Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Hvala.
Potpredsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege, ovaj zakon je kako su neki od mojih prethodnika rekli, ali ne svi, posebno ne poslednji, jedan opasan presedan. Presedan koji u principu uvodi pravno nasilje u ovaj sistem i nesigurnost u našu zemlju i svakako neće dati doprinos poboljšanju ambijenta za strana ulaganja. Zašto to kažem? Zato što je to nesumnjivo jedan poseban, specijalan, specifičan zakon samo za jedan slučaj, u ovom slučaju za "Agrobanku" i zbog toga bi mogao da se zove i "leks specijalis" na neki način.
Sa druge strane, otvara mogućnost da se ovakve transakcije obavljaju u budućnosti. Zato bih za početak hteo nekakve terminološke nejasnoće da raspravim, gospodine Dinkiću, gospodine ministru, da se odnosi ovo na državne banke. Državne banke, pretpostavljam da mislite na one banke u kojima država ima bilo kakav kapital, a ne većinski, zato što u prvom članu ovog zakona se kaže da se ne odnosi na preuzimanje celokupne ili dela imovine i obaveza banaka u kojima Republika Srbija ima direktno ili indirektno učešće, ne precizirajući koliko. Tako ga ja čitam. Na stranu što se sa indirektnim učešćem otvara još jedan krug potencijalnih banaka koje mogu da dođu pod udar ovog zakona.
Zašto ovaj zakon uvodi, uslovno rečeno, pravnu nesigurnost? Izvinite, ako me ubedite da u nekoj zemlji postoji zakon, normalnoj, kandidatu za EU, SAD, čuo sam čak da se i ta zemlja pominje, da postoji ovakav član, preuzimanje se vrši bez pristanka akcionara, deponenata i drugih poverilaca, odnosno dužnika banaka koje učestvuju u preuzimanju.
Zatim, član 7, poslednji stav: "Preuzimanje ne može biti predmet pobijanja od strane poverilaca banaka koje učestvuju u preuzimanju u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi i zakonima kojima se uređuje stečaj." Znači, ovaj zakon derogira delove obligacionog zakona, delove Zakona o stečaju, delove Zakona o stečaju i sanaciji banaka i zato mislim da će biti interesantno kada ovaj zakon dođe na Ustavni sud.
Malo ću kritikovati, trudiću se da budem argumentovan, ali kao što je obično slučaj sa nama iz LDP, mi i nudimo rešenja, ne kritikujemo samo. Rekli ste da je situacija u kojoj se našla "Agrobanka" iznuđena, posledica ogromnih propusta državnih organa.
Tu bih hteo da otklonim još jednu nejasnoću, a to je, kada se radi o državnim organima, pretpostavljam da se u ovom slučaju misli na Vladu i na Narodnu banku. Kad se kaže – Vlada, pretpostavljam da se misli na prethodnu Vladu. U ovom slučaju ću, nadam se da vi to nećete shvatiti lično, govoriti vama, zato što ste vi nekakav kontinuitet sa prethodnom Vladom, i vi i vaši koalicioni partneri iz SPS-a. Prema tome, sve što je radila Vlada prošla, pošto je pola Vlade isto, odnosi se i na ovu vladu. Posle ćemo doći do nekakvih nijansi između toga što je radila prethodna Vlada u jednom trenutku i posle nove godine, kada je uvedena prinudna uprava u "Agrobanci".
Ne možemo biti za zakon koji mora da se donese zbog teških propusta državnih organa i u prethodnim državnim organima, ni u ovim organima nismo učestvovali, pa zato se ne osećamo odgovornim, ni obaveznim, a vi koji ste učestvovali, onda to razumem da hoćete da ispravite propuste prethodnih državnih organa.
Kuda ovo vodi? Vodi pravnoj nesigurnosti, vodi bekstvu stranog kapitala ili nedolasku onog koji je preko potreban da se ta velika stopa nezaposlenosti smanji, vodi potpunoj nesigurnosti privatne imovine i doći ćemo mi do toga kako je "Nova Agrobanka" u stopostotnom vlasništvu države, jer stara "Agrobanka" je bila samo u dvadesetoprocentnom vlasništvu države. Kuda se deo taj privatni kapital? Da li je to neka vrsta nacionalizacije i eksproprijacije? Šta će se desiti sa tim privatnim kapitalom gde dosta njega ima iz EU?
Ne govorim samo o značajnim akcionarima stare "Agrobanke" iz Slovenije, članice EU, nego čitam ovih dana i nekih švedskih investicionih fondova u kojima je čak i sadašnji švedski ministar spoljnih poslova izgubio pare. Ćutati neće kada budemo sabirali sve troškove koje će građani platiti zbog ovog što je nesumnjivo, i tu se slažem sa vama, najveći finansijski skandal na ovim prostorima, pa možda od one "Ljubljanske banke", ona ima druge uzroke. Onda ćemo tek videti koliko će to koštati.
Vi ste izgovorili sumu od 600 miliona evra, da će toliko koštati na kraju poreske obveznike, građane Srbije, u totalu sva šteta. Imaćete prilike, pošto vidim da ćete aktivno učestvovati u diskusiji, da odgovorite da li tu očekujete, da li tu uključujete i eventualno gubitak arbitraže koja će pokrenuti privatni kapital koji je stvaranjem "Nove Agrobanke", odnosno teranjem stare "Agrobanke" u stečaj na neki način ispari? Znači, troškovi su drugi razlog zbog kojih ne možemo da podržimo ovaj zakon.
Treći razlog bi bile nekakve nejasnoće, ili kako vi kažete, dileme, koje i dalje ostaju i koje moraju biti razrešene. Bilo bi bolje da su razrešene pre nego što smo počeli ovu debatu, ali biće razrešene. Neke se upravo razrešavaju.
Sada govorimo o upravljanju starom "Agrobankom" tokom 2010. i 2011. godine, kada se najviše loših plasmana desilo i čini mi se da su neki ljudi pod istragom, neki u pritvoru i da se sve ovo što se dešavalo oko toga odnosi na taj period pre uvođenja prinudne uprave krajem prošle godine, krajem decembra prošle godine od strane Narodne banke, kada je za privrednog upravnika došao direktor Agencije za osiguranje depozita.
Jasno je šta se tada dešavalo i jasno je da su bile političke odluke i tu ništa nije sporno i to je već u rukama nadležnih organa i prosto, pomenuli ste izveštaj Narodne banke iz prve polovine 2011. godine i šta se posle preduzelo?
Uvedene su prinudne mere i privremeni upravnik je ušao za novu godinu. Vi ste govorili o koeficijentu kapitalne adekvatnosti, ali nekako mi se čini da treba objasniti javnosti šta se dešava sa likvidnošću te banke. Da li je moguće da je ta banka, uprkos takvom razvlačenju novca tokom 2010. i 2011. godine, tada kada se uvode privremene mere, imala koeficijent dva, inače je jedan najniži koji propisuje Narodna banka, znači, duplo veći nego minimum koji Narodna banka propisuje.
