Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 24.10.2012.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

24.10.2012

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:20 do 20:55

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Izvolite gospodine Stefanoviću imate pravo na repliku.
...
Stranka slobode i pravde

Borko Stefanović

Demokratska stranka
Mislim da to nisu bile primedbe, više su bila pitanja, gospodine Dinkiću, a na mnoga nismo dobili odgovor. Ono što je sigurno jeste da ne možete ni vi baš toliko da budete kontradiktorni, da govorite da je hitno, da je važno, da je neophodno vanredno zasedanje skupštine a onda kažete da nije važno da uopšte usvojimo, da ne moramo da usvojimo. Znam, da kad neko preuzme odgovornost, ne mora ništa, ali građani su dali poverenje vašoj koaliciji da sastavite Vladu. Prema tome, niko ovde ne želi loše ni ovoj državi ni njenom bankarskom sektoru. Ali, smatram da je možda suviše to što smo se toliko vežbali i sa velikim vašim učešćem u tom vežbanju da ne rešavamo stečaj banaka do sada, da onda kažete – e pa nismo naučili našu lekciju, možemo odmah da je primenimo, ako vam se ne sviđa ovo rešenje.
Mislim, da to nije baš odgovorna politika i u principu, ovo kada se ovako predstavlja, u papirološkom smislu, pred narodne poslanike, bez dodatnih objašnjenja, bez stvari koje ste vi prinuđeni satima ovde nama da objašnjavate, na naša potpuno legitimna pitanja, to se uvek dešava tada kada sam predlog nije adekvatno objašnjen i kroz javnu raspravu, i kroz sam materijal koji se dostavlja na sednicu. Zato se i dešava da mnogi poslanici, uključujući i mene, ponavljaju stvari, ne zato što neko ne sluša šta je bilo već prosto zato što neke stvari nisu dobro objašnjenje od strane predlagača. To je naše pravo da pitamo. Ipak, ono što je zabrinjavajuće u celoj ovoj priči jeste sa jedne strane potreba Vlade da stalno objašnjava kako smo došli dovde. S druge strane, revizija koja se ne sprovodi do kraja, da utvrdimo gde su pare otišle pa da tužilaštvo može lakše da radi, jer je to ono što je narod rekao. Zahvaljujem se.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Ministre, izvolite.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Revizija je kompletno urađena za "Novu Agrobanku". Identifikovani su svi loši plasmani i tužilaštvo i policija rade svoj posao. Taj proces tek sada treba da se radi u "Razvojnoj banci Vojvodine".        

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić. Izvolite.

Dragan Tomić

Nažalost, mi ovih dana smo poštovani narodni poslanici u prilici samo da rešavamo alarmantna pitanja. Nažalost, ovo o čemu i danas govorimo je jedno od pitanja koje ima prinese potrebe za određenom brzinom. Tačno je da sledeće nedelje počinje nedelja štednje i građani Srbije će, verujem da slušaju pažljivo ovu našu raspravu večeras, tražiti kako dalje da raspolaži sa svojim sredstvima u bankama.       
Država jeste garant devizne štednje građana i ove činjenice koje je ministar izneo apsolutno stoje. Slušajući ovu danas raspravu sve vreme razmišljam da li je postojala neka druga mera, da li je postojao nekakav drugi način ili drugačija mogućnost da se reaguje.
Kritički tonovi koji idu u pravcu oduzimanja ovlašćenja Vladi Republike Srbije da na ovim temama govori, molim vas gospodo, Vlada Republike Srbije je odgovorna za ekonomsku politiku jedne države. U tu jednu ekonomsku politiku spada i taj jedan bankarski sektor, spada stanje u privredi, spada devizna i dinarska štednja naših građana i sve ono što je neophodno da se živi civilizovano i na jedan miran način.
