Dame i gospodo, uvaženi poslanici, gospodine ministre, mi u DSS imamo razumevanja za haos koji je prethodna Vlada ostavila gotovo u svim oblastima, bilo da govorimo o reformi pravosuđa i razvalini koju sada treba da rešavamo, bilo da govorimo o oblasti energetike, poljoprivrede i finansija o kojoj danas govorimo.
U oblasti finansija ostalo je više crnih rupa koje jedu državni novac i koji jedu sredstva koja bi daleko bolje mogla biti preusmerena i preraspodeljena, da li za socijalne programe ili za neke druge rashode budžeta. Mi danas govorimo kako ćemo da spasemo jednu banku iz koje je u prethodnih par godina isisano gotovo 300 miliona evra, bez ikakvog osnova, i kako ćemo da rešimo pitanje 130 miliona evra koje je prethodna Vlada u maju mesecu dodelila "Novoj Agrobanci" i kako smo čuli i te pare su pojedene sada kada razgovaramo o tome. Govorimo o 130 miliona evra "Nove Agrobanke" od kojih je ostalo 15 miliona, a dok su ostalih 115 miliona korišćeni za razne biznismene u tadašnjoj vlasti da kupe "Novosti", "Politiku" ili neke druge projekte koje su finansirali parama građana i koji su uplaćeni iz budžeta kao osnovica za rad te "Nove Agrobanke". Razumemo potrebu da se donese jedan ovakav zakon. Donekle možemo da razumemo argument žurbe i svega toga, kao i po pitanju rebalansa budžeta, nedostatak javne rasprave. Zakon nam je stigao prekjuče, a mi već danas imamo sednicu.
Treća stvar je da nemamo mišljenje Narodne banke i nemamo mišljenje stručne javnosti, osim što smo čuli od ministra Dinkića da stručna javnost podržava jedno ovakvo rešenje, u šta mi možemo da verujemo Mlađanu Dinkiću da je to tako, ali nismo imali prilike da to čujemo od stručne javnosti pošto prilike za javnu raspravu nije bilo.
Prilikom rasprave o izboru guvernera Narodne banke i promena Zakona o Narodnoj banci i prilikom rasprave o rebalansu budžeta postavljali smo više puta pitanja o "Agrobanci" i sam ministar Dinkić je rekao da će dati Narodnoj skupštini odgovor šta se dešavalo u "Agrobanci". Čuli smo usmeno sada od ministra Dinkića kakva je situacija bila u "Agrobanci" i šta je usledilo posle sa "Novom Agrobankom", da tu ima 80% nenaplativih kredita, ali nismo čuli isto tako ko je odgovoran. Očigledna je jedna stvar, da mi u ovoj situaciji donosimo zakon da bi se rešilo pitanje "Nove Agrobanke". Nama je to i ministar rekao i svima nam je to potpuno jasno.
Nismo ovde čuli ko je u sistemu kontrole u državi Srbiji zakazao i zašto smo mi dozvolili da nam se desi "Agrobanka". Vidimo da se svakog dana hapse ljudi koji su bili komitenti, koji su uzimali kredite od "Agrobanke", ali ne vidimo ko je u sistemu države i Narodne banke zakazao i da li će neko odgovarati zato što je dozvolio da se desi "Agrobanka".
Svi znamo da, kada se uzima neki kredit, bankari traže crno ispod nokta, da se daju hipoteke koje su više puta veće od kredita koje uzimate i razne druge kolaterale koji se traže, ali kako je moglo da se desi da, u jednoj državi koja ima sve zakone koji regulišu jednu finansijsku oblast, dođemo u situaciju da nam se desi da 300 miliona tek tako bude podeljeno za kredite koji nemaju nikakav kolateral, nema hipoteke, niti bilo kog drugog obezbeđenja kredita i da se nakon toga u "Novoj Agrobanci" gotovo isto desi za samo nekoliko meseci? Neko za to prosto mora da odgovara i očekujem da u nekom narednom periodu dobijemo odgovore na to.
Kao što sam rekao, mi u DSS imamo razumevanje da ovo pitanje mora da se reši, ali ovo pitanje mora da se reši na način kako se ne bi narušio sistem koji postoji u državi Srbiji, kakav-takav sistem koji je pokazao sve manjkavosti, npr. "Agrobanke", u prethodnom periodu, ali taj sistem postoji. Nije sistem problem, taj problem su pojedinci koji su bili ključne poluge u tom sistemu i koji nisu koristili svoja ovlašćenja da spreče zloupotrebe koje su nastale u "Agrobanci".
