Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ne bih ni javljao da ovde nije iznešeno nekoliko teza u prethodnoj diskusiji vezano za to da ispada da su građani Vojvodine na neki način subvencionisani kao potrošači gasa od strane ljudi koji gas ne koriste, a navodno žive u drugim delovima Srbije.
To jeste tačno, ali ono što bi moralo da se zna, odnosno da se stavi u kontekst ovakva teza, to je da se u Vojvodini takođe proizvodi sva nafta i gas. Mislim da oni koji su pričali hvalospeve o gasnom aranžmanu i "Južnom toku", i ako smo već poklonili "NIS", sada ne bi trebalo da kritikujemo situaciju u kojoj je gospodin Bajatović, a to je da mi i dalj gas plaćamo po cenama po kojoj plaćaju zemlje koje tako nešto nisu učinile.
Nekada se Javno preduzeće zvalo "Naftagas", koje je kasnije pretvoreno u NIS. "Južnog toka" nema, a Javno preduzeće "Srbijagas" je danas u situaciji da mora da se zadužuje kod maltene svih banaka koje su spremne da finansiraju. Prosto mi je neverovatno da ne postoji stavka u budžetu, ako se već unapred zna da će "Srbijagas" raditi sa gubitkom, da se ne alociraju sredstva u budžetu koja će taj gubitak i pokriti.
S obzirom da država Srbija sada daje suverene garancije za Javno preduzeće "Srbijagas", a sa druge stane znamo da je budžet u mogućnosti da se zaduži mnogo povoljnije nego što je to u stanju sada jedno javno preduzeće koje nema bilanse, koji bi joj omogućili da se zaduži.
Ukoliko se ne napravi nekakva dugoročna strategija vezana za naš energetski bilans, jedna stvar je apsolutno sigurna, a to je da ćemo vrlo brzo doći u situaciju da ćemo upasti u dužničko ropstvo prema onima koji nam taj gas isporučuju i mislim da će posledice biti dugoročne, s tim što će upravo preko dugova za energente neki od isporučilaca praktično moći da preuzmu pola srpske privrede.
Ovde među bankama koje su dale ove garancije, vidimo da je Ruska banka ipak dal najveći iznos – 70 miliona, pošto je "Folks banka" kupljena od strane "Zber banke", tako da naravno da oni žele da kreditiraju krajnje kupce, ali bi bilo apsolutno neophodno da u neko skorije vreme predstavnici Vlade Srbije sednu i naprave nekakav dugoročni aranžman, gde ćemo videti da li ima "Južnog toka" da li ga nema.
Onda ćemo doći na pitanje – zbog čega i kako smo prodali NIS i po kojoj ceni, s obzirom da danas vidimo kako je NIS izuzetno profitabilan, samo što niko nije javnosti rekao glavni uzrok te profitabilnosti, a to je da je podignuta eksploatacija domaće nafte i gasa iz domaćih izvorišta koja smo takođe poklonili i na taj način je sada volševno NIS postao profitabilan u odnosu na ono ranije, a znamo da svaka normalna država domaće rezerve čuva, a oslanja se makar polovično na uvoz, što kod nas više nije slučaj. Imaćemo situaciju vrlo brzo da ćemo ostati bez domaćih izvorišta i nafte i gasa, a da ćemo ući u dužničko ropstvo i ne postoji ništa što mi možemo izvesti Ruskoj Federaciji a što će omogućiti Srbiji da platno bilansno na neki način rastereti poziciju i bićemo u konstantnom deficitu.
