Reč ima narodni poslanik dr Zoran Radovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući, poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege poslanici, bio bih malo kraći u odnosu na mog prethodnika, pošto smo bili zajedno na Odboru i o ovim pitanjima pričali i razmenili mišljenja sa ministarkom i resornim pomoćnicima.
Pre svega, ova izmena zakona, u predlogu izmene se menja samo jedan član. Taj jedan član koji se menja za laike deluje nebitno, ali u suštini je vrlo bitan. Ta izmena zakona ide u skladu sa preporukom Svetske zdravstvene organizacije, kojom se ukida obaveza plaćanja naknada Agenciji za lekove za izdavanje uverenja za potrebe izvoza lekova i medicinskih sredstava. Na ovaj način, kao što je malo pre ministarka rekla, ovo bi bio neki stimulans vezano za domaće proizvođače lekova i farmaceutskih sredstava.
Želeo bih da vas podsetim na neka zlatna vremena, kada je srpska farmaceutska industrija bila značajni izvoznik lekova. Pošto dolazim sa juga Srbije, iz Niša, nedaleko od Niša je i Leskovac, i svi se sećaju kada je nekada moćna firma "Zdravlje Leskovac" skoro polovinu svoje proizvodnje izvozila na okolna tržišta, u inostranstvo, van granica i SFRJ, a kasnije i SRJ i Srbije, a da ne govorimo o "Hemofarmu" i o velikim firmama koje su i dan danas prisutne na našem prostoru. Srbija je i tada važila za važnog farmaceutskog giganta u regionu i šire.
Smatram da će ukidanje ove naknade u značajnoj meri stimulisati izvoz lekova, da će omogućiti oporavak naše privrede, pre svega, farmaceutske industrije, doneti određeni devizni prihod našoj državi i što je važno, omogućiti sredstva kojima bi mogli da kupimo one lekove, ovo govorim iz prakse, životne prakse, koji nedostaju na tržištu lekova u Srbiji.
Država, pre svega, ministarstvo će biti to koje će kontrolisati da li ovo ima svoje efekte ili nema i da li je tržište lekova u Srbiji u potpunosti zadovoljeno prema potrebama pacijenata. Verovatno će biti drugačijih mišljenja, jer farmaceutska industrija važi za izuzetno jaku i moćnu granu, ali akcenat je na skraćenju procedure i stimulisanju izvoza lekova.
Na farmaceutskoj industriji je da opravda ono što je ministarstvo jednim svojim aktom izašlo u susret i pomoglo dalji razvoj. Sve mere ćemo u kratko vreme analizirati, isti mi koji sedimo ovde u Skupštini i pokazati opravdanost i same mere i njene efekte. Uvereni smo da će ova mera biti dovoljan stimulans izvozu naših lekova i medicinskih sredstava i zato će poslanička grupa SPS podržati u Danu za glasanje predlog ovog zakona, odnosno izmene ovog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Sanda Rašković Ivić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, već na početku dok je govorila gospođa ministarka Đukić-Dejanović, ona je rekla na samom Odboru za zdravlje i porodicu da je došlo do nekih razjašnjenja.
Imam potrebu da kažem da je DSS bila uložila amandman na ovu izmenu i dopunu zakona i da smo taj amandman povukli nakon što smo dobili razjašnjenje da se radi o tome da se podstakne izvoz, koji je izvoz lekova, i da smo nekada bili zemalja koja je bila veliki izvoznik lekova, da to danas nije i da u okviru tog projekta treba pomoći, a mi se sa time svakako slažemo. Zato smo mi taj amandman i povukli.
Međutim, ono što bih želela da kažem jeste da pored toga što treba podsticati izvoz lekova, treba podsticati i njihovu dostupnost. Danas sam pročitala intervju u "Novostima" gospođe ministarke, koja kaže da će biti dostupni samo najjeftiniji lekovi, čak ni to nije crna stvar, jer kao lekar mogu da kažem da lek pet-fluorouracil, koji je inače vrlo jeftin lek, dugo vremena, pa čak se to meri i na nekoliko godina, nije bio dostupan.