Nažalost, danas smo suočeni sa brojnim podacima i činjenicama. Adekvatnost kapitala i svega ostalog je šest miliona evra, ne adekvatan je preko 150 miliona, dubioza preko 300. Politička javnost i obični građani se pitaju gde su tih 300 miliona evra za te pare date su nekakve garancije, dati su imovinski resursi, za koje je evidentno da nemaju adekvatnu vrednost i vrednost kapitala za koje su podneta ta sredstva. Te pare su negde otišle, nestale su. O tome će sigurno neko morati ovih dana da traži da se ti koji se nalaze, ta gospoda u pritvoru, da se izjasne gde se nalazi taj novac.
Ali, u ovom trenutku država, odnosno Vlada ne može da čeka šta će biti od ponedeljka. Mislim da je dobro rešenje da se to uradi sa jednom od domaćih banaka, državnih banaka. Mislim da je dobro rešenje da se to uradi sa Poštanskom štedionicom.
Sigurno da će sledeće nedelje i pošto ja radim u bankarskom sektoru biti poprilična gužva i biće poprilično puno posla da se u preko 60 ekspozitura preuzme sve ono što je neophodno da bi se nastavilo sa normalnim radom kada bilo koji građanin dođe sa svojom štednom knjižicom na šalter, da zna gde treba da dođe, kom službeniku da se obrati i da mu postavi pitanje gde je njegova dinarska štednja ili devizna. Da ima jednu sigurnost u komunikaciji šta dalje sa svojim novčanim sredstvima.
Mislim da je tu odgovornost Vlade izuzetno visoka i način i mera prema ovom postupanju vrlo adekvatna. Ne stoje ovde nikakve neprincipijelne pretpostavke da se ulazi u rizike. Rizike smo nasledili, njih smo dobili i sa njima se suočavamo. Stanje u bankarskom sektoru, pre svega ovih nekoliko banaka jeste posledica prethodnog vremena. Govornici iz opozicije ne govore šta znače uzeta sredstva za izbornu kampanju koja nikada neće biti vraćena ovim bankama, to su sredstva građana, sredstva privrede, sredstva opština, sredstva gradova, sredstva preduzeća koja su završila na nekim bilbordima, u nekom samohvalisanju o nekom vremenu kroz koje smo prošli.
Naravno, ova mera nije popularna i niko iz vladajuće većine ne aplaudira ovoj meri. Prosto, samo kao ozbiljni, odgovorni ljudi postupamo i tražimo načine i rešenja kako izaći iz nasleđa vremena kroz koje prolazimo.
Bojim se da će nas čekati još takvih i sličnih situacija u kojima ćemo morati brzo i efikasno reagovati radi zaštite interesa privrede, interesa građana, u ovom slučaju ulazimo u nešto što je vrhunska stvar, a to je zaštita imovine naših građana.
Dobro je da će država reagovati u ovom slučaju i da će učiniti sve da pronađe ta izgubljena sredstva, ne radi se o malim sredstvima, radi se o oko 600 miliona evra, pa kada neko pominje ta sredstva, ja razmišljam, tu ima bar dve ili tri elektrane koje Srbiji trebaju u ovom trenutku, ima nekoliko stotina kilometara puteva koje možemo da izgradimo, ima nekoliko kliničkih centara, ima škola koliko hoćete, vrtića, obdaništa, isplaćenih socijalnih davanja, i kada sve to sastavite na jednu stranu šta možemo da uradimo u ovoj Srbiji, završe tamo neki koridor, bazene i škole i sve ono što možemo da činimo, imate jednu grupu ljudi koji su bili blisko vezani za prethodno vreme i za vršenje vlasti, ljudi koji su na ko zna koje načine ta sredstva sklonili.
Prosto ne mogu da verujem da su te pare pretvorene u dim. Ja se bavim tim stvarima godinama i znam, kada sredstva puštate na tekući račun svog klijenta, on postavlja naloge za dalje prenošenje sredstava.
Ti nalozi imaju ime i prezime i naziv firme i zna se gde odlaze dalje.