Sve u svemu, apsolutno je jasno zbog čega "Srbijagas" mora da dobija garancije od države i da se zadužuje, ali takvo stanje neće biti dugoročno održivo. Još jednom bih želeo da skrenem pažnju kolegama poslanicima da ne iznose teze da građani Vojvodine na neki način su subvencionisani od strane ljudi koji ne žive tamo jer se to prvenstveno odnosi na to da su najveći potrošači u Vojvodini oni u privredi i s obzirom da je gro realnog sektora na teritoriji Vojvodine siguran sam da gospodin Bajatović to najbolje zna zbog čega je najveća potrošnja gasa upravo tamo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Da dam završnu reč. Čuli smo u današnjoj raspravi puno informacija i podataka o tome u kakvom je stanju "Srbijagas", doduše ne od predstavnika Vlade gospođe Grubješić, od koga bi trebalo da dobijemo te podatke, već ovako indirektno. Čuli smo da narodni poslanici koji treba da odlučuju i da podižu ruke, odnosno da pritiskom na dugme glasaju za zaduženje "Srbijagasa"  za dodatnih 190 miliona evra, ako žele neke podatke o tome u kakvom je stanju "Srbijagas", koliko je zadužen "Srbijagas", koliko radnika ima, kolike su prosečne plate, koliko se troši na reprezentaciju i druge stvari, treba u stvari da pozovu Rodoljuba Šabića i da preko njega dobiju te informacije. Mislim da je to ključna rečenica koja odražava uopšte stanje u ovom preduzeću.
Treba Skupština i narodni poslanice koje su birali građani da odobravaju svaki put i da garantuju da "Srbijagas" može da povlači kredite, da znaju da za neku godinu će to prerasti u javni dug koji će pokrivati svi građani Srbije, a da pri tom ako žele da znaju šta se radi u "Srbijagasu", u kakvom je stanju preduzeće, koliko duguje i koliko troši na stvari koje nisu osnovna delatnost, treba da pišu pismo direktoru ili da traže od Rodoljuba Šabića da kao poverenik za informacije od javnog značaja zvanično traži te informacije. Mislim da je to krajnje neozbiljno i krajnje da ne kažem drsko.
Kada građanin traži kredit u banci, sve redom bankarski službenici traže, od toga koliku imovinu ima do krvne grupe, koliko se zadužio, koliko je sposoban da plaća, preko garancija njegovih bližnjih, pokrivanja. Ovde mi koji treba da odlučujemo o tome da li "Srbijagas" treba da se zaduži dalje ne možemo te informacije da dobijemo već moramo da tražimo zvanično preko drugih institucija. To je nepoštovanje parlamenta pre svega.
Reč dve o priči kolege koji je govorio o tome kako je neadekvatna socijalna politika. Moram da podsetim, bez želje da izazovem repliku, gospodine koji ste govorili o neadekvatnoj socijalnoj politici predsednik vaše stranke je bar pet godina ministar za socijalnu politiku bio u prethodnim vladama Srbije i ne razumem kako tu politiku koju je sprovodio vaš predsednik stranke kao ministar i Vlada u kojoj je učestvovao vaš predsednik stranke nazivate neadekvatnom. Imali ste bar pet godina, a čini mi se da i zadnjih 12 godina učestvuje gospodin ministar u kreiranju socijalne politike u Srbiji. Sada je nazivate neadekvatnom. Sami sebe negirate. Mogli ste sve to što pričate i o socijalnoj karti i o načinima kako da se pomažu socijalno ugroženi građani da sprovedete do sada, da nađete način kako ćete to da uradite. Došli smo dotle da u 2012. godini, posle 12 godina priče o tome kako treba da se uradi socijalna karta i kako ne treba budžet Srbije da podjednako finansira i dotira i one koji imaju i one koji nemaju, pričamo o tome kako treba da se uradi socijalna karta. Dvanaest godina pričamo o tome da treba da se uradi socijalna karta i do dana današnjeg nije urađena i dolazimo u situaciju da svi građani Srbije koji plaćaju poreze treba da pokrivaju dugove iz "Agrobanke" do kojih smo došli zbog pljačke "Agrobanke", zbog neodgovornog ponašanja, zbog tajkunskih veza, političkih veza i svi građani Srbije će plaćati te dugove.
