Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.11.2012.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01.11.2012

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 11:15 do 18:20

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Sledeći prijavljeni za reč je gospodin Marko Jakšić. Izvolite.

Marko Jakšić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Želim da obavestim ovaj visoki dom srpske države da je juče negde između 07,00 i 07,30 časova ujutru MUP Republike Srbije uhapsio Slavoljuba Jovića u krugu bolnice u Kosovskoj Mitrovici. Pripadnici MUP su
došli u "Micubiši - pajeru" bez registarskih oznaka i zajedno sa sanitetskim vozilom sa beogradskim registarskim tablicama. Njegovim hapšenjem je odveden u zatvor u Kraljevu i svi, cela kolona na čelu sa uhapšenim, prešla je preko tzv. sporednih puteva, ne uvažavajući zakon koji je ministar policije potpisao sa Euleksom.
Sigurno je da ovakav način i dolazak srpske policije Srbije sa prostora Kosmeta ne pozdravljaju, ne na ovaj način, a naročito ne sa fantomkama, kako je to napravljeno i odrađeno. Reakcije kosovske policijske službe i Euleksa su izostale, što jasno i glasno govori da je napravljen dogovor između MUP Republike Srbije i tzv. kosovskih policijskih snaga u Prištini.
Ono što želim da postavim kao pitanje – da li će MUP Republike Srbije i dalje da dolazi i da hapsi i druge, a ne samo Srbe? Primera radi, da li će da uhapsi Hašima Tačija za kim je MUP Republike Srbije još 1996. godine raspisao poternicu za ubistvo tri srpska policajca, a ranjavanje dvojice, ili pak što je Javni tužilac podneo istom Hašimu Tačiju krivičnu prijavu zbog ugrožavanja celovitosti srpske države, jer je napravio secesiju južne srpske pokrajine? Bila bi to jako loša poruka, jer se onda vrši diskriminacija između Srba i Albanaca, jer za Srbe važi jedno pravilo, za Albance drugo. Ili će možda da se hapšenje Hašima Tačija odvija na čapras-divanu u Briselu?
Ono zbog čega je uhapšen Slavoljub Jović jeste navodno ranjavanje dvojice pripadnika KFOR. Pozdravljamo brigu MUP Srbije i srpske države za pripadnike KFOR, ali isto tako želimo da i ova država brine o stanovnicima Srba na teritoriji KiM. Ovo govorim imajući u vidu da je pre nepunih godinu dana od strane pripadnika KFOR ranjeno negde oko 11 srpskih građana. Sve rane su nanešene s leđa, a to znači, u situaciji dok su bežali.
Ako se radi o mirovnoj misiji, a kako reakcija naše države nije bila nikakva, pretpostavljam da će nova vlast jednostavno krenuti i zatražiti od Saveta bezbednosti jednu korektnu istragu, da se vidi zbog čega su ranjeni srpski civili i ne samo oni, nego čak i sanitetska vozila su izrešetana, pre svega, mecima nemačkih i američkih pripadnika KFOR. Mislim da bi bila jako loša poruka da ova država brine samo o pripadnicima KFOR a ne brine kada ti pripadnici KFOR pucaju u leđa nedužnom i nezaštićenom narodu.
Ono što još može da se kaže je da ovo hapšenje pada, kako brojni politički analitičari smatraju, u vreme dolaska Hilari Klinton i Ketrin Ešton, pa pretpostavljaju da je to još jedan doprinos navodnoj evropskoj budućnosti i perspektivi države Srbije. Moje pitanje se svodi na to – da li će MUP Republike Srbije da nastavi hapšenje i ostalih, a ne samo Srba koji žive na prostoru KiM? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vučeta Tošković

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedniče, dame i gospodo, poštovana guvernerko NBS, postavio bih pitanje i dao bih jednu informaciju. Dakle, o čemu se radi?
Ova Vlada je rešila da tokove novca sprovede tako da idu tamo gde su namenjeni. To se ne dešava u nekim lokalnim samoupravama, kao što je Beograd i kao što je Novi Sad. GSP u Beogradu je raspisalo tender za nabavku 180 autobusa. Nijedan naš domaći proizvođač autobusa ne može da učestvuje i ne ispunjava uslove tog tendera.
Razlika u ceni je negde oko 100.000 do 150.000 u zavisnosti koji će biti ponuđač prihvaćen.
