Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, Socijalistička partija Srbije. izvolite.
Samo se prijavite, jer vas ovde nemam registrovanog.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Vučiću, poštovani narodni poslanici, imajući u vidu da su se moje kolege veoma jasno i precizno odredile prema Predlogu zakona o rebalansu budžeta, iskoristiću ovu priliku da govorim samo o jednom segmentu, samo o jednom delu budžeta i to u delu koji se odnosi na pravosuđe, odnosno, konkretno, na sudove.
Imajući u vidu da u budžetu postoji stavka, odnosno pozicija koja u svakom slučaju treba da zadovolji potrebe sudova i rada sudova, meni se čini da ta pozicija nije dovoljna da se te potrebe na adekvatan način zadovolje.
O čemu se radi? Mi smo u godini kada se vrši konsolidacija u pravosuđu, kada se…
(Predsedavajući: Izvinjavam se. Samo momenat. Vi imate na raspolaganju još minut i 30 sekundi. Tolerisaću vam pola minuta da biste završili misao, ali ne mogu više. Molim vas da to imate u vidu. Izvolite.)
Tolerišite malo, nije problem. Potrudiću se da budem veoma kratak i sažet.
Imajući u vidu da smo, upravo onako kako sam rekao, u fazi otklanjanja posledica reforme pravosuđa, čija je ocena nesumnjivo negativna, a posledice se osećaju, to je evidentno da se u tom pravcu budžetsko opterećenje može povećati. Zašto? Zbog toga što je odlukom Ustavnog suda Srbije vraćeno na sudijske funkcije preko 300 sudija. To automatski uzrokuje posledicu povećanja i to značajnog povećanja novčanih sredstava koje je potrebno obezbediti za isplatu zaradu tih sudija, a samim tim, i stručnih saradnika, imajući u vidu da svaki sudija mora imati stručnog saradnika.
Osim toga, opterećenje rada sudova a vezano za budžet, vezuje se i za obezbeđenje tehničkih uslova da se te sudije vrate u svoje sudnice.
(Predsedavajući: Molim vas, vreme vam je isteklo, vašoj poslaničkoj grupi.)
Evo završavam u jednoj rečenici. Na kraju, krajeva ono što podrazumeva osnovnu potrebu suda je da se sprovedu edukacije na najadekvatniji način imajući u vidu da za to sudije nisu imale do sada prilike, a naročito edukacije po međunarodnim programima i evropskim standardima. Zahvaljujem se.

Snežana Bogosavljević imam registrovano. Po kom osnovu? Greška je izgleda.
Reč ima narodni poslanik Siniša Lazić, izvolite.

Zahvaljujem se. Osvrnuću se vezano samo za Fond za kapitalna ulaganja, vezano za način na koji je predviđeno finansiranje Fonda za kapitalna ulaganja. Znači u ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu predviđeno je da Republika Srbija izda garancije za zaduživanje Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodina u iznosu od četiri milijarde dinara. Fond za kapitala ulaganja AP Vojvodine, kao indirektni korisnik budžeta, nema zakonske mogućnosti da se zaduži kod poslovnih banaka na opisani način. Takođe, u okviru razdela Ministarstva finansija i privrede predviđena su sredstva u okviru transakcije opšteg karaktera između različitih nivoa vlasti u iznosu od tri milijarde i 800 miliona dinara za kapitalne izdatke.
Imajući u vidu da je pokrajinskom skupštinskom odlukom u budžetu AP Vojvodina za 2012. godinu planirano za kapitalna ulaganja preko Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine devet milijardi i 800 miliona dinara, a da je zaključno sa današnjim danom transferisano svega tri milijarde i 800 miliona. Od Republike Srbije se očekuje još šest milijardi do kraja ove budžetske godine.
Sredstva koja treba da se prenesu, naravno su definisana Ustavom i dobro bi bilo da smo pre ovoga donosili zakon o finansiranju AP Vojvodine i tada ne bi imali ovakvu vrstu rasprave.
Da se osvrnem i na ovaj deo oko finansiranja APV i Fonda za kapitalna ulaganja, u periodu od 2007. do 2012. godine Fond za kapitala ulaganja je uskraćen negde za 40 milijardi dinara. U ovom momentu dug Fonda za kapitalna ulaganja građevinskoj operativi u Vojvodini je negde na nivou milijardu i 800 miliona dinara. Ovo što je gospođa Kalanović pričala vezano oko NIP jeste preneto je devet milijardi i 800 u vreme kada ona nije bila ministar NIP, nego je bio neko drugi ministar NIP. U vreme kada je ona bila ministar NIP odobreno je 1,8% budžeta za celu teritoriju APV. Od tih 1,8% je odobreno 85 miliona za finansiranje izgradnje puta između Bačko Monoštora i Kupusine, partnerstvo sa lokalnom samoupravom.