Što se tiče ovog zakona o medicinskim sredstvima i o lekovima, jako mi je žao što ceo taj zakon, što nije bilo više mogućnosti za izmene i dopune tog zakona, ali sam takođe, bar sam tako razumela gospođu ministarku, dobila neku informaciju da će se o tome pričati i da će biti moguće uneti određene izmene. Naravno, izmena bi trebalo da bude više. Sada ću izneti samo jednu, a to je, recimo kada se govori o medicinskim sredstvima, Društvo muziko-terapeuta mi se obratilo sa jednim predlogom, da se zvuk, odnosno vibracija unesu kao dijagnostičko i terapijsko sredstvo. To bi bilo i u skladu sa nečim što se dešava u zemljama EU, ali naravno i u onim zemljama koje su van EU. Ovo kažem kao član DSS koja je poznata kao evroskeptična. Međutim, nešto što je dobro u EU, takođe prihvatamo.
Međutim, paralelno sa radom, rekla bih, na ovom zakonu konkretno, a i na drugim zakonima, treba stvari rešavati sistemski. Treba stvari rešavati tako da se promeni zakon, odnosno da se privatna praksa izjednači sa tzv. državnom medicinom i da se na taj način obezbedi građanima Srbije bolje zdravstvo, jer sistemsko rešavanje problema zdravlja jeste obezbeđivanje građanima Srbije boljeg zdravstva.
Uverena sam da je ovaj zakon i njegova izmena i dopuna napravljena sa ciljem da se ljudima omogući bolje zdravstvo. Međutim, bez te sistemske promene, bez izjednačavanja privatne prakse i državnog zdravstva, ne možemo daleko odmaći. To treba raditi paralelno i sa donošenjem novih zakona i sa dopunjavanjem ovih koji su stari.
Bila sam ambasador Republike Srbije u Italiji i vrlo mi je dobro poznato da mi po glavi stanovnika imamo odvajanje za zdravlje 280 evra, a da Italijani imaju 1.600 evra. To je negde pet puta više. Neko bi možda rekao – čemu onda izjednačavanje, kako možemo da odradimo to izjednačavanje privatnog i državnog zdravstva? Pa, što nam davanja nisu dovoljno velika, jer mi na taj način, a za to se zalagala DSS, odnosno za izjednačavanje privatne prakse i državnog zdravstva, sprečavamo nekoliko stvari.
Govorila sam o potrebi dostupnosti lekova. Time omogućujemo dostupnost lekara svim građanima. Takođe, borimo se i protiv korupcije koja je raširena u zdravstvu, protiv tih lista čekanja za intervenciju, za preglede, protiv davanja veće ili manje količine para. Na taj način iskorenjujemo korupciju. Na taj način dajemo pravo našim građanima da se istinski opredeljuju za svog lekara, a ne da se opredeljuju u okviru jedne grupe i da izabrani lekar bude lekar samo u domu zdravlja.
Takođe, pored ove borbe protiv korupcije, govorili smo, evo danas smo govorili u okviru ovoga zakona, odnosno njegove izmene i dopune, o ekonomskim stvarima. Naravno, imamo jedan broj lekara koji je nezaposlen. Ti lekari bi mogli da se zaposle u privatnoj praksi. Tada bi privatna praksa bila nešto što je apsolutno pod nadzorom države i niko od privatnih lekara ne bi imao račun da radi na crno ili da krije svoju delatnost.
Govorili smo danas i o migracijama. To takođe ima veze i sa migracijama, odnosno migracijama iz manjih gradova u veće, odnosno iz sela u gradove. Danas u Srbiji imamo vrlo malo privatnih lekarskih ambulanti, o poliklinikama da ne govorimo, u manjim gradovima Srbije, selima, oni praktično ne postoje. Kada bismo to uveli, time bismo se borili protiv migracije i protiv odliva mozgova iz malih sredina i time bismo jačali njihov intelektualni kapacitet.
Upravo zbog toga, što se ovde radi o izmeni i dopuni ovog zakona, mi ćemo kao DSS biti uzdržani, jer očekujemo da se na ovom zakonu radi još, da se omogući dalja rasprava o njemu i još neke izmene i dopune. Hvala.