Zbog neadekvatne politike cenovne u "Srbijagasu" i loše finansijske politike u "Srbijagasu" opet će svi građani Srbije morati da plaćaju pokrivanje tih dugova kroz novo zaduživanje. Mislim da je to krajnje nepošteno prema onim ljudima koji za to nisu krivi. Šta mene briga što je neko uzeo kredit pa nije hteo da vrati da sada kao poreski obveznik to pokrivam, a prouzrokovano je time što je prethodna vlast kapom i šakom davala i pljačkala "Agrobanku" na primer, ili da sada onaj ko živi u vili od 500 kvadrata i ne zna koliko plaća poreze po osnovu dobiti …
(Predsedavajući: Vreme.)
… završavam, treba da plaća istu cenu gasa kao i onaj ko ima 20 kvadrata i nema nikakva primanja. Mislim da socijalna politika mora da se izmesti iz javnih preduzeća. Ne možemo da podržimo ovaj zakon zato što nemamo ni jedan argument koji nas ubeđuje da "Srbijagas" posluje racionalno i da zbog toga treba da pokrivamo dalje dugove.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.

Moram da odgovorim kolegi iz DSS. Često se imputira zaštitnik imena i ugleda ministra Rasima Ljajića. Svako odgovara za svoj posao i samim tim ministar Ljajić, koji je bio ministar rada i socijalne politike u prethodnoj Vladi, ne može biti odgovoran za prethodnih 12 godina. Podsetio bih kolegu da je iz njihovih redova, takođe, ministar rada i socijalne politike bio gospodin Lalović, pa ni tada to nije bilo urađeno. Mi ne služimo ovde da štitimo ministre, već da uradimo neke poslove najbolje što možemo za državu i sistem u kojem se nalazimo.
Znate da su prethodne vlade bile koalicione. Nije bilo sluha ni razumevanja za adekvatnu socijalnu politiku. Da je bilo imali bi sistemski rešeno, imali bi sve što treba. Nažalost, to nismo imali. Imali smo privatizaciju gde je rečeno privatizujmo, uradimo sve to, ova zemlja će procvetati. Privatizacije su prošle, zemlja je pala u veliko siromaštvo. O tome pričam i to je prethodnih 12 godina.
Ono zašto ću se zalagati jeste jačanje institucija sistema, donošenje jasnih politika, pa jedna od tih politika jeste socijalna politika i dinar koji se odvaja za socijalnu politiku mora da ide onima kojima je to najvažnije i najpotrebnije. Za to ćemo se zalagati i to je naša želja kao SDP. Samo to i ništa više. Hvala.

Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stav 1, 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da se predlozi akata iz dnevnog reda ove sednice donesu u što kraćem roku.
Sada određujem pauzu u trajanju do 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom posle pauze.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda – Predlog zakona o amnestiji, pored predstavnika predlagača Suzane Grubješić, potpredsednice Vlade, Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave i prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pozvao da sednici prisustvuju i: dr Danilo Nikolić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave, dr Milisav Čogurić, pomoćnik ministra pravde i državne uprave i Jovan Ćosić, šef Odseka za normativne poslove i međunarodnu saradnju u Ministarstvu pravde i državne uprave.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O AMNESTIJI
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Janko Veselinović, Marijan Rističević, Zlata Đerić i Dubravka Filipovski i amandmane Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o amnestiji. Ovim predlogom pokušao sam da ispravim, korigujem član 1. ovog predloga zakona, koji je po meni veoma opasan za ukupan pravni sistem u zemlji, u pogledu činjenice da krivične sankcije treba da predstavljaju odvraćanje od činjenja krivičnih dela, da budu u svrhu prevencije i da budu neka vrsta državne represije prema onima koji krivična dela čine, opet u cilju prevencije da oni, a ni neki potencijalni učinioci krivičnih dela ta krivična dela ne vrše.
Članom 1. Predloga zakona o amnestiji, na koji sam podneo amandman, je praktično prihvaćena opšta amnestija za sva krivična dela, izuzev krivičnih dela pobrojanih u članu 2. koji su praktično zanemarivi izuzeci.
