Dame i gospodo, uvaženi poslanici, gospodine ministre, mi u DSS imamo razumevanja za haos koji je prethodna Vlada ostavila  gotovo u svim oblastima, bilo da govorimo o reformi pravosuđa i razvalini koju sada treba da rešavamo, bilo da govorimo o oblasti energetike, poljoprivrede i finansija o kojoj danas govorimo.
U oblasti finansija ostalo je više crnih rupa koje jedu državni novac i koji jedu sredstva koja bi daleko bolje mogla biti preusmerena i preraspodeljena, da li za socijalne programe ili za neke druge rashode budžeta. Mi danas govorimo kako ćemo da spasemo jednu banku iz koje je u prethodnih par godina isisano gotovo 300 miliona evra, bez ikakvog osnova, i kako ćemo da rešimo pitanje 130 miliona evra koje je prethodna Vlada u maju mesecu dodelila "Novoj Agrobanci" i kako smo čuli i te pare su pojedene sada kada razgovaramo o tome. Govorimo o 130 miliona evra "Nove Agrobanke" od kojih je ostalo 15 miliona, a dok su ostalih 115 miliona korišćeni za razne biznismene u tadašnjoj vlasti da kupe "Novosti", "Politiku" ili neke druge projekte koje su finansirali parama građana i koji su uplaćeni iz budžeta kao osnovica za rad te "Nove Agrobanke". Razumemo potrebu da se donese jedan ovakav zakon. Donekle možemo da razumemo argument žurbe i svega toga, kao i po pitanju rebalansa budžeta, nedostatak javne rasprave. Zakon nam je stigao prekjuče, a mi već danas imamo sednicu.
Treća stvar je da nemamo mišljenje Narodne banke i nemamo mišljenje stručne javnosti, osim što smo čuli od ministra Dinkića da stručna javnost podržava jedno ovakvo rešenje, u šta mi možemo da verujemo Mlađanu Dinkiću da je to tako, ali nismo imali prilike da to čujemo od stručne javnosti pošto prilike za javnu raspravu nije bilo.
Prilikom rasprave o izboru guvernera Narodne banke i promena Zakona o Narodnoj banci i prilikom rasprave o rebalansu budžeta postavljali smo više puta pitanja o "Agrobanci" i sam ministar Dinkić je rekao da će dati Narodnoj skupštini odgovor šta se dešavalo u "Agrobanci". Čuli smo usmeno sada od ministra Dinkića kakva je situacija bila u "Agrobanci" i šta je usledilo posle sa "Novom Agrobankom", da tu ima 80% nenaplativih kredita, ali nismo čuli isto tako ko je odgovoran. Očigledna je jedna stvar, da mi u ovoj situaciji donosimo zakon da bi se rešilo pitanje "Nove Agrobanke". Nama je to i ministar rekao i svima nam je to potpuno jasno.
Nismo ovde čuli ko je u sistemu kontrole u državi Srbiji zakazao i zašto smo mi dozvolili da nam se desi "Agrobanka". Vidimo da se svakog dana hapse ljudi koji su bili komitenti, koji su uzimali kredite od "Agrobanke", ali ne vidimo ko je u sistemu države i Narodne banke zakazao i da li će neko odgovarati zato što je dozvolio da se desi "Agrobanka".
Svi znamo da, kada se uzima neki kredit, bankari traže crno ispod nokta, da se daju hipoteke koje su više puta veće od kredita koje uzimate i razne druge kolaterale koji se traže, ali kako je moglo da se desi da, u jednoj državi koja ima sve zakone koji regulišu jednu finansijsku oblast, dođemo u situaciju da nam se desi da 300 miliona tek tako bude podeljeno za kredite koji nemaju nikakav kolateral, nema hipoteke, niti bilo kog drugog obezbeđenja kredita i da se nakon toga u "Novoj Agrobanci" gotovo isto desi za samo nekoliko meseci? Neko za to prosto mora da odgovara i očekujem da u nekom narednom periodu dobijemo odgovore na to.
Kao što sam rekao, mi u DSS imamo razumevanje da ovo pitanje mora da se reši, ali ovo pitanje mora da se reši na način kako se ne bi narušio sistem koji postoji u državi Srbiji, kakav-takav sistem koji je pokazao sve manjkavosti, npr. "Agrobanke", u prethodnom periodu, ali taj sistem postoji. Nije sistem problem, taj problem su pojedinci koji su bili ključne poluge u tom sistemu i koji nisu koristili svoja ovlašćenja da spreče zloupotrebe koje su nastale u "Agrobanci".
