Dame i gospodo narodni poslanici, otvaram četvrtu  sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 125 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 85. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice. Molim vas da sad ubacite svoje kartice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 131 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5 Poslovnika Narodne skupštine.
S obzirom da je danas četvrtak na osnovu člana 287. stav 2. Poslovnika danas imate pravo na traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 287. Poslovnika.
Pre toga poštovane dame i gospodo narodni poslanici pre nego što nastavimo rad dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim članove delegacije Svekineske Narodne političke konsultativne Konferencije koju predvodi potpredsednica Žan Rongming, koja se nalazi u zvaničnoj poseti u Republici Srbiji. Trenutno će ući u salu Narodne skupštine i pratiti rad sa galerije velike sale.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović, predsednik poslaničke grupe SPO-DHSS. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege, koleginice, tražio bih objašnjenje od pojedinih ministarstava i ministara. Nisam imao prilike, jer mi potpredsednica parlamenta to nije dozvolila, kršeći ona Poslovnik.
Kada smo govorili o izmenama Zakona o zaštiti podataka, da postavim neka jako važna pitanja i to ću učiniti sada, jer je potrebno da se sa praksom skupljanja podataka o građanima, najraznovrsnije prirode, kao što su nacionalna, verska, politička pripadnost, bolesti i sve ostalo. Dakle, da se sa tom praksom u nelegalnim arhivama prestane.
Postaviću pitanje ili bi mogao da mi objasni ministar policije, kako Parking servis dolaze do kućnih adresa, onih ljudi koji ne žive u datoj parking zoni, ali su prekršili njihova pravila, pismeno opominjući ih da plate kaznu. Da li Ministarstvo unutrašnjih poslova ima pravo da Parking servisu daje podatke o vlasnicima vozila prema registarskoj tablici?
Ovo je veoma bitna tema. Ovo je tema koja pogađa veliki broj građana Srbije, i da mi odgovori da li je u skladu sa zakonima da skupština opštine ili Skupština grada, naplaćuje saobraćajne kazne za nepropisno parkiranje.
Dalje, želim obaveštenje od ministra pravde ili Ministarstva pravde, svejedno i dalje se odnosi na ovu temu. Kako je moguće da na osnovu člana 146. Krivičnog zakonika, dakle, neovlašćeno prikupljanje podataka, do sada nije doneta ni jedna sudska presuda. Ovo je pitanje za ministra pravde koji je preuzeo funkciju relativno skoro, a koje se odnosi na bivša ministarstva i na bivše vlade koje nisu ništa činile po tom pitanju.
Prema Zakonu o elektronskoj komunikaciji, usvojenom u ovoj skupštini, BIA ima pravo da u telefonskoj i internet mreži kontroliše komunikacije bez sudskog naloga i da te podatke čuva godinu dana, za slučaj ukoliko bi im bili potrebni radi zaštite državnog terorizma ili organizovanog kriminala. Problem je u tome što malo ko veruje, s obzirom da su nasleđa u BIA, devedesetih ostavila repove veza sa svim onim nemilim i nesrećnim događajima. Malo ko veruje da neće onaj ko prisluškuje ili u internet mreži ili u telefonskoj komunikacijom da neće prekoračiti svoja ovlašćenja i da neće sakupljati podatke radi nekakvog ličnog obračuna ili ličnog arhiviranja podataka o pojedinim ljudima, za koje je zainteresovan deo BIA ili oni ljudi koji se nalaze u BIA.
Zbog toga me ne čudi kada sam izneo ove probleme, što i dalje kao i prethodnih 12. godina, postoji veliki otpor transparentnosti u radu u Službi bezbednosti i postoji veliki otpor otvaranja dosijea.
Nadam se da ćemo u budućem periodu imati drugačiji odnos prema ovim problemima i u tom pogledu, podrška SPO neće izostati. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Maja Gojković. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, moje pitanje je upućeno predsedniku Skupštine. Naime, jutros je poslanička grupa Nacionalne manjine, Narodna partija i bogata Srbija dobila mejl od kolega poslaničke grupe URS, stranke Zajedno za Šumadiju, i to poslanika Slavice Saveljić, Saše Milenića i dr Nikole Jovanovića, koji kako sam razumela obaveštavaju čitav parlament da od danas neće učestvovati u radu parlamenta, iz razloga što se u Kragujevcu dešavaju, kako su naveli, alarmantne stvari i činjenice i oni kao poslanici nemaju nikakvu zaštitu od strane ovog uvaženog doma.
Naime, čitava javnost Srbije je upoznata sa dešavanjima u Kragujevcu u poslednjih mesec dana, odnosno sa jednom stranom, jednim viđenjem tih dešavanja. Mislim da je za ovaj parlament pogubno da, ako su i ostale kolege šefovi poslaničkih grupa dobili ovaj mejl, i vi kao predsednik, da ćutanjem na tu temu u stvari odobravamo, ili odobravamo stav ovih poslanika koji su odlučili da pribegnu jednoj drastičnoj meri da uopšte ne učestvuju više u radu parlamenta ili da ćutanjem odobravamo radnje na koje se oni žale.
Ovog puta je u pitanju čak i iznošenje veoma drastičnih dešavanja, gde kažu da su ugroženi oni, da su ugroženi investitori, da se vrši pritisak od strane MUP na neke čelnike u Kragujevcu. Ne želim da presuđujem, ne znam istinu, kao što ne zna nijedan poslanik ovde u parlamentu, ali i medijski smo svaki dan bombardovani saopštenjima ove političke stranke. Volela bih da i parlament, odnosno vi predsedniče, preduzmete mere i da saznate pravu istinu i da obavestite ovaj parlament i nas kao poslanike šta se u stvari dešava u Kragujevcu i ko je tu u pravu i zašto poslanici moraju da odustaju od rada u ovom parlamentu, ako niko od nas nije upoznat sa tim.
Vi znate, vama sam se lično obratila, da i dve poslanice Narodne partije trpe određene pritiske od jedne neformalne grupe ljudi, kažem neformalne jer nisu u parlamentu, i da zaista na neki način moramo da zaštitimo sve poslanike u ovom radu. Naravno, mi nismo još spremni da obavestimo javnost o čemu se radi, niti ovaj parlament, ali smatramo da treba reagovati i od strane svih nas na pravi način. Zahvaljujem.

