Hvala lepo. Poštovani predsedniče, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, evo večeras raspravljamo o jednom zakonu od jednog člana, zakonu koji spada, kako nam je rečeno, u grupu finansijskih zakona. To bi trebalo da znači da će on sad nešto u nekom smislu da pomogne privredi i da to bude podsticaj našoj srpskoj proizvodnji, farmaceutskoj industriji, a čitava njegova vrednost je negde oko pet miliona dinara.
Nije sporna uopšte želja i namera Ministarstva i svakako to podražavam svim silama i podržaću svakog ko u ovoj zemlji na bilo koji način hoće da pomogne proizvodnji, ali u svakom slučaju pet miliona dinara niti je gubitak za agenciju, niti je dobitak za farmaceutsku industriju. Mi ćemo ovde potrošiti čitavo veče raspravljajući o ovom zakonu i potrošićemo otprilike polovinu toga kolika je godišnja dobit od oslobađanja plaćanja dozvola koja uzgred rečeno koštaju 10 hiljada dinara.
Da li je tu suštinski problem u odnosu farmaceutske industrije i našeg zdravstva i da li je to najveći problem koji mi imamo da bi ga izdvojili da on bude jedini zakon koji se sada, kada je u pitanju zdravstvo i lekovi, uopšte predlaže.
Prema tome, rečeno nam je da je to kozmetički zakon i da mi tu nešto šminkamo i mažemo i oblažemo i pokušavamo na takav način da pokažemo samo dobru nameru, a da suštinski on ništa neće promeniti. To je tačno, jer jedina farmaceutska industrija koja je najmoćnija u svetu sa 10 hiljada dinara nikakvih nikako neće povećati neku svoju proizvodnju. Kada je u pitanju proizvodnja i distribucija lekova, zdravstvena zaštita, odnos privatnog i državnog, mogućnost građana da dođe do leka, neravnopravan odnos državnih i privatnih apoteka, toliko ima haosa na sve strane i sve je to toliko dehumanizovano da ovde ne pomažu kozmetičke promene nego su potrebne neke hirurške promene, amputacije, a bogami negde i kastracija.
Iskreno da vam kažem, građani Srbije po našim podacima žive najkraće na Balkanu. Em što živimo najkraće, em po EU smo poslednji po kvalitetu zdravstvene zaštite od 34 zemlje EU. Mi sada ovde raspravljamo o tome sa jedne strane o privredi, o farmaceutskoj industriji, a sa druge strane o zdravstvu. Kad smo već tako krenuli, hajde malo da se prebacimo i na tu privredu koju hoćemo, farmaceutsku industriju da pomognemo sa tih pet miliona i da vidimo kako ona to funkcioniše, kako ona rasipa neki svoj zarađeni novac ili novac građana Srbije i koje su to sume u pitanju u poređenju sa pet miliona dinara godišnje što će svi oni zajedno podeliti.
Osvrnuću se na problem "Galenike" i reći da ona duguje ovog momenta 100 miliona evra i to je napravila dug za četiri godine, jer je 2008. godine zatečeno stanje na računu "Galenike" bilo u plusu 32 miliona evra.
U međuvremenu, uzimajući kratkoročne i dugoročne krediti u 18 banaka, "Galenika " je napravila taj dug od 100 miliona evra i izgubila licence i dozvolu za proizvodnju pojedinih lekova.
Prema tome, kada je novo rukovodstvo 2008. godine došlo u "Galeniku " i zateklo 32 miliona evra i oni su se zadužili po pet miliona evra kredita, sa neobično velikim kamatama i sav taj novac odmah ubacili veledrogeriji "Velefarm", kao posebnu proviziju od 4,5%, što iznosi oko 225 hiljada evra.
"Galenika" je i tada imala dobar spoljnotrgovinski sektor.
U fabrici je bilo viška radnika, generalni direktor je za dve ipo godine primao u proseku jednog ipo radnika po danu, tako da je fond za zarade sa 2,4 milijarde dinara povećan na 3,6 milijarde dinara. Takođe je plaćen izvestan broj spoljnih saradnika, konsultanata i pored toga što "Galenika" ima kadrove koji pokrivaju te oblasti.
Za skulpture koje su postavljene u krugu fabrike potrošeno je milion i 100 hiljada evra, a za milion i 100 hiljada evra mogli su kupiti Mikelanđelogov "Davida" i da ga stave u dvorište fabrike "Galenika" i da naprave od toga na neki način turističku ponudu.
Samo je za uvoz "Pigal" testova, to su testovi za određivanje droge koje su pokušali da prodaju policiji, a policija nije htela ni da ih uzme, jer je to problem kako da koriste, kako se određuje droga, pa su ljudi pokušali pa se na kraju ispostavilo da su ti testovi prošli rok trajanja, a "Galenika" je platila 500 hiljada evra i oni sada negde tamo stoje u magacinu, prošao im je rok i na taj način je bačeno 500 hiljada evra.
Neću da govorim o centru Moskve, da su kupljena vrlo tri skupa apartmana, za koje nikada niko nije, a tamo na ruskom tržištu nije prodat ni jedan lek.
Kupovina M.D."Nini" dva leka, i to jedan je Klopigal, a drugi Aglimeks, u ukupnoj vrednosti od 6 miliona i 900 hiljada evra za potrebe Srbije za narednih 10 godina, a rok trajanja ovih lekova je tri godine, a za neke serije je već taj rok istekao.
Da kažemo samo da je fabrika na tržište izbacila novi lek Lipogal, a to je lek za smanjivanje masnoće u krvi, u marketing je uloženo tri miliona dinara, za TV spot pet miliona, Pink koji je studiu plaćen 51 milion i ukupno je potrošila na marketing 59 miliona dinara, a ukupna zarada, sve što su uspeli da prodaju je 27 miliona, što znači da je 30 miliona minusa na samo jednom leku, a mi ćemo i sada sa 10 hiljada dinara podrške podići, da im dignemo proizvodnju i da napravimo od njih gigant koji će verovatno jednog dana da bude ponos ove Srbije.
Samo da vam kažem jednu stvar, da je "Pliva" prodata za 2,2 milijarde evra, a ona nije bila veća nego što je "Galenika", da kažem da je "Lek Ljubljana" prodata za milijardu evra, a mi ovde razgovaramo o tome kako ćemo oslobađanjem takse, napraviti od njih neku firmu.
Prema tome, ono što je suština cele ove naše drame, ako mogu tako da kažem što imamo u zdravstvu i farmaceutskoj industriji i o tome da građani ne mogu da dođu do leka, da mnogi ljudi i mnogi radnici ne mogu ni da dođu ni do lekara, ni do leka i kada pogledamo sve to, onda mi je logičnije da smo seli i za ovih 100 dana se zatvorili. Svi oni koji nešto u tom zdravstvu nešto znaju i žele da pomognu, koji određenim kvalitetom, organizovanošću i znanjem mogu nešto da naprave, pa da smo 100 dana raspravljali i o Agenciji i o zdravstvu, lekovima, o problemima
farmaceutske industrije, o problemima zdravstva uopšte i korupcije u zdravstvu i svega onoga što nas muči o dok ne rešimo sva ta pitanja da izađemo pred ovaj dom sa jednom ozbiljnom strategijom, strategijom koja će rešiti i za neki naredni period predvideti mogućnosti i prava i zakone, i sve uskladiti u jedan tekst, da izađemo pred građane i da ne raspravljamo o ovako nekim parcijalnim starima, to bi bilo bolje, ali bolji je svaki korak napred, makar i on bio mali, ali je ovaj jako mali, ali je bolje nego da stojimo u mestu.
Nadam se da će mali koraci, naredni, biti uspešniji, da će biti daleko više uopšte u sklopu te opšte strategije izlaženja iz zdravstva, kao jednog ozbiljnog i velikog problema koji imamo u društvu.