Lokalna samouprava je 50% svojih sredstava realizovala, a 50% sredstava koja su sredstva NIP do dana današnjeg nisu prebačena. Ovih dana je godinu dana od toga. Znači to je bila reakcija i to je istina. Nadam se da ćemo uspeti da do kraja završimo ovu realizaciju projekta, jer to omogućava da Apatin izađe na mađarsku granicu jednim mnogo kraćim putem. To je kroz rezervat gornjeg Podunavlja. Vrlo je interesantna lokacija i mislim da je to u interesu svih nas.
Tako da u pravcu toga vas molim da zaista ispoštujete to što ste pre godinu dana obećali, da to završite i da na takav način pomognete lokalnoj samoupravi i ta sredstva od 1,8% neće biti sredstva koja će ugroziti budžet Republike Srbije, i siguran sam da ćemo višestruke koristi imati od toga. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović.

Samo jedno pitanje. Koliko je minuta ostalo mojoj poslaničkoj grupi?

Vaša poslanička grupa ima još 17 minuta na raspolaganju.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministri, poštovane kolege poslanici, koleginice poslanice, na dnevnom redu je rebalans budžeta, najvažniji zakon koji se donosi ovde u Skupštini i red bi bio da se osvrnemo na analizu zašto se došlo do rebalansa budžeta i šta je ono što je po mom mišljenju nešto za šta ne bi trebalo glasati.
Aktuelni ministar finansija Mlađan Dinkić, meni je žao što on sada nije tu, jer sam imao nekoliko pitanja da mu postavim, je saopštio građanima da Srbiji preti bankrot i da će mere koje je predložila Vlada Republike Srbije i rebalans budžeta omogućiti praktično preživljavanje. Krivac je DS. Znači direktan krivac za ovakav položaj građana Srbije je DS i ona sada nije u vlasti.
Kako se došlo do deficita u budžetu. Sada ću samo da vam pročitam šta je rekao Fiskalni savet, a ministar je juče rekao da Fiskalni savet nije u pravu. Kada je trebalo da se donese Zakon o finansiranju lokalnih samouprava Fiskalni savet kaže – ocenjujemo da bi predloženi model fiskalne decentralizacije rezultovao povećanje deficita od 1,1% BDP na godišnjem nivou, odnosno blizu 40 milijardi dinara u 2012. godini. Predlog tog zakona nije podnela DS.
Šta kaže Fiskalni savet o Predlogu izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu? Primena predloga da prihodi o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u budućnosti pripadaju isključivo lokalnim samoupravama imala bi za posledicu gubitak prihoda u budžetu Republike Srbije od oko 1,1 milijardu dinara i gubitak budžeta AP Vojvodine od oko 1,4 milijarde dinara.
Šta kaže MMF o rebalansu budžeta? Možda i on ne razume našu situaciju, kao ni Fiskalni savet. MMF smatra da sam rebalans budžeta za ovu godinu, koji planira Srbija, nije dovoljan za fiskalnu konsolidaciju, kao i da je potrebno dodatno obuzdavanje potrošnje pre usvajanja ovog rebalansa u Narodnoj skupštini Srbije.
Ono što je moja primedba kod rebalansa budžeta i ono o čemu je trebalo voditi računa, već i u medijima, a i ministri su najavljivali preispitivanje nekih privatizacija, jeste da se povede jedna briga, u prošlom sazivu Skupštine sam podneo amandman na tu temu, a vezano je Fond solidarnosti. Fond solidarnosti je jedna izvanredna državna institucija, koja se bavi isplatom naknada devet prosečnih plata za radnike firmi u stečaju. Svako ko je socijalno odgovoran trebao je da povede računa da jedan deo sredstava ode u ovakav jedan fond, jer je to neophodno da bi se sve stvari rešile i završile. Nažalost, aktuelni ministar finansija je i doneo predlog zakona o stečaju i on je doveo u diskriminatorski položaj radnike tih firmi koji su ostali, koje su nažalost lošim privatizacijama, bez posla.