Smatramo da ovaj zakon u dobroj meri ugrožava sistem koji sada postoji, jer on direktno suspenduje u članu 3. tri zakona koji regulišu ovu oblast i kroz svoje odredbe indirektno suspenduje Zakon o bankama, što mi u ovom trenutku smatramo da nije dobro i da je to jedno loše rešenje koje se ad hok donosi zbog rešavanja pitanja u "Agrobanci", ali jedno rešenje koje pravi jednog mutanta u našem pravnom sistemu, jedno hibridno rešenje koje, ukoliko nastavi da egzistira u našem pravnom sistemu kao ovakvo, otvara mnoge mogućnosti da tu dođe do neke zloupotrebe. Zakoni koji postoje u ovoj oblasti postoje da bi ograničili samovolju vlasti i samovolju Narodne banke, a i da bi zaštitili državu od samovolje komercijalnih banaka.
Sada imamo situaciju da donosimo jedan zakon koji će biti jedno hibridno rešenje, koje će dati prevelika ovlašćenja Vladi u postupku preuzimanja banaka, iako po nama postoje drugi mehanizmi kojima bi moglo da se reši ovo pitanje. Ti mehanizmi nisu možda ovako brzi kao što gospodin Dinkić govori da treba da budu, ali su mehanizmi koji postoje u postojećim zakonima. Nešto kasnije ću reći i o tim mehanizmima i o jednom rešenju koje je moglo da predupredi ovo rešenje i da bude direktno primenjeno samo na "Novu Agrobanku".
Mi kao stranka, kada govorimo o pravnom aspektu ovog zakona, možemo da kažemo da ovo obrazloženje, u kojem stoji da se ovaj zakon između ostalog donosi zbog posledica svetske ekonomske krize, potpuno ne stoji. Nije svetska ekonomska kriza kriva za situaciju u "Agrobanci" i "Novoj Agrobanci", naprotiv, kriv je sistem koji u tim trenucima kada je trebao da kontroliše, nije kontrolisao poslovanje ove dve banke. Dobro je što smo čuli da svetska ekonomska kriza nije argument za donošenje ovog zakona, iako je u drugim državama možda bilo, kod nas, nažalost, posledice svetske ekonomske krize su mnogo manje od posledica neodgovorne vlasti koju smo imali prethodnih godina. Svetska ekonomska kriza je dete u odnosu na to kakve su nam razvaline ostale posle prethodne Vlade.
Kada već govorimo u Skupštini o ovakvom zakonu, dali ste nam odgovor zašto ste ga predložili, a to je da ne postoji druga mogućnost da se pred Nedelju štednje reši pitanje deponenata, odnosno ljudi koji imaju svoje uloge u "Novoj Agrobanci". Naravno, imamo i za to razumevanje. Da li je moglo ranije da se krene sa procedurama koje bi omogućile da se ovo reši? Verovatno je moglo, ali ova vlada nema još ni 100 dana i pretpostavljamo, da je bilo malo više vremena, da bi se nešto više uradilo, ali, ovako smo došli u situaciju da na ovaj način pokušavamo da rešimo jedno pitanje.
Što se nas tiče, ovaj zakon može da bude bomba u našem pravnom sistemu, zato što suspenduje ova tri zakona i zato što otvara mogućnost da se i dalje arče državna sredstva. U članu 5. se kaže da se može banci preuzimaocu, u ovom slučaju "Poštanskoj štedionici", bespovratna finansijska podrška uplaćivati. Znači, otvara se mogućnost da država i nadalje investira pare i ulaže sredstva u banke. To je za nas problem. Država se pokazala samo u slučaju "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine" da nije dobar gazda i da u te dve banke imamo problem. Da li će se otvoriti pitanje i drugih banaka koje su u državnom vlasništvu, "Privredna banka", "Srpska banka" i ostale, ne znamo, videćemo šta sledi, ali u ove dve banke imamo problem. Država se pokazala da nije dobar gazda i da treba krajnje sa rezervom pristupati svakoj situaciji u kojoj država treba da investira bespovratna sredstva u neku oblast, u ovom slučaju u banku preuzimaoca. Kao što vi kažete, u ovom slučaju to će biti "Poštanska štedionica".