Šta se onda dešava u tih pet meseci do teranja te stare "Agrobanke" u stečaj, nacionalizacije i gubitka imovine, privatne imovine i privatnih akcija i potpunog oštećenja onih koji su bili vlasnici 80% banke? Šta se dešava u tih pet meseci da stvaranjem "Nove Agrobanke"? Ona posle pet meseci takođe ide u stečaj.
Nekako mi se čini da je ovaj zakon samo drugi krug onog što se desilo od Nove godine, da treba da zatvori tu priču u prvih pet meseci ove godine, kada je stara "Agrobanka" oterana u stečaj, a vi dobro znate kako je oterana u stečaj. Novi upravnik je faktični sve sumnjive kredite odmah dao na naplatu, blokirao dužnike i tako uterao banku u taj gubitak od nekih 29 milijardi dinara, jer prosto kada neko duguje a kasni, a vi ga blokirate, taj svakako više neće imati mogućnosti da vam vrati dug ili kamatu. Otuda se, ako dobro razumem, po završnom računu za 2011. godinu gubitak popeo na 29 milijardi dinara, što u odnosu na kapital od 17 ili 18 milijardi je faktički banku uteralo u banku za posebne namene.
Kako je moguće, to nije niko do sada objasnio, da banka na početku godine ima takvu likvidnost, uprkos onome što se dešavalo pod Antonićem, Laletom Sekulićem i ostalim njihovim poslovnim partnerima, tipa Čović i slični i ko zna koliko drugih, a da je ona još uvek likvidna i da posle pet meseci prinudne uprave ona odlazi u stečaj i slovenački kapital i svaki drugi privatni kapital faktički bude prevaren, oštećen, zbog čega najavljuju tužbe. To je jedna od stvari koje moraju da se objasne.
Drugo, cela ta kampanja tokom ove godine, ne kažem da tu ima veze Vlada, ova pogotovo, na početku godine, koliko znam, 360 miliona evra su bili osigurani depoziti u "Agrobanci". Normalno, kada je svaki dan banka u novinama, pa se hapse ovi, pa se hapse oni, palo je to na 250. Otišlo je 110 miliona evra iz te banke pod uslovima koji su za očekivati ako se vodi kampanja. Niko ništa nije preduzeo da, kao što vi kažete, hajde ljudi, nemojte da se plašite, sve su pare sigurne, depoziti su sigurni. To se mirno gledalo, a čini mi se da je to i ovu "Novu Agrobanku" dodatno uništilo. Zato mislim da postoji nekoliko pravaca. Dali ste dva pravca u kojima ste razmišljali kao rešenje i onda ste se odlučili za ovo. Mi mislimo da je ovo loše rešenje. Ne mislimo ništa dobro ni o onom drugom rešenju, ali između dva loša uvek se bira manje loše.
Sami ste rekli da ćete sada, kada, oprostite na izrazu, uvalite ovo što je ostalo od "Nove Agrobanke" Poštanskoj štedionici, da Poštanska štedionica neće da poklekne, ali će zato Agencija za osiguranje depozita 250 miliona evra keša da doda Poštanskoj štedionici kao garancija likvidnosti tih uloga.
Pretpostavljam da ne očekujete da će ljudi početi da dižu pare. I ja ne očekujem i ne bi trebalo to da se desi, ali će možda neko ko je bio veran Poštanskoj štedionici zbog toga što ovo, zovemo ga ovo, "Nova Agrobanka", u ovakvom stanju kako ste vi opisali sa tim razmacima od 450 miliona evra, mnogo ste nekako koristili velike cifre, pa 600 miliona gubitak da se neko poplaši ko je u Poštanskoj štedionici držao pare i da kaže šta je sada ovo, bolje da idemo u neku treću. Nadam se da do toga neće doći, ali nekako mi se čini da je čistije bilo rešenje da je, kad već Agencija za sanaciju depozita 250 miliona evra daje Poštanskoj štedionici, a garantovani depoziti "Agrobanke" su 250 miliona evra, pa, prosto, primenio se Zakon o sanaciji i stečaju banaka, taj novac otišao ne Poštanskoj štedionici, nego onima čiji su tamo štedni ulozi, znači običnim građanima.
Vi i ja ćemo se uvek složiti, siguran sam da ćete se složiti, da će građani mnogo bolje znati šta će sa svojim novcem, nego bilo koji ministar, zvao se bilo kako.
Zato mislim da bi ovo bilo čistije rešenje, koje ne bi ugrožavalo i pravni sistem naše zemlje. Zato i postoji, na kraju krajeva, Zakon o sanaciji i stečaju banaka, da se utvrdi šta se desilo. To nije sporno, ali ovo rešenje koje otvara mogućnosti za,kako da kažem, opasnu volju Vlade, vaše ili bilo koje druge, u situaciji kada država, odnosno Vlada nema para da posegne za nekakvim parama, da se bavi menadžmentom u bankarstvu, da ukrupnjuje banke i da razdvaja banke, čini mi se da je mnogo veća šteta, nego da se desilo ono što je neminovno da se desi sa nekom bankom koja je došla zbog toga što državni organi nisu radili svoj posao, a ne zbog toga što privatnici i privatni kapital tu pogrešno upravljao, da dođemo do tog rešenja čistije, jasnije, zakonski. Narod dobija pare, ne dobija Poštanska štedionica. To bi mnogo veće poverenje u bankarski sistem dovelo. Kad jedna banka ode u stečaj isplate se depoziti. Iz Agencije za osiguranje depozita će otići 250 i ovako i onako.
Šta će se desiti u budućnosti sa tim akcionarima? Mora se odgovoriti na ovo pitanje. Zašto? Privatni akcionari, oni koji čine 80% vlasništva, koji su činili 80% vlasništva u staroj "Agrobanci", koji su imali plan za sanaciju te banke, zašto je država, odnosno predstavnici državnog kapitala minirali Skupštini na proleće dva puta i ovi nisu bili u situaciji da predstave taj plan za sanaciju stare "Agrobanke". Možda bi neko od njih ušao u dokapitalizaciju. Organi države su u principu namerno, tako izgleda nama sa strane, oterali tu banku u stečaj i time natovarili ove vlasnike stare "Agrobanke" iz EU da sada na arbitraži traže pare, traže obeštećenje itd, jer je nesporno da je neko ko je bio vlasnik 20% uzeo ili uzurpirao sva moguća prava i time sprečio i oterao jednu banku, pa onda i ovu drugu banku u stečaj.
Mislim da tu postoji mnogo nejasnoća koje moraju biti objašnjene da bi se tražila podrška za ovakav zakon, čak i pod uslovom da ona prva dva uslova ne postoje, a to je da ovo ugrožava pravni sistem, uvodi jednu vrstu pravnog nasilja u kome izvršna vlast može, tako da kažem, da se igra tuđim novcem, jer to ipak nije državni novac, samo je u malom procentu državni novac. S druge strane, ko će da ulaže u neku banku u kojoj država ima 3% vlasništva, a 97% je privatno, da utera u nekakvo preuzimanje itd. u kome ne važi Zakon o obligacijama, ne važi Zakon o stečaju itd. Mislim da bi bilo čistije da se primenio Zakon o stečaju, nego da se pravi ovakva ekvilibristika, koja će i ovako da košta građane Srbije.
