Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Grubješić, razumeo sam da ste vi danas predstavnik Vlade i da treba odgovarate na pitanja poslanika i obrazlažete, odnosno branite Zakon o garanciji države da "Srbijagas" povuče, odnosno da se zaduži dodatno za 190 miliona evra. Sve vreme sam ovde video da ste u stvari vi pasivni posmatrač, odnosno da gospodin Bajatović zastupa Vladu i priča sa stanovišta Vlade, odnosno ministra.
Čuli smo u prethodnom izlaganju gospodina Bajatovića razloge zbog čega "Srbijagas" treba da se zaduži - da bi pokrila gubitke koje ima, da bi pokrila minus koji je napravljen, verovatno iz realnih razloga, a to je niska cena gasa na tržištu, odnosno niža cena gasa koja je prodajna, nego što su uvozni parametri cene kojom "Srbijagas" kupuje gas na tržištu. Mi tu donekle imamo razumevanje za tu novonastalu situaciju. Međutim, ima tu mnogo stvari koje su nejasne i koje su kontradiktorne, a ja ću pokušati da te nejasnoće i kontradiktornosti obrazložim i da postavim neka pitanja koja se logično nameću.
Dakle, "Srbijagas" se u prethodnih nekoliko godina, 2010, 2011. i ove tekuće godine zadužila, gde je garant bila država Srbija, za nekih 570 miliona evra, od čega je 430 miliona evra povučen kredit kojim je "Srbijagas" uglavnom pokrivao tekuću likvidnost. U originalnom budžetu za 2012. godinu država Srbija je trebala da da garancije za kredit od 190 miliona evra, u rebalansu dodatnih 170 miliona, što je samo za 2012. godinu 360 miliona evra. Nisu svi ti krediti povučeni, ali prosto se nalaze kao obaveza države da će dati garancije da se "Srbijagas" zaduži za ovoliko para.
Dobili smo obrazloženje, mada nismo trebali, od gospodina Bajatovića, ali dobro, on je najpozvaniji, ima najviše podataka, da je taj dug nastao zbog toga što "Srbijagas" kupuje po višoj ceni gas, a prodaje ga po nižoj na tržištu, čime se štiti standard građana i zbog opredeljenja prethodne Vlade, vidimo za sada i ove, da se ne podižu cene energenata jer to dodatno ugrožava socijalni položaj stanovnika. To jednostavno osiromašeno građanstvo Srbije ne bi moglo da izdrži.
Nećemo da zalazimo sada u priču zašto je stanovništvo Srbije toliko osiromašeno ovih godina, koliko je pao standard građana Srbije od 2008. godine do danas i kako smo došli u tu situaciju. Razumemo da je bila ekonomska kriza, ali nisam siguran da je ekonomska kriza izgovor za sve, da je za loše stanje u ekonomiji Srbije i teško socijalno stanje stanovništva Srbije kriva ekonomska kriza.
Ima tu i mnogo objektivnih, ali i mnogo subjektivnih razloga zbog čega je to tako.
Da bi se pokrio taj gubitak koji "Srbijagas" postiže prodajući gas ispod cene, država Srbija treba da garantuje da se firma zaduži, odnosno verovatno je ideja da se kroz godinu-dve to prebaci na javni dug, obzirom da "Srbijagas", kako reče gospodin Bajatović, neće moći da vrati sve te dugove. Na kraju krajeva, nije "Srbijagas" sam sebi određivao cenu, već je to radila država, pa država, kako on reče, treba i da preuzme deo tih dugova, da pokrije negativno poslovanje "Srbijagasa".
Rekao sam na početku da i mi imamo razumevanja donekle za takvu situaciju, ali nam nisu jasne neke stvari. Pošto se gasom snabdeva, po nekim procenama, direktno ili indirektno, otprilike oko milion ljudi, kažite mi koja je logika da ostalih šest miliona ljudi pokriva tu razliku koju koristi kao beneficiju u niskoj ceni gasa milion ljudi?
Kažite mi koja je logika da ljudi koji žive u centralnoj Srbiji i u južnoj Srbiji takođe kroz budžet svojim poreskim davanjima pokrivaju te gubitke koje kao beneficiju imaju ljudi koji ne žive na tom prostoru?
Kažite mi, pošto ste naveli da "Srbijagas" pravi gubitke zbog niske cene gasa, koja je logika da, ako firma već pravi gubitke, se firma javlja kao sponzor mnogih sportskih klubova, kulturnih manifestacija, verskih, naučnih itd?
Razumem, to je lepo i plemenito od vas, da se ponašate kao društveno odgovorna firma i da pomažete te sfere koje, bez pomoći privrede, ne mogu da funkcionišu, ali ako pravite gubitke, ako firma teško posluje i ako se svake godine ide u kreditno zaduživanje da bi se pokrivala tekuća likvidnost, onda nije logično da, s druge strane, taj novac koji ostvarite od naplate gasa dajete u sponzorstvo i donatorstva koja nisu baš tako mala. Prema nekim procenama, kaže se da je oko 300 miliona dinara "Srbijagas" investirala u te stvari. To je podatak koji sam dobio iz jednog teksta koji su radili stručni ljudi. Uzimam to kao podatak koji nije do kraja tačan, ali ćete vi reći da li je to tako ili nije.
Siguran sam da je"Srbijagas" generalni sponzor košarkaškog kluba i rukometnog kluba, ako se ne varam, iz Novog Sada i pokrovitelj mnogih manifestacija. Nemam tačan podatak u kom iznosu je to pokroviteljstvo. Uglavnom se radi o klubovima, organizacijama, kulturnim manifestacijama sa teritorije Vojvodine.