Nama se danas prigovara ovde zašto mi hoćemo da vršimo spajanje. Niko ovde to neće da vrši, prinuđeni smo da to činimo, napokon, gospodo, stanite malo, nema smisla napadati na Vladu, jer od sledeće nedelje, građani će stati na šalter tih banaka i tražiće svoje pare.
Zar e moguće da su one postale dim? To su neki putevi, obdaništa, sve ono. Gde su ta sredstva, gde su završila, a vi prigovarate na najobičnije opaske koje se govore vrlo oprezno ovde, kako postupamo i vrlo pažljivo pričamo, trudeći se da ne izazivamo nemire kod građana i bez želje da elementiramo na nečemu što možemo reći, sad smo vas negde pronašli.
Nismo vas nigde pronašli, pronašli smo bedu sa kojom se suočavamo, našli smo probleme u kojima svi plivamo i tražimo rešenja kako iz njih da izađemo. Ova vlada i ova parlamentarna većina u kojoj se mi nalazimo, pažljivo i strpljivo ceo dan sedi ovde i sluša ono što vi govorite. Svaki dan bacate prašinu, nova kriza, bacate prašinu o tome zašto mi ovo nešto tražimo i li ne tražimo.
Molim vas, gospodo, ovde budite odgovorni, Srbija se našla u jednom ozbiljnom trenutku, našla se u problemu gde je 600 miliona evra u ove dve banke i nema sva rešenja. Ovde nema sukoba sa Vojvodinom, nema ovde pitanja – gde su naši novci? Imamo problem što se to desilo u prethodnom periodu, što nismo dobili ništa lepo za naredno vreme i što tražimo rešenja kako izaći iz svega ovoga.
Mislim da je jedini način da glasate i vi za ovaj predlog i da bar malo kroz glas razuma i taj pritisak na ovaj taster, priznate deo sopstvene greške i sopstvene odgovornosti kroz koje smo prošli i da zajedno sa nama prihvatite odgovornost da tražimo zajednička rešenja ovde.
Rešenja nisu brojna, nema ih mnogo i čini mi se da u ovom trenutku, ovo je jedino moguće rešenje i razmišljajte o tome zašto je negde nestalo 600 miliona i šta se sa tih 600 miliona moglo uraditi u ovoj Srbiji.
Molim vas, gospodo, na taj način, poštujte ovu većinu i mislim da smo mi vrlo odgovorni ljudi i da predstavljamo drugi deo Srbije koji je glasao za bolji život Srbije. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Milica Radović.

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Vlada je u svom izveštaju rekla da je ovo najozbiljniji Predlog zakona sistemskog rešenja još od izbijanja krize 2008. godine kojim se stvaraju uslovi za stabilizaciju bankarskog sektora u Srbiji.
Da li je baš sve tako kao što je Vlada rekla? "Nova Agrobanka", ako je formirana od zdravog kapitala, a tako nam je rečeno i prezentovano, onda je osnovno pitanje kako je ona za samo pet meseci postojanja, a podsetiću vas da je formirana u maju ove godine, uspela da se pretvori u najvećeg gubitaša, koji gubi dva miliona evra mesečno.
To ste rekli i na Ekonomskom samitu u ponedeljak, to ste rekli i ponovili danas.
Znači, "Nova Agrobanka" koja je formirana kao najjeftinije i najadekvatnije rešenje da bi se premostili svi problemi koji su nastali zbog lošeg stanja u Agrobanci, sada pet meseci nakon njenog formiranja, gubi dva miliona evra.
Danas, Vlada se odvažava na jedan ovakav potez, iz kog razloga? Da li je možda pozadina ovog zakona da bi se prikrili troškovi koji su u međuvremenu formirani, šta je prava pozadina ovog današnjeg Predloga zakona. Ono što izaziva sumnju, posebno jeste ova hitnost u raspravi. Zakon smo dobili u ponedeljak u večernjim časovima, a danas od ranog jutra o njemu raspravljamo, prvo to.