Smatramo da ovaj zakon u dobroj meri ugrožava sistem koji sada postoji, jer on direktno suspenduje u članu 3. tri zakona koji regulišu ovu oblast i kroz svoje odredbe indirektno suspenduje Zakon o bankama, što mi u ovom trenutku smatramo da nije dobro i da je to jedno loše rešenje koje se ad hok donosi zbog rešavanja pitanja u "Agrobanci", ali jedno rešenje koje pravi jednog mutanta u našem pravnom sistemu, jedno hibridno rešenje koje, ukoliko nastavi da egzistira u našem pravnom sistemu kao ovakvo, otvara mnoge mogućnosti da tu dođe do neke zloupotrebe. Zakoni koji postoje u ovoj oblasti postoje da bi ograničili samovolju vlasti i samovolju Narodne banke, a i da bi zaštitili državu od samovolje komercijalnih banaka.
Sada imamo situaciju da donosimo jedan zakon koji će biti jedno hibridno rešenje, koje će dati prevelika ovlašćenja Vladi u postupku preuzimanja banaka, iako po nama postoje drugi mehanizmi kojima bi moglo da se reši ovo pitanje. Ti mehanizmi nisu možda ovako brzi kao što gospodin Dinkić govori da treba da budu, ali su mehanizmi koji postoje u postojećim zakonima. Nešto kasnije ću reći i o tim mehanizmima i o jednom rešenju koje je moglo da predupredi ovo rešenje i da bude direktno primenjeno samo na "Novu Agrobanku".
Mi kao stranka, kada govorimo o pravnom aspektu ovog zakona, možemo da kažemo da ovo obrazloženje, u kojem stoji da se ovaj zakon između ostalog donosi zbog posledica svetske ekonomske krize, potpuno ne stoji. Nije svetska ekonomska kriza kriva za situaciju u "Agrobanci" i "Novoj Agrobanci", naprotiv, kriv je sistem koji u tim trenucima kada je trebao da kontroliše, nije kontrolisao poslovanje ove dve banke. Dobro je što smo čuli da svetska ekonomska kriza nije argument za donošenje ovog zakona, iako je u drugim državama možda bilo, kod nas, nažalost, posledice svetske ekonomske krize su mnogo manje od posledica neodgovorne vlasti koju smo imali prethodnih godina. Svetska ekonomska kriza je dete u odnosu na to kakve su nam razvaline ostale posle prethodne Vlade.
Kada već govorimo u Skupštini o ovakvom zakonu, dali ste nam odgovor zašto ste ga predložili, a to je da ne postoji druga mogućnost da se pred Nedelju štednje reši pitanje deponenata, odnosno ljudi koji imaju svoje uloge u "Novoj Agrobanci". Naravno, imamo i za to razumevanje. Da li je moglo ranije da se krene sa procedurama koje bi omogućile da se ovo reši? Verovatno je moglo, ali ova vlada nema još ni 100 dana i pretpostavljamo, da je bilo malo više vremena, da bi se nešto više uradilo, ali, ovako smo došli u situaciju da na ovaj način pokušavamo da rešimo jedno pitanje.
Što se nas tiče, ovaj zakon može da bude bomba u našem pravnom sistemu, zato što suspenduje ova tri zakona i zato što otvara mogućnost da se i dalje arče državna sredstva. U članu 5. se kaže da se može banci preuzimaocu, u ovom slučaju "Poštanskoj štedionici", bespovratna finansijska podrška uplaćivati. Znači, otvara se mogućnost da država i nadalje investira pare i ulaže sredstva u banke. To je za nas problem. Država se pokazala samo u slučaju "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine" da nije dobar gazda i da u te dve banke imamo problem. Da li će se otvoriti pitanje i drugih banaka koje su u državnom vlasništvu, "Privredna banka", "Srpska banka" i ostale, ne znamo, videćemo šta sledi, ali u ove dve banke imamo problem. Država se pokazala da nije dobar gazda i da treba krajnje sa rezervom pristupati svakoj situaciji u kojoj država treba da investira bespovratna sredstva u neku oblast, u ovom slučaju u banku preuzimaoca. Kao što vi kažete, u ovom slučaju to će biti "Poštanska štedionica".