Dakle, za tu razliku novaca može da se kupi 20 do 30 autobusa. Ne znam dokle ćemo tako te naše lokalne vlasti pustiti da samovoljno i samostalno odlučuju o narodnim parama. Moje pitanje je za ministra privrede, gospodina Dinkića i sve ostale ministre koji imaju ili će imati nameru da raspisuju tendere da se pozabave tim tenderima da bismo uštedeli neki dinar.
Kada je u pitanju informacija, prethodna vlast u Novom Sadu je nabavku rasvetnih stubova naručila iz Francuske. Razlika u ceni je negde oko 15.000 evra. Dokle će te vlasti na lokalnom nivou da se ponašaju kao ljudi koji raspolažu sa narodnim sredstvima a da neracionalno troše taj novac? Moramo se usredsrediti na to da se tokovi novca ušparaju. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.      
Pošto se niko više od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sednici sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici Borislav Pelević, Jelena Mijatović, Vesna Kovač.
Shodno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Predlog zakona iz predloženog dnevnog reda sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuje predstavnik predlagača dr Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, koji je podnela Narodnoj skupštini 26. oktobra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 31, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 143, od ukupno – 174 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna banka Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 30. oktobra 2012. godine, što je 1. tačka predloženog dnevnog reda.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 120 protiv – četiri, uzdržanih – nema, nije glasalo – 48, od ukupno – 172 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 124, protiv – pet, uzdržanih – nema, nije glasalo – 46, od ukupno – 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Narodna banka Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto niko nije predložio da se vreme udvostruči, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat, 16 minuta i 48 sekunde; poslanička grupa Demokratska stranka - jedan sat, jedan minut i 12 sekundi; poslanička grupa Socijalistička partija Srbije - 30 minuta; poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 18 minuta; poslanička grupa Liberalno demokratska partija - 16 minuta i 48 sekunde; poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - devet minuta i 36 sekundi; poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta; poslanička grupa Srpski pokret obnove – Demohrišćanska stranka Srbije – šest minuta; poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta; poslanička grupa Nacionalne manjine, Narodna partija i Bogata Srbija - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača dr Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, želi reč? (Da.)
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Hvala gospodine predsedniče.
Uvek se rado vratim u ovaj dom kao predstavnik NB koji predlaže izmene i dopune Zakona o NBS, koji je kao predlog poslaničkih grupa u ovom parlamentu usvojen početkom avgusta meseca.
Pre nego što krenem na obrazlaganje zakona, želim da vam uputim izvinjenje što se ove izmene razmatraju po hitnom postupku, ali i da vam obrazložim razloge zašto je do toga došlo.
S obzirom da je na ovom dnevnom redu sednice parlamenta i izbor članova Saveta, koji smo dužni zajedno vi kao poslanici, Odbor za finansije i NB da okončamo izbor svih organa koji su potrebni za rad NBS u punom kapacitetu, s obzirom na to da je bilo primedbi u javnosti od onih sa kojima želimo da sarađujemo, mislim na međunarodnu javnost, mislim na Evropsku centralnu banku, na MMF, na Evropsku komisiju i da su se te primedbe u velikoj meri predimenzionirale u javnosti, a da su se svele na nekoliko stvari koje mi takođe smatramo da su i mogle da ostanu u zakonu, ali želimo da pokažemo da oni koji su opredeljeni za evropski put i saradnju sa svetom nisu neko ko misli da je najpametniji na svetu ili da ne treba da prihvati savet onih sa kojima želi da sarađuje i da se upoređuje, i iako nas kao državu ne obavezuju još uvek u punoj meri pravila koja važe u EU odlučili smo da pred vas izađemo sa nekoliko izmena i dopuna ovog zakona i da to uradimo pre izbora članova Saveta NBS, da bi oni bili izabrani u skladu sa ovim izmenama i dopunama, jer uslov da svi članovi Saveta ne budu izabrani istovremeno na isti rok i da se ne menjaju svi odjednom, već da se menjaju, kako se to kaže, konsekutivno, ili da kažem stepenasto, da bi se obezbedio kontinuitet rada i da se ne pojave odjednom u Savetu svi novi ljudi, bili smo prinuđeni da koristimo institut hitnog postupka, ali i da koristimo poslovnička prava koja ste izglasali vi koji ste danas opozicija, iako se sama kao poslanik nisam sa tim slagala, desi se situacija u kojoj je neophodno primeniti taj institut.
