Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati Predlog zakona o upravljanju migracijama i posle načelne rasprave i rasprave u pojedinostima spremni da u jednom dijalogu u Skupštini čujemo i neka bolja rešenja, sa ciljem da dođemo do najboljeg, da bi jedan takav zakon doneli. Naravno, u Danu za glasanje mi ćemo glasati za ovaj predlog zakona.
Imajući u vidu da je ovo načelna rasprava, ja ću se u načelu osvrnuti na nekoliko pitanja, pre svega na pitanje – zbog čega ovaj zakon, zašto je značajan ovaj zakon i šta ovaj zakon nudi kao odgovor? O svim drugim detaljima kada bude rasprava u pojedinostima.
Prvo, ne smatram da će ovaj zakon da reši sve probleme migracija, ali smatramo i snažno podržavamo da se donese, jer on stvara osnov, stvara normativni osnov za ono što je najvažnije kada su u pitanju migracije, a to je upravljanje migracijama, upravljanje migracionim tokovima i sve ono što je preduslov za tako nešto.
Smatramo, naša poslanička grupa, da je ovaj zakon veoma značajan i značaj ovog predloga zakona proizilazi iz značaja pitanja migracija. Smatramo da su migracije veoma važno socio-ekonomsko pitanje, veoma kompleksno. Smatramo da je ono posebno važno za Srbiju. Zašto? Kada pogledamo sve vrste migracija koje imamo, sve se odnose na Srbiju.
Malo pre smo čuli, ja bih da ponovim, i spoljašnje i unutrašnje i prinudne i dobrovoljne i legalne i nelegalne i imigraciju i emigraciju, izbeglištvo, raseljena lica, odliv visokokvalitetnih ljudi i depopulacija stanovništva u pojedinim delovima Srbije i da ne nabrajam dalje.
Možda nije na odmet, u potvrdi ovoga koliko je značajno pitanje za Srbiju, da čujemo nekoliko podataka nadležnih organa. U Srbiji živi 66.000 lica sa statusom izbeglica i 210.000 interno raseljenih lica. Po tome smo prvi u Evropi, a trinaesti u svetu. Deset posto ukupnog broja stanovništva sadašnjeg nije živelo u Republici Srbiji pre 20 godina. Više od 250.000 izbeglica steklo je državljanstvo Srbije, što predstavlja najveći proces integracija u Evropi. U zadnjim godinama broj tražilaca azila u Srbiji se povećao od 2008. godine sa 77.000 na 3.134 u 2011. godini. Kada to kažem, mislim i na sve one probleme koje to pitanje nosi sa sobom, pogotovo za lokalne zajednice.
Ukupan broj stanovnika u Srbiji tokom proteklih deset godina se smanjio za 240.000. Čuli smo malopre podatak po Sporazumu o readmisiji da je povratak samo u prošloj godini ostvarilo 5.150 ljudi. Ako tome dodamo da je najbrojnija grupa migranata u stvari sastavljena od lica srpskog porekla koji čine dijasporu, gde su podaci rastegljivi, ali u pitanju je nekoliko miliona, među tri i četiri miliona, ako tome dodamo da je Republika Srbija zakoračila u duboku demografsku starost i da pripada zemljama koje su u vrhu sa najstarijim stanovništvom, ako tome dodamo smanjivanje relativnog udela mladog stanovništva u ukupnoj populaciji i porast broja starih, što ujedno znači i smanjivanje broja aktivno radnog sposobnog stanovništva, koje treba da obezbedi izdržavanje sve većeg broja radno nesposobnog starog stanovništva, ovo su snažni podaci koji potvrđuju značaj migracija, pogotovo u Srbiji.
Drugo pitanje, ili sa druge strane, ili istovremeno, Republika Srbija, suočavajući se sa ovim pitanjima, Vlada Republike Srbije je pokazala spremnost, kapacitet, volju da u moru tih problema, kojih danas ima u Srbiji, i ovaj problem počne da razrešava. Tu podržavamo Vladu. Istovremeno, Republika Srbija želi da se pridruži EU, to za nju predstavlja strateško opredeljenje, a to znači i podrazumeva prihvatanje usvojenih evropskih vrednosti i standarda u čitavom nizu oblasti, pa i u ovoj. Kada je ova oblast u pitanju, to znači da strateški, pravno i institucionalno Srbija uredi oblast migracija.
Sa treće strane, imamo situaciju, uz ove probleme, uz ovu potrebu da se pridružimo EU, da u Srbiji ne postoji jedinstveno i koordinirano delovanje svih organa koji se bave pitanjima migracija. Mnogi u Srbiji, mnoga ministarstva, mnoge kancelarije, mnogi se bave ovim pitanjima, ali ono što nedostaje – nedostaje jedinstvo sistema i koordinacija.
Zadržaću se na ta tri razloga zbog čega je bitno doneti zakon o upravljanju migracijama. Upravo nam predloženi zakon nudi odgovor na to pitanje. Naravno, ne u smislu da će on rešiti problem, ali daje odgovor da nam je glavno pitanje, kada su migracije u pitanju, da imamo podatak, da imamo jedinstven sistem podataka, da odredimo jedan organ koji će time na jednom mestu da se bavi, da bismo došli do glavnog cilja, a glavni cilj je upravljanje migracijama, upravljanje migracionim tokovima. Naravno, svi mi na više mesta imamo različite podatke, zavisno od tipa i vrste migracija. Ovaj zakon nudi odgovor što traži da se to na jednom mestu skupi.
