Nemate pravo u ovom delu diskusije da se javite. Samo imate pravo na povredu Poslovnika ili za repliku da se javite.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, replika. Izvolite.

Najviše volim kada neko razume ono što ja ne razumem. To je redovno potpuno jasan odgovor za pitanje koje nisam ni postavila.
Ukoliko neko ne želi da čuje ono što se jasno izgovara, onda tu teško može da se dopre rečima koje su sasvim jasne da jasnije ne mogu biti, ukoliko neko smatra da narodni poslanik nema pravo da govori ono što misli, čak i u slučaju da se misli da ne razume ono što razume, onda je pitanje elementarne pristojnosti da se objasni bez želje da se bilo ko vređa ili da se pogrešno interpretiraju podaci. Dakle, loše banke, kad ih još jasnim podacima opervažite tokom sednice mogu da idu u likvidaciju i te kako.
Moj je problem sada da li je istina da ministar finansija nema svest o tome šta radi kada na sednici Skupštine priča o bankama na takav način? To je ogroman problem, mislim da nije samo za vladajuću većinu, nego za sve nas. U svakom slučaju, imaćemo prilike da razmenimo razumevanje okom mog vremena u okviru poslaničke grupe DS. Hvala.

Hvala.
Gospođice Jerkov, po kom osnovu se javljate?

Po mojoj se diskusiji vodi rasprava.

Niste pomenuti ni vi, ni poslanička grupa.

Ali ako gospodin Dinkić govori "vi", na koga tačno misli?

Obratio se direktno izlaganju gospođe Čomić. Zato sam joj dozvolila pravo na repliku.
Nastavljamo dalje sa radom.
Sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre gospodine Dinkiću, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ću veoma jasno reći da poslanički klub SPS podržava Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije.
Naime, podržavajući ovaj zakonski predlog mi zapravo podržavamo cilj koji se želi postići njegovim usvajanjem, a to je očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji. Smatramo da je reč o kvalitetnom sistemskom rešenju, kojim se stvaraju uslovi, rekao bih, za trajnu stabilizaciju bankarskog sistema u Srbiji, što je od izuzetne važnosti. Aktuelna situacija o kojoj je već bilo reči, kada je reč o pojedinim bankama u Srbiji i hitni slučajevi koji ozbiljno prete da uzdrmaju finansijsku stabilnost, ali i nemogućnost da se problemi reše aktuelnim i postojećim zakonima, prosto zahtevaju brzu reakciju odgovorne Vlade Republike Srbije i to u kontekstu predlaganja jednog ovako kvalitetnog sistemskog zakonskog predloga.
Ovaj zakonski predlog zapravo pokazuje i odlučnost i opredeljenost Vlade Republike Srbije, naravno, resornog Ministarstva finansija, da daju konkretne i stabilne odgovore i rešenja u dugoročnom smislu, kada je reč o onim negativnim elementima koji nažalost stvaraju nestabilnost u bankarskom sistemu.
Mislim da u ovom trenutku mi nemamo vremena da govorimo o onome šta je bilo, da analiziramo da li je aktuelna situacija u pojedinim bankama rezultat katastrofalno loših političkih odluka ili je to rezultat katastrofalno loših plasmana. Postoje nadležni organi, nadležne institucije u Srbiji koji treba da se bave tim pitanjem i koji treba da daju odgovor. Naš interes treba da budu građani koji štede u bankama i privrednici koji imaju svoje depozite.
Ono što je za nas u ovom trenutku najbitnije zapravo jeste da će štediše "Nove Agrobanke", koja bi otišla u bankrot usvajanjem ovog zakonskog predloga, moći da raspolažu svojim ulozima u Poštanskoj štedionici i nije reč o prenosu samom, kako je rečeno, depozita, već i likvidnosti koja jeste potrebna i neophodna da se završi transakcija.
Dakle, kao što je već rečeno, Predlog zakona predviđa prenos imovine i obaveza problematične banke na drugu finansijski i sposobnu i stabilnu banku i to jeste, kako je između ostalog rečeno, efikasna opcija za stabilizaciju bankarskog resora i konsolidaciju na domaćem tržištu.
