Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred vama nije jedan uobičajeni zakon, jer Zakon o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije svakako nije jedan od uobičajenih zakona koje ova skupština usvaja.
Ovaj zakon je iznuđena posledica ogromnih propusta državnih organa u prethodnom periodu u vezi sa radom, upravljanjem i nadzorom u nekim državnim bankama. Donosi se sa ciljem da se spasu depoziti građana, privrede, malih i srednjih preduzeća, kako šteta za finansijski sistem ne bi bila veća.
Ovim zakonom zapravo pokušavamo da umanjimo inače već ogromnu štetu koja je nastala zbog lošeg rada državnih organa u prethodnom periodu, pre svega Narodne banke Srbije kao institucije koja je dužna da kontroliše rad svih banaka u Srbiji, koja je načinila kardinalne propuste. Zatim, Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo finansija u prethodnom sazivu, koje je potrošilo već ogroman novac poreskih obveznika ni sa kakvim efektima, jer mi danas govorimo o zakonu koji treba da spasi šta se spasti može u jednom od najvećih finansijskih skandala u novijoj istoriji Srbije u našem bankarskom sektoru, jer je čist gubitak poreskih obveznika, građana, na ovom slučaju minimalno 600 miliona evra. Dakle, to je minimalni gubitak koji je već pretrpljen, a ovaj zakon treba da spreči da taj gubitak ne bude veći.
Objasniću o čemu se radi, i to vrlo hronološki. Kao što znate, NBS je dužna da vrši superviziju svih banaka u Srbiji redovno i da o tome obaveštava akcionare tih banaka, u slučaju privatnih banaka, onda privatne akcionare, u slučaju državnih banaka, Ministarstvo finansija Republike Srbije.
U slučaju "Agrobanke", možda se puno govorilo, ali mislim da se nije do-voljno govorilo. Govorimo o čisto ekonomskoj, pravnoj strani ovog slučaja. "Agrobanka" je bila jedna od banaka koja nije često kontrolisana, iako bi centralna banka trebalo da vrši kontrole svih banaka u Srbiji redovno. Kontrola NBS detaljno, izvršena je zakasnelo u 2011. godini, u prvoj polovini 2011. godine, a izveštaj o kontroli je bio neadekvatan. Evo o čemu se radi. Kontrolom "Agrobanke" iz prve polovine 2011. godine utvrđeno je da "Agrobanka" nema dovoljni kapital u skladu sa Zakonom o bankama, da umesto 12% kapitalne adekvatnosti, taj koeficijent iznosi svega 0,75%, odnosno da kapital "Agrobanke" sredinom 2011. godine iznosi svega oko šest miliona evra, a da bi pokrili sve plasmane koje su tada imali, morali su da imaju najmanje 150 miliona evra. Dakle, šest miliona u odnosu na potrebnih 150 miliona evra po Zakonu o bankama.
Centralna banka zbog toga uvodi privremene mere u "Agrobanku", a zatim i prinudnu upravu. Međutim, propust se sastoji u tome što taj izveštaj, pokazalo se vrlo brzo, kao netačan, jer "Agrobanka" nažalost nije imala pozitivan kapital od šest miliona evra, nego je prinudna uprava vrlo brzo ustanovila da je taj kapital negativan u iznosu od 300 miliona evra. Dakle, propust centralne banke je bio svega 306 miliona evra, kažem svega, jer to se prosto ne može nikako objasniti, greška se može napraviti u analizi, ali za 306 miliona evra da se napravi propust, to je apsolutno nemoguće.
Drugim rečima, od jedne analize u istoj godini koja je ustanovila nedostajući kapital, ali ipak ustanovila da je navodno pozitivan kapital "Agrobanke" od šest miliona, par meseci nakon toga utvrđuje se da je on zapravo negativan 300 miliona, a potrebno je bilo da bude plus 150 miliona. Dakle, rupa od 450 miliona evra, od minus 300 do potrebnih plus 150.