Ovaj zakon je ozbiljan državni intervencionizam u bankarski sektor, može da bude i preveliki, zavisi samo od načina na koji će se primenjivati. Država, kao što sam rekao, je do sada intervenisala u bankarske oblasti, preko "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine", odnosno ranije "Metals banke", ali se pokazalo da "Metals banka", u koju je država intervenisala, pa je napravljena "Razvojna banka Vojvodine" je još gora stvar od "Metals banke" ili, u najboljem slučaju, ista. Država je intervenisala u slučaju "Metals banke" da bi napravila "Razvojnu banku Vojvodine" i sada smo došli u situaciju da smo od jedne loše banke napravili još jednu lošu banku. Treba samo da se podvuče crta i da se vidi koliko građane Srbije koštaju eksperimenti sa državnom pomoći bankama.
Mi u stranci smo radili obračun i ustanovili smo – kada bi se sva socijalna davanja po budžetu Republike Srbije povećala za 100%, to bi bio trošak na nivou od 300 miliona evra godišnje. Nas eksperiment sa "Agrobankom" samo u ovoj godini će koštati 130 miliona evra do sada, sa onim što je država uložila u maju u formiranje "Nove Agrobanke". Koliko će nas koštati nadalje kroz bespovratnu pomoć koju ste predvideli ovim zakonom, videćemo.
Dolazimo u situaciju da je jedna grupa privrednika bliska vlasti potrošila čitav budžet koji je cele godine mogao da bude namenjen, povišen za 100%, za socijalna davanja u Srbiji, dečije dodatke i sve ostalo što sledi. Prosto, u Srbiji neko mora da odgovara za to. Dolazimo u situaciju da ćemo mi ovde u parlamentu i Vlada, u ime građana, neprestano investirati sredstva u to da se jedna grupa koja je bliska vlasti bogati iz dana u dan, a da građani, oni koji pune taj budžet, budu u situaciji da socijalna davanja i sva druga davanja ne mogu da budu isplaćena, zato što moraju da se finansiraju rupe u "Agrobanci", "Novoj Agrobanci", "Razvojnoj banci", "Metals banci" i druge banke koje će nam tek uslediti, ili situacija u koju dolazimo.
Tako da mi smo kroz amandmane videćete predložili i pokušavamo da popravimo ovaj tekst predloga zakona, da dođemo u situaciju, da on bude prihvatljiv i da obezbedi koliko-toliko jednu situaciju u kojoj bi postojala neka kontrola utroška državnih sredstava.
Jedno od dva rešenja postoji i u Zakonu o bankama, u članu 133. Zakona o bankama kao statusne promene pominje se i pripajanje banke. To upravo govori o ovoj situaciji, o kojoj mi govorimo upravo danas, o preuzimanju i on taj isti član se odnosi postupak administrativnog upravljanja, odnosno banke za posebne namene, kao što je "Nova Agrobanka" danas.
Znači, Zakon o bankama reguliše postupak pripajanja banke, odnosno promene statusa jedne banke na ovaj način tako što će se jedna banka pridružiti drugoj banci, ili utopiti u drugu banku. Samo što tu, kroz ovaj zakon i kroz ovaj član imamo postupak koji podrazumeva analizu ekonomske opravdanosti pripajanja. Analizu pripajanja koja mora da bude pozitivna, inače NBS neće dati saglasnost. Narodna banka po vašem zakonu nema nikakvu ulogu osim davanja saglasnosti. Nikakvu ulogu u samom postupku nema. Razumem da možda imate neko nepoverenje do sada kako se radilo u NBS, ali očekujem da se to poverenje uspostavilo i da će se u NBS raditi drugačije nakon izbora novog guvernera.
Tako da postoji po postojećem Zakonu o bankama mogućnost pripajanja jedne banke drugoj, kao promene njenog statusa i gašenja jedne loše banke, tako što se pripaja drugoj banci. Činjenica je da je to jedna procedura, o kojoj ste vi govorili, koja traje najmanje mesec, a verovatno i više dana i da u ovoj situaciji mi, odnosno vi, odnosno građani koji imaju svoje uloge u "Novoj Agrobanci" nemaju vremena da čekaju i da ćemo doći u problem ukoliko "Nova Agrobanka" nedelju štednje dočeka u ovakvoj potpuno nelikvidnoj situaciji. Ali, to je jedna procedura koja postoji, koja je zakonita i koja je transparentna.