Ono što je takođe važno jeste da se u izradi ovog zakonskog predloga sarađivalo, i to je gospodin ministar rekao u uvodnom izlaganju, sa ekspertima, predstavnicima MMF. Ako sumnjamo u svaku instituciju Srbije, ako sumnjamo u NBS, ako sumnjamo u Vladu Republike Srbije, onda svaki zakon, pa i ovaj o kojem danas govorimo, može biti problematičan.
Mislim da moramo da pokažemo jedan nivo političke odgovornosti i da radimo na negovanju i jačanju institucija u Srbiji. Recimo, kroz jačanje NBS omogućićemo da i ovaj zakonski predlog profunkcioniše. Naš krajnji cilj mora i treba da bude, neko je to danas pomenuo, povratak poverenja građana u bankarski sistem u Srbiji. Vlada je izvukla pouke iz prethodnih vremena i ovaj zakonski predlog pokazuje spremnost Vlade Republike Srbije da ponudi rešenja. Potpuno jasno i potpuno precizno, još jednom želim da kažem, namera i cilj Vlade Republike Srbije, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, su potpuno opravdani, potpuno su ispravni i imaju našu podršku. Jeste iznuđeno rešenje, iznuđena, kako je rečeno, posledica i slažemo se, važno je upravo zbog toga politiku odvojiti od struke.
Vlada je imala, kako smo čuli, više opcija. Verujemo da je ovo najrealnije rešenje koje će u ovoj iznuđenoj situaciji rešiti problem 250 hiljada deponenata.
Još jednom, na samom kraju, poslanički klub SPS u danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ću džentlmenski isprozivati gospođicu Batić, da ima priliku da kaže ono što je mislila kada nije imala pravo na reč. Dakle, prvo ću da iskoristim tu priliku, obzirom da su ovde replike dobijali neki poslanici koji na reč Vojvodina prepoznaju sebe. Evo, ja kao Vojvođanin uopšte se nisam prepoznao u "Razvojnoj banci Vojvodine", niti u spominjanju reči Vojvodina.
Zašto se ja nisam prepoznao, a pripadnici nekih stranaka jesu? Verujem da se može desiti da im je jedna od tih banaka možda finansirala izbornu kampanju. Toliko su nešto nervozni danas, da me neće začuditi ako nađemo ulaskom u "Razvojnu banku Vojvodine" slučajno neke kredite koji su plasirani za političke kampanje određenih stranaka. Mogu da se kladim da deo nervoze potiče i
Mi danas raspravljamo o zakonu po kome može da se vrši preuzimanje banaka čiji je osnivač Republika većinski ili manjinski. Ako je manjinski, onda to uz neku dozvolu skupštine akcionara, a preuzimanje se može izvršiti samo ako za to postoji pozitivno mišljenje NBS dato u skladu sa ovim zakonom. Dakle, Ministarstvo finansija ne može zloupotrebiti ovaj zakon ukoliko za to nema dozvolu od NBS i bar sa te strane možemo biti mirni.
Ono što bih voleo da su mi objasnili nervozni poslanici bi bilo sledeće. U EU na koju se toliko pozivaju, ali u onom starijem delu EU, učešće u bankarskom sistemu stranih banaka je negde oko 19% maksimalno. Kod nas su oni dozvolili da učešće bankarskog sektora u našem finansijskom sistemu bude i 90%. U tom delu tih stranih banaka, ćerki stranih banaka koje su takođe po zakonima domaće banke za koje garantuje naša država i kojih ima 90% od 100%, u tim bankama i nema nekih velikih zloupotreba. Najverovatnije da su, s obzirom da su njihove matične banke privatne, da su tu poslovnu politiku prenele ovde, to nisu mogle da zloupotrebljavaju svoje položaje i da kredite dele svojim prijateljima.
Nezadovoljan sam sa tolikim učešćem stranih banaka u domaćem finansijskom sektoru, imajući u vidu da strane banke same po sebi imaju cilj koji je legitiman, da isisaju što više kapitala iz naše privrede i od naših građana. Tako dolazimo do situacije da u ovom trenutku naši građani i naša privreda, većinom stranim bankama za koje garantuje naša država, a znamo kako se to i desilo, u ovom trenutku naši građani duguju 609 milijardi dinara tim bankama, privreda duguje preko 14 miliona evra. Danas sve zajedno, privreda i stanovništvo, tim bankama duguje 2.176 milijardi, ili blizu 20 milijardi evra.