Hvala.
Da li se još neko javlja od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Gospodin Aligrudić je prvi prijavljeni. Izvolite.

Hvala vam.
Jasno je da sama ova izmena ne izaziva previše potrebe za diskusiju u parlamentu. Ona je zaista jednostavna i kada ljudi, koji prate ovaj prenos, čuju sve ove diskusije, prosto se izgube i ne znaju šta je poenta. Vratiću još jednom priču na to kako je i uvodničar, predstavnik Vlade, ministarka Slavica Đukić Dejanović, rekla. Radi se o jednoj vrsti proizvodnog, izvoznog podsticaja za domaću industriju lekova, praktično o izuzimanju jedne takse, koja je do sada bila neophodna. Naravno, takva vrsta podsticaja nije nešto što će posebno zavrediti pažnju, pre svega što se radi o jednoj izuzetno maloj, slabo izraženoj privrednoj grani kod nas, ali sama tema i ideja da se taj podsticaj uvede na ovakav način, izaziva potrebu da se kaže još nekoliko dodatnih rečenica. Nadam se da mi nećete zameriti.
Dakle, kada u nekoj oblasti društvenog života, kao što je slučaj sa zdravstvom, ima toliko nagomilanih problema i sistemskih promašaja, to moram da kažem, onda je ovakva mera, bez obzira da li je nužna ili nesporna, samo nešto što nas podseća da postoji i niz drugih problema iza toga. Podsticaj domaće proizvodnje na ovaj način kada je reč o lekovima je izuzetno važna stvar, ali sa aspekta zdravstva mnogo je važnija snabdevenost domaćeg tržišta lekovima, što nije u neposrednoj vezi sa ovom merom. Nacionalni interes je da tržište bude snabdeveno na zadovoljavajući način. Pored toga i uporedo sa tim, veoma važna stvar je dostupnost lekova građanima pod jednakim uslovima, kao što je važna i dostupnost zdravstvene zaštite pod jednakim uslovima.
Mogu da predstavim zdravstvo ljudima u Srbiji, po onome koliko ja znam, koliko sam se kao pravnik bavio time, da je u pitanju jedna trošna građevina koja je u dobroj meri već urušena. Zato što se nalazi na trošnim temeljima. To je suština svega i svaka mera koja se u zdravstvu primeni i svaka delimična izmena propisa, uključujući i ovu, apsolutno ništa neće značiti u kontekstu ukupnog delovanja na zdravstveni sistem, ukoliko se ne izgrade novi temelji zdravstvenog sistema. Nemoguće je, naravno, lekove proizvedene u zemlji učiniti dostupnim građanima pod jednakim uslovima, ako davaoci usluga u zdravstvu ne deluju u zdravstvenom sistemu pod jednakim uslovima. Pod davaocima uslova ovde možemo shvatiti i one koji proizvode lekove, jer oni su deo sistema zdravstvene zaštite, tu se uključuju i distributeri lekova.
Znači, svaka zdravstvena usluga i svaki lek košta. To moramo da znamo i to uvek neko mora da plati. U uređenim državama se uvek postavlja jednostavno pitanje – ko će da plati uslugu i na koji način? Naravno da je plaća korisnik usluge, građanin, ali razvijene zemlje sa socijalnom i zdravstvenom zaštitom to organizuju, kroz obavezno zdravstveno osiguranje, tako što će korisnici ulagati sredstva u sopstveno zdravstveno osiguranje, koje će im se kasnije na bezbedan način realizovati u slučaju potrebe. Kod nas je taj segment, taj deo sistema razoren. Automatski zbog toga ceo sistem ne može da funkcioniše. Dakle, lekovi i zdravstvene usluge se plaćaju tako što se utvrdi zdravstveno osiguranje u određenom stepenu kod primarne, sekundarne i tercijalne zdravstvene zaštite. Kod nas je problem što to ne funkcioniše.
