Pošto se za reč javila narodna poslanica Olgica Batić iskoristiću priliku i pročitaću član 104. Poslovnika – "Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. O korišćenju prava iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine".
Smatram da se gospodin Rističević nije uvredljivo izrazio vama.
(Narodni poslanik Marijan Rističević dobacuje sa mesta.)
Molim vas ne dobacujte.
Ne mogu da vam dam pravo na repliku, ali da vas podsetim da ćete imati pravo da koristite svoje vreme.
Nastavljamo sa izlaganjem.
Pravo na repliku ima narodna poslanica Teodora Vlahović.

Posle ovakve diskusije ne bih iskoristila pravo na repliku, ali smatram da moramo ukazati na to da smo dužni da svi sačuvamo dostojanstvo Narodne skupštine. Ovde su narodni poslanici sa svojim obavezama i zadacima, a ne tužilaštvo ni privredni kriminal. Znači, licitiranje imena narodnih poslanika je problematičan ovde. Da li ćemo mi sad očekivati da neka gospoda koja sede u ovoj sali prave svoje spiskove želja koga treba optuživati ili ćemo dozvoliti da državni organi obave svoj posao?
Ono što je bitno je da sačuvamo institucije u ovoj državi i onda kada smo na vlasti i onda kada smo u opoziciji. Ovakav način razgovora bez opomene u Narodnoj skupštini degradira sve institucije u ovoj državi.

Gospodin Marijan Rističević, pravo na repliku.

Moraću da zatražim ovde službenog prevodioca. Služim se narodnim jezikom. Nikoga nisam pomenuo sem najvećih državnih funkcionera. Dakle, spomenuo sam i političku podršku jednom lopovluku u "Agrobanci" koji je evidentan i ko se prepoznao u tom lopovluku nisam mu kriv ni za šta. Pogledajte pažljivo stenogram, sem najvećih državnih funkcionera čija sam imena pobrojao nikoga drugoga nisam spomenuo, osim nervoze određenih poslanika koji se boje ulaska "Razvojnu banku Vojvodine". Kao Vojvođanin kada je "Razvojna banka Vojvodine" spominjana nisam se prepoznavao i stvarno ne znam čemu ove replike. Posebno nisam mislio na nekoga ko se ovom prilikom javio za reč ili može još da se javi. Nikoga direktno u sali nisam prozvao za kriminal, osim što sam rekao da postoji osnovana sumnja da su u kriminal umešani najviši državni funkcioneri i nabrojao njihova imena i imena zastupnika državnog kapitala u "Agrobanci".
S toga, ukoliko sam bilo koga uvredio u ovoj sali tim podatkom izvinjavam se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, danas je bilo zanimljivo, naročito večeras slušati raspravu koju ste i vi vodili delimično sa poslanicima iz najveće vladajuće stranke do skoro, a sada najveće stranke u opoziciji i ne može da se ne primeti upadljivi izostanak poslanika te sada najveće sada opozicione stranke sa današnjeg zasedanja. Verovatno ima razloga za to.
Retko kada mogu da kažem da se slažem sa vama, ali ovoga puta zaista to moram da priznam, u rečenici koju ste izrekli malopre da se radi o jako ozbiljnom problemu, jako ozbiljnoj situaciji koja je nesmotrenošću ili možda namerno rukovodstvo "Agrobanke" koji su sedeli u Upravnom odboru, ali i oni koji su im pomagali u tome doveli čitavu državu.
Pre mesec dana smo doneli rebalans budžeta po kome je ova država u minusu dve milijarde evra. Sada raspravljamo o tome kako je neko ili više njih pokrali i opljačkali "Agrobanku" i država mora da se dodatno zaduži i interveniše sa nekoliko stotina miliona evra da bi pokrila te gubitke. Pored enormno prazne kase dolazimo u situaciju da se kroz evidentnu pljačku iz "Agrobanke" i još nekih drugih banaka sav teret stavlja na leđa poreskih obveznika, odnosno građana. Sve to razumemo i da je situacija takva da se intervencijom kroz ovaj zakon pokušava sprečiti veća šteta koja bi nastala ukoliko se ovo ne bi uradilo, ali i od vas i od čitave Vlade zahtevamo najveću moguću odgovornost za ovo što se desilo, jer kada neko opljačka, spominjali ste cifru 600 miliona evra, onda zaista neko mora da podnese odgovornost za to što se desilo.
