Uvažena predsedavajuća, cenjeni gospodine ministre dame i gospodo narodni poslanici, predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, bez sumnje je dobrim delom nužan, apsolutno iznuđeno rešenje za kojim je ovom trenutku posegla Vlada Republike Srbije. Ali takva jedna situacija, smatram da ne može da bude razlog za neproduktivne političke debate koje ne doprinose rešenju trenutnog problema.
Prve signale nužnosti jednog ovakvog zakonskog rešenja imali smo još na samom početku svetske ekonomske krize 2008. godine, odnosno 2009. godine i nažalost tada je taj zakon povučen iz procedure. Možda bi danas problemi sa kojima se suočavamo bili znatno manji.
S druge strane, u međuvremenu, ako pogledamo uporedna rešenja u određenim zemljama u okruženju i u svetu, možemo iz toga zaključiti da su ona vrlo različita i da nema univerzalnog dobrog rešenja koje bi mogli prepisati, ali već i ta sama praksa upućuje nas na nužnost jednog ovakvog predloga zakona. On je svakako apsolutno, u ovoj situaciji kod nas iznuđen, jer ga upravo donosimo u trenutku kada je neophodno zaštiti novce svih deponenata u "Novoj Agrobanci". Uostalom, to je i sam predlagač izneo.
Međutim, ono što želim da kažem, da zbog ovakve situacije i zbog ovakvog načina rešenja, zaista poslanici SPS ne mogu biti zadovoljni, niti ja lično mogu biti srećan što sam na ovakav način rešavaju problemi u finansijskom sistemu, odnosno bankarskom sistemu Republike Srbije.
Mislim da je za svaku pohvalu pristup Vlade Republike Srbije, jer je ovaj zakon pre svega rezultat jedne odlučne reakcije Vlade Republike Srbije na čelu sa premijerom, gospodinom Dačićem i resornim ministarstvom. Oni su očigledno izvukli najbolje moguće pouke iz prethodnog perioda, jer treba reći da bilo kakva vrsta oklevanja ili neodlučnosti u ovoj situaciji može skupo da košta sve građane Republike Srbije, a naravno i finansijski sistem u Republici Srbiji.
Ovo nije slučajno, verujem da niko ne može da ospori, da u prvim mesecima rada ova vlada je potpuno iskazala dominantnu karakteristiku da se odlučno, pravovremeno i bez kompromisno hvata u koštac sa svim problemima u svim oblastima života u Republici Srbiji. U situaciji kada "Nova Agrobanka" mesečno gubi oko dva miliona evra i ima svega nešto više od 10 miliona evra gotovine, apsolutno je jasno da je hitno potrebno nešto preduzeti, doneti adekvatne mere u smislu stabilizacije finansijskog sistema i na taj način očuvati poverenje svih, pre svega građana i privrede u bankarski sistem. Ono što iza toga sledi jeste pre svega da svi oni deponenti u "Novoj Agrobanci", koliko već u ponedeljak imati priliku da raspolažu svojim novcima.
Upravo predlogom ovog posebnog zakona koji se uvodi u pravni sistem Republike Srbije, Vlada Republike Srbije čini ključni korak ka uspostavljanju jednog sistemskog načina za stabilizaciju bankarskog sistema, kroz stvaranje pravnog okvira za sprovođenje krajnjih i održivih rešenja u budućnosti.
Sasvim je simptomatično da u nedelji štednje, 250 miliona osiguranih depozita i negde oko 111 miliona ne osiguranih depozita, bi bili ugroženi u koliko ne bi Vlada Republike Srbije na ovaj način hitno reagovala predloženim zakonom. Postojeći pravni okvir do sada je omogućavao minimalne intervencije države u bankarskom sektoru, takva je bila procena 2009. godine pa u nazad, neku vrstu kratkoročnih rešenja urgentnih problema. Sada smo svedoci da to svakako nije bilo dovoljno.
