Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 30.10.2012.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Stošić.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Milorad Stošić

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, uvaženi predstavnici Komesarijata, mi u PUPS smatramo da je usvajanje zakona o upravljanju migracijama veoma značajno za Republiku Srbiju. Naime, aktuelna migraciona pitanja i različite kategorije migranata, kao i njihov veliki broj, svakako zahtevaju da ovo pitanje bude zakonski regulisano, kako bi se na celovit način uredilo praćenje i upravljanje migracijama u Republici Srbiji.
Svesni smo da su poslednjih godina migracije kod nas prisutne u znatno većem obimu nego u bilo kojoj drugoj zemlji Evrope, što dodatno ukazuje da je krajnje vreme da se zaokruži sistemski pristup ovom pitanju. Proces sistemskog obličavanja migracione politike, započet donošenjem strategije za upravljanje migracijama i akcionim planom za njeno sprovođenje, sada se nastavlja usvajanjem ovog zakona, čime je Republika Srbija na dobrom putu u ostvarivanju postojećih ciljeva i prioriteta u ovoj oblasti.
Usvajanje ovog zakona uticaće na različite kategorije migranata i doprineće unapređenju njihovih ljudskih prava kroz predviđene mere za njihovu integraciju, reintegraciju i poboljšanje uslova života. Ne smemo zaboraviti da je u Republiku Srbiju svojevremeno došlo preko pola miliona izbeglica, preko 250.000 interno raseljenih lica, kada je kroz centre za azil u Banji Koviljači i Bogovađi u poslednje dve godine prošlo preko 1.600 tražilaca azilanata, a u istom periodu u Republiku Srbiju je vraćeno preko 10.000 lica po osnovu sporazuma o readmisiji, što je više nego dovoljan pokazatelj da je sveobuhvatno i kontinuirano upravljanje migracijama za koje se Republike Srbija opredelila ovim predlogom zakona najbolje rešenje.
Smatramo da je dobro rešenje što je u zakonu predviđen Komesarijat za izbeglice, kao što i sam zakon kaže – organ koji obavlja stručne i druge poslove koji se odnose na upravljanje migracijama, imajući u vidu njegova dosadašnja iskustva i aktivnosti u ovoj oblasti. Komesarijat za izbeglice je posebna organizacija osnovana 1992. godine Zakonom o izbeglicama. Od 1992. godine Komesarijat za izbeglice iz budžeta Republike Srbije, u saradnji sa međunarodnim agencijama i organizacijama, vladama pojedinih zemalja i lokalnim samoupravama realizuje program trajnih rešenja za izbeglice, a od 2002. godine, u skladu sa Nacionalnom strategijom za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica i za interno raseljena lica kroz različite projekte.
Nabrojao bih samo projekte koje ja znam da je Komesarijat realizovao: kompletna izgradnja stambenih jedinica, delimična izgradnja ili samo izgradnja, kupovina seoskih kuća sa okućnicom, dodela montažnih kuća, pomoć u vidu paketa građevinskog materijala za završetak započetih stambenih objekata, projekti pomoći u vidu ekonomskog osnaživanja izbeglih i interno raseljenih lica, izgradnja objekata za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima, adaptacija i prenamena objekata kolektivnih centara u ustanove za smeštaj starih lica, adaptacija i proširenje kapaciteta ustanova socijalne zaštite. Sve ovo nam ukazuje da je Komesarijat dobro rešenje i zbog svojih prethodnih iskustava po ovim pitanjima, da će eventualno u narednom periodu, kroz neke zakonske regulative, koje će biti definisane posebnim dokumentima, raditi posao od velikog značaja upravo za migracione tokove.
Zakonske uređenje u oblasti upravljanja migracijama omogući će praćenje potrebe migranata i utvrđivanja migracione politike, naročito mera za poboljšanje uslova života interno raseljenih lica dok su u raseljeništvu, možemo konstatovati da će to biti još veoma dugo, za obezbeđivanje stambenog prostora radi privremenog smeštaja licima kojima je priznato pravo na utočište, kao i privremenog kolektivnog smeštaja za povratnike po osnovu Sporazuma o readmisiji, koji nisu u mogućnosti da obezbede smeštaj neposredno po povratku, naročito ako imamo u vidu da će u narednim godinama, u narednom periodu biti potpisani i sa velikim brojem evropskih zemalja, Sporazum o readmisiji, da će verovatno biti veliki broj povratnika po toj osnovi. Na ovakav način u Republici Srbiji dodatno se obezbeđuje unapređenje i zaštita odgovarajućih ljudskih prava ovih lica.
Poseban uticaj zakon će svakako imati u odnosu na porodice stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije kroz predlaganje određenih sistemskih mera za dobrovoljni povratak stranaca koji nelegalno borave na teritoriji Republike Srbije, u zemlji njihovog porekla. Takođe, dobro rešenje predviđeno Predlogom zakona je i uspostavljanje jedinstvenog sistema za upravljanje i razmenu podataka i informacija, čime će se omogućiti dobijanje tačnih i potpunih podataka, informacija i statistika vezanih za migraciona pitanja. Mislim da je ovo dobra stvar, zato što će se preko lokalnih samouprava i preko poverenika za izbeglice od prikupljenih podataka napraviti jedna centralna baza podataka, kojom se može regulisati normalno upravljanje ovim procesima.
Ovo je potrebno i značajno za redovno ažuriranje migracionih profila Republike Srbije, tako i za analizu trendova i pravovremeno planiranje kroz niz odgovarajućih mera i aktivnosti u cilju upravljanja migracijama. Ono na šta bih posebno skrenuo pažnju, to su saveti za migracije, čije obrazovanje na lokalnom nivou predviđa ovaj zakon.
