Po redosledu prijavljenih govornika.

Bili ste registrovani, pa sam mislio da želite repliku. Izvinite.

  Kod vas sam se registrovala zato što sam na redu po redosledu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama o Narodnoj banci Srbije je pred nama. Vašu pažnju ću pokušati da zaslužim analizom o ukupno dva aspekta ovog predloga zakona koji je pred nama. Jedno predstavlja suštinske primedbe, a drugo proceduralne primedbe. Pre nego što pređem na obrazlaganje suštinskih primedbi, koji se tiču članova Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije na koji sam podnela i amandmane, prvo da podelimo dobre vesti.
Za razliku od mnogih, ja mislim da je dobra vest da, kada se uoči mogući problem ili greška u zakonu koji je Skupština već donela, da se on unese ponovo u Skupštinu i da se greške isprave, bez obzira da li je u međuvremenu od donošenja zakona prošlo tri meseca, tri nedelje ili tri dana. Preporučila bih svima nama koji ćemo podnositi predloge zakona da se tako odnosimo, kao što smatram da je dobro da pažljivo pripremamo predloge akata koji dolaze u Narodnu skupštinu. Tu ima manjkavosti i uvek je bilo, ali smatram da zajedničkim naporom možemo smanjiti manjkavosti i tako omogućiti da pravni akti o kojima raspravlja i o kojima glasa Narodna skupština budu zaista primenjeni sasvim jasno, bez interpretacija i uz saglasnost Evropske komisije, odnosno svih poglavlja i pravnih tekovina EU, jer smo se na to obavezali.
U tom smislu bih molila sve narodne poslanike, bez obzira da li smatraju EU potrebnom, nepotrebnom, da li neguju skeptičan ili optimističan stav kada su u pitanju promene koje se u Srbiji dešavaju zato što smo zemlja kandidat, da pažljivo biramo reči kada govorimo o tome šta je nadležnost Evropske komisije. Osim što, kada govorimo sa omalovažavanjem o onome što Evropska komisija radi, pokazujemo svojevrstan ponos na sopstveno neznanje o evropskim integracijama, pravimo još jednu lošu uslugu našem zakonodavnom procesu, jer je proces evropskih integracija proces pravila gde oni pravila prave, mi pravila prihvatamo, o pravilima nema pregovora, ali o rokovima ima. U tom smislu je dobro da je ovaj predlog zakona ušao u proceduru sa obrazloženjima koja, nažalost, ne stoje.
Jedini pravi razlog zbog kojeg je ovaj predlog zakona je rok od 90 dana koji nije, a na osnovu prethodno usvojenog zakona, poštovan, tako da se izaberu funkcioneri Narodne banke Srbije.
Zašto nije poštovan, to nije tema ovog zakona, niti je moja tema, ali u Predlogu zakona kojim se pokušava taj probijen rok od 90 dana koji je sama sebi zadala većina koja je glasala za, ali je šteta zajednička, ja tu nemam ni krivicu, ni odgovornost, ni ništa, šta se desilo sa predlogom kojim je takva greška pokušana biti ispravljena?
Član 10. i član 14. su fokus mojih suštinskih primedbi. O članu 10. je bilo govora i kolege narodni poslanici iz poslaničkog kluba DSS, ne sa istim obrazloženjem, ali delimo isti stav i isti amandman da taj član 10. treba da se briše. Šta kaže član 10. kojim se menja član 28. dodavanjem stava? Kaže – protiv odluke o razrešenju, funkcioner NBS ima pravo žalbe Ustavnom sudu, s tim da izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe. S nadom da će o tome biti postignut dogovor, ja smatram debatu koju smo do sada imali prilike da čujemo korisnom, da bi ubuduće izbegli da u brzini stavljamo članove zakona koji su tako očito u suprotnosti sa Ustavom.
Član 14. je drugi član koji predlažem da se briše, a evo obrazloženja. Član 14. glasi: "Guverner i viceguverneri Narodne banke Srbije izabrani u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije - pa navedeno "Službeni glasnik", brojevi u kojima je ovaj zakon objavljen – svoje funkcije utvrđene ovim zakonom nastaviće da obavljaju do isteka mandata na koji su izabrani". Niko im to ne spori. Ovaj član je čist višak.