Drugo je ono što me zabrinjava, a rekli ste to u raspravi, da pripajanje "Nove Agrobanke" "Poštanskoj štedionici" ne može da se izvrši po odredbama sadašnjeg zakona, jer bi to predstavljalo gubitak vremena.
Ja kao neko ko je po svom obrazovanju pravnik, jednostavno takvo objašnjenje i obrazloženje ne mogu nikada da prihvatim, jer ukoliko ne poštujete pravo, onda stvarate anarhiju, haos i u finansijskom sistemu, iako kao da nije dovoljno što već postoji u potpunom pravosudnom sistemu i pravosuđu koje danas u Srbiji funkcioniše.
Suštinsko pitanje koje ja želim da postavim jeste kome je novoformirani menadžment Agrobanke davao kredite i pod kojim uslovima? To je suštinsko pitanje i ja vas molim da ako imate informaciju, a trebalo bi da imate, da odgovorite.
Drugo, da li je moguće da je iskorišćeno vreme posle izbornog bezvlašća, da bi iz novoformirane "Nove Agrobanke" bile finansirane nesolidne kompanije?
Ne bih volela da ovaj Predlog zakona danas bude paravan za amnestiju, moguću amnestiju od odgovornosti onih ljudi koji su ove gubitke i proizvod. Zbog toga vas molim da nas ne lišavate jasnih odgovora na ova pitanja.
Da vas podsetimo, Agrobanka je propala zbog vrlo lošeg poslovanja, lošeg upravljanja i zbog jednog beskompromisnog čerupanja, izvinjavam se na izrazu, ali zaista tako moram da kažem, novoformiranog menadžmenta koji je poslovao u poslednjih nekoliko godina i da onda budem potpuno jasna ovde.
Mi iz DSS-a podržavamo svaku akciju koja ide u pravcu rasvetljavanja ovih činjenica, u pravcu privođenja pravdi svih onih koji su odgovorni u ovom i u svakom drugom procesu, ali vas upozoravam da to nije dovoljno. Nije dovoljno zbog toga što je urušeno poverenje u finansijski sistem sa posebnim akcentom na tržište kapitala.
Ja ću da vas podsetim da je Agrobanka bila jedna od retkih banaka koja je bila listirana na beogradskoj berzi i koja je jedno duže vreme bila nosilac te iste likvidnosti na berzi. Moram da kažem da od 2005. do 2010. godine, ona jeste beležila solidne performanse, ali je izvršeno u međuvremenu nekoliko dokapitalizacija koje su bile uspešne, povećan je kapital, ona je bila na korak od toga da se svrsta u jednu od deset vrlo uspešnih banaka, top banaka u Srbiji, a na kraju se ispostavilo da su svi ti izveštaji koji su se odnosili na poslovanja od kvartala do kvartala bili krivotvoreni i da je na taj način, ne samo javnost, nego svi oni koji su imali veze sa finansijskim sektorom, dovedeni u zabludu i da sve ono što su bili realni pokazatelji, nisu bili ispravni pokazatelji. Ovde je ogromna odgovornost na funkcionisanju tadašnje NBS i na funkcionisanju svih onih revizija koje su bile neophodne.
Kada je banka bankrotirala onda su državni organi, odnosno predstavnici državnog kapitala prebacivali odgovornost sa jednog na drugi, sa NBS na Ministarstvo, itd. Međutim, ono što je, i danas se nažalost čulo u ovoj raspravi, a što se i tada moglo čuti, čak su optuživani i strani investitori za to što nisu kontrolisali banke na operativnom nivou. Kazaću vam da strani investitori nisu ni dužni da vrše kontrolu banaka na operativnom nivou, jer da jesu oni naravno ne bi bili portfolio investitori.