Obraćajući se ministru Obradoviću, koga zaista izuzetno cenim, mislim da je korektno radio posao u Vladi u kojoj je prethodno bio, biće mu to mnogo teže u ovoj vladi koja ne zna ni pravac, ni put, ni cilj kojim ide, ali mu u svakom slučaju želim puno uspeha i ova moja diskusija nije uperena prema njemu, već prema podnosiocu ovog zakona, a to pretpostavljam da je Ministarstvo pravde. Pretpostavljam da je on danas ovde sticajem okolnosti, pošto su drugi ministri zauzeti, jer ne vidim nikakve veze između onoga što on radi i ovog zakona.
Dakle, u članu 1. Predloga zakona o amnestiji, koristiću i vreme poslaničke grupe, se kaže da se oslobađaju od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora lica pravosnažno osuđena za krivična dela koja su propisana zakonima Republike Srbije ili su bila propisana zakonima koji su prestali da važe, a koja se na dan stupanja na snagu ovog zakona nalaze na izdržavanju kazne zatvora u Republici Srbiji ili još nisu stupila na izdržavanje kazne zatvora ili čiji je premeštaj radi izdržavanja te kazne izvršen u inostranstvo. Znamo da je ovih dana bilo ubrzanih donošenja drugostepenih presuda kako bi ta lica potpala pod udar, pod navodnicima, ovog zakona.
Ovom amnestijom su oslobođena lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravosnažno osuđena na kaznu zatvora do tri meseca i ona su u celini oslobođena od izvršenja kazne zatvora, a lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravosnažno osuđena na kaznu zatvora od tri do šest meseci oslobađaju se 50% izrečene kazne. Dakle, oni koji su osuđeni na kazne zatvora do tri meseca odmah idu kući, oni koji su osuđeni na kazne zatvora do šest meseci časte se tri meseca, i svi oni koji su osuđeni na kaznu zatvora do 30 godina oprašta im se jedna četvrtina kazne za najteža krivična dela. Kazne od 30 do 40 godina se izriču veoma retko u našem pravosuđu. Obuhvaćen je veoma širok krug lica i praktično se radi o opštoj amnestiji.
Moj predlog je bio da ovom amnestijom budu obuhvaćena lica koja su osuđena na kaznu zatvora do šest meseci, tako da bi im se kazna umanjila do 50%. Postigao bi se i efekat prevencije i efekat sankcionisanja za učinjena krivična dela. Podvlačim, smatram da naše pravosuđe izriče u velikom broju slučajeva minimalne kazne. To znači da su i ove kazne na neki način minimalne, ali, ne želeći da se mešam u pravnu praksu naših sudova, prihvatam da bi ovakav jedan model mogao da bude prihvaćen. Čak, ne bih imao ništa protiv da je država obezbedila mere aktivnosti za prihvat svih ovih učinioca krivičnih dela i do 30 godina u smislu njihove resocijalizacije, u smislu toga da kada oni dođu iz zatvora, kada njih 3.500 dođe iz zatvora, odnosno u prvom mahu 1.500 a kasnije 3.500, to je jedna velika grupa ljudi, da budu prihvaćeni, da im budu obezbeđene mere resocijalizacije i da budu pušteni uslovno, a ukoliko u narednom periodu učine krivično delo da nastave sa izdržavanjem kazne. Ne, oni se bezuslovno puštaju, i to lica za najteža krivična dela.
Sada ću vam, od ćerke sam bez njenog znanja posudio Krivični zakonik, pa ću vam pročitati za koja krivična dela će se naći na slobodi lica prema ovom članu 1. na koji sam ja podneo amandman.
Lica osuđena za krivična dela protiv života i tela, ubistva, teškog ubistva, ubistva na mah, ubistva deteta na porođaju, lišenje života i samilosti itd, neću čitati sva krivična dela protiv života i tela. Dakle, sva ova dela su obuhvaćena amnestijom. Dakle, od ubistva do teškog ubistva itd.
Ovom amnestijom obuhvaćena su i lica koja su činila krivična dela protiv slobode i prava čoveka i građanina kao što je povreda ravnopravnosti, protivpravno lišenje slobode, otmice, prinuda, mogao bih vam čitati članove Krivičnog zakonika ali mislim da mi je potrebno, iznuđivanje iskaza, zlostavljanje i mučenje, ugrožavanje sigurnosti itd. Sva ova lica će se naći na slobodi kada vi gospodo budete izglasali ovaj zakon. Ovaj zakon nije kao što ste nas lagali, usvojen za šumokradice, kako su neki poslanici koji kada drugi poslanici pričaju, oni spavaju, a nas ubeđivali ovih prethodnih dana.