Hvala.
Što se tiče ovoga, još uvek nisam obavešten od strane tih narodnih poslanika o bilo kom razlogu zbog čega oni ne učestvuju u radu Narodne skupštine, ali podsećam i njih i javnost i sve ostale da je narodni poslanik, u skladu sa zakonom, dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine. Sva prava i obaveze koje narodni poslanik crpi iz zakona i Poslovnika dužan je da ostvari u ovom domu i dužan je da ostvari učestvujući u radu Narodne skupštine, pogotovo ako za taj rad prima nadoknadu.
Smatramo da sva prava koja narodni poslanici imaju mogu da traže i u ovom domu i da sva prava van parlamenta mogu da traže učestvujući u radu Narodne skupštine, kao što ste se vi institucionalno obratili, tako mislim da i oni imaju pravu. Ne ulazeći u to dok se oni zvanično ne obrate Narodnoj skupštini ili meni da mogu da kažem šta su razlozi, zaista ne mogu da dam celovit odgovor zbog čega oni ne učestvuju u radu Narodne skupštine, jer nikakav zvaničan dokument o tome nemam, ali ću se potruditi da saznam šta su razlozi i da pokušamo te razloge da otklonimo i da omogućimo da Narodna skupština funkcioniše potpuno normalno.
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Olena Papuga.

Hvala.
Poštovani predsedniče, predsedavajući, tražim obaveštenje od direktora Službe za katastar nepokretnosti Republike Srbije, a interesuje me koliko je hiljada hektara zadružnog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu zemljoradničkih zadruga i njihovih pravnih sledbenika po opštinama u Vojvodini privatizovano, kada je reč o društvenoj a ne o zadružnoj, odnosno privatnoj svojini? Zašto je Služba za katastar ignorisala odredbe Zakona o zadrugama i šta Služba preduzima da bi se te nezakonite radnje ispravile?
Takođe, poslednje pitanje je ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koliko je nedozvoljenom privatizacijom zadružne zemlje i druge imovine, uzurpirane imovine u periodu od 2005. godine do danas u postupku sprovođenja člana 95. Zakona o zadrugama vraćeno zemljoradničkim zadrugama? Koliko je postupaka pred nadležnim organima lokalnih samouprava na temelju člana 96. stav 2. Zakona o zadrugama pokrenuto? U kojim opštinama i u kojoj su fazi i šta Ministarstvo poljoprivrede preduzima da se problem uzurpacije nedozvoljene privatizacije zadružne zemlje i druge zadružne imovine reši?
Takođe bih pitala i ministra finansija – koliko se zemljoradničkih zadruga od 2005. godine do danas obratilo ministru radi povraćaja zemlje i druge zadružne imovine kao drugostepenom organu, po žalbi na odluku organa lokalne samouprave? Šta je preduzelo Ministarstvo finansija na rešavanju situacije koja je nastala zbog toga što su u postupku privatizacije zemljoradničkih zadruga i njihovih pravnih sledbenika ignorisane odredbe i danas važećeg Zakona o zadrugama?
Takođe, hoću da konstatujem da je prošla Vlada u prošlom sazivu pripremila Zakon o zadrugama, ali me interesuje i kada će nova Vlada, u stvari kada će Zakon o zadrugama stići u Skupštinu? Hvala.