Uz ovo izvinjenje i zahvalnost rukovodstvu Skupštine, što su imali razumevanja i dozvolili da se ovo stavi na dnevni red, na ovakav način, hoću da kažem da nismo koristili institut predviđen Poslovnikom, da se odmah posle ove rasprave u načelu otvori rasprava u pojedinostima, iako je to moguće, jer je predsednik parlamenta, i zahvaljujem mu se na tome, rekao da ne bi ovim povodom bio prvi koji taj institut koristi, iako on postoji po Poslovniku. Nadam se da će vreme koje je bilo kratko za raspravu, u načelu, biti nadomešteno vremenom koje ćete imati za raspravu po amandmanima, za koje ćemo biti potpuno otvoreni, da saslušamo argumente. Kako sam obaveštena, prema planu predsednika, rasprava o amandmanima neće biti pre ponedeljka. Što znači da ćemo imati dovoljno vremena da razmotrimo par izmena koje smo u ovom predlogu izneli.
Razlog zašto smo izašli sa ovim izmenama jeste da odredbe Zakona o Narodnoj banci približimo odredbama ugovora o EU, a naročito odredbama Statuta evropskog sistema centralnih banaka i same Evropske centralne banke, imajući u vidu strateško opredeljenje Srbije, a to je pristupanje Srbije EU.
Moje zadovoljstvo je da smo najviše razumevanja imali u razjašnjavanju nesporazuma, nedoumica sa Evropskom centralnom bankom, jer u organima te banke sede ljudi koji su autori teorijskih radova na bazi kojih je rađen prethodni deo zakona o izmenama. Bez obzira na to što je on donet relativno brzo, on nije pisan brzo, jer su ga radili ljudi koji se bave ovom materijom godinama unazad, izučavajući pozitivna i uporedna iskustva onoga što se zove najbolja praksa u EU.
Iskoristili smo priliku da izvršimo tehničku redakciju zakona. Upravo sa tim izmenama počinje član 1. gde smo ono što su poslovi lizinga nazvali precizno poslovima finansijskog lizinga. Ono što građane najviše zanima jeste da smo precizno definisali da Narodna banka, koju javnost sa pravom percipira kao nekoga ko je zadužen da kontroliše banke u smislu primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, sada obavlja po ovom zakonu precizno i poslove zaštite prava, interesa korisnika usluga koje pružaju, ne samo banke i davaoci finansijskog lizinga, već i društva za osiguranje i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Ono što je najzanimljivije za javnost ili za one koji hoće da kažu da smo u kratkom roku došli ponovo na popravni, moram da dam dve informacije koje jesu činjenica. Ovoga puta je predlagač izmena i dopuna Narodna banka, a zakona koji je bio početkom avgusta poslanička većina. Da bi rekli popravni morali bi da budu isti predlagači, a kako nisu volela bih da se taj argument ne koristi i ne upotrebljava u raspravi o ovom zakonu.
Šta se najviše osporavalo? Zašto se statut Narodne banke ovoga puta usvaja po tom predlogu zakona, odnosno odobrava u Narodnoj skupštini. Tu dolazimo do stvari koja je bila kamen spoticanja i koja se ovim otklanja. Nezavisne institucije, među kojima je Narodna banka, ta prva nezavisna, da kažem najnezavisnija moguća, je u zakonodavstvima EU tretirana kao nezavisna, ali i odgovorna. Godinama unazad prepisujući zakone, u želji da se brzo dostignu izgubljene godine unazad, reč odgovornost se prevodila rečju responsibility, koja je podrazumevala stavljanje pod kontrolu i nadzor kao odgovornost, a ne odgovornost u smislu polaganja računa koju ima svaka nezavisna institucija u svetu. Ta reč se u engleskom jeziku prevodi kao accountability, kao polaganje računa, ali nije korišćenja u našem jeziku i stvarala je nedoumice kod onih koji su čitali ovaj jezik, preveden od onih koji nisu bili u punoj meri u materiji, već je za njih jezik odgovornosti bio nešto što se moglo prevesti potpuno pogrešnom rečju.