Ovaj zakon je ozbiljan državni intervencionizam u bankarski sektor, može da bude i preveliki, zavisi samo od načina na koji će se primenjivati. Država, kao što sam rekao, je do sada intervenisala u bankarske oblasti, preko "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine", odnosno ranije "Metals banke", ali se pokazalo da "Metals banka", u koju je država intervenisala, pa je napravljena "Razvojna banka Vojvodine" je još gora stvar od "Metals banke" ili, u najboljem slučaju, ista. Država je intervenisala u slučaju "Metals banke" da bi napravila "Razvojnu banku Vojvodine" i sada smo došli u situaciju da smo od jedne loše banke napravili još jednu lošu banku. Treba samo da se podvuče crta i da se vidi koliko građane Srbije koštaju eksperimenti sa državnom pomoći bankama.
Mi u stranci smo radili obračun i ustanovili smo – kada bi se sva socijalna davanja po budžetu Republike Srbije povećala za 100%, to bi bio trošak na nivou od 300 miliona evra godišnje. Nas eksperiment sa "Agrobankom" samo u ovoj godini će koštati 130 miliona evra do sada, sa onim što je država uložila u maju u formiranje "Nove Agrobanke". Koliko će nas koštati nadalje kroz bespovratnu pomoć koju ste predvideli ovim zakonom, videćemo.
Dolazimo u situaciju da je jedna grupa privrednika bliska vlasti potrošila čitav budžet koji je cele godine mogao da bude namenjen, povišen za 100%, za socijalna davanja u Srbiji, dečije dodatke i sve ostalo što sledi. Prosto, u Srbiji neko mora da odgovara za to. Dolazimo u situaciju da ćemo mi ovde u parlamentu i Vlada, u ime građana, neprestano investirati sredstva u to da se jedna grupa koja je bliska vlasti bogati iz dana u dan, a da građani, oni koji pune taj budžet, budu u situaciji da socijalna davanja i sva druga davanja ne mogu da budu isplaćena, zato što moraju da se finansiraju rupe u "Agrobanci", "Novoj Agrobanci", "Razvojnoj banci", "Metals banci" i druge banke koje će nam tek uslediti, ili situacija u koju dolazimo.
Tako da mi smo kroz amandmane videćete predložili i pokušavamo da popravimo ovaj tekst predloga zakona, da dođemo u situaciju, da on bude prihvatljiv i da obezbedi koliko-toliko jednu situaciju u kojoj bi postojala neka kontrola utroška državnih sredstava.
Jedno od dva rešenja postoji i u Zakonu o bankama, u članu 133. Zakona o bankama kao statusne promene pominje se i pripajanje banke. To upravo govori o ovoj situaciji, o kojoj mi govorimo upravo danas, o preuzimanju i on taj isti član se odnosi postupak administrativnog upravljanja, odnosno banke za posebne namene, kao što je "Nova Agrobanka" danas.
Znači, Zakon o bankama reguliše postupak pripajanja banke, odnosno promene statusa jedne banke na ovaj način tako što će se jedna banka pridružiti drugoj banci, ili utopiti u drugu banku. Samo što tu, kroz ovaj zakon i kroz ovaj član imamo postupak koji podrazumeva analizu ekonomske opravdanosti pripajanja. Analizu pripajanja koja mora da bude pozitivna, inače NBS neće dati saglasnost. Narodna banka po vašem zakonu nema nikakvu ulogu osim davanja saglasnosti. Nikakvu ulogu u samom postupku nema. Razumem da možda imate neko nepoverenje do sada kako se radilo u NBS, ali očekujem da se to poverenje uspostavilo i da će se u NBS raditi drugačije nakon izbora novog guvernera.
Tako da postoji po postojećem Zakonu o bankama mogućnost pripajanja jedne banke drugoj, kao promene njenog statusa i gašenja jedne loše banke, tako što se pripaja drugoj banci. Činjenica je da je to jedna procedura, o kojoj ste vi govorili, koja traje najmanje mesec, a verovatno i više dana i da u ovoj situaciji mi, odnosno vi, odnosno građani koji imaju svoje uloge u "Novoj Agrobanci" nemaju vremena da čekaju i da ćemo doći u problem ukoliko "Nova Agrobanka" nedelju štednje dočeka u ovakvoj potpuno nelikvidnoj situaciji. Ali, to je jedna procedura koja postoji, koja je zakonita i koja je transparentna.
Postupak koji je predviđen ovim zakonom je kratak, restriktivan i netransparentan. To je ono što je za nas isto problem da mi ovaj zakon ne predviđa nikakve analize ekonomske opravdanosti koje bi trebale da prethode ovome. Možda će njih biti, ali one ovim zakonom nisu predviđene, niti bilo kakvo učešće NBS koja treba da bude garant funkcionisanja bankarskog sektora u Srbiji zajedno sa Vladom i drugim organima.