Odredba člana 10. zakona uređuje da se od strane nadležnog organa u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave obrazuje savet za migracije radi obavljanja savetodavnih poslova koji se odnose na upravljanje migracijama na teritoriji autonomne pokrajine i jedinici lokalne samouprave.
Takođe, uređuje se da uz sastav saveta za migracije, koji se uređuje aktom o obrazovanju, ulaze predstavnik izvršnog organa jedinice lokalne samouprave, predsednik opštine ili gradonačelnik, ili član opštinskog i gradskog veća, a u prethodnom periodu je bilo regulisano da to bude gradonačelnik ili predsednik opštine. Mislim da je dobro rešenje što se daje mogućnost da to bude član gradskog, odnosno opštinskog veća, čime se postiže neka relaksacija kod gradonačelnika, odnosno predsednika opštine, da će određeno resorno lice biti zaduženo za ova pitanja.
Pored članova izvršnih organa, u savet za migracije na lokalnom nivou se planira da uđu i predstavnici Centra za socijalni rad, policijske uprave, službe zapošljavanja, poverenik za izbeglice, predstavnik opštinske, odnosno gradske uprave, kao i druga lica gradskih, odnosno opštinskih institucija, u zavisnosti od same potrebe svake lokalne samouprave.
Kroz rad lokalnih saveta za migracije se omogućava da se sagledaju problemi sa kojima se autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave suočavaju u ovoj oblasti na svojim teritorijama i da se blagovremeno definišu i sprovedu potrebne aktivnosti i aktivan uticaj na rešavanje problema na lokalnom nivou. To je jedan znak da ipak nije centralizacija preko Komesarijata, već Komesarijat služi za vođenje jedne celovite baze podataka.
U dosadašnjem periodu je u jednom malom broju lokalnih samouprava obrazovani saveti za migracije, mada je bila preporuka Komesarijata i stalno je bilo insistiranje Komesarijata na tome. Lokalne samouprave koje su obrazovale savet za migracije su kud i kamo bolje rešavale status izbeglih i interno iseljenih lica. To pitanje je sada regulisano ovim zakonom, što će lokalne samouprave obavezati da postupaju u skladu sa zakonom, odnosno da su obavezne da obrazuju savet za migracije.
Čini mi se da je neko rekao da mogu da obrazuju, međutim, član 10. govori, citiraću ga – radi obavljanja savetodavnih poslova u vezi sa upravljanjem migracijama na teritoriji autonomne pokrajine i jedinici lokalne samouprave, nadležni organ u autonomnoj pokrajine i jedinici lokalne samouprave obrazuje pokrajinski, odnosno lokalni savet za migracije, u daljem tekstu, savet za migracije. Znači, ne može, nego faktički na osnovu ovoga cenim da treba, odnosno da mora.
Odredbom člana 15. je propisano da se radi podsticanje aktivnosti neophodnih za sprovođenje ciljeva i mera u oblasti upravljanja migracijama u jedinici lokalne samouprave i iz budžeta Republike Srbije se mogu finansirati planovi koje utvrde nadležni organi jedinice lokalne samouprave koji moraju biti usaglašeni sa strategijom u oblasti upravljanja. Ovo ništa nije novo, i do sada su lokalne samouprave imale mogućnosti da svoje planove i svoje projekte plasiraju prema Komesarijatu i u zavisnosti od količine sredstava koju je obezbeđivao Komesarijat, bilo je, uglavnom, zadovoljavanje svih potreba lokalnih samouprava.
S obzirom na dinamičnost koja prati oblast migracije, jako je dobro što je ovim zakonom, odredbom člana 11. zakona propisano da lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanja migracijama, Komesarijat obezbeđuje obuku i osposobljavanje za obavljanje poslova u oblasti upravljanja migracijama. Na ovakav način će se obezbediti obučen i stručan kadar koji će u najboljoj mogućoj meri moći da prepozna osnovne potrebe, načine pomoći i zaštite prava migranata. Na isti način se omogućava i praćenje trendova, usvajanje novih standarda i unapređenje u ovoj oblasti, a time i optimalni uslovi da se na vreme uoče eventualni problemi i delovi njihovog prevazilaženja.
Posebno širina ovog zakona se ogleda u tome što predviđa ne samo međusobnu saradnju između organa Republike i lokalnih samouprava, već i saradnju sa evropskim i međunarodnim institucijama, čime se postiže potrebna harmonizacija u ovoj oblasti.
Jedina primedba je na odredbe člana 19. zakona, kojim je predviđeno da će se podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Lično smatram da bi to vreme trebalo biti kraće, ali to je zadnji rok, što znači da se ti podzakonski akti mogu doneti i mnogo ranije. Znači, zadnji rok je tih 12 meseci.
Kao što sam već naglasio, Srbija je na prvom mestu u Evropi po ukupnom broju raseljenih i izbeglih lica, kao i po dužini izbegličkog statusa. Ta činjenica je pre tri godine opredelila inicijativu Antonija Gutera, visokog komesara UN za pitanja izbeglica i dr Jovana Krkobabića, potpredsednika Vlade Republike Srbije za organizovanje međunarodne donatorske konferencije, koja je održana marta meseca u Sarajevu, sa ciljem prikupljanja preko pola milijarde, odnosno 584 miliona evra, kako bi se obezbedio krov nad glavom za oko 30 hiljada izbeglih porodica zapadnog Balkana. Misli se na Srbiju, Hrvatsku, BiH i Crnu Goru. Od tih prikupljenih sredstava, Srbiji bi pripalo 335 miliona evra. Na taj način bi Srbija u narednih pet godina trajno zbrinula oko 17 hiljada najugroženijih porodica, odnosno oko 45 hiljada osoba izbeglih za vreme rata od 1991. do 1995. godine iz BiH, Hrvatske i sve preostale izbeglice koje još žive u kolektivnim centrima.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, dr Jovan Krkobabić, primio je ovih dana delegaciju Razvojne banke Saveta Evrope i Evropske komisije, kao i šefa delegacije EU u Srbiji. Razgovor je bio posvećen realizaciji regionalnog programa za stambeno zbrinjavanje najugroženijih izbeglica na zapadnom Balkanu, upravo u vezi ove donatorske konferencije i ovih sredstava.