U tom sklopu bih hteo da vam postavim nekoliko pitanja. Kako je moguće, pošto je bilo reči da agonije oko "Agrobanke" i oko tih sumnjivih transakcija, davanja kredita traje bar godinu i po dana, da se niko od nadležnih organa nije ovom problematikom bavio? Da prevedem, Vlada ima učešće u "Agrobanci", ima svoje predstavnike i da li je moguće da niko od tih predstavnika u Odboru "Agrobanke" nije signalizirao da se tamo nešto sumnjivo dešava?
Drugo pitanje je – ako niko nije signalizirao od predstavnika Vlade u "Agrobanci" pa i u "Razvojnoj banci Vojvodine" mediji su se time bavili bar zadnjih godinu dana, kako je moguće da Vlada na svojim sednicama ili da pitam direktno vas dok ste učestvovali u radu Vlade ili vaši ministri kada ste vi izašli nisu dotakli to pitanje na Vladi da vidimo šta se dešava u "Agrobanci", da sprečimo na vreme veće štete koje su danas ovoliko očigledne.
Šta je radila Narodna banka Srbije za to vreme? Kako je moguće da se godinu i po dana razvlače po medijima afere o tome ko je i koliko ispumpao para iz "Agrobanke", a da Narodna banka koja vrši kontrolnu funkciju nad bankama nije intervenisala, nije prekontrolisala i nije našla ništa sumnjivo? Tražili smo, pre dva meseca kada se raspravljalo o smeni guvernera Narodne banke, ovde ozbiljnu raspravu o radu bivšeg guvernera i Saveta Narodne banke. To je bio način i tada smo tražili, sećate se, u raspravi da se rasvetle svi problemi vezani za "Agrobanku", za Razvojnu banku Vojvodine, za "Metalsbanku", za Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine itd. Da smo tada raspravljali o tome verovatno bi na videlo isplivalo sve ovo što se danas čulo i onda bismo sigurno imali malo više vremena i malo manje štete da smo reagovali na vreme.
Ovako olako prebaciti toliki teret, više stotina miliona evra, na leđa građana, zaista bez ozbiljnih posledica po one koji su to radili, bi bilo krajnje neodgovorno. Verujem da ono što ste malopre rekli, da ćete se vi založiti u Vladi, da se temeljno ispita sve sumnjive radnje i odgovornost pojedinca, pa da dođemo na kraju do odgovora koja je politička pozadina u tim sumnjivim poslovima. Ne bi mogao niko na svoju ruku da to radi da nije bilo pozadine i da nije bilo čuvanja leđa od strane ljudi koji su sedeli u najvišim instancama vlasti.
Na kraju krajeva, da se ispita odgovornost Narodne banke i njenog guvernera, gospodina Šoškića, da se opravdaju toliko visoka primanja koja imaju guverner i viceguverneri od po 600, 700 hiljada dinara. Valjda je njihov posao da kontrolišu rad svih banaka i da onemoguće da se dolazi do ovakvih situacija. Ovako smo došli u situaciju da moramo da pokrivamo tu rupu iz budžeta, da građani svojim izdvajanjima kroz poreze plaćaju nešto što ne trebaju i ne moraju, a neko će se bogatiti na njihov račun.
Verujem da će se kroz istrage ova pitanja razjasniti, ali tražim takođe i da oni koji su podizali kredite, koji su dobijali sumnjive kredite od "Agrobanke", a koji se danas pokazuju kao ne naplativi, da se strožije procesuiraju. Nemoguće je da neko dobije kredit, a da nema čime da vrati to. Kada građanin aplicira da dobije neki kredit mora da višestruko dokaže sposobnost da može da vraća kredit i da višestruko založi svoju imovinu kako bi banka bila sigurna da će vratiti ono što je uzeo. Kako je moguće da oni koji su dobijali više stotina miliona evra od "Agrobanke" to nisu garantovali i da to niko nije godinu i po dana kontrolisao.
