Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pratio diskusiju od samog početka. Pošto nisam ekonomista, zahvaljujem se pojedinim narodnim poslanicima i gospođi Tabaković, jer su mi  razjasnili da očigledno u ovoj sali niko nema ništa protiv ovog zakona sa stanovišta osnovne funkcije Narodne banke Srbije, sa stanovišta održavanja makroekonomske stabilnosti.
Naročito se zahvaljujem kako gospođi Tabaković, tako i poslanicima SNS, SPS i DSS, jer su građanima Srbije i meni kao pravniku razjasnili da je ovaj zakon sa te ekonomske tačke izuzetno dobar.
Međutim, kao pravnik bih voleo da malo razjasnimo neke stvari koje su danas bile predmet diskusije. Na prvom mestu da razjasnimo činjenicu da smo pre nekoliko meseci ovde, kada su usvojene prve izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije, slušali lamente, maltene, i tvrdnje da je politika Narodne banke Srbije i ove vlade takva da se smanje nadležnosti Narodne banke Srbije i da se limitira njena nezavisnost. Predlaganjem ovog zakona Narodna banka Srbije i gospođa Tabaković su upravo pokazali suprotno. Tu bih dao nekoliko primera.
Vratio bih se na diskusiju o izmenama i dopunama sadašnjeg člana 6. Zakona o Narodnoj banci Srbije, gde je sada izričito predviđeno da na Statut Narodne banke Srbije više Skupština neće davati saglasnost, odnosno, u prevodu, to je upravo povećanje samostalnosti Narodne banke Srbije kroz jednu činjenicu da Narodna banka donosi svoj statut. Time mi dokazujemo da smo i mi ozbiljna institucija, jer u donošenju statuta učestvuje i Savet guvernera i Izvršni odbor, a koji smo upravo mi izabrali.
Podsetiću da je izmenama i dopunama člana 20. Zakona o Narodnoj banci Srbije predviđeno usaglašavanje ovog zakona sa propisima koji su antikorupcijske prirode. Konkretno, u pitanju je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Članom 20. je precizno definisano sukob interesa, krug lica koji ne mogu biti na funkcijama ako imaju sukob interesa. To je potpuno u skladu sa programom Srpske napredne stranke, koji podrazumeva nultu toleranciju prema korupciji, pa samim tim je dobro da Zakon o Narodnoj banci bude usaglašen sa zakonima koji definišu borbu protiv korupcije.
Izmenama i dopunama člana 21. i člana 26. takođe vidimo kvalitativne promene, kojima se precizno definišu određene procedure u slučaju da nekom od vice guvernera prestane funkcija pre nego što je to bilo vreme, odnosno pre isteka mandata.
Dobro je predložiti takav zakon. Dobro je imati zakon koji precizira situaciju, koji jasno definiše šta se radi u određenim situacijama koje mogu nastati u životu.
Mislim da smo danas, baš kada govorimo o nezavisnosti Narodne banke Srbije, potpuno zaboravili da prodiskutujemo o članu 13. Predloga zakona, kojim se uvodi nešto što se prilično retko viđa u Srbiji, a upravo možemo zahvaliti gospođi Tabaković i njenom timu, a to je da se vice guverneri biraju po jednoj kliznoj skali. Vice guvernere bira i ova sadašnja Vlada, ali se ostavlja mogućnost, pošto se svako bira na godinu dana, da u budućnosti i neke buduće vlade, jer posle četiri godine mora biti izbora, dođu u situaciju da izaberu svoje vice guvernere.
Konačno, želim da pohvalim, jer je do sada bilo dosta diskusije na tu temu, taj navodno sporni član 10. Predloga zakona sa stanovišta Ustava i sa stanovišta sudske zaštite, viceguvernera i drugih funkcionera NBS, koji eventualno ostanu bez te funkcije. Da li je zaista diskutabilno ovo rešenje koje je predloženo? Sa jedne strane moramo poći od ustavnog principa, a to je da svako da ima pravo na sudsku zaštitu, moramo se podsetiti člana 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, u kome se kaže da svako mora da ima pravo na delotvornu zaštitu.
Predlozi koje smo čuli, recimo, da bi Upravni sud bio nadležan, malo je čudno da funkcionerima koje bira Narodna skupština i već znamo iz sudske prakse da se dešavalo da Upravni sud odbacuje takve tužbe. Tako da, to iz advokatske prakse i neke kolege iz DSS znamo da to u praksi ne funkcioniše.
Sa druge strane ustavna žalba nema suspenzivno dejstvo. Ne može da spreči stupanje na snagu, odnosno primenu odluke koja je već postala pravosnažna i izvršna. Jednom rečju, ne može baš tako lako doći do situacije u kojoj bi nastao neki pravni interegnum u slučaju da nekom prestane funkcija, pa da se neko novi ne izabere. Ne kažem ovim da je rešenje predloženo u članu 10. najidealnije, o tome smo diskutovali i na Odboru za pravosuđe, ali je definitivno originalno, hrabro predloženo od strane guvernera NBS. Svakako će biti prilike da se o njemu prodiskutuje na Odboru za finansije i na Odboru za ustavna i pravna pitanja. Iz razloga što svakome mora biti zagarantovana pravna zaštita.
Što se tiče komentara ambasadora EU na predloženi tekst zakona, pažljivo sam čitao, i ne sećam se da je komentar bilo kog ambasadora izvor prava u Srbiji. Lično sam imao čast da učestvujem u pisanju čitavog niza naučnih projekata preko Instituta za uporedno pravo na prvom mestu, ali i preko Pravnog fakulteta u Beogradu, koji se tiči harmonizacije naših prava sa pravima EU. Mnogo puta smo govorili da treba obratiti pažnju na svaki stručan, dobronameran komentar svakog stručnjaka pa i predstavnika EU. To ne znači da su komentari, čak i ambasadora EU ili komesara, izvor prava u Srbiji.
U tom kontekstu, nisam siguran da nam argument da neki zakon valja ili ne valja, je to što se neki ambasador složio sa zakonom ili nije, ili što se neki naučni radnik složio sa testom zakona ili nije. Potpuno sam ubeđen, kao pravnik, a vidim da su se i ekonomisti složili sa time, da je predloženi zakon izuzetno dobar, da povećava samostalnost NBS i da će gospođa Tabaković kao jedan od najodgovornijih funkcionera u Srbiji, pažljivo proučiti sve amandmane, a naročito amandmane DSS, koji se tiču člana 10. zakona. To ćemo raspravi i mi na Odboru za pravosuđe i da ćemo kada tu jednu temu konačno razrešimo, kada razrešimo jednu dilemu koja je više stručna, više pravna da ćemo posle toga zakon usvojiti sa velikim brojem glasova za i da ćemo imati jedan odličan zakon koji će do maksimuma garantovati nezavisnost NBS.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, po Poslovniku. Izvolite.

