju gasifikaciju ili više da razvijaju domaći energetski sektor. Ali, sa uvozom gaza toliko platno-bilansno se negativno zadužujemo u odnosu na Rusku Federaciju, tada Sovjetski savez, da ne postoji ni jedna vrsta robe ili usluga koju mi možemo izvesti, a koja bi dovela do toga da smanjimo trgovinski deficit. I ako se to nastavi ovim tempom kojim se sada dešava, imaćemo jedino izvesno to, da ćemo biti u dužničkom ropstvu prema Ruskoj Federaciji, što je možda nekima i u cilju, konkretno onima koji su bili zagovornici tog gasnog aranžmana.
Poslednje veliko pitanje, ali koje je za nas definitivno najvažnije je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, a koji se odnosi na transferna sredstva prema AP Vojvodini. Za nas je prvo i pre svega ovakav predlog neustavan, zato što nije u skladu sa članom 184. Ustava Republike Srbije, koji kaže – da budžet AP Vojvodine mora iznositi najmanje 7% republičkog budžeta. Ovakvim predlogom da se samo poreski prihodi uzimaju u obzir, osnovica je smanjena i ona iznosi nekih 700 milijardi, umesto hiljadu i 18 milijardi koliko je ukupan budžet. Ne vidim ni jedan član u Ustavu koji kaže da se 7% odnosi na poreske prihode, odnosno na poreske rashode nego se odnosi na ukupan budžet.
Mi u Vojvodini svaki put, i ne samo mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, nego i iz drugih stranaka, kad god se govori o budžetu, o rebalansu budžeta, ispada da moramo da prosimo, da molimo, kao da igramo neku partiju pokera, pa sada se varamo, da li u to ulaze i transferna sredstva, da li ulaze sredstva za kapitalni investicije, šta sve ulazi u tih 7%. Po nama to nije način na koji bi trebali da se odnosimo prema nečemu što je jasno definisano u Ustavu Republike Srbije.
U smislu toga, stav naše poslaničke grupe je takav, da dokle god se ne donese zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodina, što je takođe precizirano u Ustavu, mi nećemo glasati ni za ovaj rebalans budžeta, ni za naredne budžete, ma koja Vlada ih bude predlagala. Ne pada nam na pamet više da molimo bilo koga da nam proizvoljno i slobodno tumači ono što je jasno definisano u Ustavu i da mi sada više poštujemo taj Ustav, s obzirom da on na teritoriji AP Vojvodina na kraju, krajeva nije ni dobio većinu.
Za ovaj predlog ne možemo glasati, bez obzira na to što neki elementi ovog zakona i Predloga zakona su pozitivno. Konkretno, u smislu izdvajanja za poljoprivredu itd. Mislimo da u celini za nas, bar za poslanike koji dolaze iz Vojvodine nije nešto što bi trebali da prihvatimo. Zahvaljujem.