Šta je Vlada Srbije tada radila kada je dobila ovakav izveštaj Centralne banke? Najpre je trebala da donese ovakav zakon koji danas donosimo. Trebala je da reaguje sa Zakonom o prenosu dela imovine i obaveza tadašnje "Agrobanke" na neku od banaka primalaca koja bi dobrovoljno preuzela tu imovinu iz razloga da se ne troši dodatni novac poreskih obveznika.
Kardinalna greška je napravljena što, umesto da se to uradilo, čekalo se još četiri, pet meseci, zatvorena je stara "Agrobanka", formirana nova banka, kako su je nazvali, banka za posebne namene. Međutim, u tu banku je ubačeno svega 90 miliona evra i to pet miliona evra svežeg novca, a samo 85 miliona evra u obveznicama. Banka je imala dubiozu od 450. Pokušala je da se spašava sa neadekvatnim iznosom. To je samo zapravo odložilo problem.
U čemu je stvar? Ministarstvo finansija možda nije znalo šta se događa u "Agrobanci" sve do izveštaja Centralne banke. Dakle, realno nije mogla i niti je morala da zna, iako je imala svoje predstavnike u Upravnom odboru "Agrobanke". Tada je država bila samo 20% vlasnik u "Agrobanci", ali preko državnih predstavnika mogli su da imaju stanje.
Odgovornost Ministarstva finansija i prethodne vlade nastaje onog časa kada su dobili izveštaj Centralne banke, pa makar i ovaj prvi, koji je ukazivao na grupu, makar po tom njihovom prvom izveštaju, dakle, umesto 150, bilo je šest miliona, trebali su da reaguju, a kamo li tek kada su dobili dodatni izveštaj prinudnog upravnika, da je zapravo minus 300 miliona. Tek je onda morala da usledi brza reakcija. Umesto toga, vršeni su pritisci čak od strane supervizije Centralne banke da se to sakrije i da se ne prikaže da je dubioza 300 miliona evra i ceo ovaj problem se gurnuo pod tepih. Išli su izbori i očito niko nije hteo da rešava problem, jer bi bilo jako neprijatno pred izbore objaviti šta se dešavalo i da se ispita odgovornost kako odgovornih ljudi u Centralnoj banci, tako i u Ministarstvu finansija, odnosno Vladi, koji su bili nadležni za ovaj slučaj. Umesto toga se formira tzv. "Nova Agrobanka". Formirana je 25. maja ove godine sa pet miliona evra u gotovini i 85 miliona evra u obveznicama, plus tražili su i dobili kredit od Agencije za osiguranje depozita od 25 miliona evra i kredit za likvidnost NBS od dodatne dve milijarde dinara. Znači, okvirno još 20 miliona evra kredita za likvidnost.
U to doba procenjivalo se da ima naplativih plasmana u iznosu od oko 300 miliona evra ili 32 milijarde dinara. Međutim, kako je vreme išlo, "Nova Agrobanka" je gubila svakog meseca dva miliona evra, dodatno išla u gubitke. Ispostavilo se da čak u ovoj "Novoj Agrobanci", u kojoj su navodno prebačeni bili od strane Vlade zdravi plasmani, 80% kredita nenaplativo.
Da vas podsetim, gospodo narodni poslanici, prosečna stopa nenaplativih kredita u srpskom bankarskom sistemu je ispod 20% i to znatno ispod 20% ako se izuzme slučaj "Nove Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine", koji imaju neuobičajeno veliki stepen nenaplativosti kredita, "Nova Agrobanka" 80%, a "Razvojna banka Vojvodine" čak 75% nenaplativih kredita. Drugim rečima, ove dve banke kvare prosek srpskog bankarskog sistema. Međutim, dobro je što ni jedna od ove dve banke nije sistemska banka i dobro je što ključne banke u našem sistemu su zdrave, jake, čvrste i sa jakim kapitalom i dobro je što ovo nije bio rezultat lošeg sistema, nego rezultat zloupotreba lošeg upravljanja i neodgovornosti nadležnih državnih organa, pre svega supervizije Centralne banke i Ministarstva finansija u prethodnom sazivu.