Potrebno je izvršiti jednu korenitu reformu, tako što će se, s jedne strane, izjednačiti uslovi rada zdravstvenih ustanova u Srbiji. Kako privatne, tako i državne zdravstvene ustanove moraju raditi pod jednim istim sistemom, pod istim sistemom kontrole. Ako znamo da je sadašnji fond na izdisaju i da su mogućnosti fonda, kako je do sada postavljen, sa svim onim atributima koje fond ima, iscrpljene, a ja se bojim da, moramo otvoreno reći, je apsolutno iscrpljen, to onda znači da sve to treba pretemeljiti, da sve treba ponovo uraditi i razmišljati u jednom potpuno drugačijem smeru. Da se u tu reformu uključe ideje ne samo o dopunskom osiguranju, nego da se i obavezno zdravstveno osiguranje, u meri kojoj je zakonom utvrđeno, takođe distribuira i podeli drugim subjektima osiguranja. To je apsolutno moguće i moguće je izgraditi sistem zakonske kontrole koji bi vodio računa o celini sistema, a jednim svojim delom fond bi mogao da preuzme ulogu garantnog fonda.
Ako se to ne uradi, ne napravi jedan zaista ozbiljan korak napred u tom smislu, ništa od parcijalnih rešenja neće popraviti stanje u zdravstvu, ni u proizvodnji lekova, ni u njihovoj distribuciji. Imaćemo i dalje raspolućeni sistem, da imamo nepomireni privatni i državni sektor, imaćemo i dalje lažne dileme da li doktor, lekar koji radi u državnoj ustanovi treba da radi privatno popodne ili ne treba i zbog čega treba ili ne treba, imaćemo dilemu da li pacijent može da koristi recept koji je dobio u privatnoj apoteci da bi nabavio lek koji će mu se refundirati i uopšte da li može recept za taj lek da izda njegov izabrani lekar koji radi u privatnoj praksi. Dakle, te dileme su za ozbiljan svet potpuno lažne, a mi ne možemo godinama tog balasta i tog problema da se oslobodimo.
Dok se ove sistemske smetnje, gospođo ministarka, ne otklone, kakve god prikazali ove parcijalne izmene zakona, iz koje god oblast, ovde je reč o proizvodnji i distribuciji lekovima, on neće imati puni efekat, i dalje će ostati nezadovoljstvo pacijenata, i dalje će ostati profesionalno zadovoljstvo lekara ovakvim sistemom, i dalje ćemo se boriti sa posebnim oblicima korupcije karakteristične za ovakav loše postavljen sistem zdravstva koji mi imamo, nažalost, u Srbiji.
Molim vas da ove argumente uvažite i da ovakvo jedno parcijalno rešenje, koliko god možda bilo opravdano, bude praćeno ozbiljnim sistemskim rešenjima u ovom mandatu Narodne skupštine. Ako se tako nešto desi, to će biti sjajno za građane Srbije i za sve one koji se profesionalno bave medicinom. Hvala.