Ukoliko je namera bila da se reši samo problem "Nove Agrobanke", zašto niste posegnuli za jednim mehanizmom, a to je da donesete "leks specijalis" koji bi se odnosio samo na "Agrobanku", gde bi se određena pravila i određeni zakoni možda suspendovali ili se ne bi primenjivali samo u slučaju "Agrobanke", a mi smo doneli zakon koji derogira nadležnosti četiri zakona koji regulišu oblast finansija, to su tri zakona iz člana 3. i indirektno se stavlja Zakon o bankama van snage.
Mi smo napravili jedan zakon koji je potpuno promenio krvnu sliku finansijskog sistema u Srbiji, umesto da ste već došli pred nas i rekli – imamo problem sa "Agrobankom" i "Novom Agrobankom" i takva i takva je situacija. Mi svi ovde znamo da je to nasleđen problem i niko nema dilemu oko toga da se vodi istraga, da se vodi istraživanje poslovanja i uvid u poslovanje "Agrobanke". Da ste tako rekli da imate problem i hajde da ga rešimo, da li to može da bude "leks specijalis"? Mi bismo rekli – možemo da razgovaramo oko "leks specijalisa" da se to jedno konkretno pitanje reši u ovom trenutku.
Ali, donošenjem ovog zakona mislimo da može dodatno da uruši bankarski sistem i ne znam u kojoj meri može da doprinese, a voleo bih kao i svi građani Srbije da doprinese povećanju poverenja u bankarski sektor u Srbiji od strane stranih investitora i naravno građana Srbije koji su jedni od najvećih deponenata u samom bankarskom sistemu i da ovaj zakon može da doprinese tome. Nažalost, videćemo, ima vremena, tu smo, kakvi će efekti donošenja ovog zakona biti po naš bankarski sistem i da li će preduprediti neprijatnosti i nove dubioze srpskih banaka, odnosno banaka u kojima je država Srbija vlasnik.
Ne bih rekao da je pitanje "Razvojne banke Vojvodine", pitanje Pokrajinske vlade. Mislim da je pitanje "Razvojne banke Vojvodine", pitanje NBS i odgovornost za kontrolu poslovanja "Razvojne banke Vojvodine" je na NBS, da se ispita poslovanje, da se ispitaju plasmani, jer je prosto nemoguće da 75% imamo opet nenaplativih plasmana. Znate, u današnje vreme neko za to mora da odgovara, jer će to opet pokriti građani Srbije iz svojih para. To će opet biti pare koje će se u budžetu iskoristiti za pokrivanje dubioze te banke, umesto da odu za socijalna davanja, ili za neke investicije koje bi otvorile nova radna mesta i pomogla da se poboljša životni standard građana.
Ali, mi dolazimo u situaciju da svake godine se pare, koje bi trebale da služe za nešto drugo, prelivaju u džepove nekih ljudi koji su, nažalost, bliski vlasti na njihovu sreću, a na žalost građana i nas ovde i koji onda ta sredstva koriste na način na koji oni smatraju za shodno, ali svakako ne u interesu građana.
Demokratska stranka Srbije, zakon u ovakvom obliku ne može da podrži. Mi smo predali devet amandmana na ovaj predlog zakona, a pošto je mali rok bio, verovatno niste stigli da se upoznate sa njihovom sadržinom. Nadamo se da ćemo uspeti da popravimo ovaj predlog zakona i kroz raspravu o amandmanima da dođemo do nekog rešenja koje neće biti bomba u našem pravnom poretku, već koje će biti usklađeno sa svim rešenjima koja sada postoje i koja će samo možda doprineti efikasnijem primenjivanju tih rešenja i efikasnijoj kontroli poslovanja banaka u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Dinkić. Izvolte.

Moram da kažem da se slažem sa većinom vaših teza koje ste izneli, samo sa jednom ne slažem. Mi ovim zakonom zapravo štitimo i jačamo finansijsku stabilnost, a ne ugrožavamo je, a sa svim drugim stvarima koje ste rekli, slažem se.
Mislim da i sam način prezentacije pri obrazlaganju ovog zakona to potvrđuje. Šta to znači? Mi smo zatekli jedan problem, nismo ga mi napravili, on je zatečen. Nismo imali vremena da upotrebimo regularnu proceduru u Zakonu o bankama, Zakona o agenciji za iskorenje depozita, je sami ste rekli da po tom zakonu zakazivanje Skupštine akcionara, ocena svih tih stvari koje treba uraditi, trebali smo da krenemo maltene 1. avgusta sa tom procedurom da stignemo da pre nedelje štednje rešimo pitanje "Nove Agrobanke".