Mi umesto da stvaramo ambijent, za jednostavno zdravo poslovanje, mi i ovo malo investitora koje imamo u državi pokušavamo da rasturimo i da ih jednostavno oteramo. Danas u Srbiji funkcioniše negde između 20 i 30 stranih investicionih fondova, i najveći deo tih fondova jeste uložio svoj novac u "Agrobanku". Da je "Agrobanka" kojim slučajem izolovan slučaj, naravno da se ne bi dizala ovolika polemika u javnosti, naravno da celokupan ovaj slučaj ne bi došao do ovih razmera o kojima danas raspravljamo.
Podsetiću vas da je pre tri godine u Srbiji zabeležen još jedan slučaj, a to je slučaj "Metals banke", koja je bila u vrlo sličnoj situaciji. Jednostavno, ta banka je prikupila svež kapital od domaćih i stranih investitora, onda je sagradila onu staklenu, pametnu zgradu u Novom Sadu, sa kojom su se mnogi divili i koji su o njoj pohvalno govorili. Onda je ta banka podelila braći od stričeva, komšijama, školskim drugovima, kumovima određeni iznos kredita, svi su oni otišli na neka sunčana ostrva i u tom trenutku je trebalo da dođe do likvidacije te "Agrobanke". To se nije desilo "zbog, naravno, zaštite bankarskog sistema" i odlučeno je da ta banka bude predata na upravu AP Vojvodini.
Samo ću da ukažem na jednu činjenicu, u tom trenutku "Metals banka", cena akcije "Metals banke" na Beogradskoj berzi je bila 60 hiljada, a sada je cena akcija "Razvojne banke Vojvodine" 350 dinara, pa vi sami prosudite o uspešnosti takve jedne akcije. Naravno, postavlja se pitanje ko će za to da odgovara i da li se u ovoj državi, upravo, vodi računa o tome da li će oni koji su to učinili biti privedeni pravdi.
Jedan veliki broj stranih investitora i akcionara je, naravno, insistirao da tuži Srbiju zbog ovoga, ali je kasnije zbog ogromnog napora, prvenstveno Beogradske berze došlo do obustavljanja ovakve jedne akcije, zbog obećanja da, naravno, nikad više u budućnosti ovako nešto neće da se desi. Podsetiću vas da je posle toga došlo do slučaja "Nove Agrobanke". Naravno, sada se pitaju strani investitori posle svih ovih dešavanja u državi šta je sledeći potez.
Govorimo o listiranju "Telekoma" na Beogradsku berzu, zašto se taj postupak toliko oteže? Zato nakon svih ovih dešavanja, koje smo imali priliku u državi da vidimo, niko normalan ne želi da uloži pare više u akciju u Srbiji. Onda se dešava ono što niko od nas ne želi, a to je da državne kompanije koje dobro posluju moraju da trpe zbog neodgovornog ponašanja jedne grupe, prvenstveno bih rekla mešetara.
Ovde ću na kraju samo da pomenem primer "Ist kapitala", najvećeg stranog portfolio investitora, odnosno fonda, koji posluje u Srbiji. Oni su se opekli kada je u pitanju "Metals banka" i kada je u pitanju "Nova Agrobanka", i sada vode grupu akcionara koji će da pokrenu postupak da tuže Srbiju u situaciji ako se do 26. novembra ne iznađe neko rešenje, da između njih i Vlade Srbije dođe do određenog dogovora u pogledu obeštećenja malih akcionara, znači koji dolaze iz zemalja EU od 70 miliona evra. Podsetiću vas da, ukoliko dođe do arbitražnog postupka u Vašingtonu to će sigurno biti jedan u nizu arbitraža koje će Srbija da izgubi, jer Srbija do sada nije dobila ni jednu arbitražu, niti je bilo koji arbitražni postupak okončan u njenu korist.
