Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da ću svakako podržati ovaj predlog zakona. Ovom prilikom pozdravljam spremnost NBS i poslanika većine da ukoliko je potrebno, radi određenih ispravki u bilo kom zakonu, to učinimo u najkraćem roku. Uostalom, naša uloga je ne samo da raspravljamo, nego i da donosimo zakone koji nisu samo od koristi izvršnoj vlasti, Narodnoj banci, nego su od koristi i za građane Srbije. Određeni zakoni u datom trenutku moraju da se menjaju i sve se uglavnom menja.
Ne razumem kritiku onih koji su danas kritikovali kroz ovaj zakon i NBS. Ovom prilikom ću ponoviti da svaka vlast koja dođe i ode treba da se ceni po rezultatima koje je ostavila iza sebe, a bivši režim je za poslednje četiri godine imao uvećanje kursa evra sa 79 dinara na 119 dinara. Kada to pretvorimo u procente, dakle, za vreme vladavine Mirka Cvetkovića, kurs evra je skočio za neverovatnih 50%.
Samo u poslednjih mesec dana kurs je sa 119 pao na 113 dinara. Dakle, negde za više od 5%. Ono što je sumnjivo kod tih dešavanja sa kursom jeste to što se u nekoliko meseci 2008. godine kurs promenio za 20 dinara. Dakle, gotovo za 25-30%. Samo u nekoliko meseci u 2008. godini kada je vladala prethodna vlada, odnosno kada je premijer bio Mirko Cvetković, uprkos činjenici da je on važio za nekog eminentnog finansijskog stručnjaka, što je kasnije pokazao preuzimajući i Ministarstvo finansija, odnosno ulogu ministra finansija koju je obavljao i pre nego što je postao premijer. Obavljao je tu funkciju posle Diane Dragutinović. Dakle, ponovo je bio i premijer i ministar finansija.
Devizne rezerve zemlje su ostale iste, uprkos činjenici da je spoljni dug u poslednje četiri godine narastao za gotovo šest milijardi. U ovom trenutku, ukupan dug Srbije iznosi preko 42 milijarde evra. Spoljni dug je 30 milijardi evra, što iznosi negde 98% BDP. Za poslednje četiri godine dug je povećan za šest milijardi. Da se oni ne bi pravdali kako je to rezultat svetske ekonomske krize, navešću primer Bugarske koja je u istom periodu, u poslednje četiri godine, svoj dug smanjila za 1,5 milijardi evra, a Srbija se zadužila za dodatnih šest milijardi. BDP je od 2008. godine smanjen, a on direktno utiče na politiku kursa i monetarnu i finansijsku stabilnost. Dakle, BDP je u poslednje četiri godine pao za 9%, ukoliko sam to dobro proučio. Da se opet ne bi vadili na svetsku ekonomsku krizu, to im je u poslednje dve godine, pre nego što su pali sa vlasti, bio običaj, da za sve nedaće optuže svetsku ekonomsku krizu, a pri tome nisu bili samokritični. Da kažem da je u istom periodu Bugarska, koju sam već naveo kao primer, povećala svoj BDP za 11%, a u Srbiji je on pao za 9%. Toliko o tome da je za sve kriva svetska ekonomska kriza. Postojao je unutrašnji faktor koji se zvao – vlada Mirka Cvetkovića.
Ostao je veliki spoljni unutrašnji dug. Novac nije prozujao kroz našu privredu. Dakle, uglavnom su ga trošili da bi očuvali kurs i to nisu radili uspešno, već sam kazao da je kurs evra, za vreme njihove vlasti, poskupeo za 50%, odnosno sa 79 dinara otišao na 119, uprkos činjenici da novac koji su uzimali iz inostranstva nije išao za oživljavanje naše proizvodnje, nego su ga čuvali za očuvanje kursa koji su neuspešno čuvali.
Javna tajna je da dok je Narodna banka Srbije bila neutralna bilo je određenih špekulacija sa kursom, dakle, da su dobro profitirale strane banke, strani trgovinski lanci, dakle da se špekulisalo kursom.
Oni koji su malo bolje upućeni kažu da se uglavnom to špekulisalo u jednom kafiću pored NBRS, ima i odgovarajući naziv za taj kafić. Dakle, u direktnoj saradnji su bili određeni bankari iz određenih banaka i određeni tajkuni, vlasnici velikih trgovinskih lanaca. Dakle, sa tim kursom se itekako špekulisalo u zadnje četiri godine. Zato me čude primedbe koje dolaze iz redova sadašnje opozicije, odnosno iz redova bivšeg režima. Izgleda da zaboravljaju da se ovo što sam nabrojao dešavalo za vreme njihove vlasti.
Već je rečeno da su potrošili 1,35 milijardi za odbranu kursa i da ga nisu odbranili, da ova vlada nije potrošila taj novac, a da je kurs evra pao u odnosu na dinare…
(Predsedavajući: Gospodine Rističeviću, molim vas, vratite se na dnevni red. Ovde više ne diskutujemo ni o kursu, ni o budžetu, ni o dugovima, ni o tajkunima, govorimo o Zakonu o Narodnoj banci.)
Otprilike pokušavam da vam dokažem šta je sve od zadnjih izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci, izbora novog guvernera, zahvaljujući novom zakonu, šta se sve pozitivno promenilo u odnosu na ono što je ranije bilo i da će svakako i ove izmene i dopune koje su nužne da bi se naše zakonodavstvo uskladilo, potpuno sam u temi, govorim o NBRS u načelu, ne govorim o pojedinostima.
Posebno što hoću da kažem je da je izostala kontrolna uloga davaoca finansijskih usluga za vreme bivše vlasti, a da postoje čak i oni koji su neregistrovani za tu vrstu usluga, a i dalje su pružali tu uslugu. Ukoliko vi mislite da ja nisam u temi, reći ću da ću svakako podržati ovaj zakon i naglasiću da očekujem od NBRS da sve monetarne uloge ubuduće imaju makroekonomsku ulogu, da će sadašnja Vlada i buduća, ova će isto biti i buduća, da će posvetiti pažnju makroekonomskoj politici i da ćemo mi razviti svoju proizvodnju i da ubuduće kurs neće zavisiti kao što je zavisio kod njih, od pozajmljivanja para iz inostranstva, nego da ćemo mi svojom privrednom aktivnošću zaraditi svoj novac i najbolje na taj način ojačati i ulogu NBRS i ojačati kurs. Dakle, neće zavisiti od toga da li ćemo pozajmiti pare, već ćemo novac zarađivati proizvodnjom. Hvala.