Očekujemo, pre svega, odgovornost za to što je rađeno i verujemo da će kroz tu odgovornost isplivati mnogo toga na videlo i da će se pokazati da je prethodna vlada učinila katastrofalne greške, da ne kažem neku grublju reč, u aferi Agrobanke. Kroz aferu "Agrobanke" i kroz otvaranje problema Razvojne banke Vojvodine, trebalo bi ispitati i kako se poslovalo u Fondu za kapitalne investicije Vojvodine, pa i u Fondu za razvoj Republike Srbije. Ima i tamo šta da se nađe. Hvala.

 Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se. Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, uvažene kolege, mislim da je u neku ruku veoma važno reći da i DS podržava svaki pokušaj bilo koje državne vlasti koja želi da uvede red u finansijski sektor. Ono u čemu je naše dubinsko neslaganje su značajni nedostaci, a možda i neadekvatan pristup koji ste vi kroz ovaj predlog zakona predložili.
Ono što je sigurno je da mi osećamo da ovo nosi u neku ruku obeležje "leks specijalisa" i u samom obrazloženju se govori o nedelji štednje i bolje da se onda donese zakon o ukidanju nedelje štednje. Ono što je sigurno je da smatramo da vi kao ministar finansija, mislim da nije dobro upravi za taj bankarski sektor, da javno govorite o dubiozi Razvojne banke. Mislim da postoje druge institucije kojima je to posao i koje bi to trebalo da rade, a naročito smatram da je neadekvatno davati kvalifikacije o ljudima koji vode pokrajinsku vladu. Može se možda i reći da je predloženi model, koji ste ovim predlogom zakona dali, korektan kada se radi o transakciji između dve državne banke, što je slučaj sa predloženim preuzimanjem Nove Agrobanke od strane Poštanske štedionice.
Međutim, ovim zakonom je dozvoljeno da privatne banke preuzmu imovinu i obaveze državne banke za šta im država daje bespovratnu finansijsku podršku. Bez procene realne vrednosti aktive banke koja se preuzima, čime se otvara mogućnost da privatna banka ostvari ogromnu materijalnu korist. Ne postoji transparentna procedura izbora banke preuzimaoca, čime je u potpunosti otvoren put za korupciju. Isto kao mogućnost, naročito ako se ima u vidu da se radi o transakcijama vrednim više desetina ili čak stotina miliona evra poreskih obveznika.
Odakle pare državi za ove transakcije kojima se praktično nagrađuju privatne banke i popravljaju njihovi balansi? Mislim da je to legitimno pitanje. Koliki će uticaj ova davanja imati na deficit i javni dug zemlje. Ovaj problem je jednostavno rešiv. Izmenite zakon tako da samo banke pod državnom kontrolom mogu da učestvuju u ovim transakcijama, na primer. Postavlja se pitanje da li je MMF dao saglasnost na predloženi tekst zakona? Nije dao saglasnost, i ako je njihova misija u Beogradu, koliko je meni poznato.
Na bazi kojih kriterijuma se bira banka primalac u članu 4? Da li na bazi najviše ponuđene cene za aktivu ili na bazi svojih finansijskih pokazatelja? Šta ako se na primer za banku primaoca izabere banka sa neadekvatnim pokazateljima, jer nije zakonom sprečeno da se u ulozi banke primaoca uzme banka koja sama po sebi sposobna, niti kako se proverava da li je ta banka sposobna da apsorbuje rizičnu aktivu i da odgovori dodatnim likvidnim obavezama i potencijalno na ovaj način kroz finansijsku podršku da joj se pomogne?
Ovaj vid pomoći može biti jako unosan za potencijalne primaoce, jer dobijaju tržište, deponente, potencijalnu zaradu na rastu vrednosti aktive, a sve praktično za džabe tj. za ništa. Ko pregovara sa potencijalnim bankama primaoca? Šta ako se pojave dve banke primaoca? U kom obliku će se davati finansijska podrška? Da li u gotovini, obveznicama? Koliko je planirano ovo opterećenje za budžet Agencije za osiguranje depozita i koliko Agencija ima sredstava na bazi čega procenjen ovaj iznos, kao u članu 5? Da li ste sigurni da Agencija ima 250 miliona evra i šta ćete onda uraditi za ostale banke, ako se ova aktiva povuče tj. ne budu svi oduševljeni ovim vestima iz Skupštine? Koji će se depoziti prenositi?