Naravno, ovo sve što se radi jako je loše. Loše je zbog toga što je prethodno uništen pravosudni sistem, što je danas kompletno izgubljeno poverenje u naš pravosudni sistem, što se sa ovakvim dešavanjima iz prošlosti, naravno urušava poverenje i u finansijski sistem. Osnovno pitanje koje ja želim da postavim jeste, kako mislite da privučete strane investitore i da li mislite da će bilo ko u ovakvom pravnom i poslovnom okruženju biti na bilo koji način motivisan da ulaže u Srbiju? Bez tih stranih investicija mislim da nama izgleda izlaza iz ove krize nema.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Imamo nameru da pridobijemo poverenje, upravo ovakvim odlučnim potezima. Pitate na početku, kakva je prava pozadina ovog zakona? Prava pozadina je da je prethodna Vlada napravila kardinalnu grešku time što nije ovo uradila krajem prošle godine. Ovo što mi sada radimo, nakon manje od dva meseca analize, to je trebala prethodna Vlada da uradi još u drugoj polovini prošle godine, da donese jedan ovakav zakon i da prizna da je "Agrobanka" u problemima, da su ti problemi indukovani pre svega, lošim vođenjem od strane menadžmenta "Agrobanke", privatnih akcionara i da izvrši prenos depozita na neku banku primaoca. Tada je u tadašnjoj "Agrobanci", na dan 31. decembar prošle godine bilo 360 miliona evra osiguranih depozita, ali je bilo mnogo više keša i nije moralo da se izdaje novih 100 miliona evra obveznica, što je država uradila sa idejom da pravi "Novu Agrobanku".
"Nova Agrobanka" nije trebala da se pravi, to je bila fatalna greška prethodne Vlade, pogrešan potez. "Nova Agrobanka" je bila osuđena na propast jer je napravljena banka sa samo pet miliona keša i sa, ne znam tamo, 85 miliona evra u obveznicama, a sa dubiozom od 300 miliona. Tu se nešto ne poklapa matematički. Morate da imate, kao što znate, to već znate dobro, jednaku aktivu i pasivu. Zato je "Nova Agrobanka" gubila dva miliona evra mesečno godišnje, jer je u startu felerično napravljena. "Što se krivo rodi, to vreme ne ispravi".
Dakle, "Nova Agrobanka" nije trebala ni da postoji. Da sam ja bio u to vreme ministar finansija nikad to ne bih uradio, to je bila greška. Rešenje je bilo doneti ovakav zakon o potpunom ili delimičnom preuzimanju depozita i preseliti u neku od drugih banaka, Poštansku štedionicu ili neku treću banku sa samo 250 miliona evra koje i dan danas moramo da damo, a bez ovih 100 miliona evra obveznica koje su emitovane. Dakle, iz toga manje bi koštalo tada pre godinu dana nego sada, za 100 miliona evra bi koštalo. Greška je napravljena, nova Vlada je tu grešku, prosto sačekala je ta greška, i mi sa ovim idemo u situaciji kada nemamo izbora.
Da ne bude dileme, ponoviću još jednom, mislim da je toliko važna tema da ću sto puta ponoviti ako treba. Tri su mogućnosti naše Vlade u situaciji, koja je krenula krajem jula da radi u slučaju "Nove Agrobanke", pa i "Razvojne banke Vojvodine". Jedna mogućnost – ništa ne radimo, obe banke idu u stečaj već u nedelji štednje. Ako se ništa ne radi, to se dešava sa obe banke, prema analizi Centralne banke i analizi MMF i prema našoj analizi na bazi tih podataka. Druga stvar je – da ne spasimo sve depozite, da nas to manje košta, možemo i to. Ovaj zakon nam i to omogućava. Možemo samo osigurane depozite da spašavamo za koje država garantuje, možemo osigurane da spasimo u jednoj banci i osigurane u drugoj, a možemo u jednoj banci i osigurane i neosigurane, a u drugoj samo osigurane, ali onda ne bi bio jednak tretman. Znači, jeftina rešenja za državu u ovom slučaju, nisu dobra rešenja za deponente ovih banaka, jer bi u slučaju jeftinih rešenja građani privrede izgubili.
Mislite da sam ja srećan što moramo da idemo ka rešenju koje košta agenciju za osiguranje depozita od 250 miliona evra keša koje se prebacuju u "Poštansku štedionicu", da bi Poštanska štedionica uopšte imalo smisla da primi depozite, nisam srećan. Bolje da je taj fond ostao tamo, da ga niko nije dirao, ali smo prinuđeni zbog nasleđenog slučaja "Nove Agrobanke" koja postoji, ne možemo da kažemo, da se pravimo ludi, sada da okrećemo glavu.
Kardinalna je greška bila ubaciti nenaplative plasmane u "Novu Agrobanku". Ne znam ko je uopšte procenio i ubacio, na bazi koje analize 80% nenaplativih plasmana u "Novu Agrobanku". Ako se već pravila nova banka, trebalo je ubaciti samo nešto što je zdravo, tih 65 miliona evra naplativih kredita i gotovinu. Dakle, ne ubaciti kontaminirane plasmane.
To je kardinalna profesionalna greška, a ja mislim i politička greška. Iz kog razloga? Niko nije želeo tada, krajem prošle godine, od strane ljudi koji su za to zaduženi, a zaduženi su Centralna banka i zadužen je ministar finansija u prethodnoj Vladi. Premijer indirektno, ali pre svega ministar finansija. Niko nije želeo, da tako kažemo, uzbunjuje javnost sa lošim vestima jer su se bližili izbori.
Neko je odlučio da je bolje da se plati 100 miliona evra za ćutanje, da se ide na izbore pa da se problem rešava kasnije. Kada smo imali primopredaju dužnosti, bivši premijer Cvetković mi je rekao – čeka te veliki problem "Nove Agrobanke", to je najveći problem uz Sartid železaru, koji vas čeka. Pošteno mi je to rekao. Ja sam pitao – kako to mislite? Nismo znali da je problem 300 miliona evra, smislili smo da je manja dubioza. Uradili smo to što smo uradili i sada mora da se rešava to. Hteli smo da je spojimo, kada prođu izbori sa Srpskom bankom, Privrednom bankom Beograd itd. Kako da spajate lošu banku sa bankama koje takođe nisu giganti? Od tri slabe banke ne možete dobiti jednu jaku i to bi bila greška.
Dakle, prosto greške su se gomilale jedna za drugom i upravo zbog toga, bez obzira na to što me jedan deo poslanika nije dobronamerno shvatio, sam apelovao – nemojmo da nastavimo sa gomilanjem grešaka kada su ove već napravljene. Slažem se sa vašim prethodnikom, šefom poslaničkog kluba, koji je rekao – dajte, ako je to sve već tako napravljeno, da se to jednom za sva vremena završi na način koji je transparentan, na način koji spašava sve depozite građana i privrede. Odgovornost nije pitanje ni za poslanike, niti za mene, to je pitanje za nadležne istražne organe. Odgovornost mora da se utvrdi. Treba da se utvrdi, jer ako se u ovom slučaju ne ispita odgovornost, da li je ona objektivna ili subjektivna, neću ulaziti u to, ali ako su namere postojale, a ovo ostane nekažnjeno, to je onda nešto što zaista onda nemamo pravni sistem o kome vi govorite.
Želim da se osvrnem na još jednu stvar, oko cena akcija "Agrobanke" u 2005. i 2006. godini. Zašto? Tada sam bio ministar finansija. Činjenica je bila da je država tada imala svega 20% i nije mogla da utiče presudno na dešavanja u "Agrobanci". Negde početkom 2006. godine, jedna od najvećih ruskih banaka je izrazila interes da na Beogradskoj berzi preuzme većinski paket "Agrobanke". Kao ministar finansija sam rekao da nemamo ništa protiv, jer se radi o banci A kategorije. To je bila ruska "Vnestov banka". Sada ima ogranak VT kapital koji radi i u Srbiji. Ta banka je pokušala to da uradi na berzi i šta se desilo? Tadašnje rukovodstvo "Agrobanke" očito nije bilo zainteresovano za to i simulirali su, a vi to znate da to može da se uradi na berzi, posebno kada je plitka, četiri puta su povećali cenu akcija u kratkom roku i Rusi su digli ruke. Nisu hteli da kupuju po ceni koja je nerealna i otišli su kući, iako su imali moju saglasnost, tada u ime Vlade, koju je vaša partija vodila, da mogu da obave to ako žele na berzi. To je pitanje tržišta, ali ne po četiri puta većoj ceni, koju je ovo rukovodstvo koje je sada u zatvoru, tada insimuliralo.
Znači, nikada se prevara ne isplati. To sad važi i za ove ljude. Taj čovek nije političar, govorim za direktora "Agrobanke", ali jeste sve to radio u dosluhu sa raznoraznim konsultantima, koji su imali političke veze, koji su pominjani i u ovoj raspravi, još te 2006. godine. To ga je koštalo svega ovoga što se na kraju dogodilo.
Nažalost, ta konsultantska kuća ima članove upravnog odbora u još jednoj državnoj banci, ima mrežu konsultanata i članove upravnog odbora u tri državne banke u ovom trenutku. U "Razvojnoj banci Vojvodine" su radili ovu studiju i u PBB imaju predstavnika upravnog odbora, ta banka je isto dokapitalizovana ove godine sa dve milijarde dinara, i u "Novoj Agrobanci".
Apsolutno podržavam sve vas koji se zalažu za to da se do kraja ispita ta pravna strana i odgovornost. Što se tiče ekonomske strane, ovo je jednino rešenje. Ovim mi rešavamo pitanje za sva vremena, u korist štediša, u korist građana, u korist privrede, koja neće biti uznemirena, naprotiv sačuvaćemo im novac uz jedan veliki trošak za državu izdvajanjem ovih 250 miliona evra keša iz Agencije za osiguranje depozita.
Što se tiče ovih fondova, upravo mislim da ovom akcijom koju će uraditi Vlada Republike Srbije, da ćemo dobiti poverenje ozbiljnih investitora, jer je ovo akcija ozbiljne države. Neozbiljno je raditi na parče i gurati probleme pod tepih kao što je radila prethodna Vlada sa stvaranjem "Nove Agrobanke" ili sa najavama dokapitalizacije propale "Razvojne banke Vojvodine", to je neozbiljno. Ozbiljno je rešiti kontaminirani problem na način da zatrpate. Znate kada imate kontaminirane stvari, morate duboko u zemlju da zatrpate da ne bi kontaminirali okolinu i da ostali svet može da diše i da se razvija.
Tako da je naša strategija odlučna akcija u korist zaštite stabilnosti finansijskog sistema. Imamo sreće u ovoj nesreći da imamo ove izolovane slučajeve. Da je ovo bilo šire i da je duže trajalo, bilo bi nažalost i šire i duže. Ovako, sačekao nas je ogroman problem, ali nismo hteli da bežimo od njega. Izašli smo ovde na Skupštinu, izvinjavam se što niste imali vremena da ovo čitate iz razloga što je problem sustizao. Rekao sam vam da nismo ni znali za problem "Razvojne banke Vojvodine" do pre deset dana. Tek Centralna banka nam je pre deset dana to ukazala. Pažljivo je rekla, šta ćete sa time da radite, postavila nam je pitanje, vi ste akcionar izvolite. Bavite se problemom, hoćete da je gasimo ili ćete da je spašavate? Da mi ubacujemo dodatni kapital u nešto što nema šanse – nećemo, ali hoćemo da spašavamo depozite i to je naša strategija i zato donosimo ovaj zakon. Hvala.