Reč ima gospođa Ljubica Mrdaković Todorović.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi ministre, prema izmeni i dopuni odredaba Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, a koji se tiču tarife o naplaćivanju usluga Agencije u članu 11. kao što smo videli briše se tačka 5. koja glasi: izdavanje uverenja za potrebe izvoza lekova i medicinskih sredstava u skladu sa propisima SZO.

Nakon tačke 5. koja se briše sledi po članu 11. ovog zakona tačka 6. koja nije nigde navedena u tekstu pregleda Zakona o izmeni i dopuni, a koja glasi – odobravanje uvoza lekova i medicinskih sredstava za lečenje određenog pacijenta ili grupe pacijenata, kao i lekova i medicinskih sredstava za naučna istraživanja, pa sam htela da pitam uvaženu ministarku, da li je greškom, slučajno ili namerno ova tačka zakona izostavljena i da li se uopšte planira uvoz za takvu vrstu istraživanja?

Nakon ove tačke 6. koja je slučajno ili namerno izostavljena sledi tačka 7. koja predviđa stvaranje povoljnih uslova za poslovanje privrednih subjekata i svih aktera, počev od proizvođača lekova i onih koji se bave prometom, uvoznika, izvoznika, tako da i benefit ovog zakona je smanjivanje troškova koje plaćaju svi ovi pomenuti učesnici na tržištu lekova i medicinskih sredstava, tako da će SNS u danu za glasanje glasati za ovu izmenu i dopunu odredaba zakona o lekovima i medicinskim sredstvima.

Pošto smo ograničeni sa vremenom, ja ću samo ukratko, pošto sam lekar, i u ima svojih kolega, smatram da treba ukazati na neke sledeće vrlo bitne stvari koje se odnose na Agenciju za lekove i medicinska sredstva, koja daje te tarife o naplaćivanju usluga.