Ceo ovaj projekat mora da se završi bez suvišnog administriranja, efikasno i odgovorno, zbog onih kojima su ova sredstva namenjena, a namenila su ih države ne naša, nego države koje su donatori ovih sredstava.
Šef delegacije EU u Srbiji, Visent Dežer, ukazao je na neophodnost da projekat bude ravnomerno zastupljen na celoj teritoriji Srbije, uključivanjem i lokalnih samouprava, kao i skraćenju i administrativnih procedura, kako bi izbeglice što pre došle do trajnog stambenog rešenja. Ovo je posebno važno za lokalne samouprave koje su bile opterećene izbegličkom krizom.
Radi ilustracije ću samo da napomenem da je Niš podneo i podnosi veliku izbegličku krizu. U periodu od 90-ih godina do sada je Niš prihvatio oko 24 hiljada izbeglica i interno raseljenih lica, što iznosi 10% od ukupnog broja stanovništva. Mora se priznati da je to veoma teško rešiti, te probleme, bez sistemskog rešavanja problema. Međutim, i ostali centri u Srbiji se takođe susreću sa tim problemom, sa velikim brojem izbeglice odnosno interno raseljenih lica.
Na kraju, zaključio bih svoje izlaganje još jednim osvrtom na to da specifičnost i raznolikost pitanja u oblasti upravljanja migracijama, ukazuje na neophodnost postojanja jedinstvenog pravnog akta kojim će biti postavljeni osnovni mehanizmi upravljanja u ovoj oblasti, a to će se upravo postići usvajanjem zakona o upravljanju migracijama. Poslanička grupa PUPS nakon ove rasprave i rasprave u pojedinostima, uz eventualno poboljšanje zakona kroz amandmane, podržaće ovaj zakon i glasiće za usvajanje zakona o upravljanju migracijama. Hvala.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala vam gospođo potpredsednice.
Poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj zakon odslikava rad ove vlade i ovaj zakon ima tehnički karakter. To je u stvari jedan kontinuitet koji je započet od kada je konstituisana i Vlada i parlament. Imamo zakone koji stvaraju neki privid rada Vlade, a zajedničko je u stvari za sve ove zakone da nemaju reformskog potencija. Naime, ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu parlamenta ima nekih dvadesetak članova, a od toga tri predstavljaju prelazne završne odredbe. Dakle, imamo zakon koji čak i u obrazloženju navodi da se prevashodno donosi zbog mehanizma za nadzor migracionih tokova eventualno radi analize uticaja migracije na razvoj države i slično.
Radi se faktički o jednom zakonu tehničke prirode. Kada sam izrekla ovu kritiku ove vlade ne mislim na vas gospođo ministarko, a mislim da se i vi vrlo dobro sećate kao predsednica Narodne skupštine Republike Srbije u prethodnom sazivu koliko je ovaj parlament radio, koliko je zakona prošlo kroz ovaj parlament i koliko je zakona usvojeno. Vrlo dobro ste upoznati koliko je parlament vezan i njegov rad za rad Vlade. Dakle, koliko je daleko više zakona doneto u prethodnom sazivu u onom vremenskom periodu od 100 dana rada prethodne Vlade u odnosu na ovaj parlament mislim da je dovoljna slika o tome kako funkcioniše današnja vlast.
Zakon o migraciji je zakasnio najmanje 20 godina i posle 20 godina stiže u ovakvom obliku sa ovakvom sadržinom koja je predstavljena u predlogu zakona. Prosto, ne možemo o migraciji da govorimo a da ne posmatramo u kontekstu prošlosti, u kontekstu devedesetih godina, šta se dešava sa migracijom u prezentu i šta se očekuje u migracionim tokovima u bliskoj budućnosti.
Kada govorimo o devedesetim godinama prosto ne možemo da zaboravimo onaj bum migracije koji je nastao i to je migracija i prinudna migracija koja je faktički bila posledica ratova koji su vođeni na prostorima bivše Jugoslavije, ratova u kojima navodno Srbija nije učestvovala. Tokom devedesetih godina iz ove Srbije je otišlo nekoliko stotina hiljada mladih i visokoobrazovanih ljudi. Tokom tih godina je Srbija dobila jako veliki broj prinudno migriranih ljudi, ljudi koji su došli unesrećeni, osiromašeni i frustrirani usled svih tih ratova. Dakle, to je ta migracija koja itekako ima uticaja na razvoj Srbije i koja itekako opterećuje i dan danas njen razvoj, jer Srbija danas ima 6% visokoobrazovanih građana kao što je imala i pre 20 godina, a sa ovakvom tendencijom migracije visokoobrazovanih građana ne možemo očekivati rast visokoobrazovanih građana u procentualnom smislu iako postoji ambicija da do 2020. godine taj procenat povećamo na 40%. Prosto je neshvatljivo odakle ta pozitivna ambicija, jedino ukoliko se ne planira da se buduće diplome prodaju po kioscima, prodavnicama i na ulicama.
Dakle, to nije državna strategija kada se govori o tome šta uraditi sa privredom, ekonomijom, sa razvojem ove države ukoliko zaista želimo da amortizujemo tu migraciju koja je veliki teret za ovu državu.