Kada kažem razumevanje Evropske centralne banke, na koje smo naišli, upravo je bila ta rečenica na kojoj smo se odmah razumeli. Što neko ima veću nezavisnost, ima i veću odgovornost prema onome kome polaže račune. Kome Narodna banka polaže račun? Jedino i isključivo ovom domu, parlamentu, i to ne u napred tražeći saglasnost za bilo šta, već ex-post naknadno, kada već donese odluke, kada napiše statut. Međutim, argument, zaista dobronamernih i onih sa kojima želimo da sarađujemo bio je sledeći: ako guvernera bira Narodna skupština, ako izvršni odbor koji čine viceguverneri takođe bira Skupština, nema potrebe da statut koji Izvršni odbor predlaže savetu, a savet Republičkoj Skupštini, bude usvojen sa trećom vrstom obezbeđenja da građani preko parlamenta imaju taj instrument odgovornosti Narodne banke koja im polaže račun.
Znači, savet bira Odbor za finansije, takođe predstavnici Republičke Skupštine. Uz izbor vice guvernera, direktora Uprave za nadzor za kontrolu banaka, takođe Skupština. To je argument pred kojim se svako mora povinovati i doći, kao što sam ja ovde došla, da ne mora statut da usvaja, odobrava Skupština, koja ga ni do sada nije menjala. Kada kažem do sada, mislim na 2007. godinu od kada je ta praksa uvedena. Znači, ta praksa je postojala, ali tek od 2007. godine kada Skupština nije menjala statut, nego je jednostavno primala na znanje statut koji je predlagao Izvršni odbor, usvajao savet i podnosio na uvid Narodnoj skupštini.
Šta je u čitavoj ovoj stvari zanimljivo? Narodna banka Srbije nije imala statut od 2003. do 2007. godine, niti je usvojen u samoj Narodnoj banci, ni od saveta, niti od parlamenta, niti od bilo koje druge institucije. Danom usvajanja izmena Zakona o Narodnoj banci 2010. godine, mnogi od nas smo ovde zajedno učestvovali u raspravi o tom zakonu, promaklo je mnogima, čak i meni, da je jednim članom zakona tada ukinut Zakon o Narodnoj banci tj. statut Narodne banke usvojen je 2001. godine i to Narodne banke Jugoslavije.
Godine 2010. je tek ta praksa ustanovljena i uvedena u neki zakonski okvir, da statut koji posle Zakona o Narodnoj banci reguliše pravila poslovanja Narodne banke, ponovo postoji kao jedan od vrlo važnih zakonskih akata. Podizanje isuviše velike buke oko samog statuta opet je uslovljeno pogrešnim razumevanjem reči – statut, kako ga mi razumemo u Srbiji i statut kako ga razumeju u svetu. Za MMF postoji npr. Statut MMF i za njih je statut Narodne banke ustvari zbir odluka i rešenja guvernera Narodne banke.
Verovali vi ili ne, trebali smo da se objašnjavamo oko toga da to nisu odluke guvernera i rešenja i akti koje on donosi kao pojedinačne akte i da on ne traži za to saglasnost od Narodne banke, pogotovo ne unapred, nego po već donetim odlukama, već je to jedan zakonski akt nižeg nivoa koji nije Poslovnik, a u tim nekompatibilnim pravnim sistemima nije bilo lako između nas i njih razjasniti da statut nije Poslovnik o radu. Poslovnik o radu izvršnog odbora ili saveta je nešto mnogo drugačije. Ili da približim onima kojima ova materija nije bliska, bilo bi jednako kao kad bi neko Zakon o Narodnoj skupštini izjednačavao sa Poslovnikom Narodne skupštine.
Pošto smo eliminisali tu dilemu, prihvatili smo i član 6. koji sada glasi da Narodna banka Srbije ima statut koji se objavljuje u "Službenom glasniku" Republike Srbije.
Od bitnih izmena koje još u ovim izmenama i dopunama iznosimo pred vas je da smo jedno komplikovano rešenje povezanih lica, a poučeni iskustvom i želeći da sprečimo zloupotrebe kojih jeste bilo u praksi unazad, malo rogobatno, moram da priznam, definisali šta je to povezano lice i šta ne sme da bude povezano lice u smislu funkcionera koje bira Skupština i preuzeli smo, ovim izmenama, ono rešenje koje se uređuje i koje je utvrđeno zakonom koji uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. To je ta druga izmena.