Obzirom da se radi o "Srbijagasu", opet ne vidim logiku zašto bi ostatak Srbije pokrivao te dugove, ako se i gas prodaje kao roba ispod cene i klubovi koji imaju indirektnu korist od pomoći "Srbijagasa", opet pokrivali građani koji ne žive u tom delu koji ima te pogodnosti?
Pričali ste malopre o spasavanju firmi koje su u teškom položaju i o njihovom restrukturiranju, isplati socijalnih programa i kako je to socijalno odgovorna politika prema "Agroživu", "Azotari" Pančevo, "Staklari" u Paraćinu itd. i govorili sve vreme priču koja me je navela na zaključak da govorite kao ministar privrede u Vladi Republike Srbije.
"Srbijagas", koliko znam, je javno preduzeće. Osnovano je da distribuira gas, da obezbeđuje gasifikaciju Srbije i distribuira gas do stanovništva, odnosno velikih potrošača. Nije uloga "Srbijagasa" da konvertuje dugove, da kupuje preduzeća, da ih spasava i da se bavi proizvodnjom piletine ili veštačkog đubriva. Sigurno je potrebno da se vodi ta nacionalno odgovorna politika prema domaćim preduzećima. To je posao države, odnosno nadležnog ministarstva. Ne znam zašto bi "Srbijagas" to radilo kao preduzeće koje je zaduženo za neku drugu problematiku? Jedino što može da se poveže ovde je da pilići mogu da se gaje u halama gde se koristi gas kao sredstvo za zagrevanje. To je jedino moje povezivanje.
Zaista nema nikakve logike da "Srbijagas" ulazi u tu priču. Sva javna preduzeća su se u prethodnom periodu profilisali tako što su sve non-kor delatnosti izdvojene iz tih osnovnih preduzeća i posluju kao posebne jedinice. Jedino "Srbijagas" širi poslove pa preuzima azotare, preuzima staklare i slične stvari. Nisam čuo da je to bila odluka Vlade da se na taj način postupa.
Posao "Srbijagasa" je da snabdeva građane gasom, a ne da kupuje preduzeća po Srbiji ili da pomaže.
Posebna priča se odnosi na to da li "Srbijagas", kao preduzeće koje posluje na tržištu i prodaje gas, kao javno preduzeće treba da finansira sve te stvari za koje nema para, odnosno za koje se zadužuje i da li tome ima kraja? Zadužili smo se prošle godine, zadužujemo se ove godine. pretpostavljam da će ista politika da se prenese i za narednu godinu, da bi se pokrivali dugovi.
Pozdravljam vaš predlog ili opredeljenje da se sa tom praksom prekine. Mislim da to može da bude jedino održivo rešenje. Ne treba cela Srbija da plaća deplasiranu cenu gasa ili struje. To može da dobije neki minimalni, odnosno optimalni nivo cena koje mogu i treba da pokrivaju osnovne troškove, a oni koji to ne mogu da plaćaju, za njih se rade socijalne karte i za njih država preuzima odgovornost. Ovako je prevaljena priča da tu socijalnu politiku vodi "Srbijagas" u ovom slučaju. U sledećem slučaju će, ne znam, "Elektroprivreda Srbije", a u nekom trećem neko treće preduzeće. To nije posao javnih preduzeća. Posao javnih preduzeća je da posluju pozitivno, da imaju minimum troškova, da ne rasipaju svuda gde im padne napamet, da budu dovoljno odgovorni prema sredini u kojoj žive, ali nikako da vode socijalnu politiku, posluju na tržištu, kupuju druge firme, intervenišu svuda gde misle da oni treba. To je posao države, nije posao javnih preduzeća.
Zbog takvog ponašanja svake godine traže da im država garantuje da se zadužuju kako bi poslovali i snabdevali toplane, građanstvo, a da onda država, odnosno svi građani pokrivaju te dugove. Mislim da to nije niti korektno prema građanima Srbije koji nemaju tu pogodnost, niti je to dobro poslovanje.
Na stranu to što na vašem sajtu ne postoji ni jedan finansijski izveštaj o poslovanju "Srbijagasa" mlađi od 2008. godine. Zadnji finansijski izveštaj o poslovanju "Srbijagasa" na sajtu "Srbijagasa" je iz 2008. godine, a informator o radu, koji je obavezno da ima svaka javna ustanova, preduzeće ili slično, stoji na sajtu iz 2007. godine. Dakle, to su neke stvari na koje bi morali da nam odgovorite zašto je to tako. U svakom slučaju, DSS i njen poslanički klub neće podržati ovakav način zaduživanja dok nam ne pružite garancije da je "Srbijagas" kao preduzeće učinilo sve da iscrpe svoje unutrašnje resurse, da smanji ili minimizira troškove unutar "Srbijagasa" u smislu zaposlenih, u smislu zarada, u smislu drugih troškova koji sam siguran da mogu da budu daleko manji. Kada nam to budete dokazali, onda možemo da razgovaramo o tome na koji način će se pokrivati eventualni gubitak i kako da se taj problem sistemski reši. Ovo nije sistemsko rešenje. Mi možemo sada da odobrimo da se "Srbijagas" zaduži, a posle šest meseci ćemo doći u isti problem da opet moramo da idemo istu priču i da ponavljamo i da radimo nešto što nije pametno, niti može da na duge staze obezbedi neku korist.
Sistemsko rešenje podrazumeva da se cena gasa prodaje po onoj ceni koja mora da bude, a da socijalnu politiku vodi država prema onima koji to ne mogu da plaćaju i da firma posluje sa minimalnim troškovima, koji ne mogu da budu ovakvi kakvi jesu danas. Hvala.