Postupak koji je predviđen ovim zakonom je kratak, restriktivan i netransparentan. To je ono što je za nas isto problem da mi ovaj zakon ne predviđa nikakve analize ekonomske opravdanosti koje bi trebale da prethode ovome. Možda će njih biti, ali one ovim zakonom nisu predviđene, niti bilo kakvo učešće NBS koja treba da bude garant funkcionisanja bankarskog sektora u Srbiji zajedno sa Vladom i drugim organima.
Ukoliko je namera bila da se reši samo problem "Nove Agrobanke", zašto niste posegnuli za jednim mehanizmom, a to je da donesete "leks specijalis" koji bi se odnosio samo na "Agrobanku", gde bi se određena pravila i određeni zakoni možda suspendovali ili se ne bi primenjivali samo u slučaju "Agrobanke", a mi smo doneli zakon koji derogira nadležnosti četiri zakona koji regulišu oblast finansija, to su tri zakona iz člana 3. i indirektno se stavlja Zakon o bankama van snage.
Mi smo napravili jedan zakon koji je potpuno promenio krvnu sliku finansijskog sistema u Srbiji, umesto da ste već došli pred nas i rekli – imamo problem sa "Agrobankom" i "Novom Agrobankom" i takva i takva je situacija. Mi svi ovde znamo da je to nasleđen problem i niko nema dilemu oko toga da se vodi istraga, da se vodi istraživanje poslovanja i uvid u poslovanje "Agrobanke". Da ste tako rekli da imate problem i hajde da ga rešimo, da li to može da bude "leks specijalis"? Mi bismo rekli – možemo da razgovaramo oko "leks specijalisa" da se to jedno konkretno pitanje reši u ovom trenutku.
Ali, donošenjem ovog zakona mislimo da može dodatno da uruši bankarski sistem i ne znam u kojoj meri može da doprinese, a voleo bih kao i svi građani Srbije da doprinese povećanju poverenja u bankarski sektor u Srbiji od strane stranih investitora i naravno građana Srbije koji su jedni od najvećih deponenata u samom bankarskom sistemu i da ovaj zakon može da doprinese tome. Nažalost, videćemo, ima vremena, tu smo, kakvi će efekti donošenja ovog zakona biti po naš bankarski sistem i da li će preduprediti neprijatnosti i nove dubioze srpskih banaka, odnosno banaka u kojima je država Srbija vlasnik.
Ne bih rekao da je pitanje "Razvojne banke Vojvodine", pitanje Pokrajinske vlade. Mislim da je pitanje "Razvojne banke Vojvodine", pitanje NBS i odgovornost za kontrolu poslovanja "Razvojne banke Vojvodine" je na NBS, da se ispita poslovanje, da se ispitaju plasmani, jer je prosto nemoguće da 75% imamo opet nenaplativih plasmana. Znate, u današnje vreme neko za to mora da odgovara, jer će to opet pokriti građani Srbije iz svojih para. To će opet biti pare koje će se u budžetu iskoristiti za pokrivanje dubioze te banke, umesto da odu za socijalna davanja, ili za neke investicije koje bi otvorile nova radna mesta i pomogla da se poboljša životni standard građana.
Ali, mi dolazimo u situaciju da svake godine se pare, koje bi trebale da služe za nešto drugo, prelivaju u džepove nekih ljudi koji su, nažalost, bliski vlasti na njihovu sreću, a na žalost građana i nas ovde i koji onda ta sredstva koriste na način na koji oni smatraju za shodno, ali svakako ne u interesu građana.
Demokratska stranka Srbije, zakon u ovakvom obliku ne može da podrži. Mi smo predali devet amandmana na ovaj predlog zakona, a pošto je mali rok bio, verovatno niste stigli da se upoznate sa njihovom sadržinom. Nadamo se da ćemo uspeti da popravimo ovaj predlog zakona i kroz raspravu o amandmanima da dođemo do nekog rešenja koje neće biti bomba u našem pravnom poretku, već koje će biti usklađeno sa svim rešenjima koja sada postoje i koja će samo možda doprineti efikasnijem primenjivanju tih rešenja i efikasnijoj kontroli poslovanja banaka u Srbiji. Hvala.