Hvala.
Dozvolite mi da još jednom pozdravim delegaciju Svekineske Narodne političke konsultativne Konferencije, koju predvodi potpredsednica Žan Rongming, koji se danas nalaze na galeriji Narodne skupštine. Molim vas da pozdravite naše goste.
Sledeći prijavljeni narodni poslanik je Miljenko Dereta.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, poslanici i poslanice, moje pitanje upućeno je Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. Postavljam ga na inicijativu Mreže žena protiv nasilja. Naime, ugašena su četiri SOS telefona za žrtve nasilja u Velikoj Plani, Smederevu, Užicu i Kruševcu. Ti SOS telefoni nisu ugašeni zato što tamo više nasilja nema, nego zato što su ti SOS telefoni ostali bez sredstava.
Istovremeno, ta sredstva su do sada njima stizala po budžetskoj liniji 481, koje se dodeljuju organizacijama civilnog društva, a Uprava za rodnu ravnopravnost je prošle godine ostavila nepotrošenih dva miliona dinara, koji su se vratili u budžet, a to bi bilo dovoljno upravo za jednogodišnje funkcionisanje ovih SOS telefona.
Ove godine u rebalansiranom budžetu postoji dva miliona i 400 hiljada dinara. Nadam se da će oni ovog puta biti potrošeni za SOS telefone. Moram da kažem da u gradovima gde postoje SOS telefoni, prema anketi koju je mreža napravila, 87% stanovništva misli da SOS telefoni treba da postoje. Ono što je zanimljivo jeste da na sajtu ministarstva postoji informacija da je 14 državnih institucija, od toga 13 centara za socijalni rad, preuzelo rad SOS telefona i to bi bilo vrlo zanimljivo i dobro da kojim slučajem neko ne pokuša da se javi na te telefone i kada vam neko odgovori na taj telefon, on se iznenadi i kaže – ne, ovo nije SOS telefon, ovo je centar za socijalni rad koji se time ne bavi.
Postavlja se pitanje – zašto se to tako događa? Iz prostog razloga što se prema novom Zakonu o socijalnoj zaštiti predviđa da i nevladine organizacije, tj. organizacije civilnog društva, mogu biti pružaoci usluga. Da bi oni bili pružaoci usluga, oni moraju da zadovolje određene kriterijume.
Kada se "Mreža" obratila Ministarstvu, rečeno je da namenski transferi nisu napravljeni jer se čeka donošenje podzakonskih akata. Podzakonski akti se ne donose zato da bi u periodu od dve godine, koji će verovatno biti jedan od kriterijuma propisanih Savetom Evrope, centri za socijalni rad dobili, da tako kažem, i ispunili kriterijume i na taj način postali dobitnici tih sredstava na račun organizacije civilnog društva koji taj posao rade kako treba.
Ovde se uspostavlja jedan sistem u kome država opstruira samostalni rad organizacije civilnog društva, sve u nameri da preuzme nekvalifikovane, da obavlja deo poslova koji apsolutno nije ovlašćena da radi. Postavljam pitanje – kada će biti doneti neophodni podzakonski akti kojima će se regulisati i uspostaviti standardizacija i licenciranje relevantnih institucija civilnog društva da obavljaju ovu vrstu usluga koje zakon dozvoljava? Hvala.

Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Janko Veselinović.

Hvala vam, poštovani predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da postavim pitanje predsedniku Vlade i predsedniku Republike. Naime, naša država Republika Srbija je jedna od država u Evropi sa najvećim brojem pripadnika svog naroda koji živi van granica te države. Procenjuje se da je negde oko četiri miliona Srba van granica Srbije. Među tim ljudima je i određeni broj pripadnika drugih nacionalnosti koji su iseljenici, odnosno koji žive u drugim državama.
Obaveza države je i prema Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu ta da brine o tim ljudima. To su brojni problemi, da ne pominjem Hrvatsku, Makedoniju, Sloveniju, Albaniju, Rumuniju manje, ali i zemlje bivše Jugoslavije. Ljudi koji žive na tim područjima, pripadnici srpskog naroda, imaju brojne probleme.
Prethodna Vlada je vodila računa o tome kada je donosila zakonsku regulativu iz te oblasti. Uspostavljene su neke obaveze i za državne organe. Nažalost, ova vlada do sada nije pokazala nikakav sluh za tu problematiku.
Postavljam pitanje predsedniku Vlade – zbog čega preko tri meseca od formiranja Vlade do sada još uvek nije formirana kancelarija za Srbe u regionu i u dijaspori, iako se na to zakonom obavezala i sama je taj zakon predložila? Činovnici koji su radili u Ministarstvu za dijasporu i Srbe u regionu, koja je obuhvatala i Ministarstvo vera, sada sede besposleni. Rade i dolaze na posao, primaju platu, a ne rade ništa, ne rade ono što im je nadležnost, da se ispoštovao Zakon o Vladi, ministarstvima i Zakon o dijaspori i Srbima u regionu.
Pitam predsednika Vlade – kada će imenovati direktora Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu i kada će početi da ispunjava zakonske obaveze u toj oblasti? S druge strane, pitam predsednika Republike, koji takođe ima obaveze prema Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu, da jednom u tri meseca predsedava sastankom na kojem prisustvuju, pored njega, predsednik Vlade, nadležni ministri, predsednik Skupštine i predstavnici Srba u regionu? On do sada, iako je već na čelu Republike oko pet meseci, nije sazvao nijedan sastanak. Dakle, ni njega, po svemu sudeći, ne interesuje ova tema. Pitam predsednika Republike – kada će sazvati taj sastanak i kada će svoju ustavnu, odnosno zakonsku obavezu početi da realizuje? Hvala.