Vi rekoste 600 miliona, hajde uzmimo tih 250 miliona što su osigurani depoziti koji bi bili isplaćeni po Zakonu o stečaju, jer za to garantuje država, odnosno Agencija za osiguranje depozita i ona ima 250 miliona. Ostatak neosiguranih depozita mogao bi se iz stečajne mase isplatiti. Pre ili kasnije, ne znam kakvi su depoziti, kakvi su plasmani. Ima nekih priča da, na primer, jedno sedam-osam milijardi su plasmani A i B klase, najbolji plasmani koji se prebacuju sada Poštanskoj štedionici uz tih 60-70 ekspozitura, uz još četiri milijarde drugih depozita.
Vi ste nam rekli da će 500 ljudi ostati bez posla u Agrobanci. Ima ih 800, kažete da će ih ovi preuzeti oko 300, znači 500 će ostati bez posla. Verujem da bi tih 300 našlo posao i u slučaju da je "Nova Agrobanka", da se primenio Zakon o stečaju. Na kraju krajeva i ovde će se primeniti Zakon o stečaju, jer posle preuzimanja aktive i pasive ova banka nova ide u stečaj.
Čini mi se da su nekakvi drugi motivi iza, ja stvarno neću da nagađam koji, sa našeg političkog i stručnog stanovišta, ovaj zakon je lošije rešenje nego da je primenjeno ono što postoji. A zašto onda postoji Zakon o sanaciji stečaja? Nekoliko puta ste rekli da je, srećom, ovo izolovan slučaj. Ovo obrazloženje kao da nije pisao neko iz vašeg Ministarstva. Na primer, vi kažete da je ovo izolovan slučaj, ove dve banke, razvojne banke Vojvodine i Agrobanke, a kada navodite razloge zbog kojih se predlaže da propis stupi na snagu odmah, a ne da se čeka osam dana, kažete da preti Srbiji, potencijalno preteća opasnost koja bi se ogledala u mogućem kolapsu privrede Republike Srbije. Pa da li je moguće da će privreda Srbije da kolabira zbog Agrobanke? Nekako mi ne izgleda to, osim što, usput je plus ovde u obrazloženju, kako da kažem, puno nekakvih epiteta i prideva koji uz ovu materiju ne idu.
Koleginica Batić je pričala o velikoj opasnosti za stabilnost, ovde piše s druge strane – nakon što se izvrši preuzimanje imovine i obaveza, banka koja se susrela …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… sa teškoćama, završavam. Nije se ona susrela sa teškoćama, nego je to iznuđena posledica ogromnih propusta državnih organa, tu se sa vama slažemo, ali mislimo da rešenje nije u dobrom pravcu. Hvala.

Hvala. Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Hvala.
Vidim da ste zaista sa velikom ozbiljnošću ušli u analizu ovog slučaja, i zato ću zaista sa velikom ozbiljnošću pokušati da neke od dilema ponovo razjasnim. Moram da vam kažem da ako pitate stručnjake za finansijsku oblast, bankare, MMF, videćete da postoji apsolutna i nepodeljena podrška svih njih da donesemo ovakav zakon.
Već je kolega iz Socijaldemokratske partije Srbije rekao da ovakvi i slični zakoni jesu donošeni, doduše ne zbog lošeg državnog upravljanja nekim bankama, nego zbog svetske finansijske krize, gde su spasavani depoziti banaka u nekim drugim zemljama.
Ova transakcija koja će se izvesti sad u slučaju nove Agrobanke, prebacivanje depozita imovina u Poštansku štedionicu se u toj stručnoj terminologiji zove "Processing adaptation agreement", znači kupovina i prihvatanje obaveze preuzimanja depozita, sprovedena u slučaju Turske, Grčke, SAD i Velike Britanije. Kada smo uradili predlog ovog zakona i kada smo suštinski dobili podatke Narodne banke Srbije, na osnovu čega smo morali da delujemo, ponavljam još jednom, mi smo zvali i MMF da nam da svoje stručno mišljenje jer nismo želeli sami da donosimo odluku, jer evo vi ste postavili pitanje koje sam ja takođe postavio mojim saradnicima – da li da pustimo tečaj "Nove Agrobanke" ili da spasavamo depozit u stečaju, i zašto se nismo odlučili za to?
Opcija je, kao što ste rekli, osigurani depoziti, njih 250 miliona evra ima osiguranih depozita, bili bi stoprocentno isplaćeni. I u tom smislu, sve štediše, sva mala preduzeća koja drže do 50.000 evra depozita, dobili bi potpuno obeštećenje, ali bi propalo 111 miliona evra drugih depozita koji nisu osigurani i koji su veći od 50.000 evra. Tu ima i firmi, ima i gradova, opština poput grada Beograda, poput "Vojvodina šuma", poput grada Subotice, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, znači raznoraznih institucija, njihovi depoziti bi propali, ukupno 111 miliona evra depozita bi otišlo u stečaj. Malo bi se naplatilo u tom stečaju jer je 80% kredita nenaplativo. Logično je da bi sa naplatom ovih 20% izuzetno malo od ovoga svega bilo nadoknađeno u procesu stečaja, plus i ti naplativi krediti, tih šest do sedam milijardi dinara naplativih kredita, to malo naplativih kredita bi odmah dospelo. Pa i oni koji su imali kredite na pet godina, morali bi odmah da ih vrate, i te firme bi došle u problem da to ne mogu da vrate.
Zato smo se i mi i stručnjaci MMF-a opredelili da opcija stečaja nije dobra, plus što bi 250 miliona evra nepovratno bilo isplaćeno, bez mogućnosti da ostane u bankarskom sistemu, jer ti ljudi koji su se jednom opekli u stečaju teško da bi ponovo vratili pare u sistem, bar bi proteklo nekoliko godina da se to desi.
Da li postoji u slučaju stečaja, posebno u slučaju nekontrolisanog stečaja, opasnost, velika finansijska opasnost za ceo sistem? Pa postoji. Uverili smo se 2008. godine, to je poslanik SDPS-a rekao, kada je bio u američkim bankama i bankama na Islandu, građani su za 45 dana podigli milijardu evra iz svih banaka u Srbiji, za samo 45 dana. Zaista, poverenje u finansijskom poverenju je sve i zato kažem dobro je da je ovo izolovan slučaj i da se radi samo o par problematičnih državnih banaka. Zato smo i ovaj zakon ograničili samo na banke gde država ima neko vlasništvo i tu ste u pravu, ne mora imati većinsko vlasništvo, ali drugo, postoji mogućnost da država koristi ovaj zakon i da prebacuje, spašava depozite u neke druge banke. To državu košta, odmah da vam kažem.