Kada govorimo o sadašnjosti i migraciji prosto ne možemo da izgubimo iz vida da je ponovo postala tema vizna liberalizacija kao što je to bila tema 2009- godine. Međutim, 2009. godine to je bila jedna pozitivna tema gde se očekivalo da dobijemo viznu liberalizaciju koju smo i dobili kao krunu napora bivše vlasti da normalizuje odnose sa Evropom i kao jedan dokaz da je Evropa prepoznala u Srbiji njenu volju za modernizacijom. Danas se ponovo nalazimo u situaciji da postoji velika opasnost da izgubimo taj beli šengen. Nedopustivo je da glavnu odgovornost svalimo na onaj najsiromašniji deo populacije koji odlazi u EU očekujući da će rešiti svoju egzistenciju.
Kada govorimo o najsiromašnijim građanima ove države mislim na Rome i Albance koji su ekonomski azilanti u EU i koji očekuju tamo neku socijalnu pomoć, pomoć koju očigledno od njihove države nisu dobili i nisu ni prepoznali mogućnost da će možda eventualno jednom da dobiju tu pomoć. Dakle, ne smemo da izgubimo iz vida tu činjenicu da ova država jako malo toga radi, da pre svega obrati pažnju na diskriminaciju tog najsiromašnijeg sloja u smislu nedovoljne pažnje koja se usmerava prema mogućnosti njihove egzistencije u smislu činjenice da se prenebregava činjenica da su ti ljudi najčešće na društvenim marginama zbog svoje nacionalne pripadnosti i zbog svog ekonomskog statusa.
Kada se govori o lažnim azilantima prosto je prejaka ta reč – lažni jer se tu radi pre svega o ekonomskim azilantima, o ljudima koji su egzistencionalno i socijalno ugroženi. Na koji način ova vlada misli da reši problem nakon što je sklopila i taj Sporazum o readmisiji? Tako što donosi i predlaže ovaj zakon, predlaže neke mehanizme na koji način će kontrolisati tokove migracije, a pritom predlaže i na koji način će ova država da postupa sa svim onim njenim državljanima koji se budu vraćali po osnovu tog Sporazuma o readmisiji iz EU, iz država EU u Srbiju?
Prilično je okrutan taj način koji je predviđen ovim zakonom, da se ljudima koji dolaze na prinudni način ne pruža faktički nikakva podrška nego će biti u ovim kolektivnim centrima nekoliko dana maksimalno i posle toga oni gube bilo kakvu šansu da se integrišu u ovo društvo, a o integraciji se nije govorilo ni tada kada su oni odlazili, a očigledno da Vlada nema tu ambiciju da na bilo koji način integriše i tu populaciju. To je jako opasno s obzirom da ukoliko se ne preduzme nešto ozbiljnije, daleko ozbiljnije od donošenja ovakvog zakona i procedure Srbija će zaista znatno da nazaduje u pogledu evropskih integracija jer šalje poruku da ne može, neće, nema kapaciteta da razvija ovu državu, da je ekonomski osnaži i da nije u toj meri socijalno spremna da svoje građane spase od te velike bede u kojoj se nalaze pa su prinuđeni da odlaze u inostranstvo radi socijalne pomoći.
Dakle, sve su ovo ozbiljna pitanja za ovu vladu i zbog toga bi zaista trebalo da se pored postojećih zakona, koji se bave izbeglicama, koji se bave načinom regulisanja odnosa države prema svim emigrantima i onim koji odlaze, i onim koji dolaze u ovu državu, da mora neka mnogo ozbiljnija i mnogo modernija strategija da se napravi.
Kada govorimo o budućnosti migracije, ne možemo da zaboravimo činjenicu da nismo rešili neka prethodna pitanja, koja su započeta još tamo nekih 90-ih godina, da nekako odbijamo da završimo neke obaveze koje postoje danas i da pripremamo neku državnu politiku prema Kosovu, koja je još uvek tajna. Upravo ta politika, koja je toliko kratkovida, koja nas je dovela u ovu situaciju, ne pruža neku nadu da sutra nećemo imati problema sa povećanjem broja onih koji se budu prinudno doseljavali u Srbiju. Jako je bitno da kada vi razgovarate o tako ozbiljnim temama, kao što je migracija, stvari stavite u pravi kontekst, jasno razgraničite ono što je poželjno od onog što je realno moguće i da označite ciljeve šta je to što želite i da označite načine, na koje računate, da biste te ciljeve opravdali.
U ovom zakonu mi ne možemo da pronađemo ni ciljeve, ni sredstva, a i razlozi donošenja ovog zakona su diskutabilni. Prosto, ovaj zakon i ne može da nosi sve to što je potrebno da mi napravimo jednu ozbiljnu politiku u ovoj državi kada se govori o tome šta učiniti sa građanima Srbije kada imamo nezaposlenost od 25%, kada imamo tako visoko zaduženu državu, kada imamo toliko visok javni dug i kada imamo problem sa Evropskom unijom, belim šengenom i kada imamo problem sa zaustavljanjem reformi u Srbiji.
Prema tome, mi ovaj zakon ne možemo podržati, jer ovom zakonu nedostaju još mnogi kvaliteti koji su potrebni da bi on bio kompletan. Ne možemo podržati čisto tehničke predloge sadržane u ovom zakonu, jer su oni problematični u smislu jedne politike koja bi trebala da se vodi u odnosu prema svima onima koji danas predstavljaju problem u smislu azilanata poreklom iz Srbije. Prema tome, ovaj zakon ćete najverovatnije usvojiti, s obzirom da imate većinu u ovom parlamentu. Ovaj zakon neće značiti ništa, neće doneti nikakvo poboljšanje, neće predstavljati neku tačku koja će pokazati da Srbija ima ozbiljnu politiku, ozbiljne namere i da zaista želi da se modernizuje.
Svi zakoni koji su do sada bili na dnevnom redu ovog parlamenta potvrđuju ovaj moj zaključak. Kada se uporedi rad ove vlade, ovog parlamenta sa prethodnim sazivom, ma koliko mi to bilo teško da kažem, mislim da postoji velika razlika. Iako smo imali ogromne zamerke na rad prethodnog parlamenta i na rad prethodne vlade, upoređujući je sa današnjom situacijom i sa današnjim radom, mislim da ne možemo biti optimisti.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jelena Travar Miljević.

