Reč ima narodna poslanica Jadranka Joksimović, povreda Poslovnika.

Hvala.
Dakle, povredu Poslovnika reklamiram s obzirom da se ovde radi o konsekventnoj povredi Poslovnika u izlaganju prethodnog narodnog poslanika. To ne bi bio veliki problem da se ne radi o činjenici da na ovaj način mi obmanjujemo građane Srbije o čemu se ovde radi. Ni jednom rečju u predloženim zakonima se ne govori, odnosno međudržavnim ugovorima ili memorandumom, dakle da ne definišemo u kom sve kontekstu govorimo o ovim sporazumima, o PFP, ni o zajedničkoj evropskoj bezbednosnoj spoljnoj politici, ni o NATO.
Dakle, ni na koji način predloženi zakoni za potvrđivanje u ovom parlamentu ne tangiraju interese Srbije ili povređuju interese Srbije kao vojno neutralne zemlje, onako kako je definisana Rezolucijom ovog parlamenta. Vi ste svojom diskusijom, odnosno narodni poslanik, da se ne bih lično obraćala, zapravo doveli u situaciju, ne mislim iz zle namere, ali prosto osećam odgovornost da to kažem, javnost ste obmanuli da mi ovde govorimo o NATO operacijama. Ne, ovde se radi o misijama u UN. O sporazumu koji je pri tom definisan tako da u svakom trenutku sporazum može, ukoliko jedna strana oceni da nema više potrebe za učešće u mirovnim misijama, da povuče.
Razumem opsesiju DSS NATO i uopšte nemam problem sa tim, delimično imam i nekih sličnih stavova, ali prosto ako smo na jednoj temi dnevnog reda, onda vas molim da ne obmanjujemo građane koje ovo prate, ako još uvek prate. Hvala.

Hvala.
Mislim da niste imali da reklamirate Poslovnik, pogotovo što sam ja upozorio narodnog poslanika da je odstupio od teme, a on je i sam priznao da je to tako i prestao je sa diskusijom. Prema tome, mislim da, po meni, nema povrede Poslovnika.
Jovan Palalić, replika? Nemate pravo na repliku. Bila je povreda Poslovnika. Molim vas, odgovorio sam. Nemate pravo na repliku.
Poslovnik?

Izvinjavam se, ali koleginica je uvredila našu poslaničku grupu izjavom da je naša poslanička grupa opsednuta NATO paktom. Nismo opsednuti NATO paktom. Smatramo da je NATO pakt neprijatelj države Srbije. Uložićemo sav svoj napor, kao poslanička grupa i kao stranka, da Srbija nikada ne bude član NATO pakta. Ni jednog trenutka nismo rekli da se ovde govorilo ili da se narušavalo od strane Vlade Republike Srbije vojna neutralnost. Čak je naš ovlašćeni predstavnik pohvalio izjavu ministra Vučića da će Srbija ostati vojno neutralna.
Moja diskusija je išla u pravcu da se oni nedostaci koji su ugrožavali vojnu neutralnost, između ostalog i misije, koje se odnose na misije EU, ali i drugi segmenti te politike, otklone kako bi se vojna neutralnost koja jeste, očigledno, opredeljenje Vlade, koju mi pozdravljamo, učvrstila. To je bio smisao moje diskusije. Verujem da je to građane sasvim sigurno interesovalo. Građane interesuje, u krajnjoj liniji, taj segment politike Vlade Republike Srbije.
Rekli smo šta mislimo o misijama UN. Te misije podržavamo. Smatramo da možemo da raspravljamo o njihovoj strukturi i obimu i da se protivimo misijama EU. Ni na jedan način nismo ovde osporavali stav, niti smo dovodili u sumnju stav koji je izneo gospodin Vučić, da je stav Vlade vojna neutralnost. Želimo da vojnu neutralnost ojačamo. Borićemo se na sve moguće načine protiv svake vlade koja želi otvoreno ili javno da dovede Srbiju u NATO pakt. Hvala.