Znači, sa aspekta racionalnosti, budžet ništa ne košta da pustimo da ode sve u stečaj i da samo isplatimo osigurane depozite, da ne prebacujemo i neosigurane. Dakle, mi ovim zakonom dajemo mogućnost, to ne znači da ćemo mi biti spremni da sve osigurane i neosigurane depozite prebacujemo, ako neka druga problematična državna banka dođe u problem.
Evo, primer Razvojne banke Vojvodine, mi smo naravno ponudili, zašto se ono paralelno dešava, znači paralelno je Centralna banka Srbije dala nama informaciju da oni imaju svega 3,5% kapitalnu adekvatnost umesto 12%, da nemaju dovoljno likvidnosti i da je potrebno reagovati. Zato smo mi predložili AP Vojvodina da urade i oni ovakvu jednu operaciju koja bi nas koštala nekih 100 miliona evra, pola Republiku, pola Pokrajinu, jer bi morali da pokrijemo neosigurane depozite, jer nema dovoljno likvidnog novca u Razvojnoj banci Vojvodina da pokrije osigurane i neosigurane depozite, a nijedna banka ne bi to prihvatila da preuzme bez potpunog pokrića. Mi smo predvideli ovde tržišni način, kako za Poštansku štedionicu tako i za bilo kog drugog primaoca, dakle banka koja preuzima depozite mora sto posto biti pokrivena likvidnim, naplativim sredstvima, kešom, državnim obveznicama ili eventualno naplativim kreditima u slučaju ovih šezdesetak miliona evra kod "Nove Agrobanke".
U svakom slučaju, Vojvodina je odlučila, nećemo da emitujemo 50 miliona evra u obveznicama, nego ćemo 150 miliona evra da emitujemo, da dokapitalizujemo Razvojnu banku Vojvodine. Da li će se poboljšati i pokazatelji Razvojne banke Vojvodine? Hoće. Skočiće na neophodnih 12% i ispunjavaće se uslovi za rad. Da li je to dovoljno da ta banka na dugi rok bude stabilna, rekao sam svoje mišljenje u pismu pokrajinskom premijeru, jer ako imate u portfoliju 75% neisplativih kredita, ne znam kakav umetnik treba da vodi tu banku da bi to popravio u narednom periodu i da li je to vredno emitovanja i zaduživanja građana Vojvodine za 150 miliona evra, pored prethodno 150 miliona evra zaduživanja, mislim da nije, ali neću se mešati u autonomiju Vojvodine.
Ovde svaki vlasnik donosi odluku za sebe. U slučaju razvojne banke Vojvodine, Pokrajina je vlasnik. Mi smo vlasnik "Nove Agrobanke" i kada govorite o akcionarima, nažalost to je moje lično mišljenje, mislim da ste isuviše blagi prema njima, prema privatnim akcionarima stare ove Agrobanke, evo reći ću iz kog razloga. Rekli ste da je koeficijent likvidnosti bio navodno dva, pa je smanjen kasnije u ovom procesu. I na vašu i na moju žalost i na žalost građana, taj koeficijent likvidnosti bio je falsifikovan. Zašto mislite da su svi ovi ljudi koji su vodili Agrobanku u zatvoru i zašto se vodi protiv njih istraga?
Privatni akcionari su bili odgovorno za 80% vlasništva u staroj Agrobanci, pre nego što se bilo šta desilo, pre nego što je država napravila propust, najveći propust je napravila Uprava koju je trebalo da kontroliše Skupština akcionara, gde su 80% bili privatni akcionari.
U tom smislu, mislim da oni trpe posledice svoje greške. Nije njihova direktna lična greška, jer sigurno da neki akcionar i Švedske ili akcionar iz Slovenije ne može znati tačno ko kako upravlja. Njegova odgovornost da postavi izvršni odbor na način zaštiti svoj akcionarski ulog.
Problem je bio što su falsifikovani izveštaji sve vreme i tu oni moraju sami da se pozabave, koje i zašto to falsifikovao, ko je kriv itd. Neću da ulazim u sve te detalje. Mogu da vam kažem da su ljudi koji su vodili "Agrobanku", izvršni odbor, zna se koja su imena u pitanju bila odgovorna za upravljanje dok je bila privatna, Dušan Antonić kao predsednik, Slavoljub Korićanac kao zamenik predsednika, Branislav Pešić kao član, Bojan Simonović kao član i Bojan Zarić kao član. Tih pet ljudi je potpisivalo sve te nenaplative kredite. Nekada jednoglasno, nekada je bilo i nekih koji nisu sve odluke potpisivali.
Država je imala tada dva predstavnika, Zvonimira Nikezića vlasnika konsultantske kuće "CES Mekon" i Gorana Mrdakovića. Dva predstavnika za tih 20% i njihova odgovornost je za 20%, za sve što se dešavalo. Ono što je meni bilo zanimljivo jeste da je konsultantska kuća "CES Mekon" dobila, bez obzira na propast stare "Agrobanke", posao od "Razvojne banke Vojvodine" za 500 hiljada evra, da napravi plan konsolidacije "Razvojne banke Vojvodine" poslednja tranša od tih 500 hiljada evra isplaćena je prošlog meseca. Dakle, nakon svega ovoga što se desilo sa "Novom Agrobankom". Da li ta studija vredi 500 hiljada evra, da li će to izbaviti "Razvojnu banku Vojvodine" koja je u dubiozi, ne znam, ali je vrlo interesantno. Da li mu je pomoglo prijateljstvo sa bivšim premijerom u tome da dobije taj posao, da bude član upravnog odbora? Da li su akcionari Šveđanin Karl Bilt i Slovenci bili sigurni zato što su mislili da je član upravnog odbora prijatelj sa premijerom? To je drugo pitanje. Snose odgovornost za to što se tada loše bankom upravljalo.
Kažete, opcija stečaj, onda bi svih 800 ljudi ostalo bez posla. Ovako će makar 300 zadržati posao. Da li je to neka sreća za njih, za tih 300 da za ovih 500 nije. Dobiće socijalni program, ali i oni su radili u banci koja je loše upravljala. Ne krivim radnike, oni sigurno nisu krivi za ovo, ali makar će dobiti socijalni program.
Pitanje prema malim akcionarima, vraćam se na to pitanje. Kao ministar finansija u novoj Vladi, nisam zatekao ni jednog malog akcionara u "Novoj Agrobanci". Svi su oni ostali kao izbačeni, jer je tako u procesu stečaja u staroj "Agrobanci". Naravno, da ću razgovarati sa njima, ali nismo imali nikakvog pravnog osnova da ih uključimo na bilo koji način u ovu operaciju, jer je 100% vlasništva trenutno državno. To je ono sa čime sam ja baratao kao sa početnom bazom. To je ono što je naše ministarstvo zateklo.
Ono što moram još jednom da kažem, jer zaista ne želim da budu ikakve spekulacije oko ovog zakona, jeste da ne postoji nikakva diskrecija, mogućnost da se ovaj zakon upotrebljava ako banka nije u problemu. Banka je u problemu ako NBS kaže da će joj oduzeti dozvolu za rad zato što ne ispunjava uslove po Zakonu o bankama. Ne može Vlada da kaže da je neka banka u problemu. Centralna banka je nezavisna i ona na bazi supervizije daje ocenu da li neka banka ispunjava ili ne ispunjava uslove, odnosno da li može da popravi svoje poslovanje ili ne.