Jelena Travar Miljević

Ujedinjeni regioni Srbije
Zahvaljujem. Poštovana predsedavajuća, predstavnici predlagača, veoma je interesantno što mi danas razgovaramo o ovom zakonu. Složila bih se, sa jedne strane, da je on relativno uopšten, ali sa druge strane nemam razloga za trenutno nepoverenje da se podzakonskim aktima neće regulisati određena pitanja u određenom roku. U trenutku kada se naša država suočava sa depopulacijom, kada globalizacija čini svoje i tempo razmene robe, usluga i ljudi postaje osnov funkcionisanja svakog društva, svakako je neophodno razgovarati o upravljanju migracijama. Usvajanjem ovog zakona je jedan od preduslova za uspešno upravljanje migracijama u vidu obezbeđenja efikasne koordinacije u institucijama.

Onom što su do sada pokazali zaključci je da ne postoji sinhronizovana saradnja, kako horizontalno, tako i vertikalno, institucije koje se bave ovim pitanjem.

Republika Srbija, kao što je već moj kolega spomenuo, se suočava sa svim vrstama migracije: spoljašnjim, unutrašnjim, prinudnim, dobrovoljnim, legalnim, ilegalnim, migracijama visokokvalifikovanih, imigracijom i emigracijom.

Nažalost, u Republici Srbiji se još uvek nalazi oko 100.000 izbeglica, barem prema podacima koje ja posedujem, vidim da nam se podaci razlikuju, a verovatno i izvori, i oko 200.000 interno raseljenih lica kojima je potrebna podrška u ostvarivanju svojih prava. Novi izazovi za integracione kapacitete socijalnog i ekonomskog sistema u Republici Srbiji su svakako povratnici po sporazumu o readmisiji sa zemljama EU. U Republiku Srbiju je po osnovu sporazuma o readmisiji, u toku 2011. godine, vraćeno ukupno 5.150 lica, što govori o efikasnom sprovođenju jedinstvenog sporazuma o readmisiji sa EU. U prvih šest meseci 2012. godine Srbiji je upućeno ukupno 3.787 zahteva, a pozitivno je rešeno 3.212. U toku jula, avgusta i septembra od strane nadležnih nemačkih organa primljeno je ukupno 685 zahteva od čega je 632 rešeno pozitivno.

Naravno, kada govorimo o lažnim azilantima, kao glavna odredišta su Nemačka, Švedska, Belgija, Luksemburg i Švajcarska. Ne spominjem ovo danas slučajno, jer ovo je jedna od tema koja se provlači u našoj javnosti u poslednjih mesec dana, dovodi se u pitanje skidanje Srbije sa bele šengen liste. Kao građanka ove države ne bih želela da se desi ni meni, a ni mojim sugrađanima, bez obzira na mogućnosti koje imaju da putuju ili ne. Verujte da je izuzetno loš osećaj kada deca iz naše države nemaju nikakve mogućnosti da posete neku drugu državu i da shvate kako sistem funkcioniše u nekim drugim zemljama. To je jedan od osnovnih način da proširimo svoje vidike, da shvatimo da postoji nešto drukčije i činimo sve što možemo da unapredimo sistem i rad naše države.

Moram da naglasim da je došlo do znatnog pada broja državljana Republike Srbije koji su podneli zahtev za azil u navedenim zemljama tokom 2012. godine. Bila bih sebična kada ne bih pohvalila operativne mere koje sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova u saradnji sa drugim nadležnim organima i interresornu saradnju i koordinaciju, kao što su svakodnevna komunikacija između granične policije Republike Srbije sa graničnim organima susednih država, ako je to jedan od vidova integrisanog delovanja naše države sa državama u regionu, svakako ga pohvaljujem.

Takođe Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Uprava granične policije u saradnji sa Upravom carina vrši konstantnu pojačanu kontrolu putnika na izlazu iz naše zemlje.

Isto tako, moram da kažem da jedan od najbitnijih motiva za traženje azila u zemljama EU su izdašna socijalna davanja. Da li se ja radujem zbog toga? Ne, nikako, jer smatram da odgovorno bavljenje politikom podrazumeva i odgovoran odnos prema mojim sugrađanima i smatram da trebamo učiniti sve što možemo, svako od nas pojedinačno, da unapredimo položaj građana u našoj državi. Takođe moram naglasiti da su Švedska i Belgija donele određene odgovore kada su u pitanju lažni azilanti i taj odgovor se dobija u roku od 15 dana i stvara se neki vid zabrane za ulazak ljudi koji lažno uđu u te države u narednih godinu do pet godina.