Dakle, ovo je bilo stanje koje smo zatekli kada je formirana nova Vlada Republike Srbije. Zašto smo predložili da se donese ovaj zakon ovako po hitnom postupku sa prekidom sednice, to ću vam objasniti. Izvinjavam se ujedno i poslanicima što su imali relativno kratak rok za čitanje ovog zakona, ali razlozi su jako važni.
Prvo, nova Vlada Republike Srbije imala je pred sobom tri opcije. Od oko 250 miliona evra štednih uloga, koliko ima trenutno u "Novoj Agrobanci", bilo ih je kada je formirana "Nova Agrobanka" 280 i nešto, pa su neki ljudi to povukli, ostalo je još oko 250 miliona evra osiguranih depozita. Osigurani depoziti su oni za koje država garantuje. To su ulozi do 50.000 evra pojedinačni. To su ulozi građana i to su depoziti zanatskih radnji, malih i srednjih preduzeća. Ukupno takvih deponenata čiji su depoziti osigurani trenutno ima oko 250.000 u "Novoj Agrobanci". Znači 250.000 depozita postoji trenutno u "Novoj Agrobanci". Problem je u tome što polovina štednih uloga dospeva sledeće nedelje u tzv. "Nedelji štednje", jer je pre godinu dana "Agrobanka" davala izuzetno visoke kamatne stope građanima da bi položili štednju kod nje. Kamate su bile 6% do 7% na godišnjem nivou.
Moja još jedna preporuka građanima je da nikad ne biraju banku koja daje visoke kamate da ulože svoju štednju, nego da biraju sigurne banke, jer suštinski za nedelju dana kada bi štediše "Nove Agrobanke" došle da podignu svoj ulog, a dospeva oko 125 miliona evra već u sledećoj nedelji. "Nova Agrobanka" sa svega desetak miliona evra likvidnih sredstava ne bi bila u stanju to da isplati. Banka bi bankrotirala i nastala bi panika. Upravo da bi sprečili tu situaciju mi smo odlučili da donesemo ovakav zakon i da prenesemo sve osigurane i neosigurane depozite u banku koja je bila za to zainteresovana, a to je Poštanska štedionica kao najstabilnija državna banka gde je država 100% vlasnik, jer je ona vlasnik 97%, a 3% su mali akcionari. Možemo reći da je država gotovo 100% vlasnik u Poštanskoj štedionici.
Koje su opcije bile pred novim Ministarstvom finansija? Jedna opcija je da pustimo, da ne donesemo ovaj zakon i da gledamo stečaj. Stečaj bi se desio bilo prinudno tako što "Nova Agrobanka" ne bi bila u stanju da isplati štednju građanima, bilo institucionalno, pošto je Narodna banka Srbije najavila takođe oduzimanje dozvole za rad "Novoj Agrobanci" u novembru mesecu, s obzirom da su im pokazatelji neusklađeni, odnosno Narodna banka Srbije se obratila pre mesec dana Ministarstvu finansija sa pitanjem - s obzirom da je Vlada Republike Srbije odlukama prethodne vlade postala 100% vlasnik "Nove Agrobanke", šta ćete da radite s tom bankom? Da bi ta banka postala adekvatna u bankarskom sistemu potreba za dokapitalizaciju je oko 230 miliona evra. Mi smo naravno analizirali situaciju i doneli odluku da nema nikakvog smisla ubacivati 230 miliona evra dodatnog novca poreskih obveznika Srbije u banku potpuno uništenog imidža, reputacije, jer je apsolutno nemoguće, nakon finansijskih skandala koji su se u njoj desili, povratiti to, a trošak bi bio, pored 100 miliona evra, koliko je prethodna vlada već dala, još 230 miliona evra sa potpuno neizvesnim ishodom ili izvesnim ishodom i daljih problema u toj banci.