Jedino državne banke, po ovom zakonu, jer država ima vlasništvo, koje nikako ne mogu da poprave svoje stanje kroz dokapitalizacije ili kroz bolji rad, one mogu biti spašene, odnosno depoziti u tim bankama, ukoliko Vlada to odluči uz saglasnost NBS. Dakle, ovaj zakon daje mogućnost, a ne i obavezu da mi spašavamo sve depozite, jer daje se mogućnost da se spašavaju ili osigurani ili osigurani i neosigurani. Moguće je parcijalno spašavanje depozita po ovom zakonu, jer takva mogućnost postoji u drugim zakonima koji su usvojeni u ovoj zemlji tokom krize, zbog drugih razloga, ali je ipak usvajala.
S druge strane, zašto postoji podrška stručne javnosti u ovom zakonu? Zato što umanjuje potencijalne buduće troškove države u ovim operacijama. Objasniću kako. Primera radi, da sada neka druga državna banka ima problem i da joj je stečaj neminovan, ako ode u stečaj sigurno država mora da isplati osigurane depozite, propadaju neosigurani depoziti i tu nastaje šteta. Ako postoji mogućnost da se prebace njeni depoziti u neku drugu jaku banku, onda država nema nikakav trošak. Eventualno može zatvoriti deo gepa izdavanjem obveznica, a ne treba da da gotovinu.
Tako da ovaj zakon daje mogućnost umanjenja troškova državi u slučaju problematičnih državnih banaka. Već sam vam rekao, postoje samo dve velike problematične banke koje su srećom, ne sistemskog karaktera, ni "Nova Agrobanka" ni "Razvojna banka Vojvodine", nemaju sistemski karakter i samim tim su izolovani slučajevi.
Mislimo da bi bilo bolje da nikada nije ovaj zakon Skupština usvajala, odnosno da nije bilo problema koji su doveli do nužnosti da se ovakav zakon predlaže i usvaja. Kada su problemi stvoreni, opet govorim o pitanju odgovornosti i biću potpuno otvoren, nezavisno od vremena. Za problem u bankarskom sektoru ne može biti odgovoran ministar poljoprivrede, ne može biti odgovoran ministar policije, ne može biti odgovoran niko osim ministra finansija. Realno, to govorim sada, ja sam ministar finansija i ja sam sada odgovoran, od pre dva tri meseca. Prethodnik moj je odgovoran od momenta kada je saznao, ne može ni ministar finansija sve unapred znati. Centralna banka je odgovorna što je uopšte dozvolila da se dogodi ovaj problem. Da su rađene ozbiljne kontrole ne bi mogao da se falsifikuje koeficijent likvidnosti ili da se falsifikuje kapital banke. Kapital banke nije bio pozitivan kao što piše u papirima nego je bio negativan.
Prva stara "Agrobanka" je otišla u stečaj zbog negativnog kapitala, kao što ga ima sada "Razvojna banka Vojvodine". Ne treba da se doda 150 miliona evra zato što je banka dobra, nego što je loša. Pitanje je da li uopšte može da postane dobra, ako je već dato 150 miliona evra i nije joj bilo dovoljno da postane dobra. Sada se još 150 miliona evra traži.
Po našem mišljenju, po mišljenju stručnjaka iz MMF u takvim slučajevima bolje je tu lošu banku staviti u stečaj, a spasiti depozite građana i privrede prebacivanjem na neku zdravu banku koja to želi da prihvati. Ovim zakonom se ne može nametnuti obaveza nekoj banci da prihvati depozite ukoliko ona to ne želi. Dakle, samo ukoliko ona to vidi kao dobru poslovnu transakciju za sebe. Zašto je to dobra poslovna transakcija za banke koje prihvate samo depozite? Zato što prihvataju depozite koji su pokriveni gotovinom, ne prihvataju nikakve loše plasmane. Kada bi loše plasmane prebacivali, niko živi to ne bi hteo da prihvati i to bi bilo ekonomski neodgovorno.
Prebacivanjem samo depozita pokrivenog kešom, pokrivenog obveznicama, naplativim likvidnim sredstvima, to onda može biti dobar, isplativ, komercijalni posao za banku koja to prima, jer se povećava klijentska baza. Ukoliko je banka stabilna, ona može da pokuša da zadrži najveći deo tih novih deponenata kod sebe i to jeste cilj, da i Poštanska štedionica, koja jeste stabilna i jaka, da najveći deo ovih novih depozita zadrži.
Naravno, ako neko ne želi da bude sutra deponent Poštanske štedionice, a bio je deponent "Nove Agrobanke", on može slobodno od ponedeljka da podigne svoj štedni ulog, prenosom likvidnih sredstava iz Agencije za osiguranje depozita u iznosu od 250 miliona evra. svako ko bude želeo moći će da bude isplaćen već od ponedeljka i time se očuvava stabilnost finansijskog sistema.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87, st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, u cilju efikasnosti rada Narodne skupštine, odnosno zbog potrebe da se Predlog zakona iz dnevnog reda sednice usvoji u što kraćem roku.
Istovremeno vas obaveštavam da određujem pauzu u radu do 15 časova i pet minuta. Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Narodne skupštine za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručena vam je Odluka Republike izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Branislavu Mitroviću, izabranom sa izborne liste Ujedinjeni regioni Srbije – Mlađan Dinkić.
Na osnovu Odluke Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Branislavu Mitroviću.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru i molim da pristupi radi polaganja zakletve.
Predsedavajuća čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.
("ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI")
Molim narodnog poslanika da pristupi potpisivanju zakletve.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Ilić.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi ministre, dve ključne stvari su danas tema, a to su: odgovornost i poverenje i to su dve najvažnije reči o kojima ću danas govoriti, a povod je zakon koji je na dnevnom redu.
Zašto poverenje i zašto odgovornost? Poverenje je nešto na čemu se zasniva bankarski sistem svuda u svetu, pa i kod nas. Bez poverenja bankarski sistem ne može da funkcioniše. Ovaj zakon koji do kraja ove sedmice treba da usvojimo jeste nešto što će vratiti poverenje, pre svega ulagača u banku i nešto što će sprečiti i otkloniti svaki rizik da ne dođe do lančane reakcije u bankarskom sistemu, koja je dobro poznata i koja se dešavala i kod nas, a i u drugim mestima u svetu.
Odgovornost, mi kao narodni poslanici danas imamo veliku odgovornost i kada diskutujemo o ovom zakonu, nas sluša javnost Srbije i svaka diskusija u ovom parlamentu može da poljulja poverenje u bankarski sistem, ali može i da ga povrati. S te strane, pozivam sve kolege i koleginice da budemo odgovorni kao poslanici.