Mislim da se ne bih složila sa nekim svojim kolegama koje su iznele da samo zemlje EU treba da vrše tu kontrolu. Mislim da se najznačajniji i najbolji rezultat daje kada radimo zajedno, kada postoje ovakve mere, kao što su donele Švedska i Belgija, kada mi vršimo kontinuiranu kontrolu, a istovremeno radimo sve što je u našoj moći da poboljšamo standard građana. Takođe, ono što raduje je vest da Nemačka planira da stavi Srbiju na listu zemalja sigurnog porekla, čime bi se značajno ubrzale procedure rešavanja zahteva za azil i mislim da bi se time smanjila i potreba i želja nekih građana da napuste ovu državu.

S druge strane, usvajanjem Predloga zakona o upravljanju migracijama stvara se preduslov za uspostavljanje jedinstvenog sistema za prikupljanje, analizu, obradu, organizovanje, razmenu, čuvanje i zaštitu podataka. Da li će ovo biti lak posao? Ne, verujem da neće i biće mnogo teži za one koji treba da ga sprovode, od interresorne saradnje među ministarstvima, do Komesarijata za izbeglice koji usvajanjem ovog zakona dobija još jednu nadležnost, a to je upravljanje migracijama.

Takođe, mislim da je potrebna slika Srbiji sveukupnih migracija, jer ja, nažalost, dolazim iz jedne opštine koja spada u red najnerazvijenijih opština Srbije, a to je opština Žitište i žalosno je kada vidite da se vaša opština prazni, da pogranična mesta i područja izumiru i ne bih mogla da kažem da ova država ne čini baš ništa da ovo spreči. Postoje mere koje npr. sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, to su aktivne mere zapošljavanja, gde se dodatno stimuliše novo zapošljavanje u najnerazvijenijim područjima, takođe, mere kroz koje se uključuju određene populacije, odnosno daje se prednost izbeglim, interno raseljenim licima i Romima prilikom zapošljavanja. Da li možemo više? Svakako.

Ono što bih pohvalila jeste upravo shvatanje, odnosno davanje na značaju specifičnosti svake lokalne samouprave, odnosno ono što mi kažemo – decentralizacija. Interesantno je da neke kolege jednog dana jesu za to, drugog dana nisu, ali dobro, ja sam na stanovištu da jesam za ovo jer mislim da svaka lokalna samouprava ima svoje specifičnosti. Na različit način se susreće sa pitanjem migracije i mislim da treba svaka lokalna samouprava da ima mogućnost da kaže šta je to što smatra da je najbolje, kako bi određene, da li povratnike ili one koji su se tu zatekli zbog ratova koji su bili, integrisala u društvo. Nije to jednostavan proces i znam da neće biti jednostavno ni za lokalne samouprave, jer je ovo jedan vid nadležnosti koji im se pridodaje. Svakako pohvaljujem meru i mogućnost da se radi edukacija i da se pruži podrška, kako ljudima na lokalu, tako i na pokrajinskom nivou. Zaista mislim da će biti potrebno vreme da se uradi prikupljanje podataka i vertikalno i horizontalno, da se oni smeste u jednu bazu i da budu dostupni do određene mere državnim organima, a druge određene mere javnosti.

Ono što pohvaljujem jeste da je već izrečeno da će se u budžetu Republike Srbije naći sredstva jednim delom za sprovođenje planova, jer sam sigurna da nema šanse da sve opštine dobiju dovoljno sredstava kako bi sproveli sve svoje planove. Isto tako ukazujem na činjenicu da niko ni do sada nije branio lokalnim samoupravama da iz svojih budžeta izdvoje sredstva koja su neophodna. Takođe sam svesna činjenice da ni lokalne samouprave ne raspolažu sa tolikim sredstvima da sve mogu same.

Isto tako, preduslov za uspostavljanje saradnje sa članovima Evropske migracione mreže i strateško opredeljenje Srbije za pristup EU je nešto što mene raduje i mislim da je jako dobro da mi jednom u Srbiji imamo migracioni profil naše države, jer to je ono što može sutra dovesti ka ravnomernijem regionalnom razvoju, ka uspostavljanju ciljanih mera, kako bi određene podržali, možda razmislili neke da sankcionišemo u nekom pogledu. Možda nije dobro što ne postoji sankcija ili mera, šta se dešava sa lokalnim samoupravama koje ne formiraju ovo telo. Možda postoje lokalne samouprave koje nemaju za ovo potrebe, ali mislim da su veoma retke. Smatram da je možda moglo biti detaljnije, ali je dobro što uopšte danas razgovaramo o ovome. Stoga će poslanička grupa URS podržati ovaj vid zakona i verujem da ćemo, kao poslanici, imati određene izveštaje o sprovođenju ovog zakona, jer uloga parlamenta je i kontrolna, a ne samo da usvaja zakone. Zahvaljujem.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milisav Petronijević