Predložena rešenja u ovom zakonu su podložna kritici i možda bi mogla biti formulisana u nekom drugom obliku ili nešto drugačijoj formi. Postoji amandmani koji su podneti i SPS je spremna da u raspravi u pojedinostima učestvuje i da pokušamo da doradimo ovaj Predlog zakona. Treba imati na umu hitnost koja je izazvana pre svega činjenicom i oklevanjem prethodnih institucija i organa, odnosno oklevanje ljudskog faktora kada je u pitanju "Nova Agrobanka" i situacija kada imamo preko 80% kreditnog portfolija koji je ne naplativ. Takođe, da je u tu banku veliki deo imovine unet kao precenjen i kao ne adekvatan, iziskuje da se zaista brzo reaguje. Iziskuje i da se istraga, odnosno da nadležni organi do kraja utvrde i procesuiraju sve one koji su odgovorni za ovakvu situaciju u "Novoj Agrobanci".
Ovaj zakon svakako, u koliko bude usvojen, obezbediće jedan transparentan i jasan pravni okvir da Poštanska štedionica, kao jedna stabilnija državna banka, na jedan potpuno jasan i transparentan način, preuzme deo imovine i obaveza od "Nove Agrobanke", deo zaposlenih, deo filijala odnosno ekspozitura. Po svemu sudeći ona će nakon ovog procesa biti na tržištu kao zdravija i stabilnija institucija i po svemu sudeći, kao takva će sama po sebi doprineti stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije i dominantno doprineti poverenju svih građana u bankarski sistem. Više puta je danas ponovljeno da je poverenje jedan od osnovnih preduslova za dobro bankarstvo.

Da li se slažete da napravimo pauzu?
Određujem pauzu.
(Posle pauze.)

Pošto je vreme pauze prošlo, zaista imam obavezu da nastavimo.
Gospodine Kasaloviću, da li se slažete da govorimo?

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvažavajući specifičnost situacije, a i želim da dam konstruktivan prilog daljoj raspravi, zaključiću moju prethodnu diskusiju, koja je vanrednom situacijom prekinuta, sa još jednom konstatacijom da poslanički klub SPS zaista ceni odredbu u članu 2. Predloga zakona, koja propisuje da NBS mora da da pozitivno mišljenje da bi ceo proces preuzimanja, odnosno čitav mehanizam koji propisuje ovaj predlog zakona profunkcionisao.
Zbog toga, zaista smatram da moramo imati poverenje u institucije, da moramo graditi njihov autoritet, pogotovo takve institucije kao što je NBS i da je ona zaista garant da i danas delom izrečene sumnje da može doći do zloupotrebe u primeni ovog zakona. Mislim da će ona prva brana biti kao jedina institucija za kontrolu funkcionisanja bankarskog sistema. Zbog toga još jednom apelujem da budemo politički odgovorni, kada su u pitanju ovako osetljiva i hitna rešenja u oblasti finansijskog sektora. Ona zaista predstavljaju jednu refleksiju realnog stanja u Republici Srbiji i treba izbegavati takvu vrstu diskusija u uslovima kada je rizik od nepoverenja zaista potrebno svesti na najmanju moguću meru i bar i poslanici ne smemo i u javnosti svojim nastupima raspirivati bilo kakvu vrstu panike i nepoverenja građana, već podržati napore i odlučnu reakciju Vlade Republike Srbije i na taj način poslati poruku svim građanima, svim privrednicima, da zaista mogu imati poverenja u bankarski sistem, odnosno celokupni finansijski sistem Republike Srbije.
Da zaključim, poslanički klub SPS smatra da je ovaj predlog zakona zaista nužno i iznuđeno rešenje, ali da ovakva jedna odlučna reakcija Vlade zaslužuje podršku. Apelujemo da svi zajedno doprinesemo jačanju integriteta institucija države Republike Srbije, jer je to najbolji način da svi građani, privrednici, investitori imaju zaista poverenje u bankarski i finansijski sistem Republike Srbije. Zbog toga će poslanički klub SPS ovaj predlog zakona u načelu podržati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Teodora Vlahović. Izvolite.