Neki poverioci će biti povlašćeni u slučaju prenosa ili ne prenosa njihovih potraživanja. Kako će se štititi njihova prava na jednak tretman, kao i država od budućih tužbi? Imajući u vidu da banka primalac može biti privatna banka, ovaj član 5. može dovesti do više milionskih zloupotreba i gubitaka za budžet Republike Srbije. Dakle, mora da postoji mehanizam za fer procenu aktive pre transakcije i fer procenu potrebne pomoći iz člana 5. Zašto nije definisano kakva se aktiva, imovina, potraživanja i depoziti prenose? Koliki je procenjeni gubitak Fonda za razvoj Srbije po osnovu skinutih garancija od strane poslovnih banaka, imajući u vidu da preuzimaju na sebe celokupan rizik loše aktive? Zašto banka preuzimalac ne izda garancije Fondu za razvoj u članu 16.?
Naravno, obećao sam ovde jednom uvaženom kolegi iz jedne opozicione manje stranke koji je tokom svog izlaganja govorio o "Razvojnoj banci Vojvodine" i korisnicima, funkcionerima iz bivšeg režima, koji su uzimali sredstva iz "Razvojne banke" i dužan sam da kažem – u pitanju je DSS, jedan od najvećih dužnika, sa preko milijardu dinara duga, "APS Holding", vašeg poslanika Nenada Popovića. Ako je on funkcioner bivšeg režima, onda u redu.
Gospodine Dinkiću, ako sa pravom tražite odgovornost za "Agrobanku", a smatram da svačija odgovornost treba da se utvrdi, ko je onda odgovoran za finansijski slom "Poštanske štedionice" 2006. godine, intervenciju države od 60 miliona evra? Tada ste vi bili, ako se ne varam, ministar finansija, a vaš savetnik, gospodin Jelašić, guverner Narodne banke Srbije. Ko je odgovoran što "Petrohemija", od kad ste vi postavili svoje rukovodstvo 2009. godine, pravi godišnji gubitak od 100 miliona evra, a duguje "Razvojnoj banci Vojvodine" 900 miliona dinara?
Prema tome, ono što je nesumnjiv zaključak i što potvrđuje stav DS da ne može podržati ovaj predlog zakona je da, nažalost građana Republike Srbije, kontrolišete sve finansije u ovoj zemlji, spajate i razdvajate banke, zatvarate, kontrolišete sve subvencije i svu privredu i njene aktivnosti, sve investicije, životni standard građana, sve kreditne linije, turizam, skijališta i sve drugo što vam je potrebno.
Mislim da sam ovde izgovorio i proročke misli kada sam rekao da ćete guvernerku staviti u džep, što se i na ovaj način potvrđuje. Znam da Narodna banka treba da se izjasni, ali znajući o strukturi buduće Narodne banke i mogućnosti da taj zakon menjate kako smo vam proročki rekli kad ste ga usvajali, mislim da je stvar potpuno jasna u tom smislu. Mislim da sami o svemu odlučujete u ovoj zemlji što ima veze s finansijama samo dokle god su u pitanju novci.
Na kraju, ono što je više puta ovde ponovljeno, 11 godina su u stečaju četiri velike banke. Znam da bi to koštalo državu milijarde u ono vreme, ali pitam kao predstavnik građana – kada će se to rešiti? Ne zato što ne mislim da je štetno izdvojiti milijarde na inače osiromašen budžet, već vas prosto pitam kao građanin kada će nekada velike četiri srpske banke izaći iz stečaja? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Niste bili danas, ali nema veze, ovde sam došao ceo dan da budem, bez obzira kada ste vi prisutni. Ovo je studija MMF-a o kojoj sam već govorio, koja govori detaljno o preporukama šta raditi sa "Razvojnom bankom Vojvodine" i sa "Novom Agrobankom". Daću vam posle da pogledate, da ne ispadne da mašem sa nekim drugim papirom. (Možete odmah da odnesete gospodinu Stefanoviću da pogleda.)