Mislim da nema povrede Poslovnika. Pogrešno ste protumačili reči narodne poslanice Joksimović. Sigurno nema, ako ste pažljivo slušali, potpredsednik Vlade, ministar odbrane, koji se u mnogim stvarima u pogledu NATO s vama složio i dao u tom smislu detaljno obrazloženje. Pretpostavljam da ste prečuli njezine reči. Smatram da nema povrede Poslovnika.
Reč ima potpredsednik Aleksandar Vučić.

Samo ću kratko da odgovorim na pitanje koje je postavio gospodin Palalić.
Radimo na nedostajućim i na nekoliko važnim strateških dokumenata u Ministarstvu odbrane i očekujem da u narednim mesecima sa tim dokumentima izađemo i pred Vladu Republike Srbije, a sa nekim od njih i pred Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Što se tiče političkog pitanja i prava učešća, odnosno da dobijemo mogućnost da postanemo posmatrači pri misijama ODKB, što smo pri NATO, mislim da je dobro da mi razgovaramo sa svima, da širimo svoje vidike, svoja znanja i to je pitanje za parlament, a ne za Vladu Republike Srbije. Što se naše poslaničke grupe tiče uveren sam da ona neće imati ništa protiv da se sarađuje sa svima i nikada takvu vrstu problema nismo pravili.
Što se tiče onoga gde iskazujete neku vrstu straha, možda sam to pogrešnim imenom nazvao, oko narušavanja vojne neutralnosti. Da, želimo i nije sporno da sarađujemo sa mnogim zemljama koje su NATO, ali sarađujemo i sa mnogim zemljama koje nisu u NATO. Imamo program Partnerstva za mir.
Sad se postavlja pitanje – šta je ono i kako održati tu vrstu balansa da uzmete za zemlju najviše što možete na svakoj strani, a da ne odstupite od onoga što je proklamovala Narodna skupština i Ustav Republike Srbije? Možda to ponekad neće biti lako, ali želim da vas uverim da i kada sarađujemo sa onim što je neretko kritikovano u Srbiji i nacionalna garda Ohaja i kad sarađujemo sa Rusima, gde nas kritikuje druga strana, to radimo u interesu Srbije zato što ne možemo da budemo ovde ni američki predstavnici, ni ruski predstavnici, već predstavnici srpskog naroda i svih ostalih građana Srbije. Takvu ćemo politiku da vodimo.
Želim da vam ukažem na jednu činjenicu da će za nekoliko dana u Beograd doći Boris Brizlov. Ne moram da vam govorim koliki je njegov značaj danas za sistem sigurnosti i bezbednosti Ruske Federacije. Mi ćemo u okviru Ministarstva odbrane sa njima potpisati jedan sporazum.
Do skoro smo imali saradnju sa Ruskom Federacijom na nultom nivou. To je ono što se sada promenilo. Ali, mi ne želimo da uništavamo i ne želimo da urušavamo saradnju ni sa SAD, ni sa bilo kim drugim. Naprotiv, želimo da je nastavimo, jer je to u interesu našeg naroda i naše zemlje.
Što se tiče onoga što nam se dešavalo i 1999. godine, mislim da ne moram da objašnjavam da delim stavove građana Srbije. Hvala vam i izvinite što sam vam ovoliko vremena oduzeo.

Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun. Odustajete? Hvala.
Narodni poslanik Donka Banović ima reč. Izvolite.

Ja sam sada malo zabrinuta, gospodine Arsenoviću. Vi ste mom kolegi, Jovanu Palaliću, rekli da je on otišao u širinu, pa se ja plašim da vi to i meni kažete, odnosno ne kažete. Neće on to, ja sam dama. Jel tako?