Prijavila sam se za reč, ali mislim da stvarno nema uslova da se govori o ovakvim situacijama kada nema ministra. Ne znam koga da pitam, a i neke stvari bih želela da saopštim. Mislim da nema uslova za rad.

Imam informaciju da ministar svakog časa stiže. Ukoliko želite, sačekaćemo dok ne stigne, pa ću vam onda dati reč.
Gospođo Vlahović, da li želite da se prijavite? (Da.)

Poštovana potpredsednice, potpredsedniče, uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, kada danas govorimo o Predlogu zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, ovaj zakon će ući u Ginisovu knjigu rekorda sa stanovišta dužine naziva i teško ga je stvarno zapamtiti.
Ono što moram da tvrdim jeste da razlozi za donošenje zakona, kao i ciljevi koji su postavljeni ovim zakonom, teško da bi poslanička grupa DS mogla da odbije da podrži tako nešto. Znači, stabilnost finansijskog sistema, radi se o čuvanju depozita građana, o očuvanju ili o poboljšanju likvidnosti i adekvatnosti kapitala banaka, posebno u ovom slučaju nas zanimaju one banke koje imaju javni kapital u svom vlasništvu.
Normalno, uz to, što je i u obrazloženju rečeno, a i što svi mi znamo, i u okruženju su mnoge države pomogle različitim merama da se bankarski sistem lakše nosi sa izazovima koje je ovo teško vreme svetske ekonomske krize stavilo pred privredu i pred banke.
Dokapitalizacija banaka se dešavala svuda oko nas, a činjenica je da nije samo država dokapitalizovala na neki način banke u našoj zemlji, da su to radile i druge banke čiji su akcionari privatni vlasnici, odnosno inostrane banke ili fondovi i druge institucije. Svima u ovom trenutku, ali i u načinu prikazivanja adekvatnosti kapitala u rangiranju likvidnosti klijenata itd, primena određenih novih metoda rada u banci je pokazala i na drugačiji način solventnost određenih klijenata i sve to zajedno je činilo da je bilo potrebno dokapitalizovati banke. Normalno, tamo gde država želi da sačuva većinski udeo, da ostane većinski akcionar, to država mora i da čini. Sa tog stanovišta bitno je reći da to ne može biti sporno pomoći bankarskom sektoru u teškom vremenu, posebno banke ne nose, pa ni organi banke jedini ne nose, krivicu za teško stanje u bankama.
Mnogi problemi u privredi, znači ovde direktno komuniciram sa resornim ministrom u oblasti, takođe, pored finansija i privrede, znamo koliko preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju su upravo na teretu ovih banaka koje imaju probleme. Rešavanje pitanja restrukturiranja, znači firmi, preduzeća, društava u restrukturiranju bi rešilo i neke probleme ovih banaka i mnogo bi bolja adekvatnost kapitala bila.
Upravo sa stanovišta da su mnoge banke obezbeđene odgovarajućom kolateralom, to znači poljoprivrednim zemljištem koje se sada ne može dirati ni sa ispred stanovišta zato što su društva u restrukturiranju, a posebno banke ne bi mogle da traže stranog investitora, jer imamo zakon koji sprečava da do 2014. godine se strancima prodaje zemlja.
Ono što država izgleda sebi može da dozvoli, neki privatni subjekti su onemogućeni i u nekim drugim svojim pravima. Osnovno je i prirodno je da Vlada, pa i Narodna skupština, preduzima sve mere za konsolidaciju bankarskog sistema i na taj način preduzima mere za jačanje našeg finansijskog sistema.
Otvara se pitanje – da li je ovo tako visoko i dobro postavljeni ciljevi, da li se na ovakav način i sa ovim zakonom može to rešiti? Da li možemo pod geslom da ćemo pomoći jednoj banci na ovaj način najbrže moguće, preko noći, da li je moguće da ne sagledamo sve posledice koje ovakvo rešenje može da donese? Ovo govori sa stanovišta pravnog sistema, sa stanovišta pravne sigurnosti.