Dakle, pitali ste me da li smo pitali MMF - jesmo pitali, to sam rekao već više puta, zato što se radi o ozbiljnim stvarima i nismo želeli da o ovome sami odlučujemo. Radi se o ozbiljnoj odgovornosti. Nažalost, imali smo malo vremena da reagujemo. Nedelju štednje nisam ja izmislio, ona postoji već godinama unazad i uvek je u prvoj nedelji novembra, a Vlada je formirana krajem jula. Ove podatke o problemima smo dobili za "Novu Agrobanku" tek u septembru, a za "Razvojnu banku Vojvodine" bukvalno tek pre 10 dana. Onda smo konsultovali MMF šta da radimo, da li da idemo sa "leks specijalisom" samo za "Novu Agrobanku", da prebacimo depozit na "Poštansku štedionicu" i time okončamo stvari? MMF je rekao da to nema nikakvog smisla, jer je potpuno ista situacija u "Razvojnoj banci Vojvodine". "Razvojna banka Vojvodine" je u istoj dubiozi kao što je "Nova Agrobanka". Isti slučaj, samo duplo manje, ali potpuno ista struktura.
Drugo, nemam ništa protiv ako hoćete da amandmanima obrišemo prenos na ove privatne banke. Nema nijedna druga banka osim "Poštanske štedionice" koja može da primi depozit. Da onda ostavimo "Razvojnu banku Vojvodine" da, kako vi kažete, ne nagradimo privatne banke, da im ne napravimo, kako ste rekli, unosan posao, pa da vidimo šta će biti onda sa depozitima. Onda vi lično, gospodine, i vaša stranka da preuzme odgovornost ako ne mogu da se isplate deponenti "Razvojne banke Vojvodine", ako nemamo gde da prenesemo. Na koju banku da prenesemo? Nabrojte mi ijednu drugu državnu veliku banku koja ima stoprocentno vlasništvo i može brzo da odluči o tome da primi depozite. Ne postoji. "Komercijalna banka" ima i "Evropsku banku za obnovu i razvoj" unutra, i EBC, KFW, puno akcionara. Proces odlučivanja traje mesecima za takvu stvar.
Dakle, stvar je mnogo ozbiljnija nego što mislite, nažalost. Bukvalno, alternativa je jedna postojala i nju smo našli – "Poštanska štedionica" za "Novu Agrobanku". Tražili smo koja je alternativa ako se prebacuju depoziti i "Razvojne banke Vojvodine". Alternativa su samo privatne banke, uključujući inostrane sve druge banke. Ne postoji mogućnost prebacivanja upravo zato što radimo procenu rizika, radimo simulaciju uticaja prebacivanja na koeficijente banke primaoca i ustanovili smo da "Poštanska štedionica" može bezbedno da primi samo depozite "Nove Agrobanke", ali ne i depozite još bilo koje druge banke. Ovih novih 240 miliona evra dodatnih iz "Razvojne banke Vojvodine", nema nikakve alternative, mora da se prebaci ako se ikada bude prebacivalo, na neku od privatnih ili stranih banaka. Privatne mogu biti domaće ili strane.
Na bazi analize Centralne banke Srbije, sa kojom sve vreme tesno koordiniramo, jer ovo je od interesa pre svega za Centralnu banku, ali i za Ministarstvo finansija, zbog toga što želimo da minimiziramo iznos sredstava koje moramo da isplatimo po osnovu šteta iz prethodnog perioda, došli smo do toga da napravimo proceduru kako birati u slučaju prenosa na privatnu banku koja je najbolja. Prosto, pravi se aukcija koja se rešava posebnim podzakonskim aktom koji će ići na bazi ovog zakona. Na primer, ako želimo da prebacimo samo osigurane depozite "Razvojne banke Vojvodine", za to nam ne treba nikakva državna intervencija, jer u samoj "Razvojnoj banci Vojvodine" već ima devet milijardi dinara hartija od vrednosti prethodno izdatih, ima dela gotovine kod Narodne banke Srbije i dela likvidnih sredstava koji pokrivaju u celosti ovih 140 miliona evra osiguranih depozita.