Odgovornost ima i Vlada koja predlaže ovaj zakon i Narodna banka, kao institucija ove zemlje. Istu tu odgovornost ima rukovodstvo Narodne banke, koje je propustilo da izvrši dužan nadzor nad bankama i da dovede u pitanje funkcionisanje i stabilnost ukupnog bankarskog sistema. Izostale su u prethodnom periodu i neke odluke koje su morale biti donete.
Situacija koju imamo je sledeća. U problemu su, danas smo to čuli, dve banke sa državnim učešćem. Nije ni malo slučajno, odnosno svi zajedno treba da se zapitamo, zašto se to baš dešava u ovim državnim bankama. Očigledno je da se ne radi o jednom sistemskom problemu. Radi se, naime, o problemu u upravljanju ovim bankama i nadzoru koji je izostao.
Ovim zakonom mi zapravo otklanjamo loše poteze menadžmenta, čuvamo depozite klijenata ovih banaka i kredite koji su plasirani ka privredi.
Ministar je izložio moguće scenarije i moguća rešenja za ovaj problem. Dakle, stvari su vrlo jasne. Jedna opcija je likvidacija, druga dokapitalizacija i treće – donošenje jednog ovakvog zakona.
Mnoge države u svetu su donele slična rešenja, uviđajući opasnost šta znači gubljenje poverenja u bankarski sistem. Podsetiću vas, digresije radi, mada ovo nije slučaj danas sa ovim bankama, da je ekonomska kriza koja je ostavila tako razorne posledice na ukupnu svetsku ekonomiju, zapravo i započela u bankarskom sistemu krizom hipotekarnih kredita, u SAD i prelila se u realni sektor, pa onda drugi povratni talas iz realnog sektora ponovo u finansijski, odnosno bankarski sistem i vlade velikog broja zemalja, EU, SAD su morale da pribegnu i sanaciji svojih banaka, raznim merama ograničenja.
Naš bankarski sistem se upravo u toj ekonomskoj krizi, na njenom samom početku, pokazao vrlo stabilan i vitalan. Srbija nije morala da radi intervencije koje su radile čak one zemlje koje su daleko moćnije i razvijenije od nas. Mi smo politikom koja je bila prisutna u to vreme i relativno visokim obaveznim rezervama u bankarskom sistemu, sačuvali naš bankarski sistem.
Ono što sada ugrožava bankarski sistem nije ta sistemska kriza, nije svetska ekonomska kriza, nego upravo loše postavljanje u ovim bankama. Videli ste iz uvodnog izlaganja o kakvoj se katastrofi radi, o kakvom procepu i o kakvim lošim plasmanima. Osamdeset posto plasmana te tzv. "Nove Agrobanke" su loši plasmani.
Ponovo se vraćam na ono što sam na početku rekao – odgovornosti. Čija je odgovornost? Ovaj parlament mora da zahteva i da traži odgovornost svih onih koji su doveli do toga da se ove banke nađu u ovakvoj poziciji. Čitava afera oko "Agrobanke" zapravo pokazuje šta se tu dešava. Očigledno je da je izostala odgovornost. Izostala je i odgovornost tadašnjeg rukovodstva NBS da reaguje na vreme i upozori i Vladu i ovaj parlament da postoje ozbiljni problemi.
Upravo smo mi ti koji danas pokušavamo da zaštitimo depozite građana, da ne izazovemo paniku i haos koja može da bude vrlo opasna, ali istovremeno i da pozovemo sve državne organe da do kraja ispitaju odgovornost za propuste u poslovanju kako "Agrobanke" tako i "Razvojne banke Vojvodine" i svih onih banaka sa učešćem države i državnim kapitalom. To je naša obaveza kao parlamenta.
Ovde ste pored ostalog mogla čuti jedna lažna teza, da zapravo neko ovim zakonom hoće da stavi pod kontrolu finansijske tokove, da upravlja finansijama, a zapravo se radi o spasu, o jednom iznuđenom potezu da se spasi u ovom trenutku nešto što je zapravo ulog građana Srbije i privrede Srbije u ovim bankama. Mislim da je ova operacija zaista i delikatna, ali i neizbežna da se to ne bi proširilo i dalje.
Kada sam govorio o poverenju u bankarski sistem i kako bankarski mehanizam funkcioniše svuda, mislio sam i na to, da ukoliko se to danas, sad i odmah ne uradi, to može vrlo lako da se proširi i na one banke koje su zdrave. Imam slučaja da zbog takvih loših poteza i propusta čak i mnogo najstabilniji bankarski sistemi mogu da trpe ozbiljne posledice. I najbolja banka na svetu i najbolji bankarski sistem, ukoliko izostane poverenje i dokumenti zatraže svoje uloge, ne može da izdrži.
Zbog toga pozivam na ozbiljnost sve nas i da o ovoj stvari raspravljamo na način na koji se danas uglavnom i raspravljalo. Bilo je zaista vrlo odgovornih i ozbiljnih diskusija. Zajedno moramo da dođemo do pravog rešenja. Tu je i ministar da bi sve nas saslušao, da bi eventualno ovaj zakon možda i popravio. Zajedno tražimo rešenja, a njih jednostavno nemamo mnogo.
To je ono što smo imali da čujemo, jedan model koji nismo mi izmislili, koji već postoji u svetu, model preuzimanja. Mislim da na taj način ne samo da štitimo uloge građane koji imaju svoju štednju u ovim bankama već štitimo i dobar deo privrede koji koriste kredit kod ovih banaka, jer bi u slučaju likvidacije bi ti krediti dospeli na naplatu odmah, što znači da bi pogoršali i likvidnost same privrede. Mislim da je ovo jedno zaista elegantno rešenje, efikasno rešenje koje i preventivno deluje na taj lančani tok koji bi eventualno mogao da nastupi u slučaju da se ne preduzmu ovakve mere.
Opet se vraćam na odgovornost i poverenje. Zaista tražim i insistiram kao narodni poslanik da se do kraja ispita poslovanje i "Agrobanke", i "Nove Agrobanke", i "Razvojne banke Vojvodine" i da NBS vodi glavnu i vodeću ulogu u tome, naravno, i drugi državni organi koji će ispitivati odgovornost pojedinaca. Prosto je neverovatno da 300 miliona evra, možda i više kolika je dubioza, "Agrobanke", da te pare jednostavno iščeznu i da od toga nema ništa. Tužno će biti ako se sva ova priča završi na tome da država ponovo pokrije te minuse, da niko ne odgovara, ili da se taj novac koji je na volšeban način iz ovih banaka izvučen nestane. Na tome svi zajedno moramo da insistiramo, da ovakve propuste ne bi plaćali svi građani.
Još jedna stvar mi lično smeta i kao građaninu i kao poslaniku, a opet se vraćam i na "Agrobanku" – potpuno sam razočaran time kada sam pronikao u model kako se poslovalo, između ostalog, u toj banci. Neki ljudi koji su u privatizaciji kupili firme u kojima je bilo na stotine zaposlenih, najpre su sa tim istim kreditima kupili firmu pa su onda iz njih prodali ono što je najvrednije, otpustili radnike, zaradili novac i u finalu, onu ljušturu od preduzeća koja je ostala, založili u ove banke i opet izvukli veliki novac. To je ono što mene kao poslanika pogađa i zbog toga insistiram upravo na odgovornosti. Koristim te dve reči – odgovornost i poverenje.