Na Odboru za evropske integracije imali smo problema sa predstavnicima Narodne banke i tu je moja molba gospođi Tabaković, pošto ja znam da ona uvažava Skupštinu i da uvažava rad narodnih poslanika, jer zna kako je to raditi, da bi nam bilo jako drago da naši sagovornici u ime Narodne banke Srbije poštuju narodne poslanike, u debati, u razgovoru na Odboru za evropske integracije. Dakle, ovaj član 14, i sada molim ovlašćenu predstavnicu, odnosno predstavnicu predlagača, da ozbiljno razmisli čemu ovaj član 14. Nijednom drugom odredbom izmena i dopuna ne stavlja se ni u kakvo pitanje mandat izabranih funkcionera. Ovo samo predstavlja član kojim se naglašava da je nešto ionako već na snazi. Molila bih vas da pažljivo pogledamo i da taj član brišemo, zakon će izgledati mnogo bolje, ukloniće se svaka sumnja ko će po izmenama i dopunama biti biran, ko neće biti biran. Tu dolazimo do proceduralnih primedbi o kojima je takođe bilo reči, ali mislim nedovoljno detaljno, uz zahvalnost kolegama koje prate proceduru i u Skupštini i proceduru u sazivanju sednice i u toku sednice, jedno od obrazloženja za prekidanje sednice koja je bila u toku i zakazivanje današnje redovne sednice bio je i da se to učini pre izbora, odnosno pre stavljanja na dnevni red odluke o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije koji je podnet u skladu sa Poslovnikom i koju je Skupština stavila na dnevni red.
Problem za koji se ja nadam da će biti rešen u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine nastaje zato što je ova odluka na osnovu člana koji će, u slučaju da se sve predložene izmene i dopune usvoje, prestati da važi. Bilo je među nama poslanicima dileme oko poruka koje smo dobijali, da li će biti povučena ili neće biti povučena odluka i to i nije nadležnost predlagača.
Dakle, primedba koju izričem proceduri ne tiče se guvernera Narodne banke Srbije i smatram neprimerenim nju prozivati za to šta će biti sa odlukom o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Ovo je stvar naše kuće. Sa tim guvernerka nema apsolutno ništa. Samo zbog stenograma želim da bude potpuno jasno, jer će nas čekati rasprava o tome za koji dan sledeće nedelje, nas narodne poslanike, jer se o našoj proceduri radi, ne radi se o Narodnoj banci Srbije niti o nadležnostima guvernerke u bilo kom smislu. Predlog kakav je sad u proceduri, koji bi morao biti na dnevnom redu, kada nastavimo prekinutu sednicu, ne može biti tačka dnevnog reda. Molim da se, bez obzira da li će biti povučeno ili će biti po poslovničkim mogućnostima ponovo glasano o tome da se stavi odluka kako može, na osnovu prethodno usvojenog zakona, ali da ne dozvolimo sebi da u stenogramima našeg posla, koji ne zavisi od predlagača, nepažnjom nas ili smatranjem da znamo sve i da ne treba da saslušamo nikoga, da ostane proceduralna greška koja će onda posledično ugroziti izbor ljudi koji nikakve veze sa tim nemaju. Dakle, ja namerno ne spominjem imena i prezimena ljudi koji su u Predlogu odluke o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije, jer ih uvažavam i poštujem i smatram da njihova imena ne mogu da budu ni u jednom od naših izlaganja kojima upozoravamo na situaciju koja nastaje nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Šta će biti direktna posledica ovako usvojenog zakona nakon rasprave o amandmanima, sa još jednim zahtevom, da pogledamo svi član 14. i da se uverimo da je on nepotreban? Izabrani, guvernerka i troje viceguvernera, su u mandatu na koji se ove izmene i dopune Predloga zakona i ne odnose.
Imaćemo dve pouke iz ovih izmena i dopuna. Prva je da, pre nego što rešimo da damo komentar i stav o tome šta radi Evropska komisija, da prvo dobro promislimo i da pročitamo, jer sve negde piše. Drugo je da, kada god unosimo predlog zakona u Skupštinu, da vodimo računa o tome koji zakoni jesu deo pravnih tekovina, koji nisu, da ne bi imali nesaglasje kao što imamo u ovom slučaju, različite predlagače jednog istog zakona. Treće je da se pažljivo saslušamo kada jedni drugima komentarišemo odredbe koje su predložene ili kada dajemo predloge da se neke odredbe menjaju, jer niti je svaka hvala koja dolazi bez argumenata ikome korisna, niti je svaka kritika koja dolazi sa argumentima nekome štetna.