Nije ovo amnestija za krivokradice. Ovo je amnestija za počinioce najtežih krivičnih dela kao što su krivična dela protiv izbornih prava, recimo povreda prava glasanja. Krivična dela protiv prava na osnovu rada, krivična dela protiv časti i ugleda, uvreda, kleveta, krivična dela protiv braka i porodice, kompletan korpus krivičnih dela protiv braka i porodice kao što su dvobračnost, vanbračna zajednica sa maloletnikom, oduzimanje maloletnog lica, promena porodičnog stanja, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, ne davanje izdržavanja, kršenje porodičnih obaveza, rodoskrnavljenje.
Sva ova krivična dela ste vi gospodo iz vladajuće koalicije stavili u Zakon o amnestiji i abolirali ta lica, pustićete ih na slobodu bez ikakve resocijalizacije i praćenja tih lica. Amnestirali ste i počinioce krivičnih dela protiv intelektualne svojine, da vas ne zamaram krivičnim delima koja spadaju u tu grupu. Krivična dela protiv imovine, krađa, teška krađa, razbojnička krađa, razbojništvo, utaja, prevara, sitna krađa, iznuda itd.
Amnestirali ste krivična dela protiv privrede, falsifikovanje novca, izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića, poreska utaja, pranje novca, prouzrokovanje stečaja itd. Ne mogu, vreme me ograničava pošto 99% krivičnih dela su obuhvaćeni ovom amnestijom.
Krivična dela protiv zdravlja ljudi, omogućavanje, uživanje opojnih droga, nesavesno pružanje lekarske pomoći, neukazivanje lekarske pomoći, nadrilekarstvo itd. Sve ovo je obuhvaćeno ovim zakonom o amnestiji.
Krivična dela protiv životne sredine kao što je recimo zagađenje životne sredine, ubijanje i zlostavljanje životinja. Zatim, šumska krađa na koju su se koncentrisali pojedini poslanici. Krivična dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, izazivanje opšte opasnosti kao što smo imali slučaj u Novom Sadu kada su izgorela u diskoteci mlada deca zbog nečije nepažnje. Uništavanje i oštećenje javnih uređaja, ne otklanjanje opasnosti.
Ne zaboravite da sem krivičnih dela koje sam naveo koji su usmerene protiv života i tela, postoje krivična dela koja ugrožavaju državu, pravnu državu, da se ljudi zatvaraju u kuće po vojvođanskim, a ne samo vojvođanskim selima, da organizuju noćne straže, ne partijske kao u Kragujevcu, nego straže da bi sačuvali svoj život i svoje porodice. Vi te ljude koji su proganjali te ljude, otimali im novac, davili ih, ubijali, puštate na slobodu ili im opraštate kazne.
Vi govorite o borbi protiv kriminala u Srbiji? Vi pokazujete upravo kako se borite protiv kriminala. Krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka. Krivična dela protiv državnih organa, čak su i ona obuhvaćena aktom amnestije. Sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje. Dakle, policija, policajci koji su časno vršili svoje obaveze, izgubili mnogi od njih živote, vi ta lica puštate na slobodu. Puštate na slobodu lica koja su činila krivična dela izazivanje, rasne, verske mržnje kroz jedan vid navijačkog nasilja.
Da vas podsetim samo na izjavu od prošle ili pretprošle nedelje, jednog vrlo uvaženog predstavnika vaše koalicije koji je rekao da nema države bez akta prinude, odnosno bez sankcija. Taj uvaženi član Vlade je to izrekao na poslaničko pitanje jednog kolege šta će biti sa licima koja su, neću ponavljati te parole, bile istaknute na utakmicama u Novom Pazaru i Beogradu. Rekao je da će država delovati. Evo, deluje, lica koja su to radila u prethodnom periodu biće puštena na slobodu.