Ovde imam u rukama dokument iz juna 2009. godine o politici kvaliteta Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, to neću čitati, i što se tiče te politike kvaliteta Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije a zasniva se na misiji i viziji i strategiji, a obzirom da je misija Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, izdavanje dozvola za stavljanje u promet isključivo kvalitetnih bezbednih i efikasnih lekova i medicinskih sredstava, pitam da li je lek Bisoprolol, koji pripada grupi beta-blokatora, a proizvodi "NI MEDIK" Niš, ima istu bioekvivalencu, kao što ima isti generički lek Konkor, koji nije na listi RZZO, pri čemu je Bisoprolol na pozitivnoj listi, a Konkor ne.

Napominjem da je Konkor originalni lek. Isto se odnosi na generičko ime leka Amolodipin, a koji pripada grupi kalcijum-blokatora, a fabrički ekvivalenti koji postoje na tržištu u našoj zemlji, a pri tom su na pozitivnoj listi Alopres koji proizvodi "Zdravlje" Leskovac, Almogal "Galenika", Amlodipin "Jugoremedija", Monodipin "Farma svis", Vazotal "Hemofarm".

U pitanju su domaći proizvođači lekova. Od stranih proizvođača koji su na pozitivnoj listi RZ su Amlopin "Sandoz" i Norvask "Fajzer-ov" Lek.

Pitam da li je neophodno da u Srbiji na pozitivnoj listi RZZO postoji sedam istih lekova što nije slučaj sa zemljama u regionu i u EU.

Nigde u svetu ne postoji da na tržištu imate najmanje pet domaćih proizvođača i dva uvozna proizvođača istog leka, pa se nameće pitanje po kojim kriterijumima su sve proizvođači ušli na pozitivnu listu, jer u zemljama regiona je taj odnos jedan prema tri, što znači jedan uvozni lek i tri domaća leka.

To što iz priloženog možemo videti, naše tržište je preplavljeno generičkim lekovima, jer nam upravo nedostaje taj pravilnik o tzv. bioekvivalentnim ispitivanjima, koja treba da se sprovedu u cilju registracije jednog generičkog leka. Dozvolu za stavljanje lekova u promet daje upravo Agencija, Ministarstvo zdravlja odobrava pozitivnu listu lekova Republičkog zavoda.

Različite fabrike, kao što smo videli u zemlji i u inostranstvu, rade isti lek, to jest generički lek, ali se postavlja pitanje kvaliteta lekovite supstance leka, poreklo lekovite supstance leka i tehnološka izrada lekovitog oblika leka.

Dalje, Pravilnik o kliničkim ispitivanjima lekova u Srbiji je nepotpun i odgovara relevantnim pravilnicima EU, zato što je potrebno, kao što znamo da za izlazak leka na tržište, tj. od supstance do tablete, do gotovog proizvoda, prođe najmanje šest do sedam godina kliničkih ispitivanja na svim populacionim grupama, pri čemu za jedan lek treba izdvojiti više stotina miliona dolara.

Na kraju izlaganja bih se osvrnula na Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji, sistematizaciji radnih mesta Agencije za lekove i medicinska sredstva. U tom pravilniku piše da na poslovima radnih mesta da za procenu dokumentacije o biološkoj raspoloživosti i biološkoj ekvivalenciji leka, za radno mesto za informisanje o lekovima i medicinskim sredstvima su potrebni izvršioci koji treba da ispunjavaju sledeće uslove – master, akademske studije ili specijalističke akademske studije, polože državni ispit, jedna godina radnog iskustva i poznavanje engleskog jezika. Ovo su opšti uslovi za neko radno mesto i pitam – da li je za ta radna mesta i smatram da jeste, neophodno da kandidat ima završenu zdravstvenu specijalizaciju koja traje četiri godine, a zove se analitika lekova i farmako-informatika? Ukoliko toga ne bi bilo, to bi bilo ekvivalentno da ja recimo kao ginekolog obavljam poslove doktora specijaliste, interniste ili oftamologa.

Na kraju, obzirom na viziju Agencije koja glasi – izgraditi prepoznatljiv imidž i organizacionu strukturu, iskreno se nadam da će Agencija izgraditi kulturu i imidž jedne referentne ustanove, koja treba da ima lidersku ulogu u rukovodstvu u ostvarivanju vizije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radojević. Izvolite.