Ono što mi poslanici vrlo često iskoristimo u ovom domu je to da kada dobijemo neki predlog zakona, nekad ne možemo da se držimo striktno baš tog predloga zakona. Na primer, moja je namera da malo šire govorim o readmisiji uopšte, a povod mi je ovaj sporazum koji je Republika Srbija potpisala sa Republikom Moldavijom o readmisiji lica koja nezakonito borave na teritoriji Republike Srbije. Jeste da je to povod, ali ja neću strogo govoriti o ovome. Narodnom poslaniku to otvori prostor, na neki način, da govori o nekim problemima za koje inače ne može da dobije tek tako lako priliku da govori.
Osvrćem se na ovaj sporazum koji imamo potpisan sa Moldavijom, mislim da je to 16. ili 17. bilateralni sporazum koji je Srbija potpisala na ovu temu. Nisam uspela da pronađem neku statistiku, mada je to jako i teško, s obzirom na trenutno stanje, ali, verovatno postoji neka prethodna statistika o tome koliko je lica nezakonito boravilo na teritoriji Republike Srbije a da su poreklom iz Moldavije i obrnuto. Pretpostavljam da precizna statistika ne postoji, ali, sigurno da postoje neke procene. Inače, ovo je tipski sporazum koji na neki način reguliše i saradnju naše dve policije.
Srbija je 2007. godine potpisala jedan jedinstveni sporazum o readmisiji sa EU kao celinom, a kasnije se taj sporazum razložio na nekih 16, 17 ili 18 bilateralnih sporazuma o readmisiji lica ili građana Srbije koji su nezakonito ili izgubili pravo da borave u tim državama pa onda postanu predmet readmisije odnosno povratka u zemlju porekla, u ovom slučaju u Srbiju.
Prema proceni Komesarijata za izbeglice, u Srbiju se do sada vratilo oko 40 njenih građana, koji su ostali bez prava da i dalje borave u zemljama EU. Među ovim licima je najviše onih ljudi koji su 90-ih godina i kasnije, zbog nekih najviše ekonomskih razloga, ratnih zbivanja, napuštali prostor Srbije i odlazili uglavnom u zemlje zapadne Evrope. Dakle, to su bila lica koja su imala duži boravak, sve čekajući eventualno odobrenje da mogu da borave zakonito i ne dobivši to, oni su vraćeni u Srbiju. Tu je bilo i ima pripadnika svih naroda i etničkih grupa, i Srba i Crnogoraca i Makedonaca, a najviše Roma.
Na primer, ono što piše u jednom izveštaju na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova, gde se donekle i objašnjavaju ti sporazumi o readmisiji ili se opisuju, kaže da su odredbama zaključenih sporazuma i protokola obuhvaćeni su i inkorporirani najviši standardi EU iz oblasti zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda građana, kao i regule drugih međunarodnih konvencija, posvećenih zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovo je daleko od istine. Dakle, papir trpi sve.
Ono na šta se danas ovaj proces sveo, koji od milja zovu readmisija, tako nećemo znati šta je, jeste u stvari prisilna deportacija ili organizovana deportacija uglavnom iz zemalja EU, koji se na taj način rešavaju, sve nazivajući to readmisijom i govoreći drugima kako se tu poštuju ljudska prava, svelo se na najobičniju deportaciju.
Na Aerodromu "Nikola Tesla" postoji Kancelarija za prijem ljudi iz readmisije i tu imate bezbroj ličnih strašnih priča čitavih porodica, na koji način su oni presretani na ulici i trpani u avione. Tu su se prekidale i školske godine dece. Govorim o onim ljudima koji su boravili više godina, na primer, u Nemačkoj, da su ih prosto pokupili sa ulice i stanova i potrpali u avione. Da ne pričam o tome da je toj državi u kojoj su oni živeli nije palo na pamet da, recimo, ljudima koje readmisijom vraća u matičnu zemlju, da im na neki način materijalno pomognu, barem dok se snađu u prvo vreme.