Ovim predlogom isključujemo što direktno, što indirektno minimum osam odredbi. Ove odredbe u zakonu su veoma bitne u našem pravnom sistemu – Zakon o privrednim društvima, Zakon o stečaju, tri ili četiri zakona iz oblasti iz bankarstva, dva zakona iz oblasti poreza, Zakon o obligacionim odnosima, što je za sve nas krovni zakon i zakon koji je najtrajniji u našoj zemlji.
Šta ono donosi? Nije ovo samo čistunstvo pravnog sistema radi toga što mi pravnici želimo da to sve bude uklopljeno. To je jedan normalan upad u pravni sistem, pravi veliku nesigurnost. Ta nesigurnost će se ogledati prevashodno, a u tom delu se ne slažem sa delom obrazloženja da ovaj zakon nema destimulativni karakter. Po našem mišljenju je veoma destimulativan. Zašto je destimulativan? Iz prostog razloga što znamo koliko je bitno javno-privatno partnerstvo. Ako nam je to bitno za dalji razvoj i ako je to jedan od vidova privlačenja investicija, onda kako će neko uložiti i jedan dinar više ovde, ako zna da je dovoljno jedan posto učešća države u vlasništvu da bi se zakonom ukinula sva prava koja su na osnovu ugovora zaključena. Tu više niko neće smeti da ulaže iz prostog razloga što nema nikakvu sigurnost.
Rešavanje pitanja "Nove Agrobanke" u ovoj situaciji ne znam za koga je nova. Čula sam je i u kampanji koja je bila, čula sam je i ranije. To je stara priča, svi su obavešteni, a čula sam i vas, ministre, da ste govorili u kampanji, spominjali ste je. Pitanje "Nove Agrobanke" nije novo i nije od juče. Takođe dani štednje, odnosno nedelja štednje nije nešto što nam se dešava iznenada. To je isto nešto što je očekivano.
Pitanje je sada – da li se na drugačiji način moglo ovo rešiti, ako se misli rešiti samo "Nova Agrobanka"? Da li se moglo, s obzirom da u ovom slučaju većinski akcionari su Republika Srbija kod Poštanske štedionice, što direktno, što indirektno, kako bi rekao ovaj zakon, a to znači, cirka 96% po podacima NBS, a "Nova Agrobanka" je isključivo u vlasništvu agencije. Znači, odluka Skupštine i primena svih naših zakona koji to regulišu, ne sporne su i mogle su se doneti. Takođe, u ovom slučaju mi se čini da nije sporna ni odluka NBS. Samo malo ranije da se krenulo, mogli bismo po našim važećim zakonima rešiti pripajanje "Nove Agrobanke" Poštanske štedionice. Ovako, na ovaj način zakon otvara mnogo duži period mogućnost stalnog pripajanja, spajanja i stalne nesigurnosti šta će se sutra desiti bilo gde gde Republika Srbija ima direktno ili indirektno učešće.
Da se ne radi samo o bankama gde je kontrolni paket akcija u portfelju Republike Srbije, govori činjenica da se govori o tome da Republika Srbija ima direktno ili indirektno učešće, bez ikakvih procenata. Da ne karikiram, može biti i 1% i 0,1%, dovoljno je da se ovaj zakon može primeniti.
Ono što je veoma diskutabilno jeste i činjenica da u članu 5. nije diskutabilno da država daje bespovratnu finansijsku podršku za preuzimanje banci koja je u većinskom vlasništvu države. Veliko je pitanje kakvo će opravdanje imati upravo davanje novca kod preuzimanja privatnih banaka, ovde spominjanim – francuskim, italijanskim, itd.
Članovi 7. i 8. stavljaju totalnu nemogućnost skupštine akcionara banaka koje se preuzimaju. Ona prava koja se daju banci preuzimaocu, banka koja se preuzima, praktično se izbegava sasvim skupština akcionara.
Da, treba procedura i treba neko vreme da se skupština sastaje, ali ne vidim u čemu je interes skupštine akcionara u ovom slučaju bio različit od interesa države Republike Srbije? Svima je u interesu dobro poslovanje banke.
