Zahvaljujem, gospođo Kovač.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo potpredsednice Vlade, tačka dnevnog reda je ovaj predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije i ova rasprava je pokazala koliko podataka je potrebno narodnim poslanicima da kvalitetno donose odluke i koliko tih podataka nema u zakonima o kojima raspravljamo.
Tema je Predlog zakona o davanju garancije, ukupno 190 miliona evra kod sedam komercijalnih banaka. Kakav uticaj ovaj zakon ima na javni dug? Koliki je u stvari javni dug? To pitanje i ta polemika se otvorila u javnosti u poslednjih nekoliko meseci. Ispostavilo se da postoji nekoliko različitih zakona koji imaju različiti obuhvat. Narodna banka vodi svoju metodologiju obračuna javnog duga, Vlada Republike Srbije vodi svoju metodologiju. Po metodologiji Vlade Republike Srbije javni dug je pre mesec dana bio oko 16 milijardi evra. Posle toga je došla emisija evroobveznica od milijardu. Dug NBS oko milijardu i 700 miliona evra nije obračunat po toj matematici, 500 miliona evra negarantovanog duga lokalnih samouprava, milijardu i 300 miliona evra koji se duguju po izvršenim uslugama isporučenim robama, privredi i raznim drugim subjektima. Sve je to javni dug.
Kakve to efekte ima na ekonomiju Srbije? Nije moguće da nema nikakve efekte. Ti dugovi moraju da se vraćaju. Godine 2007. u budžetu su troškovi kamate bili oko 50 miliona evra. Godine 2013. troškovi kamata bez glavnica su 850 miliona evra, 20 puta veći. Ako neko kaže da zaduživanje i trošenje mimo granice i mimo mere nema nikakvog efekta, taj ne zna elementarne stvari.
Potpuno se slažem sa načinom na koji je gospodin Bajatović pristupio analizi čitave ove stvari. Prvo, ovo ne može da se posmatra kao izolovan kredit. To jeste izolovan kredit sa aspekta "Srbijagasa", ali sa aspekta države i sa aspekta Narodne skupštine, daleko da je to izolovan kredit. Ispostavilo se da je srećna okolnost u datoj situaciji što je direktor "Srbijagasa" tu, jer je on u stvari dao odgovore na sva ona pitanja koja ne stoje u obrazloženju. Sva ona pitanja koja sam hteo da postavim, delom je gospodin Bajatović odgovorio. Prvo je pitanje – koliko "Srbijagas" danas duguje? Možemo da pročitamo u izveštajima. Ne postoji izveštaj za 2012. godinu, pa ako ništa drugo, bar su tu, podaci kasne bar godinu dana.
Prema podacima Uprave za javni dug, "Srbijagas" duguje komercijalnim bankama 380 miliona evra i duguje 50 miliona evra IBRD, po kreditima koji su odobreni u prethodnom periodu. Narodna skupština je u prethodnih nekoliko godina, 2011. godine odobrila kredit od 210 miliona evra. Po informaciji Uprave za javni dug, taj kredit je realizovan u tom iznosu. Odobreno je 170 miliona evra, banka "Inteza", prema podacima javnog duga i taj kredit je realizovan. To su krediti, tada su bili povoljniji nego danas, recimo kamatne stope su 5%, ali je odobren kredit i Evropske banke za obnovu i razvoj za razne projekte, ali i za likvidnost. Taj kredit je neuporedivo povoljniji, četiri ili pet puta manja kamata. Taj kredit je realizovan samo u trećini svog iznosa. Znači, samo je realizovan za tekuću likvidnost. Nije realizovan za projekte. Sa aspekta države, bar ono što Vlada deklarativno najavljuje, nama su kapitalni projekti izuzetno važni i čini mi se da je bilo mnogo važnije da se realizuje tih 100 miliona koji su trebali da se investiraju u projekte. Ovo je Skupština odobrila samo u prethodne tri godine.
Što se tiče drugih kredita, kratkoročni krediti u zemlji raznim bankama, "Unikredit banka", "Rajfajzen banka", "Vojvođanska banka", "Findomestik banka", "AIK banka", oko 80 miliona evra. Krediti u inostranstvu - "Moskovskoj banci" 100 miliona evra, stari ruski dug neregulisan, po podacima krajem 2011. godine, nemam podatke kako je to danas, 43 miliona dolara, tranzit gasa kroz Mađarsku 11 miliona dolara, obaveze prema "Jugoros gasu" 76 miliona 950 hiljada dolara. Finansijski izveštaj, što gospodin Bajatović klima glavom, strana 34 od ukupno 43, najznačajnije obaveze prema dobavljačima u inostranstvu "Gasprom Moskva", Ruska Federacija, 42.307.585 dolara, tzv. strani dug "Mol" Budimpešta, Mađarska, 11.100.243 dolara, tranzit kroz Mađarsku, a obaveze prema dobavljačima izražene u dolarima 76.950.401 i odnosi se po obavezi preuzetog gasa prema "Jugoros gasu". To je upravo taj izveštaj na koji ste upućivali mog kolegu Mihajlova.