Zajedno smo ovde da napravimo najbolji mogući izlaz iz situacije u kojoj se nalazimo, gde ozbiljne primedbe Evropske komisije na instituciju NBS ostaju, gde svi imamo sa tim problem i debatu sa predstavnicima EU, da pokušamo da se bar nešto od zamerki otkloni. Volela bih da za tri meseca ponovo dobijemo predlog izmena i dopuna gde se potpuno u skladu sa analizom Evropske komisije otklanjaju sve manjkavosti koje ostaju u pismu o kome je već bilo reči. Ponavljam, dobra vest je što će o statutu da brine NBS, kako i treba da bude.
Hvala vam što ste me saslušali i završavam sa nadom da će biti sluha i za član 14. koji treba da briše iz Predloga zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Hvala vam, gospođo Čomić, na vrlo konstruktivnoj diskusiji.
Kao prvo, član 10. koji su i drugi pominjali, dogovorili smo se, videćemo na Odboru za finansije da li da ga izbrišemo, da ne stvorimo problem na koji su mnogi ukazivali.
Za član 14. proverićemo sa onima koji se bolje razumeju u ovaj deo pravnog problema da li ćemo brisanjem stvoriti izvesnu nedoumicu oko toga kada se biraju i u kom je statusu trenutno izabrano rukovodstvo. Tvrdim, obećavam da ćemo zaista ozbiljno razmotriti da li postoji problem ako se to izbriše ili ne.
Ljutili se ostali ili ne, vi ste jedini postavili pravo i suštinsko pitanje – zašto tek sada razgovaramo o ovome? Tvrdim, a možete saznati u Narodnoj banci, nije više tako zatvorena institucija, vrlo je otvorena i transparentna za ono što može javnost da zna i što ne ugrožava privatnost banaka, ovo privatnost po znacima navoda mogu da kažem, ne da smo uradili na vreme ono što je trebalo, čak smo i statut pripremili poštujući zakon i bili bi u rokovima.
Pošto su započeti razgovori sa onima koje uvažavamo, a to su, najšire moguće rečeno, Međunarodna zajednica i oni sa kojima želimo da radimo, bilo bi krajnje neozbiljno sa naše strane da, poštujući rok, usvojimo i prihvatimo novi savet koji je izabran po zakonu čiji se deo nestepenovanog mandata spori. To bi bilo kao – pričam sa vama da uvažavam vaše mišljenje, ali u stvari radim po svom, jer kako ću posle da stvaram pravnu nesigurnost i da te ljude, kao što vi nećete ni da ih pomenete sa punim pravom, da ih nepotrebno ne dovodimo u nezgodnu situaciju, izlažemo bilo kojoj vrsti neprijatnosti, neću reći grublju reč.
Dok nismo dobili saglasnost onih koje smatramo dobronamernim, relevantnim i važnim za Srbiju, nismo vam kao Narodna banka poslali Predlog zakona. To je razlog zašto je ovako kasno i po hitnom postupku dostavljen Predlog zakona. Vrlo sam iskrena i poštena osoba, nismo počeli ni obrazloženje da pišemo dok nismo dobili saglasnost bitnih institucija koje su htele da pomognu da ovo bude u ovom trenutku prihvatljivo i za Srbiju i za Evropsku komisiju i za sve ostale institucije.
Zašto smo čekali njih? Savet, za koji vi sa pravom kažete da je u nadležnosti Odbora za finansije, kao izbor članova donosi tromesečni izveštaj i podnosi ovoj skupštini i mi smo u Narodnoj banci, sa starim savetom još uvek radimo, imali dilemu da li da podnosimo izveštaj Narodnoj banci kao stari organi. Svi ljudi sarađuju, od gospodina Živkovića, zaista, moram da se pohvalim i da kažem koliko dobro sa tim ljudima još uvek radimo, kao i gospodinom Milojkom Arsićem, i Josifidisom, i Nikolom Martinovićem, svim ljudima koji su u Narodnoj banci bili u Savetu, još uvek ih tretiramo članovima Saveta, dostavljamo sve izveštaje, sve podatke, sve informacije, jer dok ne izaberemo nov savet, kad kažem izaberemo mislim na sve nas, oni funkcionišu. Imali smo dilemu da li da izveštaj podnose i potpisuju oni ili će to biti nov savet. S obzirom da je Savet prošao intervju, verujte da sam i sama vršila pritisak da dobijemo saglasnost na ove izmene, da bi vi mogli da dobijete potpisan izveštaj koji je pripremio stari savet, a potpisa će ga novi.