U vezi člana 27. pošto ste dužni da se starate o primeni Poslovnika. Slušajući dobro diskusije svih učesnika u raspravi, činjenica po pitanju izjašnjenja nadležnih odbora u vezi usaglašenosti sa Ustavom i saglasnošću sa drugim pravnim propisima, odnosno sa pravnim sistemom. Nije nadležan Odbor za pravosuđe nego Odbor za ustana pitanja i zakonodavstvo. Prethodni govornik je pogrešno rekao da će na Odboru za pravosuđe se razjašnjavati određena nedoumica u vezi člana 10. Predloga zakona. Bio sam taj koji na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo istakao neusaglašenost člana 10. Predloga zakona sa važećim Ustavom Republike Srbije.

Gospodine Mikoviću, neću vam dozvoliti da vodite repliku. Reklamirali ste povredu Poslovnika.

Da, reklamirao sam povredu Poslovnika.
Smatram da ste trebali da ukažete, zato što treba da poštujemo dostojanstvo Skupštine i da govorimo ono što jeste, u pogledu člana 107. Ovaj član definiše da moramo da uvažavamo dostojanstvo Skupštine i da ovde govorimo istinu, čak i ukoliko se desi omaška vi ste kao predsedavajući dužni da ukažete na to.
Ukazujem da ovog trenutka imamo pred sobom Predlog zakona koji po mom mišljenju nije u skladu sa Ustavom i sa direktnom odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije.

Mislim da nije povređen Poslovnik. Pre svega, naš Poslovnik predviđa povredu Poslovnika u članu 103. Član 27. govori sasvim nešto drugo. To što ste vi protumačili da je insinuacija gospodina Cvijana, u nekom drugom pravcu primene Ustava itd, to je drugo pitanje.
Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija.