Sagledavajući sve ovo, ovaj zakon se donosi na neodređeno. Nema jednokratnu upotrebu, niti je to zakon, kao što smo ovde već imali primere u Skupštini, da se članovi donesu sa trajanjem od 40 dana. Ovaj zakon se donosi na neodređeno vreme. Znači, on će trajati sve dok ne bude osporen od strane Ustavnog suda ili nova parlamentarna većina ga ne promeni.
Prateći pažljivo diskusiju danas što predlagača zakona i nekih kolega koji podržavaju, više se stiče utisak da ovaj zakon nije donet zbog "Nove Agrobanke", nego da je upravo namenski, u nedelji štednje donet da bi se napravila reputaciona šteta drugim bankama.
Kada kolege ovde upućene dovoljno, neupućene, koji su zakon morali da čitaju na brzinu govore o nekim stvarima oko banaka su u pravu ili nisu, mogu reći da su nekorektni, ali ministar smatram da je odgovoran ne prema delu banaka, nego prema svim bankama. Znači, reputacioni rizik je veoma bitan za rad svake poslovne banke. Ponavljanjem nekih stvari, izražavanjem sumnje direktno se utiče na likvidnost banke koja nije poželjna. Moram reći da je to provereno. Nakon svake diskusije u kojoj se neke stvari iznose, forsiraju, sumnja, ljudi plaše svaki put se vide i finansijski nažalost negativni efekti. Ono što bi u ovom kontekstu htela još da kažem je da ne mogu sve naše diskusije da budu jednokratne, ni ministra, ni poslanika. Moramo da imamo neki kontinuitet.
Ovde se spominjala mogućnost da "Razvojnu banku Vojvodine" zameni odgovarajući fond za razvoj ili drugi odgovarajući fond u Vojvodini. Znamo zasigurno da član 5. Zakona o bankama kaže da niko, a znamo ko je kreator tog zakona, ko nije je osnovan zakona ne može davati kredite. Na koji način fondovi na načinu nekog našeg dogovora ... Zašto iz oblasti privrede niko nije našao jedan zakon o mikrokreditiranju, možemo ga zvati kako god? Što bi Pokrajini omogućavali da fondovi za razvoj neometano rade bez stalnih pritisaka, da li su u skladu sa zakonom, da li su u skladu sa Statutom, itd?
Ono što je veoma bitno je da kada govorimo o nečemu što treba da pomogne bankama moramo da imamo odgovornost i da pomognemo svim bankama. Neminovno se nameće utisak da su jedne banke poželjnije, a druge manje poželjne. U obrazloženju se govori da neće narušiti konkurenciju. Kako neće narušiti konkurenciju kada se direktno sa govornice napadaju određene banke? Seje se sumnja. Čak i u buduća rešenja seje se sumnja. Da ne govorim o podacima koji su kod NBS kao službena tajna, o podacima koji još nisu dostavljeni onima kojima treba, koji ovde iznose. Prvom prilikom ću pitati gospođu Jorgovanku Tabaković, guvernerku koja se žalila pred narodnim poslanicima da ima indicija da iz NBS izlaze neke informacije koje ne bi trebale, da li i preko toga su izašle neke informacije koje su ovde saopštene ili je možda ministar zloupotrebio njeno poverenje? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam saslušao svoje kolege poslanike i ministra i ne mogu da kažem da mi je zadovoljstvo što danas imamo jedan ovakav zakon u raspravi i u proceduri. Koliko god to nekome zvučalo banalno, ali ovaj zakon je nažalost iznuđen. Zamolio bih sve kolege da ono što se dešavalo ranije sa bankama koje su izgubile dozvolu za rad ne povezuje sa ovim. Mogu da razumem da je neki razlog bio i taj da je država sa tim bankama bila u nepovoljnom položaju, da je često finansirala i državu i određene privredne i druge prohte koji su bile pre sankcija koje su uvele UN, pa su na kraju te banke došle u veoma tešku situaciju.
Ovde je sada reč o bankama koje posluju po novim zakonima, po novim propisima i koje su zloupotrebile, odnosno rukovodioci tih banaka su zloupotrebili poverenje kada su dolazili na određene funkcije. Mogu da kažem posredno su zloupotrebili, zato što oni koji su birani nekom voljom građana najviše su zloupotrebili poverenje tih istih građana.