Ovo doživljavam kao prednost koju smo uspeli svi zajedno u Narodnoj banci da ostvarimo, zahvaljujući i onima koji su ranije bili, a i ovima koji će doći kao savet, kao i nama koji tu radimo, jer smo uspostavili onu liniju kontinuiteta saradnje onih pre i ovih sada.
Zbog svih njih i zbog vas, zaista očekujem, a imamo poslovničku mogućnost, da povučemo odluku o članovima Saveta koji će opet, po onome što znam iz Odbora za finansije, biti isti. Samo da se odredi broj godina, a zakon predviđa da predsednik bude na pet, da uspemo da i direktora Uprave za nadzor, koji je obavio intervju, da obavimo u najkraćem mogućem roku i da ne uđemo u kašnjenje, ali i da sačuvamo autoritet ovog doma i da uvažimo mišljenje svih vas i da okončamo konstituisanje svih organa i nastavimo da radimo svoj posao.
U tom smislu, vrlo sam zahvalna na svakoj sugestiji koju ste dali. Hvala.

Hvala.
Gospođo Jovana Mehandžić, po kom osnovu se javljate?
(Jovana Mehandžić, sa mesta: Po redosledu, s obzirom da prethodni nisu tu.)
Prozvaću vas.
Pošto narodni poslanici: Radmila Gerov, Milica Delević, Srđan Miković, Borislav Stefanović, Ivan Jovanović i Teodora Vlahović nisu tu, reč ima narodna poslanica Jovana Mehandžić.
Izvolite, gospođo Mehandžić.

Hvala vam, gospodine predsedavajući. Dakle, ipak imam reč. Hvala najlepše.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovana gospođo guverneru Narodne banke Srbije, danas se po drugi put tokom prethodna tri meseca parlament sastaje po pitanju Zakona o NBS. U avgustu smo bili svedoci donošenja diskutabilnih promena zakona, one su donete. Dakle, radimo danas u zadatim okolnostima. Tada su vam poslanici DS jasno ukazivali na propuste koji će se javiti kao posledice donošenja tih izmena zakona, urušavanje jedne institucije ili u najmanju ruku njene nezavisnosti, time što guverner NBS postaje jedna politička ličnost.
Dakle, ovde se radi o ličnoj nezavisnosti institucije guvernera Centralne banke Srbije, sa jedne strane, ali i o institucionalnoj nezavisnosti Centralne banke Srbije. Ova dva aspekta nezavisnosti Centralne banke Srbije ozbiljno su ugrožena i dovedena u pitanje.
U obrazloženju i razlozima za donošenje zakona i za donošenje zakona po hitnom postupku ste rekli sledeće stvari, a to ću morati da citiram. Pojedina rešenja propisana Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o NBS izazvala su nedoumice i dovela u pitanje njihovu usklađenost sa Ugovorom o funkcionisanju EU, odnosno sa pravnim tekovinama EU, a važno je njihovo otklanjanje u postupku pregovora Republike Srbije sa EU. Kako se ta rešenja tiču institucionalne i personalne nezavisnosti Centralne banke, potrebno je otkloniti sve nedoumice u tumačenju ovog zakona, te se radi toga predlaže što hitnije usvajanje ovih izmena i dopuna.
U skladu sa tim, jedan od ciljeva donošenje ovog zakona jeste dalje približavanje odredbama Ugovora o EU i Ugovora o funkcionisanju EU, a naročito odredbama Statuta evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, imajući u vidu strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi EU.
Dalje kaže te da se predlaže da se ovaj zakon donese po hitnom postupku usled okolnosti koje nisu mogle biti unapred predviđene, radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja ovog zakona sa propisima EU.
Pitam vas, zapravo kada ste otkrili šta to propisuje ugovor o funkcionisanju EU, ugovor o Evropskoj uniji i ovi statuti centralnih banaka, dakle šta to propisuju propisi po kojima se vlada EU? Zašto ste tek sada tri meseca kasnije to otkrili?
