Imamo nameru da pridobijemo poverenje, upravo ovakvim odlučnim potezima. Pitate na početku, kakva je prava pozadina ovog zakona? Prava pozadina je da je prethodna Vlada napravila kardinalnu grešku time što nije ovo uradila krajem prošle godine. Ovo što mi sada radimo, nakon manje od dva meseca analize, to je trebala prethodna Vlada da uradi još u drugoj polovini prošle godine, da donese jedan ovakav zakon i da prizna da je "Agrobanka" u problemima, da su ti problemi indukovani pre svega, lošim vođenjem od strane menadžmenta "Agrobanke", privatnih akcionara i da izvrši prenos depozita na neku banku primaoca. Tada je u tadašnjoj "Agrobanci", na dan 31. decembar prošle godine bilo 360 miliona evra osiguranih depozita, ali je bilo mnogo više keša i nije moralo da se izdaje novih 100 miliona evra obveznica, što je država uradila sa idejom da pravi "Novu Agrobanku".
"Nova Agrobanka" nije trebala da se pravi, to je bila fatalna greška prethodne Vlade, pogrešan potez. "Nova Agrobanka" je bila osuđena na propast jer je napravljena banka sa samo pet miliona keša i sa, ne znam tamo, 85 miliona evra u obveznicama, a sa dubiozom od 300 miliona. Tu se nešto ne poklapa matematički. Morate da imate, kao što znate, to već znate dobro, jednaku aktivu i pasivu. Zato je "Nova Agrobanka" gubila dva miliona evra mesečno godišnje, jer je u startu felerično napravljena. "Što se krivo rodi, to vreme ne ispravi".
Dakle, "Nova Agrobanka" nije trebala ni da postoji. Da sam ja bio u to vreme ministar finansija nikad to ne bih uradio, to je bila greška. Rešenje je bilo doneti ovakav zakon o potpunom ili delimičnom preuzimanju depozita i preseliti u neku od drugih banaka, Poštansku štedionicu ili neku treću banku sa samo 250 miliona evra koje i dan danas moramo da damo, a bez ovih 100 miliona evra obveznica koje su emitovane. Dakle, iz toga manje bi koštalo tada pre godinu dana nego sada, za 100 miliona evra bi koštalo. Greška je napravljena, nova Vlada je tu grešku, prosto sačekala je ta greška, i mi sa ovim idemo u situaciji kada nemamo izbora.
Da ne bude dileme, ponoviću još jednom, mislim da je toliko važna tema da ću sto puta ponoviti ako treba. Tri su mogućnosti naše Vlade u situaciji, koja je krenula krajem jula da radi u slučaju "Nove Agrobanke", pa i "Razvojne banke Vojvodine". Jedna mogućnost – ništa ne radimo, obe banke idu u stečaj već u nedelji štednje. Ako se ništa ne radi, to se dešava sa obe banke, prema analizi Centralne banke i analizi MMF i prema našoj analizi na bazi tih podataka. Druga stvar je – da ne spasimo sve depozite, da nas to manje košta, možemo i to. Ovaj zakon nam i to omogućava. Možemo samo osigurane depozite da spašavamo za koje država garantuje, možemo osigurane da spasimo u jednoj banci i osigurane u drugoj, a možemo u jednoj banci i osigurane i neosigurane, a u drugoj samo osigurane, ali onda ne bi bio jednak tretman. Znači, jeftina rešenja za državu u ovom slučaju, nisu dobra rešenja za deponente ovih banaka, jer bi u slučaju jeftinih rešenja građani privrede izgubili.
Mislite da sam ja srećan što moramo da idemo ka rešenju koje košta agenciju za osiguranje depozita od 250 miliona evra keša koje se prebacuju u "Poštansku štedionicu", da bi Poštanska štedionica uopšte imalo smisla da primi depozite, nisam srećan. Bolje da je taj fond ostao tamo, da ga niko nije dirao, ali smo prinuđeni zbog nasleđenog slučaja "Nove Agrobanke" koja postoji, ne možemo da kažemo, da se pravimo ludi, sada da okrećemo glavu.
Kardinalna je greška bila ubaciti nenaplative plasmane u "Novu Agrobanku". Ne znam ko je uopšte procenio i ubacio, na bazi koje analize 80% nenaplativih plasmana u "Novu Agrobanku". Ako se već pravila nova banka, trebalo je ubaciti samo nešto što je zdravo, tih 65 miliona evra naplativih kredita i gotovinu. Dakle, ne ubaciti kontaminirane plasmane.
To je kardinalna profesionalna greška, a ja mislim i politička greška. Iz kog razloga? Niko nije želeo tada, krajem prošle godine, od strane ljudi koji su za to zaduženi, a zaduženi su Centralna banka i zadužen je ministar finansija u prethodnoj Vladi. Premijer indirektno, ali pre svega ministar finansija. Niko nije želeo, da tako kažemo, uzbunjuje javnost sa lošim vestima jer su se bližili izbori.
Neko je odlučio da je bolje da se plati 100 miliona evra za ćutanje, da se ide na izbore pa da se problem rešava kasnije. Kada smo imali primopredaju dužnosti, bivši premijer Cvetković mi je rekao – čeka te veliki problem "Nove Agrobanke", to je najveći problem uz Sartid železaru, koji vas čeka. Pošteno mi je to rekao. Ja sam pitao – kako to mislite? Nismo znali da je problem 300 miliona evra, smislili smo da je manja dubioza. Uradili smo to što smo uradili i sada mora da se rešava to. Hteli smo da je spojimo, kada prođu izbori sa Srpskom bankom, Privrednom bankom Beograd itd. Kako da spajate lošu banku sa bankama koje takođe nisu giganti? Od tri slabe banke ne možete dobiti jednu jaku i to bi bila greška.