Voleo bih da su mi ti nervozni poslanici objasnili kako to banke koje su ulazile sa deset miliona osnivačkog kapitala, strane banke su došle u poziciju za koje garantuje naša država, ukoliko požele da prevare deponente, kako su te banke došle u poziciju da tako malo para unesu a da im toliko dugujemo kao građani i kao privreda? Kada još uzmemo u obzir da smo u proteklih deset godina na ime banaka uplatili 22 milijarde evra, gotovo je onako magijom izvedeno da neko ko nije uneo ni jednu milijardu i ostavio ovoj zemlji, dođe u poziciju da mu mi dugujemo preko 22 milijarde i da je samo na osnovu kamata u zadnjih deset godina naplatio 22 milijarde.
To isisivanje novca ih naravno nije zabrinulo, ali ih je zabrinulo nekoliko loših banaka, tzv. domaćih banaka gde je osnivački kapital državni u većinskom delu ili u značajnom delu. Tu su zabrinuti i mislim da su opravdano zabrinuti.
U uvodu sam već rekao da su najverovatnije nagrađeni, da mogu ostatku tog domaćeg bankarskog sektora da rade šta hoće, odnosno da na politički način upravljaju tim bankama. Gotovo je neverovatno da pripadnik te stranke, bivši ministar finansija na svom računu ima 12 miliona evra, tetkino malo na kauču zaspalo …
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, molim vas da se držimo teme. Vratite se na temu.)
Tema su banke i finansije.
Dakle, na njegovom računu je bilo 12 miliona evra, pa se pitam – da li je to moglo da potpomogne ove banke da ne dođu u situaciju, da je to uložio u našu banku, ne bi ove banke došle u situaciju da ih moramo preuzeti i da im nadoknađujemo gubitke uzimajući pare od sirotinje, nadoknađujući sve minuse ovim domaćim bankama. Novac moramo da zahvatimo, i po predlogu ovog zakona da ga dostavimo agenciji ako nema dovoljno, mi moramo da dostavimo pare poreskih obveznika zato što je neko pre nas, jedna politika, zloupotrebila svoje mehanizme i u bankama gde je bilo državnog kapitala zloupotrebljujući svoj položaj je dovela sebe i svoje prijatelje, najverovatnije tajkune, u povoljan položaj.
Danas je u štampi objavljeno da je određeni tajkun koji je dugovao "Agrobanci" višemilionske iznose, da je u "Novoj Agrobanci" reprogramirao svoje dugove na pet godina, sa grejs periodom od dve godine. Za divno čudo to ne bi ni čudilo, nego dozvola toj "Novoj Agrobanci" je izdataka na dve godine, taman dok traje grejs period i tu dozvolu ta banka ima do 25. maja ili 26. maja 2014. godine. Taj tajkun treba da počne da otplaćuje tek u septembru te iste godine. Dakle, nestaće banka i neće imati kome da vraća taj dug. Mislim da sam time dovoljno rekao šta se sve u toj banci dešavalo.
Za zloupotrebe u "Agrobanci" optužujem grupu koja sebe naziva "CES Mecon", na čijem čelu je bio ministar finansija i bivši premijer, gospodin Cvetković. To je grupa u vlasništvu gospodina Nikezića, koji je osnivač te firme i čiji je sin bio državni sekretar dok je ministar finansija bio gospodin Cvetković. Gospodin Nikezić i "CES Mecon" su bili zastupnici državnog kapitala u "Agrobanci" i on je morao, s obzirom da mu je sin bio visoko pozicionirani funkcioner te države, da se stara da se državnom kapitalu ništa ne desi, a posebno da ne dođemo u poziciju da uzimamo novac od sirotinje, raje i da time nadoknađujemo minuse u toj banci koji su napravljeni zarad privatnog bogaćenje političke strukture i tajkuna koji su ih u tome obilato pomagali.