Ako želimo da prebacimo i neosiguranih 100 miliona evra, a to su depoziti AP Vojvodine – dve koma nešto milijarde evra, to su depoziti grada Novog Sada – milijardu i po dinara, depoziti kompanije "Nektar" – milijardu i 100 miliona dinara, "LIPAKSA" – milijardu i 200 miliona dinara, grada Beograda – šesto miliona dinara, Zrenjanina, Subotice, Pančeva, Kovina - milijardu i 100 miliona dinara, "Vojvodinašuma" – 300 miliona dinara, Fonda za razvoj AP Vojvodina – 200 miliona dinara i još 2,2 milijarde dodatnih depozita, onda moramo da emitujemo obveznice. Možemo, ako bi to pokrajinska vlada htela, da ne prebacujemo uopšte neosigurane depozite, onda oni idu u stečaj. Jer, ako hoćemo da spasimo samo osigurane depozite, onda nam nije potrebna nikakva intervencija države. Osigurane prebacujemo bezbedno zato što možemo da ih pokrijemo već izdatim obveznicama i likvidnim sredstvima, ali za neosigurane, a to su svi ovi koje sam govorio, fali 100 miliona evra.
Možemo, i to je bio naš predlog, po 50 miliona evra da emituje Pokrajina i Republika solidarno, da rešimo to pitanje i da izvadimo i gradu Beogradu depozite i Pokrajini Vojvodini da damo na raspolaganje 2,2 milijarde koje fiktivno sada ima a ne može ništa sa njima da uradi jer stoje zarobljene u "Razvojnoj banci Vojvodine", da izvučemo ova preduzeća, Fond za razvoj AP Vojvodine, dakle, suštinski su većina vojvođanske institucije, izuzev grada Beograda koji je tu sa 600 miliona dinara, da na taj način oslobodimo ta sredstva, pojačamo likvidnost, a da inače nenaplativa potraživanja, 75% je nenaplativo, stavimo u stečaj. Stavljamo u stečaj samo suštinski ono što su nenaplativa potraživanja, krediti i na taj način rešavamo trajno pitanje. Naravno, lakše nam je da se u to ne mešamo, ali onda će propasti ovih 100 miliona evra depozita. Lakše mi je da me neko ne optužuje da smo nagradili neku privatnu banku, kako vi kažete, ili da smo napravili unosan posao.
Nemam ništa protiv da se donese odluka da se ništa ne radi sa "Razvojnom bankom Vojvodine", pokrajina neka je dokapitalizuje, nama je lakše, manja glavobolja, ali je problem u tome što se time ne rešava problem nego se odlaže, stavlja se pod tepih. Zato i ovakva procedura je jedina moguća u ovim uslovima, ništa se ne radi napamet, ništ ne radimo sami, radimo zajedno sa MMF, ali prosto trebalo bi i ljudi, kolege iz vaše stranke da imaju poverenja, ako ne u nas, onda u MMF i da prihvate da rešimo ovaj problem jednom za sva vremena.
Srećom sa ovim zakonom i sa rešavanjem pitanja u ovim problematičnim državnim bankama mi ćemo totalno zatvoriti problem loših banaka u Srbiji, a što se tiče drugih banaka, naravno one su takođe pod super vizijom Centralne banke. Ako želi te dobronamerno da pomognete mi smo spremni da razmatramo sve napore da se pomogne, da se što bolje ovaj proces obavi. Ali, prosto mislim, nisu vam primedbe na mestu i to hoću da vam kažem vezano za to da će se neko obogatiti od tih transakcija. Onda u takvoj konstalaciji logično je da se onda odustane od toga jer to ne mora da se radi. Odmah da vam kažem ova operacija ne mora da se radi. Zoran Ostojić je rekao jutros, alternativa je stečaj. Imamo zakone koje regulišu stečaj. Isplatimo 140 miliona evra osiguranog depozita a ostalo ide u stečaj. Mi mislimo da je to loše rešenje. Mislimo da se vredi potruditi da spasimo sve depozite i zato to radimo.