Realno, Vlada je formirana nekoliko dana pre avgusta, tačnije krajem jula, a ovaj ovde problem u obliku kako ga sada ja vidim, dobio sam na neki način na sto u septembru mesecu. Bukvalno sa nekih mesec, mesec i po dana da reagujem.
Planirali smo "leks specijalis", na početku. Mislili smo da obuhvatimo samo "Novu Agrobanku". Završili predlog "leks specijalis" zakona, ali kada nam je stiglo obaveštenje iz NBS da hoće da oduzmu dozvolu za rad "Razvojnoj banci Vojvodine" i da možda još postoji banaka, državnih, koje su u problemu. Onda smo promenili mišljenje nakon konsultacija sa MMF i odlučili da idemo na zakon koji će regulisati sve problematične državne banke, ali samo problematične.
Problematične banke su one kod kojih, ukoliko država ne reaguje, može da nastane finansijska nestabilnost. Ali, NBS je ta koja odlučuje šta je to problematična banka, a šta nije. Ona banka koja ne može da se vrati u život, koja može da bankrotira, ta je problematična banka. Naravno, zato smo se ograničili samo na banke gde država ima svoj ulog.
Kod preuzimanja bez pristanka akcionara, deponenata i drugih poverilaca, takođe smo se ograničili samo ako se to vrši ka državnoj banci da bi ovu proceduru uopšte mogli da izvedemo u slučaju "Nove Agrobanke" i Poštanske štedionice. Ako bi banka preuzimalac bila privatna ili strana banka, onda u stavu 2. člana 7. je data mogućnost, ne samo mogućnost nego i pravo da banka preuzimalac zaključi ugovore na osnovu odluke Skupštine svoje banke.
Dakle mi ne možemo i nećemo da suspendujemo prava privatnih banaka, stranih banaka, već one same odlučuju da li će preuzeti.
Mi smatramo da će srpski bankarski sistem biti jači, ukoliko se dve dubiozne državne banke koje su upropašćene lošim upravljanjem, "Razvojna banka Vojvodine", "Nova Agrobanka" likvidiraju, a njihovi depoziti spasu. Pravim razliku između depozita građana i privrede i loše aktive, odnosno loših plasmana.
U tom smislu smo mislili da ovim zakonom suštinski obuhvatimo i "Novu Agrobanku" i Razvojnu banku Vojvodine i imamo mogućnost i dalje za to.
Kažete da NBS je odgovorna za Razvojnu banku Vojvodine i vi ste tu u pravu. NBS je ta koja vrši superviziju, ona je uradila superviziju, došla do ocene da negativni kapital Razvojne banke Vojvodine je takav da da bi banka postala ponovo solventna, potrebno je da se ubaci 15 milijardi dinara kapitala u nju.
Mišljenje naše je isto kao i vaše, mišljenje Ministarstva finansija delimo, nema nikakvog ekonomskog smisla ubaciti 15 milijardi dinara novog novca poreskih obveznika u banku koja ima 75% nenaplativih potraživanja i u banku koja je već dva puta dokapitalizovana sa još 150 miliona evra. Dakle, ubaciti 300 miliona evra ukupno u banku koja je već pokazala u prethodnom periodu da se ubacivanjem ništa ne pomaže, jer se sve lošije plasira. To je sipanje u direktne gubitke. Da li ima pametnijih stvari u Vojvodini uložiti 300 miliona evra u neke druge projekte, a ja sam siguran da ima. Mnoge stvari nedostaju u Vojvodini i putevi i pomoć poljoprivrednicima o kojima se govori, šta god, socijala o čemu sta vi govorili, sve je pametnije nego staviti u jedan bunar koji je očito bez dna, jer nema garancija da se loše upravljanje neće nastaviti, jer su već dve dokapitalizacije izvršene i sto posto se sa vama slažem, to i mi kažemo.