Naravno, to je obaveza Republike Srbije, da što bolje izvrši tu reintegraciju. Mi, inače, imamo sve te papire na svom mestu, imamo donešenu strategiju, postoje akcioni planovi i čak postoje i lokalni akcioni planovi. Međutim, bojim se da smo svi tu zajedno kao država veoma zakazali, zato što su ljudi koji su vraćeni kroz ove procese readmisije daleko od toga da su se reintegrisali u srpsko društvo.
Kada već govorim o ovoj prisilnoj deportaciji, ovde bih samo spomenula da smo mi zbog ovih i ovakvih pojava, i bojim se da će ih u evropskim zemljama biti sve više, zato smo mi bili veoma skeptični i govorili vam, mislim da je to bio prvi zakon koji je predložen ovde, bile su izmene Zakona o vanparničnom postupku, gde je predviđeno, vi ste taj zakon tako usvojili, bez obzira što smo mi upozoravali da to može da bude jako opasno, da neko može da bude upisan u matičnu knjigu rođenih ukoliko obezbedi dva svedoka koji će potvrditi da je on rođen, na primer, u Leskovcu.
Naravno, mi smo godinama ovde pričali o tome da treba pomoći ljudima koje nazivamo pravno nevidljivim licima. Neke su procene da ih trenutno u Srbiji živi oko 7.000. To su ljudi bez ikakvih prava zbog toga što nisu mogli da obezbede nikakve papire. Znači, počevši od toga da se ne upišu u matičnu knjigu rođenih, pa dalje slede svi ostali problemi, i škola, i državljanstvo, i pravo glasa itd. Međutim, ovo što ste vi usvojili neki dan je jako opasno u svetlu svega onoga što se trenutno dešava u Evropi.
Dakle, postoji opravdana bojazan da će ljudi koje Francuska, na primer, oni su to nedavno uradili, negde je to Sarkozi pred predsedničke napravio, da su čitavu jednu grupu ljudi deportovali, ovog puta nisu u Srbiju, zato što su im znali zemlju porekla, koja je čak i članica EU, ali prosto postoji takva opasnost i onaj zakon nije dobar.
Kada je reč o ovim sporazumima o "stand by" aranžmanu sa UN itd, o tome apsolutno ne želim da pričam detaljno, mislim da su to gospodin Miloš Jovanović i gospodin Palalić jako dobro, detaljno i stručno objasnili. Ja ću to pojednostaviti narodskim rečnikom.
Vi ste nasledili, o tome je bilo reči danas, nasledili ste mnogo sporazuma, mnogo ugovora. Vi ste nasledili čitavu jednu mrežu koja je Srbiju uplela u razna tela. Srbija je dolaskom ove vlade, nadam se da tako neće biti, vi obećavate, apsolutno skrenula ka tome da samo što nije postala članica NATO pakta. Nadamo se da ćete vi te tokove, koje je prethodna Vlada započela, sprečiti. Hvala.

Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, evo ja ću se, zbog vremena u kome se nalazimo i zbog obaveza koje nas čekaju u narednom danu, vrlo kratko osvrnuti na Sporazum o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžira, upravo sa onog aspekta koji je gospodin ministar pomenuo da se radi o veoma bitnoj saradnji u Alžiru, kao najvećoj afričkoj zemlji. Zemlji bukvalno koja se nalazi u našem regionu, zemlji koja je 3.000 godina bila u ropstvu i 130 godina pod kolonijalnim ropstvom. Jedna od zadnjih severnoafričkih zemalja koja je izašla iz kolonijalnog ropstva tadašnje Francuske Republike.
Situacija je uređenja odnosa, pogotovo u oblasti vojne saradnje i oblasti vojne industrije u periodu bivše Jugoslavije i okvirima vojne industrije Srbije. Moramo primetiti, gospodine ministre, da je od 2003. godine, počev od tadašnjeg ministra, pa delimično i kasnije, nastavljena politika, naročito ovih pet godina projekat neutralizacije odbrambenih snaga Vojske Srbije i vojne industrije.