Gospodine predsedavajući, gospođo Tabaković, ono što smo utvrdili avgusta meseca, danas, ma kako to pokušali da predstave oni koji su tada tvrdili kako zakon koji donose, jeste u skladu sa evropskim standardima, odnosno nema potrebe da bude u skladu sa evropskim standardima, da je to u najboljoj praksi razvijenih demokratskih zemalja.
Danas je dokaz da smo mi bili u pravu kada smo tvrdili da se zakonom koji je donet u avgustu mesecu, na najgrublji mogući način narušava nezavisnost jedne državne institucije, odnosno Centralne banke.
Danas smo osim ozbiljnih argumenata o tome šta nova rešenja donose, između ostalog čuli i da su u odnosu na prethodne predlagače zakona, novi predlagač zakona demantovao prethodnog. Zato što je prethodni u zakonu, koji je usvojen avgusta meseca, tvrdio u obrazloženju da ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona.
Zakon koji danas imamo pred sobom, u svom obrazloženju kao jedan od ključnih razloga zbog čega danas nakon tri meseca opet raspravljamo o zakonu, kaže da se zakon donosi zbog toga što ga je neophodno uskladiti sa evropskim standardima i sa evropskim institucijama. Ovde se nabrajaju sve moguće institucije koje su relevantne i koje, bez obzira što čak i predstavnik predlagača tvrdi da znamo da preporuke i mišljenja pišu odavde, ipak smatra da te preporuke i mišljenja, bez obzira da li pišu odavde ili odande, treba uzeti u obzir.
Govorili smo da je narušavanje samostalnosti institucije Centralne banke opasan presedan i da takav opasan presedan, ukoliko se učini makar jednom, može ozbiljno da ugrozi čitav ustavni poredak u zemlji. Ako je Ustav definisao jasno nezavisnost Centralne banke, onda je pravno nasilje kada se zakonom diskvalifikuju odredbe Ustava i kada zakonom nezavisnost Centralne banke učinimo tako ranjivom kako je ona učinjena sada.
Mi smo dobili ovde obrazloženje da je ovaj zakon poslat po hitnom postupku. Dakle, on je upućen juče i stigao je nama juče. Prekinuli smo sednicu i već danas raspravljamo o njemu, sa obrazloženjem da je potrebno doneti ovaj zakon kako bi se Savet NBS birao u skladu sa evropskim standardima.
Dakle, ne treba biti mnogo mudar, niti upućen u stvari i onda postaviti pitanje – šta je sa izborom guvernera NBS? Ako je onaj zakon bio neusklađen sa evropskim standardima, a po njemu je izabran guverner NBS, da li je taj guverner neko ko je izabran legitimno i ako postoji pitanje i upitanost da li postoji legitimitet guvernera, onda je naravno sledeće pitanje je pitanje kredibiliteta. Više se ne radi ni o jednom pojedincu, ma ko da je on. Radi se o instituciji. Narušavanje kredibiliteta institucije jeste opasnost koju možemo kasnije svi da platimo.
Polemika oko toga da li je mišljenje Evropske komisije stiglo pre ovoliko ili onoliko dana, potpuno je skretanje pažnje sa nečega što je u suštini najbitnije. Ako je mišljenje Evropske komisije stiglo, a Predlog zakona koji danas imamo pred sobom nije uvažio, mi vam opet kažemo, za neko vreme mi ćemo opet dobiti ovaj zakon u skupštinsku proceduru, jer će pritisak MMF, za koji kažete – možete da ga uvažite, ali i ne morate, a tvrdim da morate, i pritisak Evropske komisije, za koju takođe kažete – mi smo mogli da ostavimo ovakav zakon, ali eto, bili smo tako osetljivi, pa smo uvažili njihovo mišljenje. Ukoliko želite da budete partneri EU i da ostvarite državni cilj, a to je pridruživanje EU, onda ćete morati da uvažite mišljenje Evropske komisije, jer ovde se ne radi o tome, prostom rečenicom, da je neko odavde pisao te primedbe, a one su stigle iz Evropske komisije, da jedan partnerski odnos koji želite da gradite diskvalifikujete na način što ćete reći – ni jedno od tih prava nije obaveza za nas.