Zato smo i savetovali kolegama u Pokrajini da budu odgovorni, da se ne ponašaju politički u slučaju banaka, već da prihvate činjenicu da je bilo loše upravljanje, da prihvate predlog i Centralne banke i nas iz Ministarstva finansija Republike Srbije, da je najbolje rešenje spasiti depozite, deponente Razvojne banke Vojvodine, kompletno, a da ostatak ode u stečaj, jer se radi o nenaplativim kreditima. Iz nekog razloga, ja ne mogu prosto da ulazim u razloge ljudi koji vode sada Pokrajinu. Oni su odlučili da im je bolje da traže dokapitalizaciju od 15 milijardi dinara i tražili su takvu saglasnost od naše Uprave za javni dug, odnosno od Centralne banke. Mi smo dali svoje mišljenje, po zakonu, moguće je da Vojvodina izda javni dug za šta god želi, to je sloboda i imaju prostor za to po zakonu, ali smo rekli da je ekonomski necelishodno.
Šta će reći NBS, vi ste potpuno u pravu, oni odgovaraju, na njima je da procene, jer ovde se ne radi samo o pitanju solventnosti, odnosno obezbeđenju kapitala, nego o obezbeđenju likvidnosti. Dokapitalizacija hartijama, nije isto što i svežim novcem i u tom smislu pretpostavljam da će NBS zauzeti određeni stav.
U svakom slučaju, bez obzira šta se zauzme kao stav i u Pokrajini i u Centralnoj banci, ovaj zakon će omogućiti spašavanje depozita i u Razvojnoj banci Vojvodine, ukoliko se to bude želelo.
Ukoliko neko ne želi da spašava depozite i misli da može kroz poslovanje da napravi uspeh, ja isto ne mogu da sporim nastavak tog eksperimenta, ali mislim da je ekonomski to pogrešno.
Sa druge strane, apsolutno podržavam i vas i gospodina Ilića i sve koji su ovde govorili da je nužno da nakon ovakvog finansijskog skandala se tačno utvrdi ko je za šta odgovoran i da se sankcioniše za to, jer bi još veći skandal bio da država izgubi, minimum 600 miliona evra, a verovatno i više, a da niko za to ne odgovara, jer taj novac nije nestao tek tako, neko je za to odgovoran. Ovo je najveći finansijski skandal, a mislim da bi bio još veći pravni skandal da ovaj finansijski skandal ostane bez pravne sankcije.
Dakle, pokušao sam da vam objasnim zašto smo išli na ovaj zakon, nismo imali vremena, jer Vlada nije formirana pre godinu dana, nego pre manje od tri meseca da koristimo već postojeće instrumente. Mislili smo da idemo na leks specialis, odjednom, maltene kada smo završili posao sa "Novom Agrobankom" sačekala nas je informacija o Razvojnoj banci Vojvodine i onda smo u konsultacijama sa Centralnom bankom rekli, hajde da damo mogućnost ipak, ne znamo šta nas čeka, jer Centralna banka takođe ima novo rukovodstvo, jedno kratko vreme, da li ima još neka državna banka koja je problematična, sami ste to pitanje postavili.
Ono što je sigurno, ne očekujemo da ima problema ni u jednoj sistemskoj banci, jer državna banka, ako je sistemska, je Komercijalna banka, ona je jedna od najjačih u zemlji, ali ona ima i manjinske akcionare iz Evropske banke za obnovu i razvoj međunarodne finansijske korporacije i oni su jedna od najjačih banaka.
Nijedna sistemska banka nije ni blizu problema. Baš zbog ove dve banke, Razvojne banke Vojvodine i "Nove Agrobanke", stepen nenaplativosti kredita u srpskom bankarskom sistemu je nešto iznad 20%, a bio bi mnogo niži kada ne bi bilo, jer ove dve kvare prosek sa 80% nenaplativih, odnosno sa 75% nenaplativih.
Mislim da bi bilo najzdravije da te dve banke nestanu iz sistema, kada su loše, a da ostanu samo zdrave banke u sistemu, jer ovo nije politička igra, znam da treba i Vojvodini banka i centralnoj Srbiji i celoj Srbiji, ali ovde se radi o depozitima građana. Mora postojati odgovornost ka depozitima.
Finansiranje razvojnih potreba i pokrajina može da se radi iz Fonda za razvoj, nekog, Pokrajine, ali onda se ne prikupljaju depoziti građana i ne pravi se moralni hazard, nego se iz Fonda finansiraju razvojni projekti.
Mislim da Vojvodina treba da ima takav fond, ima ga, ali može biti i jači. Mislim da je bolja opcija za pokrajinsku vladu, da taj novac koji bi izdala za dokapitalizaciju propale banke ubaci ako hoće u Fond za razvoj kapitalni Vojvodini i da pojača bazu, ali tamo nema depozita ni građana ni privrede, nego je to fond i nema rizika. Dakle, nema rizika da eventualno loše odluke oštete nekog drugog. Ovde loše odluke u banci prave efekat koji je tektonski i na deponente i na čitav sistem. To je razlika.