Druga opcija je bio stečaj. Kompletan stečaj "Nove Agrobanke" značio bi sledeće – ovih 250 miliona evra osiguranih depozita, po zakonu, država garantuje i oni bi bili isplaćeni. Svi građani koji su imali osigurane depozite, bilo štediše, bilo mala i srednja preduzeća, dobili bi svoj novac, ali bi to značio trajan odliv novca iz Agencije za osiguranje depozita. Trajan odliv 250 miliona evra.
Sa druge strane, svi neosigurani depoziti bi ušli u stečaj. To znači da čak i onaj mali deo naplativih kredita, a njih je oko 65 miliona evra, bi odmah dospeo i takođe svi neosigurani depoziti različitih institucija bi prosto otišli u stečajnu masu i vrlo mali deo toga bi bio naplaćen, imajući u vidu da je svega 20% ukupnog kreditnog portfolija "Nove Agrobanke" uopšte naplativo.
Nenaplativo je 80%, što znači da je u stečaju, jasno vam je da se ne može dobiti bog zna šta. Ono što je najgore, najveći deo loših kredita je davan u periodu 2010. i 2011. godine. Dakle ovo nisu istorijski krediti, ovo nisu krediti iz, ne znam 2004, 2005, 2006. godine. Najveći deo neobezbeđenih, rekao bih politički motivisanih datih kredita, datira iz 2010. i 2011. godine, ima po nekih i iz 2009. godine, ali uglavnom su iz 2010. i 2011. godine.
Dakle, neposredno pre nego što je ovaj problem uopšte uočen. Za dve godina ova banka je potpuno uništena. Naravno, postoji odgovornost akcionara bivše Agrobanke, jer oni su bili akcionari sve do maja ove godine. Rupa od 450 miliona evra se desila za vreme perioda kada su privatni akcionari bili 80% suvlasnici u Agrobanci. To je činjenica i odgovornost predstavnika tih akcionara takođe postoji, ali i odgovornost Centralne banke i Ministarstva finansija kada je dobilo informaciju o problemima.
Ukratko bih obrazložio transakciju koja će se izvesti ukoliko Narodna skupština usvoji ovaj zakon. U subotu, nakon što očekujemo da bi u petak mogao da se usvoji ovaj zakon, u subotu je planirana vanredna sednica Vlade, gde bi se potvrdio ugovor o prenosu svih depozita "Nove Agrobanke" u Poštansku štedionicu.
Dakle, radi se ukupno o 250 miliona evra osiguranih depozita i preko 150 miliona evra neosiguranih depozita, znači preko 400 miliona evra biće preneto u Poštansku štedionicu. Međutim, Poštanska štedionica će biti potpuno obezbeđena odgovarajućim sredstvima. Najpre, za osigurane depozite.
U Poštansku štedionicu će biti preneto 250 miliona evra keša iz Agencije za osiguranje depozita, kao pokriće svih ovih osiguranih depozita. Osim toga, biće prenete i ove obveznice koje je već emitovala prethodna Vlada Republike Srbije u iznosu od 85 miliona evra, odnosno deset milijardi dinara. Biće prenet jedan deo ekspozitura, negde oko 60 ekspozitura, ukupne vrednosti od oko 10 miliona evra i biće preneto 65 miliona evra naplativih kredita, koji su dobro obezbeđeni. Tako da će iznos depozita koji se prenosi u Poštansku štedionicu u potpunosti biti obezbeđen sa likvidnom imovinom, gotovinom, obveznicama i naplativim potraživanjima. Tako da će suštinski kompletan bilans Poštanske štedionice na taj način biti dobro obezbeđen i zatvoren.