Zašto je to važno? Zašto sam pošao otpozadi? Jedinstven sistem prikupljanja, organizovanja, analize, razmene podataka je prvi preduslov, prvi uslov da se može uspešno upravljati migracijama. Nema dobre odluke, nema dobre politike ako nema podataka, ako nema jasnih, preciznih i validnih podataka. Zakon upravo posvećuje pažnju tome i stavlja to na prvo mesto, odnosno u prvi plan. Zakon određuje i koji je to organ koji će okupljati sve to, prikupljati, koji će na jednom mestu sve te podatke staviti na gomilu. Određuje da to bude komesarijat, do sada za izbeglice, a sada za izbeglice i migracije. Tu daje odgovor na pitanje.
Uvažena ministarka je o tom delu veoma sjajno i jasno, kao i uvek, dala dovoljno informacija, da ne moram dodatno da pričam šta sve to komesarijat treba da radi. Ali, jedna stvar je sigurna, to je organ u kome će se slivati svi podaci, a kada imamo sve podatke na jednom mestu, onda može na jednom mestu i da se nude Vladi jasne migracione politike, mere, aktivnosti itd.
Da bi upravljali migracijama, zakon vrlo jasno, u smislu zaštite ljudskih prava migranata, daje načela na kojima se zasniva upravljanje migracijama, šta sve mora da se poštuje da bi se na jedan uspešan način upravljalo migracijama. Tu je istaknuto na prvom mestu načelo poštovanja jedinstva porodice, načelo ravnomernog, planskog i ekonomskog razvoja upravljanja migracijama, načelo jačanja veza sa dijasporom i Srbima u regionu i, u najširem smislu reči, načelo poštovanja potvrđenih međunarodnih ugovora i uopšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava u oblasti migracija. To je predmet zakona i on daje odgovor na ta pitanja. Naravno, iz toga proističe da se stvaraju uslovi da se migracijama, migracionim tokovima upravlja.
Socijalistička partija Srbije je uverena da Srbija želi da upravlja migracijama, a to pokazuje i kroz ovaj predlog zakona, na jedan sveobuhvatan način, savremeni, evropski, naravno uz poštovanje specifičnosti zemlje Srbije.
Šta mi smatramo upravljanjem migracijama? Na prvom mestu - jasnu migracionu politiku, a na drugom mestu - plansko organizovanje upravljanja tokovima. To je suština cele priče, za koju je potrebno obezbediti podatke i koordinaciju svih onih koji se bave ovim pitanjima. To je cilj ovog zakona. Zakon daje odgovore na ova pitanja i mi smo iz tih razloga uvereni da će Vlada ovaj problem, kao i sve druge što stavlja na dnevni red, početi uspešno da rešava.
Svaka od ovih vrsta migracija je posebno težak problem za Srbiju. Srbija trpi veoma velike socijalno - ekonomske, kako bih rekao, posledice svega toga jer je to pre svega socijalno - ekonomsko pitanje. Velika opterećenja trpi Srbija, a pogotovo u ovim uslovima globalne krize dovodi se u pitanje i realnost svakih od tih mogućih pitanja koje treba rešavati, ali to ne znači da Vlada treba da sedi, da plače zbog toga, već ovako kao što je počela, da nudi odgovore na probleme sa kojima se suočava. Kao što ovih dana nudi, a posebno MUP, želim da to podržim, nudi odgovore sve ono što Srbija treba da uradi kada je u pitanju vizna liberalizacija, gde je beli šengen, da se on sačuva kao jedno veliko dostignuće koje je Srbija uradila, a posebno MUP.
Naravno, imajući u vidu da ono što treba da uradi, što može, a malo pre je bilo reči i želim da se pridružim tome, stavljanje Srbije na listu sigurnih zemalja, jer Srbija jeste sigurna zemlja u kojoj ničije političke slobode nisu ugrožene, pojačana kontrola granica, bilateralna saradnja sa drugim državama. Pre svega, zahtev da se u neposrednom kontaktu sa tim državama utiče na to da se u kraćem roku rešavaju pitanja i naravno što pre dobije rešenje, te tako smanji mogućnost i one socijalne pomoći koja je glavni razlog.
Pri tome, imamo u vidu da rešavanje lažnih azilanata koliko god imamo pritisak da je povećan, podaci pokazuju da osim u Švajcarskoj, u svim drugim zemljama je smanjen broj lažnih azilanata. Mi poštujemo, uvažavamo taj problem i smatramo da ga treba rešavati. Imajući u vidu, da rešavanje problema lažnih azilanata jeste ekonomsko pitanje pre svega ekonomskih mogućnosti Srbije, a ne kako bih rekao izbacivanja iz autobusa na granici itd. nekim drugim merama, drastičnim, represivnim itd.
Naravno, svesni smo da tu ima i politike, svesni smo da tu ima i zemalja koji žele na taj način da vrše politički pritisak, pa se čak javljaju i zemlje koje nemaju probleme sa izbeglicama, odnosno azilantima, kao što smo svesni da to i u ovoj zemlji Srbiji služi za politička podmetanja itd.
Ono što je jasno, podržavamo napore ministarstva i Vlade da sve ono što može da učini na najbolji, demokratski način, primereno Srbiji reši i ova pitanja. Da ne dužim, glavno pitanje je upravljanjem migracionim tokovima, a sve ostalo je u funkciji toga, da se stvore preduslovi da se može upravljati njima. Predlog zakona ne rešava migracije, ali rešava kako obezbediti normativno da se upravlja migracijama na najbolje mogući način. Mi ćemo podržati predlog ovog zakona. Hvala.