Hvala.
Pre nego što pređemo sledeće govornike, da vam dam obaveštenje da je Vlada dostavila budžet Narodnoj skupštini u proceduru i on će se već, koliko ja mislim, za nekoliko sati naći na sajtu, ako već nije. Već od sutra ćete moći da preuzmete kompletan budžet, čime je ispunjen i zakonski uslov da se do 15. novembra budžet dostavi Narodnoj skupštini.
Sledeći prijavljeni govornik je gospođa Mirjana Dragaš. Izvolite.

Zahvaljujem. Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ministarko zdravlja, moja potreba da se javim povodom ovog predloga zakona je proizašla iz jednog komentara koji se odnosi na stav poslaničke grupe, da će u odnosu na predlog ovog zakona izraziti svoju uzdržanost i moje neke lične potrebe, da prosto analizirajući ovaj naizgled jedan mali i benigni predlog promene zakona, on treba da znači, ili za mene bar znači da je učinjen jedan mali korak ministra zdravlja, odnosno Vlade, da u svakom, makar i najmanjem koraku ili najmanjem segmentu se stvore što bolji uslovi, u ovom slučaju, poziciju proizvođača lekova i potrebu da se obezbede da se oni nađu na svetskom tržištu.
Poznato je da smo imali veoma dobru domaću farmaceutsku industriju i vrlo kvalitetne lekove koji su zadovoljavali domaće potrebe, ali u mnogim segmentima i potrebe izvoza. Sadašnja mera znači brigu za aktuelne domaće proizvođače, da se obezbedi njihova bolja pozicija na tržištu, ali istovremeno ona znači i ono što je važno u jednom zakonodavnom smislu, da se obezbedi usklađivanje ovog segmenta sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.
Mislim da, kada je reč o delovanju Vlade u svim segmentima, svaki zakon bi trebalo da bude usklađen i to se očekuje, sa preporukama međunarodnih organizacija i evropskih zakona koji propisuju određene mere, norme, načine rada i ponašanja i time u svakom segmentu i u svakom trenutku možemo da očekujemo i usklađenost uređenosti našeg sistema sa evropskim zakonima i evropskom praksom kojim težimo, ne samo zbog Evrope, nego, kako ja to lično doživljavam, pre svega zbog nas samih.
Stanje u zdravstvu danas je veoma teško i ono preživljava upravo sve ono što preživljavaju i ostali segmenti našeg društva i u celini ostale oblasti rada. Ovakav predlog promene zakona doživljavam kao jednu malu meru podrške proizvođačima, ali i jednu od niza mera koju preuzima Ministarstvo zdravlja, da stanje u ovoj osetljivoj oblasti koja se tiče zdravstvene zaštite stanovništva poboljša i unapredi.
Veoma je važno što je o ovoj promeni zakona bilo raspravljano, kao što je već rečeno, na Odboru za zdravlje, da su na tom odboru, što je veoma dobra praksa, bili prisutni predstavnici Agencije za lekove i Srpske lekarske komore, da su se oni izjasnili pozitivno, odnosno bilo je prisutno mišljenje svrhe koje je dalo svoju saglasnost i pozitivni stav u odnosu na ovakvu meru ministarstva. Ovakav jedan mali korak znači takođe da u svim merama koje danas preduzima Ministarstvo za zdravlje treba da očekujemo u sistemskim rešenjima, nove mere, nove predloge i nova usaglašavanja sa onim što znači mogućnosti našeg društva, ali i potrebe građana, da ono bude prilagođeno u većoj meri svemu onome što sam zdravstveni sistem sa sobom nosi i što treba da obezbedi.
Kada je reč o tome, smatram i očekujem, a vidim da to i drugi poslanici očekuju i ukupno čitava naša javnost, svi građani korisnici zdravstvenih usluga, da u što većoj meri organizacija, kvalitet, dostupnost, kao i efikasnost zdravstvenog sistema bude bolja u narednom periodu, u skladu sa onim što naše društvo može da doprinese i što može da pruži. Ali sigurno da na raznim mestima postoje razne rezerve koje jednom dobrom i analitičkom promišljenom politikom u svim oblastima može da usmeri naše raspoložive i moguće kapacitete ka, pre svega, zadovoljavanju onih potreba koje su najosetljivije, od kojih stanovništvo pre svega očekuje da mu te potrebe budu zadovoljene, recimo to je oblast zdravlja, recimo oblast obrazovanja i oblast rada. U ovom slučaju Ministarstvo zdravlja očekujem da će u narednom periodu, a po nekim svojim najavama koje smo imali od strane gospođe Slavice Đukić-Dejanović, kao odgovornog ministra za zdravlje, upravo takvo jedno razmišljanje i takav jedan predlog aktivnosti u narednom periodu možemo očekivati.
U svakom slučaju, i ovo je jedan od mogućih predloga koji ide u korist građana, odnosno korisnika usluga, u skladu sa onim što je takođe ovde pominjano dalje, što se treba očekivati, da svi naši mogući kapaciteti budu iskorišćeni, kada kažem ovde, to su stručni, materijalni i prostorni, tako da dobijemo jedan sistem ubuduće koji će za nas biti sve prihvatljiviji i prijemčiviji i dostupniji. U svakom slučaju, važno je da zajedničke mere imaju Ministarstvo za zdravlje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje i ostali relevantni stručni subjekti i u svakom slučaju iza toga se nadam makar i malim pomacima i poboljšanju u ovoj veoma osetljivoj oblasti zaštite zdravlja stanovništva. Hvala.

Hvala.
Naš naredni prijavljeni govornik je narodni poslanik Ninoslav Gerić.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministar, poštovane koleginice i kolege, danas je na dnevnom redu Skupštine Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima. Najpre bih podsetio da Agencija za lekove i medicinska sredstva je odgovorna da se narodu Srbije obezbede efikasni, bezbedni i kvalitetni lekovi po ceni koju naš zdravstveni sistem može da podnese. Zbog toga je veoma bitno i potrebno da u Agenciji za lekove i medicinska sredstva rade visoko profilisani kadrovi sa puno iskustva koji dobro poznaju lekove, rad u industriji i regulatorne zahteve po kojima se lekovi i medicinska sredstva registruju.

Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima smanjiće se tarife koje plaćaju učesnici na tržištu lekova i stvoriće se povoljniji uslovi za poslovanje svih privrednih subjekata u ovoj delatnosti.

Bitno je da sprovođenje ovog zakona ne zahteva obezbeđivanje dodatnih sredstava u budžetu Republike Srbije i u članu 1. je predloženo da se ukine obaveza plaćanja naknade Agenciji za izdavanje uverenja za potrebe izvoza lekova i medicinskih sredstava.

Ovom prilikom bih upozorio na nekoliko stavki o kojima treba voditi računa. Najpre, moj prethodnik, kolega Poskurica je govorio o tome, ne dostaje pravilnik o tzv. bioekvivalentnim ispitivanjima, a naše tržište je preplavljeno sve više generičkim lekovima. Sve zemlje u okruženju, kao i zemlje EU, imaju jasno definisan pravilnik kako se sprovode ispitivanja i koja ispitivanja treba da se sprovedu u cilju registracije jednog generičkog leka.

Zatim, pravilnik o kliničkim ispitivanjima je nepotpun i ne odgovara relevantnim pravilnicima EU, nema jasno definisanih tačaka koje se odnose na ispitivanje na starima, deci i posebnim populacionim grupama.

Potrebno je objasniti neusklađenost između aktuelnog Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima i Pravilnika o varijacijama, a razlog je što se taj pravilnik u praksi ne može primeniti.

U svakom slučaju, trebalo bi podići rad Agencije na viši nivo, jer je zdravlje stanovništva na ovaj način zaista ugroženo zbog registracije lekova koji nisu dovoljno ispitani, ali pod pritiskom farmaceutskih kompanija bivaju registrovani. Na taj način se otvara put, ne samo za stavljanje ovih lekova u promet u Srbiji, već i za njihovo uvrstavanje na liste koje plaća osiguranik.

Osim izostanka ili sumnje u izostanak pojedinih lekova, naročito generičkih, kao i lekova biološkog porekla, postoji opasnost da lečenje ovakvim lekovima izazove nesagledive neželjene reakcije koje se ne mogu prepoznati, a koje se dalje mogu lečiti. Poznata je afera o uvozu vakcina, citostatika, imunoglobina itd.

U tom smislu, trebalo bi obezbediti kontrolu nad Agencijom, da jedan čovek, makar i ministar bio, ne odlučuje sam i uvek po preporuci Svetske zdravstvene organizacije. Poznat je primer ministarke zdravlja Poljske, koja se usprotivila pritisku Svetske zdravstvene organizacije i nije pribavila sumnjive vakcine.

Napomenuo bih da je Ministarstvo zdravlja donelo program i odredilo zdravstvene ustanove u kojima se zavisnicima od opojnih droga, najčešće heroin- zavisnici, odvikavaju od opijata uz pomoć metadona, tzv. metadonski program. Problem je što zavisnici u toku metadonskog programa odu na izdržavanje zatvorske kazne i ne budu u situaciji da nastave program odvikavanja. Zatvorski deo zdravstvene zaštite je u ingerenciji Ministarstva pravde i nije moguća nabavka opijata za nastavak programa, jer po zakonu zatvorske jedinice nisu referentne ustanove za nabavku opijata. Potrebno je zakonom definisati ko može da vrši promet i nabavku opojnih sredstava. Na taj način će se omogućiti sprovođenje terapije kod zavisnika na odsluženju zatvorske kazne.

Smatram da bi rad Agencije bio uspešniji i treba imati u vidu da se sam izbor direktora Agencije treba sprovoditi transparentno konkursom, kroz adekvatnu sistematizaciju radnih mesta, odgovarajući statut Agencije, norma i standardizacija rada, obezbeđenje kvaliteta rada, poboljšanje međuljudskih odnosa i, ono što je jako bitno, da članovi Komisije za lekove i Komisije za klinička ispitivanja ne bi trebali da budu u sukobu interesa.

Na kraju, SNS podržava ove izmene i dopune zakona i u danu za glasanje će podržati ove promene zakona. Zahvaljujem.