Dakle, prosto greške su se gomilale jedna za drugom i upravo zbog toga, bez obzira na to što me jedan deo poslanika nije dobronamerno shvatio, sam apelovao – nemojmo da nastavimo sa gomilanjem grešaka kada su ove već napravljene. Slažem se sa vašim prethodnikom, šefom poslaničkog kluba, koji je rekao – dajte, ako je to sve već tako napravljeno, da se to jednom za sva vremena završi na način koji je transparentan, na način koji spašava sve depozite građana i privrede. Odgovornost nije pitanje ni za poslanike, niti za mene, to je pitanje za nadležne istražne organe. Odgovornost mora da se utvrdi. Treba da se utvrdi, jer ako se u ovom slučaju ne ispita odgovornost, da li je ona objektivna ili subjektivna, neću ulaziti u to, ali ako su namere postojale, a ovo ostane nekažnjeno, to je onda nešto što zaista onda nemamo pravni sistem o kome vi govorite.
Želim da se osvrnem na još jednu stvar, oko cena akcija "Agrobanke" u 2005. i 2006. godini. Zašto? Tada sam bio ministar finansija. Činjenica je bila da je država tada imala svega 20% i nije mogla da utiče presudno na dešavanja u "Agrobanci". Negde početkom 2006. godine, jedna od najvećih ruskih banaka je izrazila interes da na Beogradskoj berzi preuzme većinski paket "Agrobanke". Kao ministar finansija sam rekao da nemamo ništa protiv, jer se radi o banci A kategorije. To je bila ruska "Vnestov banka". Sada ima ogranak VT kapital koji radi i u Srbiji. Ta banka je pokušala to da uradi na berzi i šta se desilo? Tadašnje rukovodstvo "Agrobanke" očito nije bilo zainteresovano za to i simulirali su, a vi to znate da to može da se uradi na berzi, posebno kada je plitka, četiri puta su povećali cenu akcija u kratkom roku i Rusi su digli ruke. Nisu hteli da kupuju po ceni koja je nerealna i otišli su kući, iako su imali moju saglasnost, tada u ime Vlade, koju je vaša partija vodila, da mogu da obave to ako žele na berzi. To je pitanje tržišta, ali ne po četiri puta većoj ceni, koju je ovo rukovodstvo koje je sada u zatvoru, tada insimuliralo.
Znači, nikada se prevara ne isplati. To sad važi i za ove ljude. Taj čovek nije političar, govorim za direktora "Agrobanke", ali jeste sve to radio u dosluhu sa raznoraznim konsultantima, koji su imali političke veze, koji su pominjani i u ovoj raspravi, još te 2006. godine. To ga je koštalo svega ovoga što se na kraju dogodilo.
Nažalost, ta konsultantska kuća ima članove upravnog odbora u još jednoj državnoj banci, ima mrežu konsultanata i članove upravnog odbora u tri državne banke u ovom trenutku. U "Razvojnoj banci Vojvodine" su radili ovu studiju i u PBB imaju predstavnika upravnog odbora, ta banka je isto dokapitalizovana ove godine sa dve milijarde dinara, i u "Novoj Agrobanci".
Apsolutno podržavam sve vas koji se zalažu za to da se do kraja ispita ta pravna strana i odgovornost. Što se tiče ekonomske strane, ovo je jednino rešenje. Ovim mi rešavamo pitanje za sva vremena, u korist štediša, u korist građana, u korist privrede, koja neće biti uznemirena, naprotiv sačuvaćemo im novac uz jedan veliki trošak za državu izdvajanjem ovih 250 miliona evra keša iz Agencije za osiguranje depozita.
Što se tiče ovih fondova, upravo mislim da ovom akcijom koju će uraditi Vlada Republike Srbije, da ćemo dobiti poverenje ozbiljnih investitora, jer je ovo akcija ozbiljne države. Neozbiljno je raditi na parče i gurati probleme pod tepih kao što je radila prethodna Vlada sa stvaranjem "Nove Agrobanke" ili sa najavama dokapitalizacije propale "Razvojne banke Vojvodine", to je neozbiljno. Ozbiljno je rešiti kontaminirani problem na način da zatrpate. Znate kada imate kontaminirane stvari, morate duboko u zemlju da zatrpate da ne bi kontaminirali okolinu i da ostali svet može da diše i da se razvija.
Tako da je naša strategija odlučna akcija u korist zaštite stabilnosti finansijskog sistema. Imamo sreće u ovoj nesreći da imamo ove izolovane slučajeve. Da je ovo bilo šire i da je duže trajalo, bilo bi nažalost i šire i duže. Ovako, sačekao nas je ogroman problem, ali nismo hteli da bežimo od njega. Izašli smo ovde na Skupštinu, izvinjavam se što niste imali vremena da ovo čitate iz razloga što je problem sustizao. Rekao sam vam da nismo ni znali za problem "Razvojne banke Vojvodine" do pre deset dana. Tek Centralna banka nam je pre deset dana to ukazala. Pažljivo je rekla, šta ćete sa time da radite, postavila nam je pitanje, vi ste akcionar izvolite. Bavite se problemom, hoćete da je gasimo ili ćete da je spašavate? Da mi ubacujemo dodatni kapital u nešto što nema šanse – nećemo, ali hoćemo da spašavamo depozite i to je naša strategija i zato donosimo ovaj zakon. Hvala.