Znači, kada se to sve uzme u obzir, očigledno je da su dugovanja "Srbijagasa" ogromna. U planu Vlade Republike Srbije, u stavu javnog duga, predviđeno je da "Srbijagas" uzme kredit od 190 miliona, da se daju garancije za tekuću likvidnost, 9,5 miliona za realizaciju ugovora vezanih za gasifikaciju kompanije "Fijat" u Kragujevcu, 30 miliona evra za realizaciju projekta Južni tok i još 170 miliona evra za kredite za likvidnost. Očigledno je da iz svih ovih podataka, možemo ih sabirati na različite načine, i da li će pokazati da je to 650 ili 680 ili 730, naravno da je jako važno, ali je činjenica da "Srbijagas" to ne može da otplati i činjenica je da će ti krediti, kao i mnogi drugi, pre ili kasnije postati obaveza Republike Srbije i postaće javni dug, kao što se predlaže i za obavezu prema dobavljačima lekova.
Koliki je onda javni dug Srbije? Kolike će otplate biti kroz nekoliko godina? Na koji način ćemo uopšte moći da pričamo o bilo kakvoj razvojnoj politici, socijalnoj politici i bilo čemu drugom? Razvojna politika postoji, socijalna politika postoji, obrazovanje postoji, ali samo u zemljama koje to mogu da plate. Zemlje koje to ne mogu da plate, ne mogu ni da vode politiku.
Ako pričamo o ovom kreditu, tu se potpuno slažem sa vama, Vlada mora da izađe sa svojom strategijom. Mi tu strategiju još uvek nismo čuli. Ne znamo koji su tačno prioriteti. Pre neki dan smo raspravljali o nekoliko kredita koje je Vlada predložila, opet iz različitih oblasti. Očigledno je da ne postoji jasno definisana strategija prilikom izbora prioriteta. Vi ste nas prilično uplašili činjenicom da Vlada očigledno nema ni jasnu sliku na koji način će da vodi politiku u javnim preduzećima i na koji način će da vodi politiku snabdevanja energentima, jer ovo možemo da radimo još godinu ili dve, dok postoji mogućnost da se zadužimo, dok postoji mogućnost da nađemo sredstva.
Poslanik ste kao i ja. Znate da je donet zakon pre sedam dana, da su tim zakonom obaveze Republike Srbije, odnosno budžeta, zbog problema u "Agrobanci" i pripajanja "Poštanskoj štedionici" bile nekoliko stotina miliona evra. Ako se nešto slučajno desi sa "Razvojnom bankom Vojvodine", to će opet biti obaveza budžeta Republike Srbije. To nisu stvari koje nas mogu da ohrabre.
Potpuno se slažem sa vama da se socijalna politika vodi na jedan način, da se javna preduzeća vode na drugi način, da se politika u privredi vodi na ispravan način. Svaki defekt u vođenju politike će nas pre ili kasnije koštati više. Svaki problem koji danas izbegnemo da rešimo, odložimo ga za sutra, koštaće nas mnogo više.
Sa vama se ne slažem samo u jednoj stvari. U čemu je razlika između vlasti i opozicije? Opozicija kaže da nešto treba uraditi. Opozicija predlaže šta treba uraditi, a vlast i onaj ko ima instrumente, nema u svom rečniku "treba", nego objašnjava konkretne mere kojima se problemi rešavaju. To je jedina razlika između vlasti i opozicije. Opozicija ovde ne odlučuje ni oko toga, da li će klima sistem u ovoj sali raditi ili neće. Opozicija se u Skupštini Srbije ne pita čak ni za to.
Vlast je preuzela odgovornost, ima većinu u Skupštini, izabrala je svoju Vladu i ona treba da rešava probleme. Izgovori ne služe ničemu. Možemo svi zajedno da tražimo izgovore, ali mislim da je potpuno nevažno ko je bio ministar energetike u Vladi Grček pre pet godina, ko je bio ministar prosvete u Vladi Irske pre sedam godina, koga to više zanima u tim zemljama? Oni imaju probleme koje više ne mogu da reše.
Način na koji se u Srbiji rešavaju problemi, način na koji se u Srbiji predlažu u Narodnoj skupštini zakoni i način na koji se ponaša Vlada Republike Srbije, nama ne uliva nikakvu nadu, samo nas upućuje na to da možemo da očekujemo svaku narednu godinu težu od prethodne.