Socijalistička partija Srbije
Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati Predlog zakona o upravljanju migracijama i posle načelne rasprave i rasprave u pojedinostima spremni da u jednom dijalogu u Skupštini čujemo i neka bolja rešenja, sa ciljem da dođemo do najboljeg, da bi jedan takav zakon doneli. Naravno, u Danu za glasanje mi ćemo glasati za ovaj predlog zakona.
Imajući u vidu da je ovo načelna rasprava, ja ću se u načelu osvrnuti na nekoliko pitanja, pre svega na pitanje – zbog čega ovaj zakon, zašto je značajan ovaj zakon i šta ovaj zakon nudi kao odgovor? O svim drugim detaljima kada bude rasprava u pojedinostima.
Prvo, ne smatram da će ovaj zakon da reši sve probleme migracija, ali smatramo i snažno podržavamo da se donese, jer on stvara osnov, stvara normativni osnov za ono što je najvažnije kada su u pitanju migracije, a to je upravljanje migracijama, upravljanje migracionim tokovima i sve ono što je preduslov za tako nešto.
Smatramo, naša poslanička grupa, da je ovaj zakon veoma značajan i značaj ovog predloga zakona proizilazi iz značaja pitanja migracija. Smatramo da su migracije veoma važno socio-ekonomsko pitanje, veoma kompleksno. Smatramo da je ono posebno važno za Srbiju. Zašto? Kada pogledamo sve vrste migracija koje imamo, sve se odnose na Srbiju.
Malo pre smo čuli, ja bih da ponovim, i spoljašnje i unutrašnje i prinudne i dobrovoljne i legalne i nelegalne i imigraciju i emigraciju, izbeglištvo, raseljena lica, odliv visokokvalitetnih ljudi i depopulacija stanovništva u pojedinim delovima Srbije i da ne nabrajam dalje.
Možda nije na odmet, u potvrdi ovoga koliko je značajno pitanje za Srbiju, da čujemo nekoliko podataka nadležnih organa. U Srbiji živi 66.000 lica sa statusom izbeglica i 210.000 interno raseljenih lica. Po tome smo prvi u Evropi, a trinaesti u svetu. Deset posto ukupnog broja stanovništva sadašnjeg nije živelo u Republici Srbiji pre 20 godina. Više od 250.000 izbeglica steklo je državljanstvo Srbije, što predstavlja najveći proces integracija u Evropi. U zadnjim godinama broj tražilaca azila u Srbiji se povećao od 2008. godine sa 77.000 na 3.134 u 2011. godini. Kada to kažem, mislim i na sve one probleme koje to pitanje nosi sa sobom, pogotovo za lokalne zajednice.
Ukupan broj stanovnika u Srbiji tokom proteklih deset godina se smanjio za 240.000. Čuli smo malopre podatak po Sporazumu o readmisiji da je povratak samo u prošloj godini ostvarilo 5.150 ljudi. Ako tome dodamo da je najbrojnija grupa migranata u stvari sastavljena od lica srpskog porekla koji čine dijasporu, gde su podaci rastegljivi, ali u pitanju je nekoliko miliona, među tri i četiri miliona, ako tome dodamo da je Republika Srbija zakoračila u duboku demografsku starost i da pripada zemljama koje su u vrhu sa najstarijim stanovništvom, ako tome dodamo smanjivanje relativnog udela mladog stanovništva u ukupnoj populaciji i porast broja starih, što ujedno znači i smanjivanje broja aktivno radnog sposobnog stanovništva, koje treba da obezbedi izdržavanje sve većeg broja radno nesposobnog starog stanovništva, ovo su snažni podaci koji potvrđuju značaj migracija, pogotovo u Srbiji.
Drugo pitanje, ili sa druge strane, ili istovremeno, Republika Srbija, suočavajući se sa ovim pitanjima, Vlada Republike Srbije je pokazala spremnost, kapacitet, volju da u moru tih problema, kojih danas ima u Srbiji, i ovaj problem počne da razrešava. Tu podržavamo Vladu. Istovremeno, Republika Srbija želi da se pridruži EU, to za nju predstavlja strateško opredeljenje, a to znači i podrazumeva prihvatanje usvojenih evropskih vrednosti i standarda u čitavom nizu oblasti, pa i u ovoj. Kada je ova oblast u pitanju, to znači da strateški, pravno i institucionalno Srbija uredi oblast migracija.
Sa treće strane, imamo situaciju, uz ove probleme, uz ovu potrebu da se pridružimo EU, da u Srbiji ne postoji jedinstveno i koordinirano delovanje svih organa koji se bave pitanjima migracija. Mnogi u Srbiji, mnoga ministarstva, mnoge kancelarije, mnogi se bave ovim pitanjima, ali ono što nedostaje – nedostaje jedinstvo sistema i koordinacija.
Zadržaću se na ta tri razloga zbog čega je bitno doneti zakon o upravljanju migracijama. Upravo nam predloženi zakon nudi odgovor na to pitanje. Naravno, ne u smislu da će on rešiti problem, ali daje odgovor da nam je glavno pitanje, kada su migracije u pitanju, da imamo podatak, da imamo jedinstven sistem podataka, da odredimo jedan organ koji će time na jednom mestu da se bavi, da bismo došli do glavnog cilja, a glavni cilj je upravljanje migracijama, upravljanje migracionim tokovima. Naravno, svi mi na više mesta imamo različite podatke, zavisno od tipa i vrste migracija. Ovaj zakon nudi odgovor što traži da se to na jednom mestu skupi.
Zašto je to važno? Zašto sam pošao otpozadi? Jedinstven sistem prikupljanja, organizovanja, analize, razmene podataka je prvi preduslov, prvi uslov da se može uspešno upravljati migracijama. Nema dobre odluke, nema dobre politike ako nema podataka, ako nema jasnih, preciznih i validnih podataka. Zakon upravo posvećuje pažnju tome i stavlja to na prvo mesto, odnosno u prvi plan. Zakon određuje i koji je to organ koji će okupljati sve to, prikupljati, koji će na jednom mestu sve te podatke staviti na gomilu. Određuje da to bude komesarijat, do sada za izbeglice, a sada za izbeglice i migracije. Tu daje odgovor na pitanje.
