Član 27. i članovi koji se tiču rada Odbora za finansije. Upravo smo dobili informaciju da će se povući predlog na dnevnom redu, a koji se tiče predsednika i članova Saveta NB.
Pozdravljam reakciju na inicijativu DSS jer je logično da predsednik i članovi Saveta budu izabrani u skladu sa zakonom. Ne treba praviti nikakve druge egzibicije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS ne čini obimne izmene Zakona o NBS, ali zbog ciljeva koji će se postići predloženim izmenama i dopunama zakona u smislu da se otklone određene nedoumice, nejasnoće, izvrši određena tehnička redakcija i obezbedi izbor svih organa NBS, čime bi se praktično ove odredbe zakona upodobile i uskladile sa pravnim tekovinama EU, su razlog zbog kojih će poslanički klub SPS u načelu podržati ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS.
Predložene izmene navedenog zakona konkretno u toku rasprave bile su predmet analize i od strane predlagača i ovlašćenih predstavnika poslaničkih klubova. Ne bih želeo u svojoj diskusiji da se detaljnije osvrćem na sve predložene izmene i dopune Zakona o NBS. Spremni smo da u danu u raspravi o pojedinostima, odnosno po amandmanima razmotrimo sve predložene amandmane, koliko sam čuo ima ih 16, i u tom smislu ukoliko postoji amandman svrsishodan i koji će unaprediti odredbe ovog zakona spremni smo da ga podržimo.
Želeo bih u jednom delu da istaknem samo jednu izmenu koju cenim i mislim da je vrlo značajna, pre svega za sve građane koji ovo pomno prate, a to je izmena koja se tiče člana 4, a članom 1. ovog zakona se menja tj. predviđaju se funkcije, odnosno poslovi NBS u smislu zaštite prava i interesa korisnika usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga, društva za osiguranje, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. Mislim da je to odredba koja će značajno unaprediti zaštitu prava i interesa, pravnu sigurnost svih građana u RS.
Prošle nedelje raspravljali smo o jednoj veoma značajnoj temi kada je u pitanju finansijska stabilnost u RS, gde smo svi konstatovali da je poverenje osnova u stabilnosti finansijskog sistema, odnosno bankarskog sistema u RS. S obzirom da se radi o jednoj od najznčajnijih institucija u sistemu države RS smatram da treba pozdraviti stav o prihvatanju dobronamernih saveta od institucija sa kojima želimo da sarađujemo i da treba pravovremeno reagovati sa ciljem da se obezbede uslovi i ambijent za jačanje jedne takve institucije, pogotovo u uslovima u kojima je novi guverner i NBS počela da radi, a svedoci smo da finansijska situacija u RS nije očekivana, nije zadovoljavajuća i prošle nedelje smo upravo o tome raspravljali. Imali smo na žalost potrebu da jednim zakonom rešavamo problem za koji niko ne može biti srećan, niti zadovoljan što se na takav način rešava.
U tom smislu pozdravljam ovakvu vrstu reakcije. Kratak je rok, slažem se sa prethodnim govornicima, da se detaljnije i na jasniji način oceni rad NBS, dosadašnjeg guvernera i njenih saradnika, ali kada spominjemo način rešavanja mogućeg ugrožavanja finansijske stabilnosti u RS i taj zakon koji je usvojen po hitnom postupku o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka u smislu očuvanja finansijske stabilnosti u RS predviđa kao jednu ključnu stavku i odredbu, kako bi se čitav taj proces pokrenuo, pozitivno mišljenje NBS. Na tom primeru temeljimo naše poverenje u institucije kakva je NBS, da bi rešili jedan takav ključni problem, jer po svim informacijama preuzimanje imovine i obaveza "Nove Agrobanke" od strane Poštanske štedionice obavlja se na najbolji mogući način.
Ono što zaista želimo, a tom prilikom smo apelovali, danas jeste da sve nepravilnosti koje postoje treba do kraja istražiti i treba sve one koji su se ogrešili o zakon privesti pravdi jer je to poruka svima za budući rad, ali i poruka građanima da mogu da imaju poverenje u institucije RS.