Mislim da mere koje prate, praktično, ovaj rebalans budžeta ne mogu opravdati poverenje i to iz nekoliko razloga. O tome sam pričao juče. Prva stvar je da od tih mera imaju samo štetu lokalne samouprave, jer im se uzimaju neki izvorni prihodi. Nije se istrajalo do kraja da se dođe do gašenja prekomernog broja agencija koje postoje u Srbiji, iako je to bilo obećanje svih političkih stranaka u prethodnom periodu. Spomenuo sam da državu Srbiju taj balast tih agencija košta oko 800 miliona evra i da je to novac koji može da se utroši na drugu stranu, na socijalne kategorije. Mislim da posle ovakvih stvari, posle nečega što je prethodilo donošenju ovoga rebalansa budžeta, nije bilo javne rasprave, nije bilo dovoljno sluha da se sasluša Fiskalni savet, a ni MMF, i mislim da građanima Srbije predstoje teški dani. Oni bi to trebali da znaju da neko ko kaže da ih spašava bankrota jednim delom mera koje predlaže i ko je bio u svim dosadašnjim vladama neće moći da jednim ovakvim predlogom, mislim da je rebalans budžeta dosta na brzinu napisan, da nisu sagledane sve stavke koje su trebale da se sagledaju. Ovakav budžet ne mogu podržati i ne mogu glasati za njega. Hvala.

Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, danas završavamo načelnu raspravu o drugom setu zakona. Znači, upravo o 25, 26, 27. i 28. zakonu. Od ovih prvih 28 zakona, 12 zakona je podneto 11. septembra, 16 zakona je podneto 14. septembra i verujte mi bili smo u jako teškoj situaciji da u ovako kratkom roku detaljno izanaliziramo toliki materijal. Dvadeset osam predloga zakona da na adekvatan način pokušamo da popravimo ono što se može popraviti.
Evo, ja ću samo ovog trenutka, imajući u vidu da je već kasno, da smo radili i juče do kasno u noć i danas ceo dan, da imamo u vidu da nas večeras još očekuje načelna rasprava o verovatno četiri predloga zakona, gde se radi o ratifikaciji, odnosno potvrđivanju određenih sporazuma i memoranduma, i to, istina, nakon današnje diskusije koja je bila ovde u Skupštini, ne znam da li je potrebno ratifikovati nešto ili ne, ukoliko međunarodni sporazumi važe i bez ratifikacija. Da ne otvaram sad tu diskusiju, da ne otvaramo takve diskusije, kad to bude stiglo na red, vratio bih se sada na budžet, na Zakon o budžetskom sistemu i na ove zakone, odnosno na ova četiri zakona koji su tema.
Konkretno, na jednu stvar bih vama ukazao posebno, a to je na član 2. Predloga zakona o budžetu, i to na peti stav. Peti stav člana 2. kaže - ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa Trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu. Šta to znači? Ako usvojimo takav princip, međusobna dugovanja mogu da se prenose možda u narednu godinu, možda iz te naredne godine u neku narednu godinu, i nemamo praktično presek šta se dešavalo po pojedinim segmentima budžeta. U tom smislu predat je amandman sa pokušajem da se taj stav briše i da se na kraju kalendarske godine tačno zna stanje u određenim segmentima budžeta. Doprinos za raspravu i po amandmanima, ali ovo je i suštinska stvar koja se tiče uopšte budžeta.
Druga stvar, u pogledu Zakona o budžetskom sistemu, činjenica je da je bilo mnogo govora o raznim subvencijama, i nema problema, kad su subvencije opravdane, da se to radi. Mislim da je korisno, a nije bilo proceduralne mogućnosti da se podnese amandman u tom pravcu, da se traži, pošto taj deo Zakona o budžetskom sistemu nije predložen da se novelira, ali je sugestija da kad idući put budemo novelirali Zakon o budžetskom sistemu da razmislimo o tome da se predvidi obaveza mesečnog izveštavanja o plaćenim subvencijama, da to postoji na sajtu ministarstva, odnosno da svima bude moguće da vide, a da bar šestomesečno imamo izveštaj o efektima subvencija sa mišljenjem Fiskalnog saveta. Mislim da će to svima nama koristiti da se na bolji i odgovorniji način odnosimo prema plaćenim subvencijama i uopšte prema svakoj budžetskoj aproprijaciji koju realizujemo.
U pogledu samog Zakona o budžetskom sistemu, ukazujem na određene stvari koje je pitanje da li su dosledno sprovedene u tom zakonu. Opet ukazujem, pogotovo me raduje što je potpredsednik Vlade kao vrsan pravnik ovde prisutan, da naši zakoni, ne postoje zakoni sa većom hijerarhijskom snagom, ne postoji hijerarhija u zakonima u našem pravnom sistemu. Ustav ili međunarodno ratifikovan sporazum, u redu, ali svi zakoni ostali su isti.