Treća stvar o kojoj se i danas prilično raspravlja je ta nejednovremena zamena članova saveta. Ona je zaista postojala, uvodimo je ponovo, ali se insistira da takva vrsta izbora bude primenjena i na izbor viceguvernera. Odgovorno tvrdim i vi verovatno znate da nigde u svetu ne postoji praksa izbora viceguvernera u tom prvom mandatu na pet, četiri, tri, dve ili niže godina, ali je ona u Srbiji bila faktički iskustvo koje nije loše. Faktički ono i danas postoji, jer su dva viceguvernera od tri izabrana takođe prethodno bili viceguverneri. Iskreno da vam kažem, imam utisak da je neko hteo da testira dobru volju Narodne banke ili guvernera, da li želi da dođe pred vas sa izmenama. Za tim apsolutno nije bilo potrebe. Ne samo da imam dobru volju da dođem sa izmenom, nego neznanje nikoga ne opravdava i to nikada sebi neću dozvoliti, ali greška onoga koji radi ili prethodnog predlagača ili ovog, apsolutno nije nešto o čemu ne može da se razgovara.
Mislim da smo svi zajedno na jednom istom poslu institucionalizovanja države Srbije i davanja maksimalnog ličnog doprinosa da u izboru ljudi, da u donošenju odluka ne budemo rukovođeni ni strašću, ni lošim iskustvom, ni slučajno ličnim odnosom prema bilo kome i moja želja da dođem i da u Skupštini branim ova rešenja jeste upravo time rukovođena.
Prihvatamo predlog onih sa kojima želimo da sarađujemo, koji nijednog trenutka nisu vršili pritisak za sve one koji bi hteli da kažu – to moramo zato što je tražio MMF ili Svetska banka ili Evropska komisija ili bilo ko. Apsolutno nije bilo pritiska. Izlazimo pred vas sa predlogom da se ne zadire u pravnu sigurnost već izabranih viceguvernera, ali da se u sledećem izboru ta višestepenost obezbedi kako bi se obezbedila i zakonom formulisana postepenost izbora i da ne bude smene svih viceguvernera odjednom. Vi ćete o tome dati svoj sud i izneti svoje argumente. Ja smatram da je moguće i jedno i drugo rešenje, da jesmo faktički sproveli da u Narodnoj banci promena guvernera i saveta i viceguvernera nije bila ni potres, ni bilo koja vrsta uznemirenja javnosti, o čemu govori i ono što se dešava na finansijskom tržištu, odnosno ono na šta Narodna banka može da utiče svojim pažljivim radom, a to je, koliko je to moguće, držanje stabilnosti posledično kao osnovnog cilja inflacije, držanje i kursa koje dovoljno govori o tome.
Svi ljudi su izabrani iz same kuće, iz Narodne banke, čak je i Odbor za finansije predložio čoveka za Upravu za nadzor, takođe iz same Narodne banke i nijedno od predloženih lica nema, kao kvalifikaciju, političku pripadnost. Lično sam ponosna na izbor takvih kadrova i volela bih da se taj izbor okonča što pre i da ne trošimo suvišnu energiju na pravdanje, jer sada moramo i da radimo svoj posao i da razgovaramo o ovim izmenama.
Svi oni koji su mislili da će nam primedbama na zakon i tim nesporazumima otežati rad ili učiniti odnose komplikovanijim sa međunarodnom zajednicom, želim javno da se zahvalim, zato što su nam omogućili da sa mnogima od tih finansijskih institucija, ne samo pravnih odeljenja, nego prvim ljudima tih institucija uspostavimo odličan odnos saradnje, razumevanja i razgovora i verujte mi na reč, nijedna od njihovih primedbi nije bila ni zlonamerna, ni otežavajuća, već vrlo konstruktivna, dobronamerna i dobrodošla za razmatranje. Kad god neko misli da može da vas malo prikoči u poslu, ako ste neko ko želi da ima dobar učinak, onda ste spremni da to iskoristite na najbolji način, a mi u Narodnoj banci to jesmo iskoristili na najbolji način i imamo gotovo vrlo visok nivo usklađenosti, što ste videli i u prilogu izmene zakona koja vam je dostavljena, da naša usklađenost, koja u ovom trenutku čak i nije nužna, jeste u velikoj meri postignuta sa primarnim izvorima prava EU i to sa Ugovorom o funkcionisanju EU, naslov 7. Ekonomska i monetarna politika, poglavlje 2) Monetarna politika, kao i Protokol broj četiri o Statutu evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, gde imamo delimičnu usklađenost koju ću vam sada obrazložiti, zašto je delimična i zašto je ta delimična usklađenost u stvari posledica naših ustavnih rešenja, gde nijedan funkcioner sem sudija i tužioca ne može da ima tu vrstu zaštite kakva se očekuje kod razrešenja funkcionera koji su u Narodnoj banci imenovani na određene funkcije.