Navodite da su razlozi za hitan postupak okolnosti koje nisu mogle da budu predviđene. Uz svo dužno poštovanje vaše stručnosti smatram da ste ipak mogli da predvidite ove nepredviđene okolnosti i da ste razloge za hitnost mogli da izbegnete možda boljim planiranjem i boljom organizacijom u normativnom smislu, a ne da smo sada u situaciji koja se ponavlja. Dakle, tokom poslednja tri meseca ili 100 dana Vlade sednice se prekidaju, zakazuju se nove, da se daju predlozi za viceguvernere pa se onda povlače, a sada čujemo da ćete do usvajanja ovih izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije opet vršiti izmene izmena nekih članova zakona koje ste već do sada menjali.
Razumem okolnosti u kojima se trenutno nalazite, gde ste tek počeli da radite ovaj vaš novi posao, ali vas molim zaista da vodite računa o integritetu institucije koju trenutno predstavljate i vodite i da dobro planirate, barem sledeće korake kako ne bismo došli u situaciju da se za tri meseca ponovo vidimo po nekim drugim izmenama ovog zakona. Ili, još gore da biste predlagali ono na šta vam mi kao DS upravo sada i ukazujemo.
U svom usmenom obrazlaganju ovog zakona vi ste rekli da predlažete izmene zbog toga što su vam tako sugerisali iz međunarodnih institucija. To sam naravno parafrazirala, pošto ne mogu da vas citiram, jer ste to usmeno rekli. Smatram da treba da vam u ime DS skrenem pažnju da ne treba da se reformišemo i menjamo zato što neko drugi diktira, nego zato što verujemo da je to ispravno i da donosi boljitak Srbiji i našem društvu.
Ovde se vodila argumentovana rasprava i diskusija o tome šta su međunarodne institucije sugerisala da su dobra rešenja, ali isto tako i šta su sugerisali da su loša rešenja. Radi objektivnosti diskusije ovom prilikom vas molim da mi odgovorite na jedno pitanje i da kažete šta su to tačno sugerisana loša rešenja koja još uvek zahtevaju izmene po mišljenju Evropske komisije, jer je očigledno da ih ima, jer ovde postoje poslanici koji imaju informacije da ih ima. Iako slučajno nema negativnih komentara na izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije, da nam to ovom prilikom jasno i ukratko kažete da nema negativnih komentara međunarodnih institucija. Hvala.

Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Molim vas da mi ne zamerite na ličnom tonu jer posebno ste mi simpatični što ste tako radni i vredni i pri tom ako dozvoljavate da kažem u očekivanju još jednog novog života, ja ću zaista kao što umem da učim od mladih, sa zadovoljstvom da saslušam i ono što vi govorite, jer imam i ja odraslu decu i od njih rado učim. Međutim, nisam ni mlada, ni neuka i nijedan od mojih poteza nije početnička greška.
Ovo su komplikovane okolnosti u kojima Srbija pokušava da napravi put, da napravi svaki dobar korak u dobrom smeru. Ali, da li mislite da je vreme da se od priče o institucionalnoj nezavisnosti okrenemo priči o demokratskoj odgovornosti. Neka vam starije kolege kažu koliko je mnogo novca rasuto negde po strani u raznovrsnim nezavisnim institucijama, zbog kojih danas na primer Svetska banka savetuje da radimo korporatizaciju javnih preduzeća gde privatizacija nije nužno rešenje, ne promena vlasnika, nego bolje poslovanje gde plan, realizacija, odgovornost za uspeh ili odgovornost za neuspeh.
U takvim okolnostima, draga moja mlada koleginice, želim da vi dočekate da vrlo brzo ta korporatizacija bude shvatljiva strancima i onima koji dolaze u Srbiju i jasnija mnogo više nego što im je nerazumna društvena svojina koju nisu mogli da razumeju na primer u Fondu za razvoj i to su knjižili kao vrlo spornu imovinu, ili sporno knjigovodstveno vođenje nečega što oni ne mogu da shvate. Oni žive u sistemu koji je oduvek bio privatna svojina ili državna svojina.