Poslanički klub SPS ima i želi sa svima da podeli jedan odgovoran politički stav i odnos prema institucijama u RS i ne želimo da bilo koju temu i debatu koristimo u smislu, da kažem, potcenjivanja nekih naših institucija, već naprotiv želimo da šaljemo poruku svim našim građanima da su funkcionisanje i institucije RS veoma bitne, pa tako i NBS kroz jačanje njene nezavisnosti i samostalnosti, a pre svega, svi ćemo se složiti da svi ekonomski eksperti, sva ekonomska istraživanja govore da je za Srbiju jako bitna makro-ekonomska stabilnost. Pretpostavka za nju su stabilne i funkcionalne institucije, a bez takve vrste ostvarenih pretpostavki nije moguće da imamo i u dužem periodu održiv rast na način kako bi rešili jedan od važnijih problema u današnjem trenutku, a to je nezaposlenost. Mislim da u tom pravcu svi treba da šaljemo jasne poruke građanima RS da su funkcionisanje i rad institucija RS veoma važni i veoma bitni.
Zbog toga ne želim i ne mogu da razumem u raspravi da se iznose stavovi i da se Vlada RS skriva i da ne iznosi svoje stavove. Ako pogledamo ovu reakciju kada je u pitanju finansijska stabilnost u RS apsolutno jedna veoma hrabra, odlučna reakcija na sprečavanju bilo kakvog rizika po finansijski sistem RS. Dobri rezultati posle nekoliko dana. Ukoliko se pojavi još jedan takav slučaj zakon omogućava da se na jedan takav način reaguje. Ako pogledate rezultate istraga kao što sam već pomenuo u "Novoj Agrobanci" i u drugim segmentima borbe protiv kriminala i korupcije nema nikakvog skrivanja. Zaista je jedna odlučna i hrabra reakcija Vlade. Ako pogledate ciljeve, nameru Vlade RS na čelu sa premijerom Dačićem da se reše problemi kada je u pitanju KiM i preuzme odgovornost, potpuno je odlučna reakcija bez imalo skrivanja i uz sve to ako pridodamo jasne potrebe o kredibilnom nastupu i putu Vlade ka EU zaista mislim da ova Vlada na čelu sa gospodinom Dačićem u ovih sto dana ima više nego dobre rezultate.
Zbog svega toga pozivam na jedan politički odgovoran odnos i politički konsenzus kada su u pitanju funkcionisanje i rad naših institucija. Na kraju želim da kažem da poslanički klub SPS će uvek podržati rad guvernera i funkcionisanje NBS u interesu svih građana, a to znači rad u okviru zakonskih ovlašćenja NBS i u interesu građana, nikako u interesu nekih pojedinačnih interesnih grupa koje bi možda i naše rezerve da stave u funkciju nekih projekata i u tom smislu će i guverner NBS i rad NBS uvek imati podršku poslaničkog kluba SPS. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić. Međutim, on nije tu.
Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nakon što je Skupština RS izmenila Zakon o NBS u mesecu avgustu, kojim je između ostalog oformila novu upravu u okviru NBS tj. Upravu za nadzor nad finansijskim institucijama, precizirala, odnosno detaljnije regulisala izbor i razrešenje, prava i obaveze, odgovornosti i ovlašćenja funkcionera NBS, pojedina rešenja propisana Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o NBS jesu izazvala nedoumice i dovela u pitanje njihovu usklađenost sa ugovorom o funkcionisanju EU, odnosno sa pravnim tekovinama EU, a od izuzetne je važnosti njihovo otklanjanje u postupku pregovora RS sa EU.
Ono što je osnovni cilj Narodne banke, odnosno ono što mora da bude osnovni cilj Narodne banke, a što je predviđeno zakonom, jeste postizanjem i održanje stabilnosti cena, kao i očuvanje finansijske stabilnosti. Ono što je posebno značajno naglasiti u ovom slučaju, jer usvajanje zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona o NBS i predloženih odredaba, neće uticati na privredni sistem, a posebno na troškove privrede i odnose između tržišnih subjekata.
Kako se sva rešenja, koja sam naveo tiču institucionalne i personalne nezavisnosti Centralne banke, a da bi se otklonile sve nedoumice u tumačenju ovog zakona, poslanici SNS pozivaju sve poslanike na što hitnije usvajanje ovih izmena i dopuna. Zakonom o Narodnoj banci sveobuhvatno i sistematično su uređeni položaj, ciljevi, funkcije, organi i organizacija Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne banke Srbije prema organima i organizacijama Republike Srbije. Sem što su sistematično i sveobuhvatno uređeni, učinjen je i pozitivan korak ka približavanju međunarodnim institucijama i ka pravnoj praksi centralnog bankarstva. To se pre svega odnosi na obrazovanje Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama tj. kroz jačanje kontrolnih funkcija NBS nad finansijskim institucijama, a radi jačanja finansijske stabilnosti.