U želji da se obezbedi nezavisnost Centralne banke i u želji da dokažemo da ta nezavisnost postoji, došli smo u jednom trenutku do faze da se od nas očekuje da obezbedimo sudsku zaštitu unapred, a pre razrešenja, za funkcionera koji bi eventualno po članu 28. zakona trebao da bude razrešen. Mi imamo našim Ustavom rešenje da su članovima 148. i 161. propisana prava na ovo pravno sredstvo samo za razrešene sudije, javne tužioce i njihove zamenike.
Naime, znate da članom 148. jeste propisano da Visoki savet sudstva donosi odluku o razrešenju, ali i da razrešeni sudija ima pravo da protiv takve odluke uloži žalbu Ustavnom sudu. U slučaju podnošenja ove žalbe Ustavnom sudu ne može se izjaviti ustavna žalba. Identično rešenje je i za javne tužioce, odnosno zamenike.
Ne smatrajući da je zaista neophodno da obezbedimo takvu vrstu zaštite za funkcionere Narodne banke, jer smo uvereni da niko ne bi preduzeo razrešenje da za to zaista nisu nastupili uslovi, imajući takođe na umu da mi nemamo iskustvo specijalizovanih sudskih organa koji znaju da presuđuju u oblastima medicine, informatičkog i tehnološkog kriminala, u poslovima Narodne banke, odnosno monetarne politike, i držeći se ovoga da nezavisna institucija zaista ima jedinu istancu Narodnu skupštinu koja jeste vlasna da odluči o tom razrešenju, ipak smo izašli sa sličnim rešenjem da, poput sudija, funkcioneri Narodne banke imaju tu mogućnost da se na isti način obrate Ustavnom sudu.
Na odboru sam čula primedbe na ovo rešenje. Biću otvorena da o tome razgovaramo po amandmanima. Ne mislim i nisam promenila svoje mišljenje kada kažem da ne treba da budu zaštićeni funkcioneri, pa i zaposleni Narodne banke koji, sećate se kada smo usvajali izmene zakona, mogu da budu odgovorni samo ako neko drugi dokaže da su oni učinili grešku krajnjom namerom ili nepažnjom. Ovaj nivo zaštite bi bio, ne nezavisnost, nego jedan viši nivo zaštite koji, moram da priznam, ne mislim da je potreban, ali moje lično mišljenje je da jeste jedno od mišljenja, jer izvršni odbor čine vice guverneri i budući direktor uprave za nadzor. Nikada sebi neću dati pravo da moje lično mišljenje bude iznad mišljenja onih koji jesu ovlašćeni od vas, na jednak način izabrani, kao i članovi saveta takođe, pa i vi, svako od vas pojedinačno kao poslanik, dok ovde ne usaglasimo svoj stav o tome i da poštujemo Ustav, da poštujemo nezavisnost Narodne banke, ali da isto tako ne usvojimo rešenje koje je puka forma poštovanja nečijih saveta, a da bude neprimenjivo u smislu prolaska kroz te nadležne organe i zaista da zakonska odredba bude sprovodiva i primenjiva.
O tim dilemama, kažem, razgovaraćemo i u načelu i u pojedinostima. To je sve što se tiče izmena koje su u zakonu sadržane. Postoji još jedna gde guverner odlučuje samo o otuđenju imovine koja je pokretna, a o otuđenju imovine kao nepokretnosti ipak ne može da ima ta ovlašćenja. Smatram da jedan pojedinac, koliko god bio odgovoran i savestan, ipak mora da, podrazumevajući da je reč o visokim vrednostima, ima neku vrstu odgovornosti nad tim, jer imamo prilično nasleđenih problema od sudskih postupaka za nezakonite otkaze u samoj Narodnoj banci godinama unazad, na šta su otišli milionski iznosi evra, do praznih fondova restitucije, koje kao država treba da rešavamo na neki poseban način. Nisam spremna da bilo kome, ko god to bio, ostavimo takvo pravo da odlučuje o imovini svih nas po sopstvenom nahođenju.