Naravno, razmatrali smo u poslednjih mesec i po dana, od kako smo obavešteni od Centralne banke da se sprema oduzimanje dozvole za rad "Novoj Agrobanci", kakav je efekat prenosa na Poštansku štedionicu. Nakon analize ustanovili smo da Poštanska štedionica a lakoćom može da prihvati ovu operaciju. Iz razloga što je danas stepen kapitalne adekvatnosti Poštanske štedionice 29%, a zakonski minimum je 12%. Dakle, daleko su, duplo iznad limita.
Sa ovom operacijom Poštanska štedionica će imati bilansnu sumu od oko 765 miliona evra, a trenutno je 358. Dakle, Poštanska štedionica će uvećati bazu klijenata. Imaće 60 novih ekspozitura, imaće ukupne depozite od 624 miliona evra i prihvatiće 300 radnika postojećih ove "Nove Agrobanke".
Stepen kapitalne adekvatnosti Poštanske štedionice, posle ove transakcije biće i dalje iznad 20%, u odnosu na zakonski minimum od 12%. To znači da neće biti potrebna nikakva dokapitalizacija Poštanske štedionice. Imajući to u vidu, 250.000 deponenata "Nove Agrobanke" rešiće svoje probleme, jer će u subotu zajedno sa ovim ugovorom biti prenete i baze podataka svih deponenata, kako građana, tako i privrede. Tako da će od ponedeljka već svi oni moći slobodno da raspolažu svojim ulozima u Poštanskoj štedionici, s obzirom da se ova operacija priprema poslednjih par nedelja, samo će biti aktivirana nakon ovog zakona, odlukom Vlade i potpisivanjem odgovarajućeg ugovora.
Moram da kažem da kada smo se suočili sa problemom, konsultovali smo se o svemu, pre svega sa stručnjacima i novim rukovodstvom NBS, ali i sa Misijom MMF-a. Zašto? Zato što ovo nije obična operacija i zato što smo želeli da budemo sto posto sigurni u uspeh operacije. Mi smo uvereni da je ovo sto posto dobro rešenje u ovakvoj, iznuđenoj situaciji.
Voleli bi da do ove situacije nije došlo, ali zatekli smo to stanje i jedina moguća reakcija je bila ova. Ovakvi zakoni su donošeni u nekim drugim zemljama. Nažalost, u Srbiji se oni ne donose zbog posledica svetske finansijske krize, nego zbog posledica lošeg ljudskog faktora, loše politike, rekao bih čak i loše struke, kada govorimo o superviziji Centralne banke u delu za Agrobanku. Ne mogu da verujem da supervizori Centralne banke ovo nisu videli. Jedino što mogu da zamislim je da su ćutali kada su ih politički pritisli iz Vlade da o ovome ne govore. Ali, to ih od odgovornosti ne abolira.
Ako ste stručnjak, morate reći istinu bez obzira kakvi politički pritisci postoje. Ovakvo, mi na ovaj način samo umanjujemo jedan veliki finansijski standard koji se dogodio nepovratno u našem sistemu. Sprečavamo njegovo širenje na ostatak bankarskog sistema.
Moram da kažem, imajući u vidu situaciju u Razvojnoj banci Vojvodine i nalaze Centralne banke i MMF-a u vezi sa tom institucijom, preporuka Ministarstva finansija i Centralne banke, vlasniku Razvojne banke Vojvodine, a to je pokrajinska Vlada, bila je da urade ovu istu operaciju. Odnosno, da sve depozite, osigurane i neosigurane, u Razvojnoj banci Vojvodine, kojih ima 240 miliona evra, 140 miliona evra su osigurani, 100 miliona su neosigurani, da prebace na neku od banaka primaoca, koja bi preuzela te depozite.
Da bi se ta transakcija uradila, bilo je potrebno naći banke primaoce, zajedno sa Centralnom bankom ustanovili smo da postoji nekoliko banaka, što domaćih, što stranih, koje su zainteresovane da preuzmu te depozite. Naravno, bez katastrofalnog kreditnog portfolija od 75% nenaplativih kredita.