Samo da vas podsetim o toj njihovoj nezavisnoj NBS, odnosno o njenoj nezavisnosti dok su oni bili na vlasti, govore sledeći podaci – 20. maja je završen drugi krug predsedničkih izbora, a četiri dana kasnije Vlada Mirka Cvetkovića je emitovala …
(Predsedavajuća: Molim vas, gospodine Rističeviću da se vratimo na temu.)
U temi sam makar koliko i ministar finansija. Ako me ne dozvoljavate da govorim o "Novoj Agrobanci", onda recite da to nije tema. Koliko vidim, njen ovde ima koliko god hoćete.
Dakle, ovaj zakon je rezultat onoga što se dešavalo u "Agrobanci". Hoću da kažem da četiri dana posle izbora, znajući šta su uradili u "Agrobanci", da su emitovali 85 miliona obveznica čije je dospeće 2015. godine. Emitovali su javni dug 24. maja, a 25. maja, ta nezavisna NBS koja je to sve trebala da kontroliše, tobož nezavisna, kako zna da treba da likvidira "Agrobanku". Vlada daje 26. maja državne obveznice "Novoj Agrobanci", koja državnim obveznicama, dugom protivzakonito osniva novu "Agrobanku", i gle čuda ta nezavisna NBS koja je toliko nezavisna i sve to zna, istog dana daje dozvolu "Novoj Agrobanci".
Ovim sam dokazao da je najviši državni vrh u bivšoj Vladi bio umešan u pljačku naroda koja je izvršena preko "Agrobanke", time što ćemo iz budžeta, parama građana morati nadoknaditi sve što su oni proćerdali u svom mandatu. Ovo je sve vezano za taj zakon, vezano za "Agrobanku" i tražim ne samo da preuzmemo dugove "Nove Agrobanke", da preuzmemo njihove obaveze, njihov kapital, tražim da Vlada podstakne tužilaštvo, rekao sam podstakne, i istražne organe da temeljno istraže sve zloupotrebe bivših najviših državnih funkcionera. Nemoj da nas za pljačku "Agrobanke", za pljačku građana odgovaraju opet neki iz neke Nove Crnje, Bojnika, Lebana itd, nemoj time da zamazujemo oči građanima, već daj da utvrdimo ono zbog čega su pripadnici bivše vlasti večeras ovde nervozni.
Takođe želim da upozorim da za vreme njihovog mandata postoji "Diners klub" Beograd, koji nije imao nikakvu kontrolu od NBS, koji emituje kredite i deli kartice suprotno članu 5. Zakona o bankama, gde jedino i isključivo da dele kredite i platne kartice imaju banke. Oni su dozvolili da to rade "Diners klub", što može da bude izuzetno opasno. U ovom trenutku oni raspolažu nekontrolisano sa 30 hiljada platnih kartica sa 150 miliona evra, za koje mogu postradati ukoliko ne bude nikakve kontrole, a oni su izvan kontrole NBS, a ne bi smeli da budu ukoliko se bave finansijskim uslugama. Želim da upozorim da to može dovesti do iznošenja para, pranja para, da to može zakopati naše trgovce jer se ukupno radi o kapitalu od 150 miliona evra.
Na kraju da vas podsetim da je danas 100 godina od Kumanovske bitke. To je dan kada je jedan mali narod zajedno sa drugima, mala država dokazala da pod određenim uslovima može da se izdigne i da bude velika i da oslobodi sebe i druge. U ime tih ljudi koji su stradali za stvaranje ove države i drugih država, i prošle države, u ime tih predaka i u ime budućih potomaka zahtevam da se kazne razni "šoškići, nikezići, dulići, đerići" itd, tim pre što smo dosta stezali kaiš oko praznih stomaka. Najlakše je zatezati kaiš oko sirotinje i praznog stomaka. Mislim da ova garnitura koju sam nabrojao ima puno kapitala, da je taj kapital stečen napornim radom ali tuđim, radom ove sirotinje i zato vas pozivam ne samo da ispitate "Agrobanku" nego da ispitate "Razvojnu banku Vojvodine". Tamo ćemo tek naći svašta. Naći ćemo način za ovoliku nervozu. Zahvaljujem. Hvala.