Poštovani predsedniče, gospođo ministarka, obzirom da su mi iz režije javili da imam tri minuta fore da ovo izlaganje spakujem, onda bih rekao da je lek u Srbiji sveta reč koja je kletva i zakletva među našim narodom.
Slavni bivši režim se pobrinuo da taj sveti medikament izbaci ljudima iz ruku zbog toga što su potpuno osiromašili, a izbaci ga i fabrikama iz proizvodnog procesa jer su i fabrike takođe potpuno osiromašile na raznorazne načine.
Primera radi, pošto se bavim pulmologijom, u kojoj ima jako skupih lekova, ako su skupi onda su u principu iz novije generacije i da bi bili efikasni ljudi mora da ih koriste onako kako im se propiše. Do pre dve godine je bio slučaj da kada primetite da vam je pacijent nešto od lekova propustio i to mu saopštite u ordinaciji, on se postidi i pocrveni, ne zna otprilike kako da se ponaša. U zadnjih godinu dana zaslugom ovog režima koji je bio pre nas, oni su potpuno osiromašili, tako da su počeli da se hvale u hodnicima ko je manje lekova bio kadar da kupi i da nabavi. Tako uđu u ordinaciju, pa kažu – ja sam od svega toga nabavio jedan ili nijedan, ja sam došao na savet, razgovor i tome kraja nema.
Obzirom da je ovo mali korak da se popravi stanje u zdravstvu, bar u farmaceutskoj industriji, nadam se da neće biti poslednji i nadam se da se više nikad u našem zdravstvu neće dogoditi da se odreknemo nekog matičnog soja, koji je recimo bio slučaj sa pencilijumom, koji nam je poklonio predsednik Amerike Teodor Ruzvelt, a koji je izbačen iz upotrebe iz Beograda kao matični soj koji je naravno donosio profit našoj državi. Izbačen je sa obrazloženjem da bi možda mogao da iscuri, da išeta u grad Beograd i da onda napravi neku alergijsku manifestaciju. Po tome bi trebalo sprečiti transport penicilina kamionom, može se kamion sudariti pa napraviti istu takvu štetu. Obzirom da smo imali taj penicilijum, da smo ga izgubili, da je on donosio dohodak ovoj državi, obzirom da smo zahvaljujući propasti "Galenike" i mnogih drugih firmi izgubili mnoge licence, obzirom na to da Agencija za registraciju leka, za davanje dozvole za promet, za davanje raznoraznih saglasnosti, potroši kako kome od domaćih i inostranih farmaceutskih kuća po nekoliko meseci do čak nekoliko godina, sve to naravno poskupljuje lekove i nadam se da ubuduće ovo ministarstvo i ova vlada neće imati problema sa tim da brže reaguje na takve nepravilnosti, da ograniči vreme izdavanje dozvole za lek, vreme izdavanja raznoraznih saglasnosti, kao što će recimo stimulisati tu agenciju koja neće naplaćivati ove dažbine pri izvozu, da eventualno pomogne proizvođačima i oko izvoza i oko nalaženja tržišta za lekove i raznoraznih sugestija i analiza koje bi trebalo proizvođačima dostaviti, dati prosto, da bi se skratilo vreme koje im je potrebno da neki lek stave u proizvodnju, u promet i da time ostvare značajne uštede i profit našoj zemlji.
Obzirom na sve to što sam rekao, nadam se da, i da se slažem naravno sa diskusijama, naročito mojih prethodnika, Predraga Mijatovića i Branislava Blažića, da je vreme ograničeno, ja bih time završio u nadi da ćemo nastaviti sa reformama zdravstva u svim segmentima. Hvala vam.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Rečima doktor Zoran Radovanović. Izvolite.

Biću kratak, stvarno, što kaže - uz ovakvu opozicionu vlast, nama opozicija ne treba, kao što se vidi. Mi smo na dogovornu priču zvanu – predlog ministarke, bili smo skoro svi lekari koji su bili ovde moje kolege poslanici, bili smo na Odboru za zdravlje, zajedno konstatovali izmenu koja je, da kažemo, sugerisana od strane Svetske organizacije i kozmetička. Mi smo ovde, ne samo od mojih kolega, nego i malopre Aligrudića poslanika koga ne mogu da stignem, uvek pobegne, pobegao mi je i sa Odbora za zdravlje, pobegao mi je i sad. Znači, on dođe, kaže i ode. Fali mi neko da mu odgovorim.
Znači, mi odlično iz SPS-a znamo, ali u smislu da znamo gde su problemi vezani za to da se treba izjednačiti privatna praksa i državna praksa, znamo gde treba i kako treba i ko će sa kog nivoa države rešavati probleme, korupcije, znamo kako treba rešiti sve to, a brojna pitanja su otvorena, a odgovorili smo samo na jedno. Izmena kozmetička, izmena koja je bila nužna i time afirmisali početak. Sistemske zakone ćemo rešavati, kolege moje drage, naknadno, zajedno, dogovorno, kao što vidite svi su nas ostavili, ostali smo sami i tri sata pričamo sami o maloj kozmetici. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona i nastavljamo sednicu sutra u 10,00 časova. Hvala.