Dakle, ne može to da prođe nekažnjeno. Ova transakcija i ova operacija će spasti i stabilizovati finansijski sistem ove zemlje, ali to nije dovoljno. Svi zajedno moramo da insistiramo da se ispita ko je doveo do toga da ove banke naprave tolike dubioze? Radi se o stotinama miliona evra.
Često postavljamo pitanja i pitamo se zašto nemamo puteve, zašto se ne grade vrtići? Imamo problem da rešimo stvari koje koštaju pet ili 10 hiljada evra u mnogim lokalnim samoupravama, a tek tako da se odreknemo ovih silnih miliona koji su nestali kroz ovaj mehanizam.
Čuli smo ovde različite priče, spominjali su i četiri velike državne banke koje je navodno upropastio i zatvorio Mlađan Dinkić itd. Hajdemo otvoreno da pričamo o tome. To je potpuno ista priča kao i ova priča.
Znate šta, lako je manipulisati ljudima i reći – to su bile super, sjajne banke, a onda je došao neko i pogasio te banke. Hajde da pričamo o činjenicama. Mnogima od nas je u sećanju i razumem neke ljude koji kažu – da to su bile dobre banke. I ja mislim da su to bile dobre banke, ali su loše vođene. U njima su donošene političke odluke. Bile su dobre za jedan deo građana Srbije.
Sećam se primera ljudi koji su u ovim bankama dobijali kredite koje nikada nisu vraćali, ili ih je inflacija pojela. To je ljudima odgovarala. Uzmeš kredit za stan, za prvu ratu daš celu platu, za drugu daš pola, a već treća, četvrta i ostale rate se kupuju za manje od pakle cigareta.
To je možda bilo dobro, ali je dovelo do epiloga koji smo imali posle 2000. godine. mnoge firme su imale plate, razvijale se, kupovale opremu iz takvih kredita koje nikada nisu vraćale. Ceh na kraju čitave te priče je bio sledeći – banke su napravile dubiozu od četiri milijarde evra. Čuli ste da je to bilo tada većina društvenog bruto proizvoda. Sparivanje tih banaka je dovelo državu u bankrot. Izgleda da smo zaboravili, mnogi od nas da je nestala devizna štednja građana u tim bankama, da niko više nije štedeo u njima. Tada, i danas to tvrdim, da nisu likvidirane ove banke da najveći teret toga nisu podneli građani, oni su dobili svoje uloge zahvaljujući tadašnjoj odluci guvernera i tadašnje Vlade, poverioci iz inostranstva su platili najveći ceh. Sećate se i Pariskog i Londonskog kluba. Zato nemojmo da upadamo u istu grešku i da pokušavamo da spašavamo nešto na način koji je naopak, i što se spasti ne može.
Ovo je zakon koji će omogućiti da se ovaj negativni proces i trend zaustavi. Odgovorni smo kao poslanici, kao predstavnici građana Srbije, da zaštitimo i njihove uloge i uloge privrede. Da ne dovedemo u pitanje stabilnost finansijskog i bankarskog sistema. Ovom merom to upravo postižemo. Sve one priče koje smo imali prilike da čujem tokom rasprave, da li je zakon ustavan, da li nije ustavan, jesu pravna pitanja, ali kada se dese okolnosti koje su se ovde desile niko nije imao predstave o razmerama katastrofe i o provalijama banaka, onda morate da reagujete hitno. Nekada ćete biti odgovorni zato što niste reagovali. Nekada ćete biti odgovorni zato što ste loše reagovali. Očigledno u poslovanju ovih banaka i u reakciji prethodne Vlade i Narodne banke bilo je mnogo ne blagovremenih reakcija i mnogo propusta.
Zato vas pozivam da tokom diskusije koja će se nastaviti i kroz amandmane i kroz diskusiju sada da probamo da ovo rešenje učinimo najbolje mogućim i da zaustavimo nešto što može da ima zaista dalekosežne i nesagledive posledice.
Poslanička grupa URS će podržati ovaj zakon jer smo uvereni da na ovaj način zapravo spašavamo finansijski sistem Srbije, ohrabrujemo i ulagače i štediše i investitore, smirujemo sve one koji se nalaze na bankarskom i finansijskom tržištu ove zemlje. I građani mogu da budu spokojni, i bankari, i naravno oni privrednici koji imaju svoja sredstva ili koriste kredite ovih banaka da neće imati štetne posledice.
Nadam se da ćemo iz svega ovoga svi zajedno izvući pouke za ubuduće, da ukoliko jesmo predstavnici države moramo biti daleko više odgovorni za sredstva države koja se nalaze ne samo u bankama i drugim institucijama i privrednim društvima, javnim preduzećima, i da ukoliko propustimo u određenom trenutku da uradimo prave stvari možemo imati daleko, ozbiljnije posledice. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre pre tačno 83 godine na današnji dan 24. oktobra desio se "crni četvrtak" , tako su ga zvali, i to je bio uvod u najveću ekonomsku krizu 1929 godine, koja je u SAD trajala skoro deceniju i dovela do mnogo većih društvenih i ekonomskih posledica koje su na kraju krajeva bile i uvod u Drugi svetski rat.
Ono što se danas dešava u našem finansijskom sektoru mislim da bi moglo da nas uvede u nešto slično što se tada dešavalo ukoliko se na pravi način ne budu sagledali problemi. Mislim da nećemo imati "crni četvrtak" ili petak nego ćemo imati celu jednu crnu deceniju. Problemi u finansijskom sektoru, a ovo je samo vrh ledenog brega, problematika koju ovaj zakon tretira je mnogo dublja i nastala je prevashodno kao posledica onoga što su problemi privrede koja trenutno nije u mogućnosti da uredno i blagovremeno vraća svoje kredite koji su uzimani u toku protekle decenije.
Trenutno, kao što znate, u bankama imamo oko 30% onoga što se zovu "MPL" plasmani ili krediti koji ne mogu da se vrate. U "Agrobanci" to je i nešto veći procenat i sve u svemu ne samo "Agrobanaka" nego i mnoge druge banke bi mogle sutra da se nađu pred izazovima jer nemaju kapitalnu adekvatnost tj. nisu u stanju da isplaćuju depozite onima koji u tim bankama štede.
Po nama ovaj zakon koji se našao pred narodnim poslanicima delimično samo rešava jedan pojedinačni slučaj, ali nije deo paketa mera koje bi aktivno odgovorile na krizu koja bi mogla vrlo brzo da eskalira i u drugim finansijskim institucijama. Kao što dobro znate neke druge strane banke pokušavaju da izađu iz Srbije, pokušavaju da se prodaju. Izuzetno je teško bilo gde bilo kome ko se bavi privredom u današnje vreme da dobije kredit i bojim se da, ukoliko se ne izađe sa jasnom strategijom koja će da se pozabavi ovim problemom, nećemo moći za svaki pojedinačni slučaj da donosimo "leks specijalis", koji vrlo površno tretira ovu problematiku. Možda će se na ovaj način rešiti problem "Agrobanke", ali sa druge strane uvodimo praksu da donosimo zakonska rešenja koja nisu u skladu sa pravnim sistemom tj. ostalim zakonima koji tretiraju ovu materiju.