U čemu je suština? Jedna banka koja je izgubila dozvolu za rad od NBS u jednom izuzetno kratkom periodu je plasirala sredstva koja više ne može da vrati. U tome je suština. Ništa drugo nije u pitanju. Ne samo da je plasirala svoj kapital, nego je plasirala i kapital građana koji su imali štednju kod tih banaka i plasirala je kapital privrednih subjekata koji su imali i štednju ili su obavljali platni promet preko te banke.
Ovo je sada jedan problem koji se ovim zakonom samo delimično rešava. Može se reći da je ovo sistemski problem, zato što oni koji su uzimali novac od "Agrobanke" nisu ga uzimali, da razvijaju svoju privrednu delatnost nego da opljačkaju "Agrobanku". Kako drugačije da se nazove vlasnik jednog preduzeća koji podigne kredit od banke i kredit prebaci na drugo pravno lice, a onda izazove stečaj u svom pravnom preduzeću i onemogući banci da naplati svoja potraživanja? Šta reći osim da su saučeesnici oni koji vode tu banku ako su tom istom vlasniku omogućavali za druge privredne subjekte da podiže kredite? Znači, znali su već da preko povezanih lica on to stalno radi.
Isto tako su meni pomalo čudni izrazi da su određene banke za specijalne namene, da pripadaju jednoj teritorijalnoj grupaciji, na jednom ograničenom delu teritorije Republike Srbije obavljaju svoju delatnost. Kaže neko da je "Razvojna banka Vojvodine" bitna za Vojvodinu zbog poljoprivrede. Kako se zove to "Agrobanka" i šta je njena primarna funkcija bila? Gde je novac iz "Agrobanke" završio? Najmanje u poljoprivredi.
Kada se dovodi u pitanje likvidnost banke i dokapitalizacija to je moguće, ali ne kada imate potraživanja u 80% pa i više koja nisu uplativa, nego je moguće samo u situaciji ako je banka plasirala sredstva u naplativa potraživanja i u nekom vremenskom periodu taj novac treba da se vrati banci a nedostaje joj za njene dalje finansijske aktivnosti na tržištu. Ako ćemo stalno da pokrivamo gubitke koji su nastali zbog tržišnih pravila nego su nastali zbog toga što se tržišna pravila nisu poštovala i što se zakon kršio i što se neko prema državnom novcu i državnom kapitalu odnosio kao da je tuđ onda nema smisla govoriti o nekoj dokapitalizaciji.
Baš kada je u pitanju "Agrobanka" tu je sistemska greška, a zakazala je čitava država. Svi instrumenti koji su trebali da spreče zloupotrebe u "Agrobanci" su zakazali i ne može da me ubedi da je to baš bilo slučajno. Baš u takve sluačjnosti teško mogu da poverujem. Da namerno se daju krediti koji su nenaplativi, da NBS ništa ne preduzima po tom pitanju, ne proverava likvidnost te banke i kada dođe do trenutka kada to više ne može da se sakrije, do trenutka kada treba novac da se vrati nekom od ulagača onda NBS interveniše, oduzima dozvolu za rad i onda se pravi jedna krajnje sumnjiva transakcija sa osnivanjem "Nove Agrobanke". Ništa drugo nije u pitanju.
To samo pokazuje da je uz sve prethodne radnje, koje je radila "Agrobanka", bio je umešan neko iz Vlade Republike Srbije. Kako inače da se objasni da je isto rukovodstvo prebačeno u "Novu Agrobanku" i da je dat državni novac u hartijama od vrednosti od 130 miliona evra, osim da se priča zataška i da se bar deo dugova prema građanima vrati dok ne vidi neko šta će da rade dalje sa tom pričom. Desila se promena vlasti, pa taj scenario nije mogao do kraja da se odigra. Ništa drugo nije u pitanju, nego samo to.