Mi predviđamo na neki način da ovaj zakon o budžetskom sistemu, pitanje je kakav je odnos njegov prema ostalim zakonima koji važe trenutno u pravnom sistemu, konkretno kod određenih naknada. Tu konkretno mislim i na naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine. To je posebno važna naknada u onim sredinama koje su ekološki ugrožene, kao što je Pančevo, iz koga ja dolazim, kao što je Bog i mnoga druga mesta u Srbiji. Naknada za to je uvedena Zakonom o zaštiti životne sredine. Nejasno je da li to ostaje da važi ili ne ostaje da važi. Po tvrdnji gospodina ministra, datoj na Odboru za finansije, kome sam prisustvovao i, bez obzira što nisam član Odbora za finansije, postavio sam pitanje kao poslanik, koristeći poslaničku mogućnost, i dobio sam odgovor da ta naknada ostaje da važi. Podnet je amandman u tom pravcu da to bude apsolutno razjašnjeno i mislim da je to korisno, zato i ovog trenutka ukazujem na to da bi to valjalo prihvatiti.
Konačno, ukazao bih na još jednu stvar u vezi Predloga zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru. Ovaj zakon tretira maksimalne zarade u javnom sektoru, i to u javnim agencijama, organizacijama na koje se primenjuju propisi u javnim agencijama, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, javnim preduzećima, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Dolazimo u situaciju da kada stignemo do člana 7. predviđa se da je isplatilac zarada u javnom sektoru dužan da prilikom konačne isplate zarada za određeni mesec uplati u budžet Republike Srbije, a ne i u budžet autonomne pokrajine ili budžet jedinice lokalne samouprave, u zavisnost od toga ko je osnivač, razliku sredstava između ukupnog iznosa zarada zaposlenih isplaćenih za mesec koji prethodi mesecu itd.
Smatram da bi bilo korektno da ta razlika, u zavisnosti od toga ko je osnivač, ide tom budžetu. U tom smislu je predložen određen amandman i mislim da su to određene korisne stvari koje mogu da doprinesu konačno boljem tekstu ovih predloženih zakona.
Konačno, hteo bih da ukažem još nešto što je zbog kratkoće vremena. Vidite, mi smo u situaciji da se borimo sa time, naročito kada je zakon predviđen da se po hitnom postupku razmatra, da ne možemo da stignemo, verujte mi, da detaljno izanaliziramo sve te zakone i da u rokovima koji su Poslovnikom predviđeni, do početka otvaranja načelne rasprave, vidimo sve nedostatke i da pokušamo, dok je još to moguće, da popravimo određene stvari.
Tako, na primer, i u Zakonu o porezu na dohodak građana nismo bili u prilici da vidimo da sve vrednosti klizaju, ali ne kliza ona vrednost u pogledu paušalnog oporezivanja, ostaje tri miliona. Sve ostalo kliza, ostale vrednosti, pa pitam – zašto i ta vrednost nije proklizala u odnosu na ranije donet zakon? I sada i u proteklih godinu ili dve je važila ta vrednost. Istovremeno druge vrednosti klizaju u pogledu načina oporezivanja, vođenja knjiga, ko je paušalac, ko nije paušalac.
To su, na primer, neke stvari koje nas na neki način prinuđuju da na Odboru za finansije, kao matičnom odboru, pokušamo još ove stvari do prelaska na raspravljanje o amandmanima, da izađemo sa takvim predlozima. Ukoliko većina svih nas 250 poslanika, odnosno većina poslanika u Odboru za finansije zaključi da to treba, da takve stvari prihvatimo.
Juče sam ukazao na određene sumnje po pitanju akcize, da li treba da bude 76 ili 88 dinara, upravo zbog toga što su određene različite račune postojale, a sve su to bile stvari koje je bilo nemoguće u tako kratkom roku proveriti. U tom smislu, ja kao poslanik apelujem da do prelaska na raspravu u pojedinostima matični odbor, odnosno Odbor za finansije još jednom raspravi ovo. Činjenica je da, sada se obraćam predsedništvu Skupštine, u pogledu raspodele koji su sve odbori matični i dužni da se izjasne o određenim zakonima, činjenica je da ceo ovaj set zakona ide na matični odbor kao odbor za finansije.
Na primer, postavlja se pitanje, da li primena, danas, sutra, nekog od ovih zakona tretira i materiju koja je u nadležnosti, na primer Odbora za zaštitu životne sredine, pre svega mislim na Zakon o zaštiti životne sredine, jer je po Zakonu o zaštiti životne sredine, konkretno naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine regulisana. U tom smislu, ovo je doprinos moj.
Znači, u svakom slučaju smatram da sve ove diskusije mogu da doprinesu i iskoristio sam priliku da se već sada u raspravi u načelu dotaknem teme, sve ove, koje se tiču i rasprave o pojedinostima, upravo da bi odborima dali priliku da kao takvi podrže i da se odrede prema odboru zbog kratkoće vremena.