Tačno je, izvor prava u Srbiji nisu oni međunarodni akti koje nismo potpisali i za čiju obavezu se nismo obavezali da će biti izvor domaćeg prava. Mislim da bi neko ko se zaista predstavlja kao stručnjak i ko je predsednik jednog izuzetno važnog odbora to morao da zna, da je odnos sa EU ugovorni odnos u kome se i mi obavezujemo i EU da u tom odnosu nešto zajedno uradimo, mi duboko verujući da su evropske integracije interes građana Srbije, Evropa verujući da Srbiji, ukoliko se menja u skladu sa evropskim standardima, jeste mesto u EU.
Ono što je zaista zastrašujuće i mislim da je to nešto što, kako god da završimo i ovu debatu, znamo kako će se završiti ovo glasanje, ostaće zapisano da je smena na vrhu NBS kao nezavisne institucije nastupila po sili zakona koji je donet kako bi jedna garnitura upravljanja u NBS bila zamenjena jednom drugom, politički podobnijom i politički poželjnijom.
Pokušati objasniti kako je nekakva zamrznuta funkcija manje od funkcije, zaista ne znam ko to još uvek može da poveruje. Ne znam kome možete da objasnite da je činjenica da je neko navodno zamrzao nekakvu najvišu partijsku funkciju više tobož nije partijski čovek. Zaista, verujem da malo dete ne možete da ubedite da je to tačno i da je to moguće.
Osim toga, i sama izmena zakona koja je izvršena u avgustu mesecu je urađena tako. U prethodnom zakonu je pisalo da ne može biti član političke organizacije, jer smo mi znali šta znači važnost političke nezavisnosti, odnosno potpune političke neutralnosti guvernera NBS. Dakle, ne može biti član političke organizacije.
Vi ste ga izmenili tako i sada je on ostao isto tako, i to će opet doći iz Evropske komisije kao primedba i to ćete opet morati u ovom parlamentu da menjate. To vam garantujem, kao što sam tvrdila i avgusta meseca da ćemo danas imati ovu sednicu i da ćemo raspravljati upravo o onome za šta ste vi tvrdili da nema nikakvog razloga da se o tome raspravlja. Očekujem da će i gospodin Mlađan Dinkić podneti ostavku, jer nas je ovde uveravao da nema razloga da se menja Zakon o NBS i da je Zakon o NBS usklađen sa evropskim standardima.
Dakle, vi ste izmenili tu odredbu zakona tako da sada stoji da ne može da vrši političku funkciju, pa ste mislili da je to dovoljno da ako ne vrši političku funkciju jer je zamrzao visoku partijsku funkciju, onda je to nezavisnost institucije. Bojim se da, kao što kada je prošli zakon bio ovde na dnevnom redu, ne postoji razumevanje o tome šta je nezavisnost institucije ili postoji beskrupulozna politička spremnost da se sprovodi politička i partijska volja, bez obzira na cenu koju plaćamo.
Mislim da je cena ogromna, jer rejtinzi zemlje drastično padaju. Možete reći da je to nasleđe, ali ne možete dugo tvrditi da dalji pad može biti nasleđe. Dakle, moglo se spasti zato što prethodna Vlada nije radila, ali se ne može permanentno padati, jer za to je sada odgovorna ova Vlada i ovaj guverner koji je izabran političkim nasiljem, menjanjem zakona za jednokratnu upotrebu, jer ta odredba zakona važila je samo za sadašnju guvernerku i ni za koga više.
Da bi jedna garnitura bila sklonjena, da bi došla jedna izrazito politička i partijska garnitura donet je zakon koji se sada menja, ali posledice su ostale i mislim da nećemo moći da ih otklonimo, jer ovakvu vrstu presedana zemlja koja tvrdi da hoće da se usklađuje sa evropskim standardima ili ne razume šta to znači ili misli da može da postane članica EU na sitno ili krupno varanje, na ubeđivanje da uslove ne pišu oni u Evropi, nego pišu neki ovde. Kada oni dođu sa zahtevima, sa druge strane, to znači da smo mi u ugovornoj obavezi pristali na uslove koje želimo da primenjujemo u našoj zemlji, kako bismo postali deo evropske zajednice.

Aleksandar Radojević, po Poslovniku. Izvolite.

Zaista ne mogu da ne izrazim divljenje na ovakvoj elokvenciji, na ovakvom govoru koji predviđa …

Molim vas, koji je član povređen?