Koliko štete ima Republika Srbija i građani? Osim novca koji je izgubljen i koji će morati država da vrati deponentima, znači građanima i privredi, napravljena je još veća šteta. Kako mislite da neko u neko skorije vreme ulaže svoj kapital, bez obzira da li je iz inostranstva ili iz Srbije, u banke gde je većinski vlasnik država, odnosno Republika Srbija. Teško.
Sada dolazimo u jednu situaciju da će naše banke, ovo što je još preostalo, biti u jednom teškom položaju i moraće da se oslanjaju na državu. Ako se postavi pitanje – što da ovakav zakon ne donosimo, i ako građani počnu da obilaze šaltere koji su zatvoreni, da traže svoj novac koga tamo nema, niko ne postavlja pitanje da je to najveći mogući problem finansijske likvidnosti na čitavom tržištu, jer građanin se ne razume toliko u finansijsko tržište kao ljudi koji se time bave. Ako ne može jedan da podigne u "Agrobanci" ili "Novoj Agrobanci", pomisliće da ne može ni u jednoj drugoj banci.
Sa tim počinje povlačenje uloga iz banaka, ništa drugo. To bi sve banke, čak i one koje su zdrave, moglo da dovede u situaciju da se postavi pitanje njihove likvidnosti, pa čak i one koje bi uspele da isplate uloge građana koji se nalaze u tim bankama, izazvalo bi sasvim drugi problem, a to je povećanje cene kapitala na tržištu. Postaće mnogo skuplji krediti i za privredu i za građane. Ako privrednici počnu da sumnjaju u bankarski sistem, eto nama sive ekonomije. Kako bi nastala? Jednostavno, prestao bi da se obavlja platni promet između banaka, počela bi gotovinska razmena robe i novca. Zato jedan ovakav zakon mora da se donese. Iz razloga da stavimo do znanja svim građanima, koji su sada oštećeni i oni koji bi u budućnosti bili oštećeni, da država garantuje za uloge koje imaju kod banaka, a država mora da garantuje. Zato što je ona izdala dozvole za rad banaka i zato što njen organ, Narodna banka, vrši kontrolu poslovanja banaka i superviziju poslovanja banaka koje posluju na ovom tržištu.
Da ovakav zakon nije donet, siguran sam da bi jedan ovakav scenario nastupio. Imali bismo neku sličnu priču, kao što smo imali i sa Dafiment bankom i sa bankom Jezdimira Vasiljevića i svim drugim bankama koje su nanele ozbiljnu štetu i državi i ugled njenom bankarskom sistemu, a verovatno bi se nešto slično dešavalo, kao što se dešavalo devedesetih da je građanin imao određena deponovana sredstva, pogotovo devizna, kod poslovnih banaka i da nije mogao da ih podigne nazad. Ako to nastane kao pravilo, priča, u jednoj banci, budite sigurni da će se preneti polako i na druge banke, u smislu da bi zavladao strah na tržištu i da bi građani povlačili svoje uloge od banaka.
Samim tim mislim da nije uredu da izjednačavamo u ovom slučaju, kada je u pitanju ovaj zakon, državne i privatne banke. Privatne banke gde kapital nije državni itekako vode računa o tome kome će da daju kredit, da li ispunjava uslove, kakav mu je bonitet i kakva sredstva garancije može da ponudi. Da su se tako ponašale "Agrobanka", a sad čujem i još jedna banka koja po najavi Narodne banke ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, danas ne bismo imali ovakav zakon.
U danu za glasanje SNS će podržati ovaj zakon, baš zbog mogućnosti da nastupe ovakve štetne posledice ako ovaj zakon ne bude donet. Nadam se da će ovo biti poslednji put da će jedan ovakav zakon biti primenjivan barem u nekom narednom periodu, jer očekujem da se državne banke u jednom delu privatizuju. Dok se ne privatizuju da svoj posao obavljaju kako treba, a ne da omogućavaju ekstraprofite, ekstra zarade nekim drugima koji su do sad bili povezivani sa bivšim režimom i sa odlaskom tog režima. Nadam se da će ovakve zloupotrebe da prestanu. Hvala.