Donosimo ovaj zakon iz nužde sa željom da spasimo sve depozite u problematičnim državnim bankama, jer građani koji su tamo štedeli, nisu krivi, jer sve ove banke su imale dozvolu za rad NBS i mi ćemo spasiti sve te depozite i mislim da je to sada jasno, zato smo i rekli da se banci pruža bespovratna finansijska podrška za preuzimanje.
Znači, ako je potrebno za 250 miliona evra osiguranih depozita za Poštansku štedionicu, ne može više od 250 miliona evra, ali mora biti pokriveno stopostotno, preuzeta pasiva, mora biti pokrivena aktivom.
Ne može biti dodatnih nekih emisija vezano za to, jer bi to bilo neopravdano.
Dakle, ove banke koje će preuzeti depozite, Poštanska štedionica "Nove Agrobanke" i nadam se da će pokrajinska Vlada promeniti mišljenje i dati saglasnost, čak i inicijativu, ne saglasnost da se preuzmu depoziti i razvojne banke Vojvodine, jer tri su, odnosno četiri banke zainteresovane, a jedna je iz Francuske, a druga je iz Austrije, treća je iz Srbije, ima nekoliko banaka koje bi preuzele, ali uz odgovarajuće pokriće likvidnošću i bez ovih nenaplativih potraživanja. To je bolje rešenje, nego trošiti još 150 miliona evra na dokapitalizaciju. To je je moje uverenje i uverenje Misije MMF koja je takođe studirala slučaj Razvojne banke Vojvodine, kao i "Nove Agrobanke", a jedna stvar je spasiti depozite, a druga utvrditi odgovornost.
Vi ste u pravu, oni koji se bave utvrđivanjem odgovornosti sada su neke ljude već stavili u istragu. Međutim, postavlja se pitanje odgovornosti, da li ima nekog iz državnih organa da je odgovoran, jer ovde očito su zakazale institucije i centralne banke i Vlada, nakon što je saznala od prethodne centralne banke i svih drugih državnih organa koji su u ovo morali biti uključeni. Ako ne bude odgovornosti za ovo, 600 miliona evra gubitka para naroda, ne znam za šta treba da bude odgovornost. Hvala vam.

Hvala.
Gospođice Jerkov po kom osnovu se javljate.

Po Poslovniku.

Po Poslovniku, izvolite.

Zahvaljujem se gospođo predsedavajuća.
Član 27. – svi učesnici u raspravi su, osim toga što su dužni da poštuju zakone i posebno dužni da poštuju i Ustav. Vama je gospodine Dinkiću poznato AP Vojvodina, autonomna pokrajina u okviru Republike Srbije, koja može da raspolaže svojim budžetom na način na koji smatra da je potrebno. To u šta AP Vojvodina može da uloži 300 miliona evra je apsolutno stvar legitimno izabranih predstavnika građana AP Vojvodine. Vi, podsetiću vas niste jedan od njih. Autonomna pokrajina ima svoje organe, ima svoju Skupštinu, ima svoju Vladu, ima i tu "Razvojnu banku" i način na koji želi da vodi "Razvojnu banku" je apsolutno stvar AP Vojvodine i vi niste ti, koji kao ministar finansija možete da uzimate na sebe nadležnosti koje nemate u skladu ni sa jednim pravnim propisom ili pravnim aktom u ovoj zemlji.
Ta "Razvojna banka Vojvodine" je nastala kao pokušaj da se spase "Metals banka", koja je upala u probleme upravo u vreme dok je gospodin Jelašić, vaš guverner, bio guverner. Da li je i za to kriv neko drugi ili će biti da su za to što je "Metals banka" upala u probleme možda krivi upravo kadrovi G17 plus.
Ta vaša briga za novac građana Vojvodine je izuzetno dirljiva, i ja je cenim, ali možda pokušajte da brinete o novcima građana Vojvodine tako što ih nećete zakidati Zakonom o budžetskom sistemu, tako što nećete poklanjati 25.000 hektara zemlje šeicima mimo svih zakona u ovoj zemlji, tako što vaša potpredsednica Vlade neće zaračunavati dva puta isti autoput građanima AP Vojvodine. Zahvaljujem se.

Hvala.
Nema obavezu, kao i u slučaju gospodina Arsića da obrazlažem povredu Poslovnika pošto vaše obrazloženje se nije odnosilo na povredu Poslovnika.