U skladu sa tim, jedan od ciljeva donošenja ovog zakona, svakako jeste ...

Izvinjavam se. Daću vam reč. Niste ništa pogrešili. Imam obavezu da produžim radno vreme.
Obaveštavam narodne poslanike da se, u skladu sa članom 87, rad nastavlja i posle 18,00 časova. Hvala vam na razumevanju.

Nema problema.
U skladu sa tim, kao što rekoh, jedan od ciljeva za donošenje ovog zakona jeste dalje približavanje odredbama ugovora o EU i ugovora o funkcionisanju EU, a naročito odredbama statuta evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, a imajući u vidu strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi EU. Naravno, osnovni ciljevi ovog zakona jesu i jačanje položaja Centralne banke Republike Srbije, pre svega svih aspekata njene nezavisnosti i samostalnosti. Zatim, preciziranje, unapređenje njenih funkcija, kao što su zaštita prava i interesa korisnika finansijskih usluga na način kako je to propisano posebnim zakonom itd.
Što se tiče insinuacija pojedinih poslanika da je donošenje prethodnog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, da je izazvana nesigurnost tržišta, moje mišljenje je da je to potpuna besmislica. Ja kao laik, nisam ekonomista i ne bih se nešto preterano mešao u ovo, ali kao običnom građaninu, a mislim i svim ostalim građanima, nije mi jasno, hajde da krenemo od prve stvari, a to je kurs evra. Od 119 dinara do 113 dinara bez intervencije na međubankarskom deviznom tržištu, a pri tom moram da vas podsetim da je između 11. januara, kada je jedan evro koštao 103 dinara i 9. avgusta kada je za jedan evro bilo potrebno 119 dinara, NBS je na međubankarskom deviznom tržištu prodala 347 miliona evra da bi podržala kurs dinara, a pri tom kupila svega pet miliona evra. Bivši guverner je bio, koji je sam dao ostavku, gospodin Dejan Šoškić. Dakle, nisam ekonomista po struci, ali kao građanin Republike Srbije nije mi jasno o kakvoj to nesigurnosti pojedini poslanici govore.
Sve u svemu, još jednom vas pozivam, zbog svega što sam naveo, što hitnije pristupimo usvajanju ovih izmena i dopuna. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da ću svakako podržati ovaj predlog zakona. Ovom prilikom pozdravljam spremnost NBS i poslanika većine da ukoliko je potrebno, radi određenih ispravki u bilo kom zakonu, to učinimo u najkraćem roku. Uostalom, naša uloga je ne samo da raspravljamo, nego i da donosimo zakone koji nisu samo od koristi izvršnoj vlasti, Narodnoj banci, nego su od koristi i za građane Srbije. Određeni zakoni u datom trenutku moraju da se menjaju i sve se uglavnom menja.
Ne razumem kritiku onih koji su danas kritikovali kroz ovaj zakon i NBS. Ovom prilikom ću ponoviti da svaka vlast koja dođe i ode treba da se ceni po rezultatima koje je ostavila iza sebe, a bivši režim je za poslednje četiri godine imao uvećanje kursa evra sa 79 dinara na 119 dinara. Kada to pretvorimo u procente, dakle, za vreme vladavine Mirka Cvetkovića, kurs evra je skočio za neverovatnih 50%.
Samo u poslednjih mesec dana kurs je sa 119 pao na 113 dinara. Dakle, negde za više od 5%. Ono što je sumnjivo kod tih dešavanja sa kursom jeste to što se u nekoliko meseci 2008. godine kurs promenio za 20 dinara. Dakle, gotovo za 25-30%. Samo u nekoliko meseci u 2008. godini kada je vladala prethodna vlada, odnosno kada je premijer bio Mirko Cvetković, uprkos činjenici da je on važio za nekog eminentnog finansijskog stručnjaka, što je kasnije pokazao preuzimajući i Ministarstvo finansija, odnosno ulogu ministra finansija koju je obavljao i pre nego što je postao premijer. Obavljao je tu funkciju posle Diane Dragutinović. Dakle, ponovo je bio i premijer i ministar finansija.