Ponudili smo pokrajinskoj Vladi da za ove neosigurane depozite intervenišemo sa izdavanjem dodatnih obveznica od 100 miliona evra, pola-pola, Republika 50, Pokrajinska 50, iako su kolege iz Pokrajine vlasnici 80% banke, a Republika svega 20%. Stav pokrajinske Vlade je da se ne prihvati taj predlog, već da se Razvojna banka Vojvodine dokapitalizuje sa dodatnih 150 miliona evra. Takav zahtev je stigao juče Ministarstvu finansija i Centralnoj banci, da se dozvoli dodatna dokapitalizacija Razvojne banke Vojvodine od 150 miliona evra.
Mi smo dali naše mišljenje, sa aspekta Zakona o javnom dugu. To je moguće, postoji zakonski osnov da pokrajinska Vlada emituje obveznice u iznosu od 15 milijardi dinara i da na taj način dostigne potrebni nivo kapitalne adekvatnosti, koju treba da ima po pokazateljima Narodne banke Srbije. Istovremeno smo izrazili stav, Ministarstvo finansija Republike Srbije i MMF-a, da je to ekonomski neopravdano.
Već je vršeno nekoliko dokapitalizacija "Razvojne banke Vojvodine" u iznosu od 150 miliona evra i sada bi sa ovim bilo dodato još 150 miliona evra, ovoga puta kompletno na račun građana pokrajine Vojvodine, pošto bi ovo bila isključivo emisija pokrajinske Vlade. Mi smatramo da je to besmisleno, ekonomski pogrešno i da je daleko jeftinije i za pokrajinu i za Republiku Srbiju, ceo narod, da se i "Razvojna banka Vojvodine", na ovaj način da se prenesu depoziti, da se spasu i osigurani i neosigurani depoziti, ali da se kreditni portfelj koji je nenaplativ stavi tamo gde mu je mesto, a to je u stečaj, jer nakon prenosa depozita iz "Nove Agrobanke" u Poštansku štedionicu, "Nova Agrobanka" ide u stečaj.
Naravno, pokrajinska Vlada može da odluči da dokapitalizuje banku i to je pravo AP Vojvodine. Mi to pravo nećemo sporiti, ali onda će odgovarati za dalji razvoj te banke.
Dokapitalizovati banku sa 300 miliona evra, koja ima 75% nenaplativih kredita, je suludo. Još jednom molim pokrajinskog premijera, sekretara za finansije, da bez obzira što su dobili formalnu saglasnost da u skladu sa Zakonom o javnom dugu to urade, da promene mišljenje i da spreče dalju agoniju "Razvojne banke Vojvodine", da rešimo u jednom potezu probleme obe državne banke koje su dospele u tu situaciju zbog lošeg vođenja, lošeg upravljanja, loših plasmana, zbog finansijskih skandala.
Međutim, kako god bilo, ovaj zakon omogućava spašavanje depozita svih državnih banaka ukoliko do problema dođe. U ovom trenutku problem je u ove dve banke. O tome ne želim da ćutim, jer kao novi ministar finansija ne želim da preuzimam odgovornost za greške prethodnika. Međutim, spremili smo spasilačku operaciju koja garantuje spasavanje svih depozita građana, svih opština koje imaju depozite u obe ove banke. Ne ulazim u to zašto Beograd drži depozite u "Razvojnoj banci Vojvodine", a zašto "Vojvodina šume" drže depozite u "Agrobanci". Ne ulazim uopšte koja opština gde drži depozite. Mi hoćemo sve da spasimo, po istom kriterijumu, zato što mislimo da treba da očuvamo stabilnost finansijskog sistema i apelujem da se ubuduće, nakon što završimo ovu operaciju, zaista politika izmakne iz struke kada su banke u pitanju, jer sa bankama se ne sme igrati. Hvala.