Bez obzira što je vojna industrija uspela da preživi ovakav tzv. zločinački poduhvat, uveren sam da SNS i vi kao njen predstavnik, neće biti na ovom putu. Projekat mirovnih operacija je sasvim ono što nas kao zemlju i sa čime treba da se ponosimo i učešćem i taj kontinuitet Vlade zaista je pozitivna stvar, ali ono što
se odnosi na saradnju Srbije, ranije u okviru bivše Jugoslavije, SFRJ i sadašnje situacije ne možemo se mnogo pohvaliti. To je saradnja uglavnom u obučavanju određenih kadrova odbrambenih snaga Republike Alžira, a uz saradnju određenom delu vojne industrije.
Moram da vam napomenem jednu situaciju, da postavim pitanje ujedno vama, ujedno javnom tužiocu i Tužilaštvu za organizovani kriminal, svesno uništavanje vojno-građevinske operative dve vrhunske jedinice ovde u Beogradu, Beli Potok i Kraljevu i to za vreme ministrovanja zadnjeg ministra odbrane i njihovo praktično inventarisanje sa prve kategorije sredstava sa kojima smo mogli da se ponosimo nasleđeni od bivše JNA. Vojska Srbije ih je nasledila i sa tim delima i tim kapacitetima ljudstva koji su bili u tim jedinicama, zaista možemo da se ponosimo i imamo sve pokazatelje da i dan danas smo prisutni, s obzirom na te pokazatelje na teritoriji severne Afrike i Bliskog istoka i uništavanje ovih kapaciteta u smislu rashodovanja, postavljanja do nulte tačke iz građevinskih jedinica Belog Potoka i Kraljeva. Molim vas, situacija koju treba da proveri Javno tužilaštvo i vi kao ministar odbrane i vaši saradnici, da su te mašine, inače iz prve kategorije rashodovane. Kasnije, razno-raznim prijateljima, kumovima određenih ministara učestvovale u realizaciji poslova u Kolubari, nedaleko zatim u realizaciji poslova na aerodromu Lađevci, a sa svim tim mašinama i kapacitetima i ljudstvom koji je u najboljim godinama i sa najboljim iskustvom prenzionisan i proglašen kao tehnološki višak, a može se podičiti i u Alžiru, sa mostovima, skloništima i komandnim bazama, pomorskim lukama, aerodromima i svima onima što je Vojska Srbije nasledila od bivše JNA i ugroženosti kapaciteta i dela situacije kad danima slušamo.
Žao mi je što nema predstavnika DS, barem ne u tom stručnom smislu, a pogotovo bivšeg ministra Šutanovca, da nam i on odgovori na ova pitanja. Molim vas, radi se zaista o jednom neverovatnom projektu, uništavanja odbrambene industrije, uništavanja Vojske Srbije, uništavanja njenih kapaciteta. Nadam se da ne treba više da raspravljamo o toj situaciji i da će SNS i vladajuća koalicija jednog trenutka ugroziti pravnost i odredbe našeg ustava i svega onoga što je dovedeno ovde, ali vas molim, a i pismeno ću vam, zbog nedostatka vremena dostaviti podatke, da Ministarstvo odbrane raspravi i uvidi situaciju koja je svesno dovela do narušavanja ugleda Vojske Srbije, pogotovo starešina i pripadnika Vojske Srbije.
Ono što sam ja često potezao u ovom parlamentu i dobijao odgovore, možete naći u Ministarstvu odbrane da je situacija u Srbiji – uništena ekonomija, krivci za to se sasvim odlično znaju, situacija je da nemamo odbrambene snage, kvalitetne odbrambene snage, ko je za to odgovoran i sve zloupotrebe i radnje, i građevinska mehanizacija, rodbine ministara i direktno ministara i u Kolubari i učešće u aerodromi Lađevci, njegovoj izgradnji i situacije da je od najkvalitetnije mehanizacije došlo do rashodovanja. Te tragove zaista i javno tužilaštvo i tužilaštvo za organizovani kriminal treba da prate i nadam se da ćete ući u sve to. Zahvaljujem.