Devizne rezerve zemlje su ostale iste, uprkos činjenici da je spoljni dug u poslednje četiri godine narastao za gotovo šest milijardi. U ovom trenutku, ukupan dug Srbije iznosi preko 42 milijarde evra. Spoljni dug je 30 milijardi evra, što iznosi negde 98% BDP. Za poslednje četiri godine dug je povećan za šest milijardi. Da se oni ne bi pravdali kako je to rezultat svetske ekonomske krize, navešću primer Bugarske koja je u istom periodu, u poslednje četiri godine, svoj dug smanjila za 1,5 milijardi evra, a Srbija se zadužila za dodatnih šest milijardi. BDP je od 2008. godine smanjen, a on direktno utiče na politiku kursa i monetarnu i finansijsku stabilnost. Dakle, BDP je u poslednje četiri godine pao za 9%, ukoliko sam to dobro proučio. Da se opet ne bi vadili na svetsku ekonomsku krizu, to im je u poslednje dve godine, pre nego što su pali sa vlasti, bio običaj, da za sve nedaće optuže svetsku ekonomsku krizu, a pri tome nisu bili samokritični. Da kažem da je u istom periodu Bugarska, koju sam već naveo kao primer, povećala svoj BDP za 11%, a u Srbiji je on pao za 9%. Toliko o tome da je za sve kriva svetska ekonomska kriza. Postojao je unutrašnji faktor koji se zvao – vlada Mirka Cvetkovića.
Ostao je veliki spoljni unutrašnji dug. Novac nije prozujao kroz našu privredu. Dakle, uglavnom su ga trošili da bi očuvali kurs i to nisu radili uspešno, već sam kazao da je kurs evra, za vreme njihove vlasti, poskupeo za 50%, odnosno sa 79 dinara otišao na 119, uprkos činjenici da novac koji su uzimali iz inostranstva nije išao za oživljavanje naše proizvodnje, nego su ga čuvali za očuvanje kursa koji su neuspešno čuvali.
Javna tajna je da dok je Narodna banka Srbije bila neutralna bilo je određenih špekulacija sa kursom, dakle, da su dobro profitirale strane banke, strani trgovinski lanci, dakle da se špekulisalo kursom.
Oni koji su malo bolje upućeni kažu da se uglavnom to špekulisalo u jednom kafiću pored NBRS, ima i odgovarajući naziv za taj kafić. Dakle, u direktnoj saradnji su bili određeni bankari iz određenih banaka i određeni tajkuni, vlasnici velikih trgovinskih lanaca. Dakle, sa tim kursom se itekako špekulisalo u zadnje četiri godine. Zato me čude primedbe koje dolaze iz redova sadašnje opozicije, odnosno iz redova bivšeg režima. Izgleda da zaboravljaju da se ovo što sam nabrojao dešavalo za vreme njihove vlasti.
Već je rečeno da su potrošili 1,35 milijardi za odbranu kursa i da ga nisu odbranili, da ova vlada nije potrošila taj novac, a da je kurs evra pao u odnosu na dinare…
(Predsedavajući: Gospodine Rističeviću, molim vas, vratite se na dnevni red. Ovde više ne diskutujemo ni o kursu, ni o budžetu, ni o dugovima, ni o tajkunima, govorimo o Zakonu o Narodnoj banci.)
Otprilike pokušavam da vam dokažem šta je sve od zadnjih izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci, izbora novog guvernera, zahvaljujući novom zakonu, šta se sve pozitivno promenilo u odnosu na ono što je ranije bilo i da će svakako i ove izmene i dopune koje su nužne da bi se naše zakonodavstvo uskladilo, potpuno sam u temi, govorim o NBRS u načelu, ne govorim o pojedinostima.
Posebno što hoću da kažem je da je izostala kontrolna uloga davaoca finansijskih usluga za vreme bivše vlasti, a da postoje čak i oni koji su neregistrovani za tu vrstu usluga, a i dalje su pružali tu uslugu. Ukoliko vi mislite da ja nisam u temi, reći ću da ću svakako podržati ovaj zakon i naglasiću da očekujem od NBRS da sve monetarne uloge ubuduće imaju makroekonomsku ulogu, da će sadašnja Vlada i buduća, ova će isto biti i buduća, da će posvetiti pažnju makroekonomskoj politici i da ćemo mi razviti svoju proizvodnju i da ubuduće kurs neće zavisiti kao što je zavisio kod njih, od pozajmljivanja para iz inostranstva, nego da ćemo mi svojom privrednom aktivnošću zaraditi svoj novac i najbolje na taj način ojačati i ulogu NBRS i ojačati kurs. Dakle, neće zavisiti od toga da li ćemo pozajmiti pare, već ćemo novac zarađivati proizvodnjom. Hvala.

Hvala i vama.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.