Ono što je društvena svojina za njih je bilo vrlo sporno. Isto tako je, odgovaram na vaše pitanje – šta je ostalo sporno u Zakonu, mnogo spornog je raščišćeno na upoređivanju dva pravno različita sistema u kojem oni potpuno prihvataju princip odgovornosti na kojoj insistiramo svi a posebno mi koji govorimo o ovom zakonu kao demokratskoj odgovornosti. Ali, kao polaganju računa kada trošite državni novac ili dobijete javno ovlašćenje, a ne samo kao kontrola i nadzor u smislu nadzora istraživanja policijskog.
Zato nam je bilo potrebno ovoliko vremena i zato smo ušli u cajtnot jer smo razmenjivali pisma sa svima koji su hteli da nas čuju, objašnjavajući, a ne prihvatajući, oni traže a mi prihvatimo i mirni smo, hteli smo da im pokažemo koliko jeste posledica nerazumevanja između nas i njih više razlog za nesporazum, nego što postoje zaista različita rešenja. Znate li šta je ostalo različito rešenje? Sudska zaštita. Ne znam, iz koje ste vi oblasti u smislu pravo, ekonomija, ali Evropska centralna banka i sudska zaštita kada imaju problem sa razrešenim funkcionerima, oni ne mogu da shvate da mi imamo sudove kakve smo imali, da mi nemamo specijalizovane sudove, da smo juče uveli notare, da mi imamo probleme koje imamo. Oni smatraju jednostavno da treba da postoji sudska zaštita i sve probleme koje su kolege sa pravom iznosili, o tome da Upravni sud, ne može da rešava o onome što je nadležnost ove skupštine, kao što je i izbor funkcionera, oni jednostavno ne mogu da se prepakuju, a i nemaju potrebe, jer ne zavise od nas, da to razumeju.
Kada mi njima objasnimo da mi dolazimo u sukob ustavnosti ili dolazimo u zastoj funkcionisanja institucije ili u izbor četiri guvernera odjednom, a imali smo praksu, da vas ne podsećam na to, onda se oni zamisle i kažu da ne znaju ni sami šta uraditi. Sami smo se našli u takvom problemu da smo rekli – da li neko ume da definiše kako da poštujemo dve krajnosti, a da rešimo problem, da se ne pojavljujemo sa izmenama izmena.
Nije meni želja, nije meni ovo izgubljen dan. Naprotiv, nije mi ni bio težak dan. Zaista mi je stalo da vas uverim, ne samo da imamo najbolje namere, nego da činimo sve najbolje, da smo uključili i onda i danas najbolje stručnjake i svetske, i domaće da ovo raščistimo. Samo je taj problem ostao. Taj problem sudske zaštite koji oni imaju kao EU i kao Evropska centralna banka, a mi u Srbiji nemamo ni vrstu suda, ni tu nadležnost koja bi mogla da pokrije ove situacije. U nekim ranijim izmenama Zakona o Narodnoj banci mnogi su se od nas bunili kada je NBS preuzela sudska ovlašćenja za radne sporove sa svojim zaposlenima. Ostalo je otvoreno i to je snagom zakona definisano kao da ne postoji problem.
Nedavno je prošle godine u julu mesecu prebačeno 18 ljudi iz Narodne banke u Ministarstvo finansija. Evo, gospodin Cvetković to zna. Dogovorom, gospodin Šoškić, gospodin Cvetković kao guverner i ministar finansija, odnosno premijer, preuzeli su 18 ljudi, a da način definisanja njihovog radnog angažovanja u Narodnoj banci i prebacivanje u Ministarstvo finansija nije bilo zakonito, jer radni odnos ljudi zaposlenih u Narodnoj banci nije ni samo po zakonu koji definiše državne službenike, ni samo po zakonu koji definiše ugovor o radu i Zakon o radu, ali ni nešto što su funkcioneri. Ti ljudi se osećaju vrlo zloupotrebljenim, jer su bukvalno bez ikakvog obrazloženja poslati u Ministarstvo finansija, a da to nije bilo po zakonu.
Gospodin Cvetković to može da potvrdi i ne može da kaže da nije tačno ovo što govori. Njihova su prava dovedena u pitanje. Nema savršenosti.
Borim se, kao i vi, za pravdu, makar i savršenu i nesavršenu. U tome zaista očekujem vašu podršku. Bez podrške ili sama sa svojom ekipom, ja ću nastaviti to da radim.
Hvala na doprinosu. Nadam se da sam vam odgovorila na pitanje.

Hvala.
Replika, narodni poslanik Jovana Mehandžić.