Ostale odredbe su pravno-tehnička redakcija i moja je želja bila da budem što detaljnija. Nisam se zaželela priče, verujte, zaželela sam se ovog doma i svojih kolega, ali sam želela da pružim sva ona obaveštenja i informacije o ovom zakonu u prvom obraćanju kako bi sve moguće nesporazume razjasnili već u ovom trenutku, ali biću, uz zahvalnost što ste me saslušali, spremna da odgovorim i na vaša pitanja koja se tiču Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Po povredi Poslovnika se javila narodni poslanik Nada Kolundžija. Izvolite.

Nada Kolundžija

Demokratska stranka
Poštovani gospodine predsedniče, pozivam se na član 103. stav 1. koji kaže da narodni poslanik ima pravo da ukaže predsedniku na povredu Poslovnika koja je učinjena u toku trajanja sednice.
S obzirom da se radi o izrazito važnoj temi, temi koja je bila sporna od samog početka formiranja ove Vlade, tema koja je izazvala mnoge nedoumice i nesigurnosti, ne samo u domaćoj javnosti, već i u međunarodnoj javnosti, pa je pod pritiskom međunarodne javnosti ovaj zakon sada došao u skupštinsku proceduru, zbog činjenice da su prethodne izmene i dopune zakona predložili narodni poslanici, da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS predlaže Narodna banka, smatramo da je nedopustivo da se o tome ne izjasni Vlada.
Nismo dobili mišljenje Vlade. Dakle, Vlada ne može biti amnestirana od sopstvene odgovornosti za uređivanje jednog izuzetno važnog pitanja, koje je toliko važno da se čak i Ustav bavi posebno položajem NBS. Znam da u Poslovniku piše da možemo raspravljati i bez mišljenja Vlade, ne morate se truditi da to tražite, ali mislim da delim mišljenje svih građana u ovoj zemlji, da o ovako važnom pitanju, posebno uz sve sporne stvari koje su se dešavale u vezi ovog zakona i izbora, odnosno smene najvišeg rukovodstva u NBS, da Narodna skupština i svi narodni poslanici zaslužuju da ova rasprava ne počne dok ne dobijemo mišljenje Vlade Republike Srbije.
Ovo nije bilo koje pitanje, ovo je pitanje jedne od najvažnijih institucija, pitanje njenog ustavnog položaja, pitanje njenog položaja u sistemu i pitanje na koje Vlada mora da da odgovor. Vlada se ne može sakriti iza grupe poslanika, niti iza izabranog rukovodstva NBS, koje je izabrano po zakonu koji se sada menja zato što taj zakon nije bio u skladu sa evropskim standardima i, po našem dubokom uverenju, nije bio u skladu ni sa ustavnim položajem NBS.
Pozivam vas da prekinete ovu sednicu i da zatražite mišljenje Vlade, pa da po dobijenom mišljenju Vlade nastavimo rad. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Što se tiče vaše primedbe, smatram da Narodna skupština može sasvim slobodno, bez mišljenja Vlade, da donosi odluke iz delokruga svoje nadležnosti, što je u ovom slučaju donošenje zakona. Smatram da narodni poslanici imaju dovoljno svesti o tome šta treba da preduzmu, bez bilo čijeg dodatnog mišljenja.
Ne bih samo mešao građane u to, jer ste rekli da ste uvereni da svi građani ove zemlje dele vaše mišljenje. Nisam siguran da svi građani ove zemlje dele bilo čije pojedinačno mišljenje od bilo koga od nas ovde. Mi ipak predstavljamo građane koji su glasali za naše političke liste, tako da mišljenje građana proporcionalno reprezentuju svi narodni poslanici i ne prezentuje ni jedan pojedinačni narodni poslanik u Narodnoj skupštini mišljenje svih građana ove zemlje. Mislim da nemamo razloga da prekinemo sednicu Narodne skupštine i da treba da nastavimo sa radom po dnevnom redu.
Javljate se po replici?
(Nada Kolundžija, sa mesta: Imam pravo na komentar, da kažem da li sam zadovoljna vašim odgovorom.)
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija. Izvolite.

Nada Kolundžija

Demokratska stranka
Želim samo da kažem da naravno niko ne može biti zadovoljan ovim što ste vi odgovorili. Naravno, da su narodni poslanici tu koji donose konačne zakone, ali pitam se zašto imamo Vladu, ako se o ovako važnom pitanju Vlada skriva i ne izjašnjava, jer pretpostavljam da ju je sramota zbog načina na koji je atakovano na nezavisnost Centralne banke.
Želim da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi koju ste učinili.