Uvažena ministarka je o tom delu veoma sjajno i jasno, kao i uvek, dala dovoljno informacija, da ne moram dodatno da pričam šta sve to komesarijat treba da radi. Ali, jedna stvar je sigurna, to je organ u kome će se slivati svi podaci, a kada imamo sve podatke na jednom mestu, onda može na jednom mestu i da se nude Vladi jasne migracione politike, mere, aktivnosti itd.
Da bi upravljali migracijama, zakon vrlo jasno, u smislu zaštite ljudskih prava migranata, daje načela na kojima se zasniva upravljanje migracijama, šta sve mora da se poštuje da bi se na jedan uspešan način upravljalo migracijama. Tu je istaknuto na prvom mestu načelo poštovanja jedinstva porodice, načelo ravnomernog, planskog i ekonomskog razvoja upravljanja migracijama, načelo jačanja veza sa dijasporom i Srbima u regionu i, u najširem smislu reči, načelo poštovanja potvrđenih međunarodnih ugovora i uopšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava u oblasti migracija. To je predmet zakona i on daje odgovor na ta pitanja. Naravno, iz toga proističe da se stvaraju uslovi da se migracijama, migracionim tokovima upravlja.
Socijalistička partija Srbije je uverena da Srbija želi da upravlja migracijama, a to pokazuje i kroz ovaj predlog zakona, na jedan sveobuhvatan način, savremeni, evropski, naravno uz poštovanje specifičnosti zemlje Srbije.
Šta mi smatramo upravljanjem migracijama? Na prvom mestu - jasnu migracionu politiku, a na drugom mestu - plansko organizovanje upravljanja tokovima. To je suština cele priče, za koju je potrebno obezbediti podatke i koordinaciju svih onih koji se bave ovim pitanjima. To je cilj ovog zakona. Zakon daje odgovore na ova pitanja i mi smo iz tih razloga uvereni da će Vlada ovaj problem, kao i sve druge što stavlja na dnevni red, početi uspešno da rešava.
Svaka od ovih vrsta migracija je posebno težak problem za Srbiju. Srbija trpi veoma velike socijalno - ekonomske, kako bih rekao, posledice svega toga jer je to pre svega socijalno - ekonomsko pitanje. Velika opterećenja trpi Srbija, a pogotovo u ovim uslovima globalne krize dovodi se u pitanje i realnost svakih od tih mogućih pitanja koje treba rešavati, ali to ne znači da Vlada treba da sedi, da plače zbog toga, već ovako kao što je počela, da nudi odgovore na probleme sa kojima se suočava. Kao što ovih dana nudi, a posebno MUP, želim da to podržim, nudi odgovore sve ono što Srbija treba da uradi kada je u pitanju vizna liberalizacija, gde je beli šengen, da se on sačuva kao jedno veliko dostignuće koje je Srbija uradila, a posebno MUP.
Naravno, imajući u vidu da ono što treba da uradi, što može, a malo pre je bilo reči i želim da se pridružim tome, stavljanje Srbije na listu sigurnih zemalja, jer Srbija jeste sigurna zemlja u kojoj ničije političke slobode nisu ugrožene, pojačana kontrola granica, bilateralna saradnja sa drugim državama. Pre svega, zahtev da se u neposrednom kontaktu sa tim državama utiče na to da se u kraćem roku rešavaju pitanja i naravno što pre dobije rešenje, te tako smanji mogućnost i one socijalne pomoći koja je glavni razlog.
Pri tome, imamo u vidu da rešavanje lažnih azilanata koliko god imamo pritisak da je povećan, podaci pokazuju da osim u Švajcarskoj, u svim drugim zemljama je smanjen broj lažnih azilanata. Mi poštujemo, uvažavamo taj problem i smatramo da ga treba rešavati. Imajući u vidu, da rešavanje problema lažnih azilanata jeste ekonomsko pitanje pre svega ekonomskih mogućnosti Srbije, a ne kako bih rekao izbacivanja iz autobusa na granici itd. nekim drugim merama, drastičnim, represivnim itd.
Naravno, svesni smo da tu ima i politike, svesni smo da tu ima i zemalja koji žele na taj način da vrše politički pritisak, pa se čak javljaju i zemlje koje nemaju probleme sa izbeglicama, odnosno azilantima, kao što smo svesni da to i u ovoj zemlji Srbiji služi za politička podmetanja itd.
Ono što je jasno, podržavamo napore ministarstva i Vlade da sve ono što može da učini na najbolji, demokratski način, primereno Srbiji reši i ova pitanja. Da ne dužim, glavno pitanje je upravljanjem migracionim tokovima, a sve ostalo je u funkciji toga, da se stvore preduslovi da se može upravljati njima. Predlog zakona ne rešava migracije, ali rešava kako obezbediti normativno da se upravlja migracijama na najbolje mogući način. Mi ćemo podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Pošto više nemamo prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika…
Narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Izvinjavam se, ali naša poslanička grupa je uredno podnela prijavu za ovlašćenog predstavnika.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zamolila bih da to što ste se prijavili ne znači da ćete govoriti. Znači, uvek kada vidite da se završava prethodni govornik, a vi ste na redu kao poslanička grupa, molim vas da se prijavite na listu. Hvala.