Ovim zakonom o amnestiji SNS, SPS, G17, odnosno regioni, SDPS itd, i sve ostale grupe, a valja ih pomenuti, pustiće na slobodu i lica koja su činila krivična dela protiv pravosuđa. Ne prijavljivanje pripremanja krivičnog dela, ne prijavljivanje krivičnog dela počinioca, lažno prijavljivanje itd.
Krivična dela protiv javnog reda i mira, nasilničko ponašanje, dogovor za izvršavanje krivičnog dela, udruživanje vršenja krivičnog dela. Krivična dela protiv pravnog saobraćaja. Krivična dela protiv službene dužnosti osim dva krivična dela primanje mita i davanje mita, ona su izuzeta iz amnestija. Krivična dela protiv čovečnosti i dobara zaštićenih međunarodnim pravom su izuzeta iz amnestije i naravno lično to podržavam.
Međutim, nisu izuzeta krivična dela protiv Vojske Srbije i ta lica će biti amnestirana u neko narednom periodu koji neće biti verovatno duži od desetak do 15 dana.
Dakle, moj amandman koji sam podneo je posledica činjenice da ste donošenjem ovih zakona koji je vrlo škrt u rečima, proizvodi vrlo teške posledice, koji ste vi kroz obrazlaganje pojedinih ljudi koji nisu pročitali zakon ili su hteli da obmanu javnost, proizvesti teške posledice. Činjenica da niste pripremili ta lica koja treba da izađu na slobodu, niste im omogućili resocijalizaciju, omogućava da se na slobodi nađu lica koja nemaju osnovnih sredstava za život, koja nemaju mogućnost da započnu eventualno novi život bez činjenja krivičnih dela. Niste omogućili da to budu uslovni otpusti koji bi tim licima dalo mogućnost i obavezao ih da u narednom periodu ne čine krivična dela.
Pitao sam ministra Selakovića koji je sedeo na mestu ministra Obradovića da li će on preuzeti na sebe odgovornost ukoliko negde 150 lica koja su osuđena na krivična dela teških ubistava i ubistava budu puštena na slobodu, on nije davao nikakve odgovore. Pitam gospodina Obradovića da li će Vlada preuzeti na sebe obavezu i odgovornost za to što će narednih dana krivična dela činiti lica koja će izaći na slobodu, kao što ovih dana imamo u Beogradu i u drugim gradovima razularene vozače koji gaze sve pred sobom, razularene osobe koje, znajući da će ih država jednog dana oprostiti kazne, vrše krivična dela, i šta ćete preduzeti onda na tom planu?
Da li je ovo u sklopu borbe protiv kriminala? Da li je ovo jedna od mera borbe protiv kriminala? Ja je ne mogu dovesti na bilo koji način u vezu osim da dovedem u vezu ovo sa interesima pojedinih ljudi kojima ovakva situacija odgovara? Ne znam ko su ti ljudi i kome odgovara ovakva jedna amnestija bez mera resocijalizacije?
Ponavljam još jednom svoj stav, nisam protiv amnestije, ali jesam protiv bezuslovne amnestije, protiv amnestije koja ne prihvata opšta načela prava i pravne sigurnosti u jednoj državi.
Mi nismo država u kojoj je kriminalitet na nultoj stopi, odnosno takva država ne postoji. Prethodna vlast je učinila sve, gospodine Obradoviću, da se obračuna sa organizovanim kriminalom, a ova vlast treba da nastavi tu borbu i kako je proklamovala, obračuna se sa svim oblicima kriminala, ovaj zakon ne potvrđuje tu vašu nameru.
Molim vas, recite šta je želja Vlade? Da se bori protiv kriminala ili da sa kriminalom na neki način se pomiri i da na ovaj način, donošenjem zakona prepusti kriminalnom miljeu da se, imajući u vidu kaznenu politiku, ponaša prema društvenim uslovima, a vi ste stvorili društveni uslov opštom amnestijom.

Reč ima ministar Obradović.