Iz tog razloga postavlja se drugo pitanje – Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, Zakon za osiguranje depozita, Zakon o stečaju i likvidaciji banaka su, hajde da kažem, okviri koji tretiraju ovu problematiku. Neke od kolega su već ovo spominjale u svojim izlaganjima, ali se onda moramo zapitati da li su postojeći zakoni adekvatni da se izbore sa ovakvom problematikom ako svaki put budemo morali da donosimo poseban zakon za svaki poseban slučaj.
Postoje možda bolja rešenja koja su primenjena u zemljama koje su se pre nas suočile sa ovom krizom. Konkretno, Skandinavci su reformisali svoj bankarski sektor još devedesetih godina i na vrlo temeljan način su preispitali kako funkcionišu finansijske institucije. Kao što znamo danas nemaju problem sa funkcionisanjem istog. Takođe, velika količina te toksične aktive u bankama danas je manje više paralisala privredu. Zakon o stečaju kod nas ne funkcioniše skoro uopšte. Imate situaciju da preduzeće koje nije u stanju da servisira svoje obaveze ima 10 ili 20 različitih poverilaca.
Dok se godinama pokušavaju raščistiti dužničko-poverilački odnosi preduzeće, koje je čak bilo u mogućnosti da operativno posluje i ostvaruje operativnu dobit zbog zakonski nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, odnosno lošeg zakona o stečaju tj. primene istog, nije u mogućnosti. U drugim zemljama, koliko znam, sva loša aktiva je po modelu, kao što je kod nas bila stara devizna štednja tj. državnim obveznicama je izvađena iz banaka. Ne možete očekivati da činovnici u bankama pokušavaju da restrukturiraju privredu tj. realni sektor. Danas imate situaciju da vam je dobar deo privrede blokiran i da preduzeća ne mogu da posluju i ne postoji naznaka toga da će se u višegodišnjim stečajnim procesima ti postupci i završiti.
Dali smo neke amandmane, a tiču se toga da se možda na delimično čudan način tretiraju akcionari bivših banaka. Nije jasno definisano šta znači indirektno učešće u kapitalu banaka čija se imovina, odnosno obaveze preuzimaju. Tako da bi to moglo da znači da neko ko želi da investira u finansijski sektor u Srbiji to sigurno neće učiniti. Zato što sutra ta ista finansijska institucija može da ostane i bez aktive, i bez pasive, bez da je neko prethodno konsultovao akcionare. Kao što znamo u slučaju "Agrobanke" uslediće arbitraža i tužbe. Siguran sam da oni koji su investirali svoja sredstva neće ćutati, nego će pokušavati da budu obeštećeni.
U ovom zakonskom predlogu se kaže da se preuzimanjem vrši bez pristanka akcionara, deponenata i drugih poverilaca, odnosno dužnika banaka koji učestvuju u preuzimanju. Mislim da je to potpuno u suprotnosti sa Ustavom koji na neki način definiše da je privatna svojina neprikosnovena, kao i u suprotnosti sa Zakonom o privrednim društvima koji vrlo jasno definiše šta su organi upravljanja u privrednim društvima tj. postoji Skupština, upravni odbor itd. koji mogu da se saglase ili ne saglase sa nekim odlukama, iako je država predstavnik, odnosno ima određeni procenat kapitala. Takva odluka mora da se izglasa na legitiman način, a ne da se pravi prečica prema jednostrano usvojenom aktu Vlade, brzopleto, mora da se prenese imovina na neku drugu finansijsku instituciju. Ovakav predlog otvara prostor za različita, da kažem, rešenja u budućnosti koja ne mogu biti dobra ni po deponente finansijskih institucija, koje su u problemu, niti po one koji su investirali u banke u Srbiji. Mislim da to u ovom trenutku nije dobro. Pogotovo što nam je kreditni rejting snižen, što smo imali narušavanje nezavisnosti Narodne banke na vrlo čudan način. Zbog načina kako je biran guverner ne sporim uopšte kvalifikacije guvernera. Što se mene tiče mislim da dobro radi svoj posao, ali način na koji je to rađeno nije sporan samo nama, nego je sporan i nekim drugim institucijama koje nisu u Srbiji.
Takođe, vezano za "Razvojnu banku Vojvodine", mislim da bi to moralo da se posmatra kao ekonomsko pitanje, a ne kao političko. Iz razloga što postoji razlog zašto u Vojvodini treba da postoji razvojna banka. Zato što je tamo pretežno privredna delatnost i način finansiranja poljoprivrede iziskuje izvore sredstava, zato što i prinosi, ročnost plasmana mora da biti prilagođena određenim privrednim granama.
Ukoliko bi se postupilo u skladu sa predlogom bojim se da bi razvojna banka bila brzopleto ukinuta bez ideje koja bi institucija zamenila funkciju onoga što je trebala da radi razvojna banka. Takođe, moram podsetiti da je finansijski sektor u Novom Sadu nekada postojao. Banke koje su tada bile u državnom vlasništvu su brže-bolje privatizovane. Tako da bi danas banka koja bi preuzimala imovinu i obaveze razvojne banke Vojvodine mogla da bude ili Grčka ili italijanska, što nisam siguran da bi u ovom trenutku dalo najbolje rezultate, imajući u vidu kakva je situacija sa finansijskim sektorima u tim zemljama. Tada su te banke privatizovane, dok je "Komercijalna banka" u Beogradu proglašena za stratešku i privatizacija nije sprovedena na takav način. Tada se vodilo isključivo računa o tome da se napuni budžet, a ne šta će biti za četiri-pet godina. Tako da problemi koje imamo danas u finansijskom sektoru nisu stvoreni preko noći, nego je to posledica višegodišnjih poteza raznih vlada.
Sve u svemu, naša poslanička grupa neće glasati za ovaj predlog zakona zato što postoje određena rešenja u zakonu koja su za nas sporna. Takođe, mislim da ono što bi naročito trebalo da se ovde apostrofira je to da ne postoji jasan kriterijum kako će se deliti bespovratna pomoć. Ovde piše da će se bankama, koje preuzimaju sredstva, odnosno obaveze dodeljivati pomoć, ali ne kaže ni kako, ni na bazi kojih kriterijuma, ukoliko je cilj da se u budućnosti smanjuje deficit, odnosno da se aktuelna vlast ponaša fiskalno odgovorno. Mislim da deljenje bespovratne pomoći nije put kojim treba ići, s tim što namera jeste dobra i apsolutno je prioritet bez obzira kako različite stranke gledaju na ovaj problem – sačuvati poverenje u finansijski sistem i depoziti građana bi trebalo da budu apsolutni prioritet bilo kojih rešenja.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvlite.