Reč ima gospođica Milica Radović.

Meni je drago što se slažemo u pogledu toga da je neophodno preuzeti odgovornost, ali ja bih volela da odgovornost za ono što se desilo, prvenstveno ove dve banke, snose predstavnici državnih organa. Nadam se da je to i vaše mišljenje i mislim da se u tom delu slažemo.
Ono što je moja zamerka, mislim da država ne treba preterano da se upliće u privredne tokove, a to se upravo radi ovim predlogom zakona. Ovaj predlog zakona po meni, moguće da se u krivu, može da izazove jednu vrstu pravne nesigurnosti. Zbog čega? Zato što on nema ograničen rok važenja. Prvo to.
Druga stvar, slažem se sa onim što je moj kolega Mihajlo rekao – ako ste hteli da donesete leks specijalis onda ste morali da ograničite samo na ovaj slučaj. Šta je pozadina, da li možda želite pod ovaj zakon da uzmete i "Razvojnu banku Vojvodine", ja se slažem ako je to dobro rešenje. Mislim da bi bilo neophodno da su određene pravne odredbe u ovom predlogu zakona, da su drugačije formulisane, jer neke od njih zaista izazivaju sumnju u to da li su uopšte ustavne? O tome ćemo naravno mnogo više da govorimo u raspravi o pojedinostima, ali mislim da ovim predlogom zakona ne postižemo ni pravnu sigurnost, a to ćemo kasnije videti, da će ta nesigurnost da se prelije u finansijski sektor. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Predlog zakona koji je pred nama je sporan u najmanje tri tačke i opaske koje želim da podelim sa narodnim poslanicima.
Prva sporna stvar je sporna generalno, jer nije prvi put da se javlja u nekom zakonu. Ovim odredbama ovog zakona defakto Narodna skupština zakonom daje svoja ovlašćenja Vladi Republike Srbije. To nikad nije dobro i nije prvi put da bilo koje ministarstvo predlaže takav zakon. Trajnost ovog zakona podrazumeva da nakon usvajanja Zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, Skupština Republike Srbije se više ne bavi bankama.
Kada institucija odluči da svoja Ustavom data ovlašćenja, da Vladi koju bira onda to nije dobra vest i to je sporno. Kompromis se može napraviti kada Vlada odluči da predloži Skupštini da oroči ovakav prenos ovlašćenja, koja su isključivo nadležnost Skupštine Srbije.
Međutim, to ovde nije slučaj i to ostaje sporno, čime god se zakon bavio i ko god zakon predlagao.
Druga sporna osobina propisa pred nama, Predloga zakona, je što se ovim zakonom stavljaju van snage drugi zakoni koji su već na snazi u pravnom sistemu Republike Srbije. Ako iz toga iko može da izvuče zaključak da će ovaj zakon uneti pravnu sigurnost, stabilnost i kredibilitet kod investitora, onda je sporno što tu činjenicu na tako različit način tumačimo, jer ja mislim potpuno obrnuto. Ako postoji Zakon o bankama, ako postoji Zakon o agenciji i ako postoji Agencija za osiguranje depozita, ako postoji Zakon o privrednim društvima, onda će svako onaj koga zanima da finansijski ulaže u našu zemlju, odnosno da se bavi, gledati te zakone, ne očekujući da postoji ovakav zakon kojim je Skupština svoja ovlašćenja predala Vladi i kojim je stavila van snage odredbe zakona koji inače finansijski investitor ili ko god gleda, čita i pazi.
Treća spornost ovog zakona je izostanak objašnjenja zašto skupštine akcionara, koji su u oba slučaja praktično država, jedno je javno preduzeće, drugo je država direktno, zašto se oni izostavljaju? Ko god dobio takav predlog zakona da se izuzmu skupštine, mora da se zapita zbog čega. Obrazloženje je da se radi o hitnosti, nedovoljno dobroj, zato je to treća sporna stvar.
Meni je potpuno neverovatno da poverujem da skupštine ne bi bile saglasne sa ovim pripajanjem, ali kada ostavite takve tri sporne stvari u predlogu teksta zakona potpuno nejasne, onda ne preostaje drugo nego da poverujemo da je u pitanju grublji izraz, i neću ga upotrebiti, ali pravna nepromišljenost za svakoga ko će glasati za ovakav predlog zakona, bez ikakve etičke dileme kakve posledice proizvodi ovakav zakon.
Moji komentari o tome šta je sporno, dakle ove tri stvari, da Skupština ovim zakonom daje svoja ovlašćenja Vladi, da se ovim zakonom stavljaju van snage odredbe zakona koje su inače na snazi, bez predloga izmena i dopuna tih zakona i da se izuzimaju skupštine akcionara koje nisu neprijateljsko okruženje, one su i u Poštanskoj štedionici i u "Agrobanci" država. Dakle, spornost tih odredbi je odlučujuća da donesem odluku da glasam protiv zakona.
U raspravi o prethodnom zakonu rekla sam da je u etičkom smislu lako doneti odluku protiv. Kažeš – protiv sam i misliš ne nosiš nikakvu odgovornost, što u ovom slučaju, kao i u prethodnom predlogu zakona, sa mnom nije slučaj, zbog toga što će ovaj zakon da proizvede posledice koje zajednički trpimo.
Podsetiću vas slikovito kako to izgleda. Deset godina 90-ih ulazili smo u banke sa pitanjem "da li imate para", a lepe žene koje su sedele unutra govorile su – nemamo, dođite sutra. To je bio naš način života. Nakon hrabrih poteza, rezova, takođe spornih ali objašnjenih, i ministar finansija koji ovo predlaže je učinio mnogo dobrih stvari i za mandata guvernera i za mandata ministra finansija u Vladi koju nisam podržavala, što mene nikad nije sprečavalo da vidim kada neko radi dobre stvari, jer ono što smo imali kao banke 90-ih nije bilo likvidno. Znate, svih tih 90-ih smo slušali kako su banke odlične i kako neko preuzima odgovornost, kako tu nema ničega spornog. Nismo imali ni prostor, ni mesto gde smo mogli da kažemo – aman, ne može da valja banka u koju ulazim i pitam "da li imate para", pa šta drugo ima, ako nema para, i da ona meni kaže – nema, dođite popodne?
Deset proteklih godina proveli smo sa različitim rezultatima u postavljanju bankarskog sistema na noge, na zdrave osnove. Proveli smo u nečemu što ja smatram mnogo važnijim, a to je poverenje građana u banke. Ako pitate ljude, kojih se i ovo tiče, bili oni štediše "Agrobanke" ili Poštanske štedionice ili bilo koje druge banke, ako ih pitate za poverenje u nacionalnu valutu, dobićete, što se mene tiče nepovoljan i tužan odgovor. Nama je novac evro, nama novac nije dinar, pa se kaže – da li štediš u parama ili imaš štednju u dinarima. To je ozbiljna stvar koja pokazuje svest o tome kakav stav imamo o nacionalnoj valuti. To se ne dešava u svim zemljama, a kod nas se eto dešava.
Zašto vas podsećam na ta dva perioda, jedan u kojem nam je objašnjeno da je sve u redu i drugi u kojem smo pokušali zajedničkim snagama, svako na raznoj strani, na istoj strani, kako kad i kako ko, da uspostavimo poverenje u banke, da proveravamo da li su banke likvidne, da omogućimo i ljudima i preduzetnicima i privredi da stignu do kredita i da pokušamo da se izborimo sa onim što neće ni ovaj zakon rešiti, odnosno sa skupim kreditima i sa ukupnom nesigurnošću o tome kako do novca za život ili kako do novca za ono što se zove proizvodnja, kakva god bila.
Čitam u ovim predlozima zakona sklonost da se ostane pri spornim rešenjima i da se svako pitanje o spornom tretira kao direktan napad na čoveka i delo. Došlo mi je na pamet da stvarno iskonstruišem verbalni napad na čoveka i delo, pa da vidite razliku, jer u mojim govorima i u mojim opaskama nema ničega osim svesti o tome da će posledice ovakvog zakona biti zajedničke za sve, kako god ko glasao za taj zakon.
Na kraju, ostalo je sporno iz pažljivog slušanja obrazloženja koje smo čuli i diskusije narodnih poslanika koje smo imali prilike da čujemo, šta se u stvari dešava primenom ovog zakona sa tih čuvenih 250 miliona evra. Reći ću vam kako ja to razumem, unapred prihvatajući da mi se kaže da ne razumem i da ništa ne razumem i podsećajući da postoje institucije koje će to pratiti, pa ćemo se opet naći u ovoj sali, pa ćemo uporediti međusobna razumevanja. Pripajanje na ovakav način podrazumeva da svi imaju poverenja da će novca biti, tako da Vlada traži način da ne uplati 250 miliona evra, da ide kroz tegoban put naplate iz stečajne mase, a da štediše ostanu u uverenju i u mogućnosti da ipak podignu svoje uloge.
Molim vas da razumete da to ne cenim kao loše. Naprotiv, znam i da su druge zemlje i druge države to radile na sličan način. Neću da zamaram primerima iz Mađarske ili ih Hrvatske. Ono što je sporno, ja jasno kažem – ovim zakonom glasaćemo da ovlašćenja Skupštine idu Vladi, do daljnjeg. Uvek sam protiv toga, bila opozicija ili podržavala Vladu. Glasaćemo da neki zakoni prestaju da važe odlukom o članovima u ovom zakonu i glasaćemo da nemamo poverenja u skupštine akcionara koje smo mi, Vlada Republike Srbije ili Javno preduzeće PTT Srbija. Argument da to mora da se uradi do nedelje štednje i da ne može da se stigne, mogu da prihvatim, ali onda vas molim da vi prihvatite, da ponudite argument da će ovaj zakon biti oročen, da će postojati vreme kada će Skupština ponovo moći da odlučuje o onome što joj je ustavna nadležnost da odlučuje, jer ostaće sporno da mi narodni poslanici u slučaju, i vrlo ću oprezno koristiti rečenice koje ću sada reći.
Dakle, u sasvim neverovatnom razvoju događaja da "Privredna banka Beograd", da "Jubanka" na teritoriji Kosova i da "Srpska banka" zapadne u teškoće ovakve vrste mi o tome u Skupštini nećemo imati pojma. Govorim vrlo oprezno, ne želeći da bilo koji razvoj na finansijskim tržištima, bilo koji način upravljanja u bankama koje sam spomenula, krene loše, bez obzira da li su razlozi iznutra ili spolja. To ni na koji način ne vraća Skupštinu na scenu zato je to što nazivamo "leks specijalis" bilo mnogo bolje rešenje i bilo bi potpuno jasno i potpuno bi drugačiji rakurs imali i rasprave.
Vidite koliko sam dobre volje, sigurna sam da ovo nije zato što sam opozicija nego je takva struja. Neće se u stenogramu čuti zujanje mikrofona, ali mi smo čuli i to je dovoljno, ali ne mora da bude stenogram.
Dakle, još uvek može da se ispravi ako sami predložite amandman ili ako na bilo koji način obezbedite da ovaj zakon bude oročen, jednokratan, pri čemu uopšte ne ulazimo u to koliko ćete banaka obuhvatiti na ovaj način. Sigurna sam da dobrih posledica od ovog zakona ne može biti. Koliko sam sigurna da dobrih posledica ne može biti, toliko isto vam želim da sve budu dobre posledice i da ja budem u krivu, zato što će to biti dobitak za finansijsko tržište u Srbiji i biće dobitak za ljude koji su na poslovima u ovim bankama.
Sa nadom da smo se potpuno razumeli kada su u pitanju primedbe, samo da dodam da je ovaj zakon, kao što ćemo videti u raspravi u pojedinostima, kod mene nakon nedovoljno vremena da promislim, nažalost, imala sam svega par sati, ipak stvorio obuku o tome da podnesem sve amandmane koje inače smatram neprimerenim za podnošenje, i onda ću u detaljima objasniti zašto i koji amandman je podnet na sve sa jednim jedinim tekstom – briše se.
Izvinjavam se što dok govorim je neprijatan pišteći ton. Stvarno se izvinjavam, niti mi je bila namera, niti imam na to uticaja. Hvala.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

I prethodna poslanica je izrazila bojazan da bi neograničeno trajanje ovog zakona mogla da prouzrokuje štetu, pošto smo ovaj zakon pisali u najboljoj nameri, mislim da ovaj zakon nema razloga da se primenjuje kada se prebace depoziti u ovim problematičnim državnim bankama o kojima sam danas govorio. Spremni smo da na Odboru za finansije baš, imajući u vidu da smo to čuli od više poslanika, da napravimo jedan amandman da ograničimo rok trajanja ovog zakona do kraja na primer, 2014. godine, dakle, naredne dve godine.
Pokušaću da vam dodatno objasnim zašto suspendujemo skupštinu akcionara državne banke. Dva su razloga – kratak rok, kao što sam rekao. Drugi razlog je čisto bankarske prirode. Najmanji rok za sazivanje skupštine je tri nedelje. Znači, najmanje mora biti 21 dan da bi se sazvala skupština, plus treba da se odgovarajuća dokumentacija pripremi za NBS, i to traje još jedno tri nedelje. Otprilike, šest nedelja treba za jednu ozbiljnu sednicu pripremiti skupštinu neke banke.
Mi nemamo to vreme zbog nedelje štednje, ali ima još jedan razlog koji stoji iza ovoga. Već sam rekao, u "Agrobanci" trenutno ima manje od 10 miliona keša, a obaveze prema štedišama su 250 miliona evra. Da li možete da zamislite situaciju pripreme materijala gde desetine ljudi čitaju materijal i znaju da ova banka nema gotovinu, a štediše idu i traže da to podignu?
Ovu akciju smo pripremali van javnosti. Sada je gotovo, u petak Skupština ovo usvaja, u subotu se prebacuju depoziti, u ponedeljak svi imaju svoj novac. Znači, u ponedeljak će svi imati u Poštanskoj štedionici. Da smo ovo šest nedelja unapred objavili, ne bi dočekala "Nova Agrobanka" Skupštinu i ovu skupštinu ne bi morali da držimo. Propala bi posle prve nedelje, jer bi svi otišli u panici da podignu svoj novac, tih 10 miliona bi otišlo odmah. To je razlog, pošteno vam i iskreno kažem. Morali smo da uradimo brzinski operaciju, kako bi obezbedili da sprečimo paniku i da svako u ponedeljak može da raspolaže svojim novcem. Nema ni jedan drugi razlog, samo taj. Nema nikakve loše namere, prosto, takve se operacije rade brzo.
Ono što je jako važno i građani koji ovo budu gledali a imaju štednju u "Novoj Agrobanci" mogu da odahnu. Suštinski da ovo nismo odradili, veliki broj bi njih bio uskraćen da dobije svoj novac. Bio bi isplaćen u procesu stečaja, kroz aktiviranje mehanizma Agencije za osiguranje depozita, ali na taj način ne bi mogli da pomognemo deponentima čiji ulozi nisu osigurani. To su svi oni iznad 50 hiljada evra. Oni bi delili sudbinu naplate potraživanja u situaciji gde je 80% nenaplativo, ne bi se mnogo ovajdili, slabo bi išta od toga naplatili.
Dakle, na ovaj način smo mi odgovorno postupili činjenicom koja deluje kontradiktorno u pravnom smislu, da suspendujemo skupštinu akcionara, sačuvali smo ljudima pare, građanima, privredi i ostalima. Zapravo, jednom neklasičnom pravnim metodom smo svesno ušli u nešto što je neuobičajeno da bismo obezbedili da nema panike u sistemu i da svako može da dobije svoj novac.
Ako postoji bojazan da ova suspenzija može da pravi problem u nekoj budućnosti, lično mislim da možemo da ograničimo trajanje ovog zakona najduže dve godine i da na taj način rešimo ovo pitanje, sa nadom da će i poslaničke grupe opozicije podržati ovaj zakon. Bilo bi dobro da ovu operaciju konsenzusom podrži cela Skupština. Takav predlog sam čuo od poslaničke grupe DSS i od vaše.
Ovde ne govorim o tome ko je odgovoran za šta, to će ispitivati u posebnim sektorima taj koji je nadležan. Ovo je odgovornost Skupštine Republike Srbije. Bilo bi dobro da ovakva stvar konsenzusom usvojimo. Zato smo spremni da damo taj amandman da ćemo do sutra na odboru, odnosno Skupštinskom Odboru za finansije kada bude zakazan.

Gospođo Čomić, pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem i zahvaljujem na odgovoru. S obzirom da je u odboru data argumentacija za razmenu naših replika u prethodnom delu sednice. Da, to se dešava, ljudi dođu u paniku i podignu uloge. To se desilo na ovoj sednici.
Ne verujem da postoji način da ispravite toliko zakon, da ja glasam za njega. Čvrsto stojim na stanovištu da svaki narodni poslanik mora da zna svoje odgovornosti iz Zakona o Narodnoj skupštini i iz Poslovnika Narodne skupštine i da glasam ja a da ne glasa poslanička grupa. Volela bih kada bi počelo da se čuje u ovoj skupštini – narodni poslanik kaže da hoće ili da neće da glasa. Znam da su ti dani još daleko.
Demokratska stranka neće podržati ovaj zakon ukoliko ne bude još izmena, ukoliko ne bude još jasnih planova za dalje dobre reforme finansijskog sistema.
Drago mi je da smo se razumeli kada dajemo opasku o tome da je današnja sednica bila posvećena banci koja neće u subotu biti predmet primene ovog zakona, zato što se proizvodi reakcija i zato što ćete imati reakciju. Ne znam da li je to legitimno ili legalno, ali ću pogledati literaturu, sa namerom da vidim da li ministar finansija to može ili ne može da radi na sednici Skupštine. Pretpostavljam da može. Ostaće da se vide sve posledice.
Ponavljam, rekla sam vam da ne verujem da će ovaj zakon proizvesti dobre posledice, ali vam od sveg srca želim da budu, jer će to biti dobro za vesti o finansijskom tržištu u Srbiji.

Ministre Dinkiću, izvolite.

Uvereni smo da neizglasavanje ovog zakona bi proizvelo samo štetne posledice. Ne bi nam vredelo to što bi sa pravom mogli da okrivimo Vladu čiji ste vi bili nosilac u prethodnom periodu, ako bi građani izgubili svoju štednju. Zato ćemo ovaj zakon primeniti upravo zato što on donosi isključivo i samo dobre posledice, jer spašava 250 hiljada deponenata "Nove Agrobanke", može da spasi 67 hiljada deponenata "Razvojne banke Vojvodine" i svih drugih, ne daj Bože, državnih banaka ako dođu u probleme.
Nikada Skupštini ne bi predložili zakon koji ne proizvodi isključivo dobre posledice, no vaše je pravo da se izjašnjavate o zakonu kako god želite.