Reč ima ministar Dinkić, izvolite.

Niste totalno u pravu, iz prostog razloga što autonomna pokrajina jeste autonomna u donošenju odluka, ali u slučaju propasti "Razvojne banke Vojvodine" 140 miliona evra osiguranih depozita je obaveza Republike Srbije, a ne pokrajine.
Ko će platiti štetu štedišama, preduzetnicima ako propadne "Razvojna banka Vojvodine"? Neće platiti pokrajinska Vlada, platiće je svi građani Srbije, i oni iz Sombora, i oni koji žive u Vranju, Nišu, Leskovcu. Tako da nije baš tako da pokrajinska Vlada može o ovom pitanju baš sasvim, samostalno i bez ikakve odgovornosti da odlučuje. Naravno da je većinski vlasnik i da ima pravo da donese odluku, ali u slučaju greške odgovornost je ogromna, a štetu plaćaju svi građani Srbije, ne samo građani Vojvodine. Znači, u slučaju uspeha, onda javni dug otplaćuju građani Vojvodine.
U slučaju da se uspe da sa novih 150 miliona evra, da se napravi propulzivna banka, to je onda odgovornost za uspeh, odnosno zasluga za uspeh i građani Vojvodine mogu da kažu – dali smo 300 miliona evra naših novaca, ali imamo "Razvojnu banku". Šta ako to ne uspe, ako banka bankrotira? Onda 140 miliona evra plaćaju svi građani Srbije, tako što se iz budžeta isplaćuje novac osiguranim depozitima, štedišama i deponentima, i u tom slučaju propada 100 miliona evra neosiguranih depozita. Među tim neosiguranim depozitima nisu samo pare AP Vojvodine. Oko 2,2 milijarde dinara pokrajina Vojvodina drži u "Razvojnoj banci Vojvodine". Grad Beograd, iz nekih razloga, drži u "Razvojnoj banci Vojvodine" 600 miliona dinara, držali značajno više pa su sada povukli. Takođe, drže javna preduzeća kao što su "Vojvodinašume", lokalne samouprave koje su po mojim informacijama da drže tamo depozite, kao što su Zrenjanin, Subotica, Pančevo, Kovin i druge. U slučaju bankrota "Razvojne banke Vojvodine", sve ove lokalne samouprave gube svoje depozite.
Da li je neko spreman od vas, odnosno iz pokrajine da preuzme tu odgovornost? Samo o tome govorim i imam pravo o tome da govorim, ja upozoravam samo kao ministar finansija Republike Srbije da bi to bilo neodgovorno, dokapitalizovati banku koja nema velike izglede da uspe. Ako ne verujete Ministarstvo finansija Republike Srbije neka pokrajinska Vlada pogleda izveštaj MMF. Samo molim da se ne bude u ovom slučaju političar, nego da se ekonomisti pitaju i da se bude odgovoran prema građanima, ne samo pokrajine, ovo govorim zato što sam odgovoran kao ministar finansija republike prema građanima Srbije koji bi morali da plate štetu, ukoliko bi se nastavilo loše upravljanje. Ako neko kaže da nije loše upravljanje ako postoji 75% nenaplativih kredita, iako neko kaže da je privreda u teškom stanju, pa zato ne vraća 75%, pitanje je zašto u drugim bankama ni izbliza nije tako visok stepen nenaplativosti kredita. Zašto, prosto, se ne prizna da je bilo loše upravljanje? Da li je bilo u periodu "Metals banke", "Razvojne banke Vojvodine", to će neka istraga da utvrdi, nema potrebe da mi ovde govorimo.
Ko god da je odgovoran za loše plasmane, treba da odgovara, bez obzira na ime i prezime, funkciju. Rekao sam još jednom, zalažem se za punu odgovornost svih koji su upropastili "Agrobanku" i "Novu Agrobanku", "Razvojnu banku Vojvodine", ma koju od ovih državnih banaka. Hvala vam.

Hvala vam.
(Narodna poslanica, Aleksandra Jerkov traži reč.)
Gospođice Jerkov, izvolite šta ste hteli, po kom osnovu se javljate?
Vi ste se malopre javili za povredu Poslovnika. Počeli ste sasvim neku drugu diskusiju koja nas je sad odvela opet mimo teme. Imaćete, pošto ste na listi redosleda govornika, imaćete priliku u tom, a sad stvarno možemo da otvorimo repliku na repliku i molim vas da mi dozvolite, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović. Izvolite.