Osma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.11.2012.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja

3. dan rada

26.11.2012

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:15 do 16:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Molim?

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Tema.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Tema su subvencije, gospođo. Tražim da se to kontroliše, da nam se ne dešavaju ove stvari, tražim da prekontrolišemo i tu nesrećnu 2007. godinu.
Ukoliko smo došli na vlast, došli smo ne samo da vladamo, već da vidimo kako su oni prethodni vladali i da vidimo zašto je ovaj bivši premijer iz njihove stranke, veliki moralista, dobio nezasluženo 525 hiljada evra i danas slušamo predavanje njegovih učenika.
Dakle, hoću da kažem da ubuduće, bez obzira što su subvencije povećane, da se trudimo da subvencije dođu do zemljoradnika, do proizvođača, da ne dođu opet do nekih likova koji će se tako uzgred malo baviti, tek toliko da povuku subvencije od svojih stranačkih prijatelja.
Ne bih voleo da ponovimo grešku koju su oni ponovili i da pri samom kraju kažem sledeće - nije problem šta ćemo mi ubrati, problem je nasleđeno stanje. Ukoliko prođemo, nije problem ni dug koji su ostavili ovi iz bivšeg režima, problem je struktura duga, problem je nedostatak izvora za vraćanje dugova i ako prođete Srbijom, bez obzira što su nas zadužili 17-18 milijardi evra, koliko piše i ovde u budžetu, kad prođete Srbijom vidite kolika je naša infrastrukture zapuštena. Dakle, gotovo ništa nisu uradili.
Svedoci smo zapuštenosti naših puteva, naših pruga, školstva, zdravstva. Ostavili su nam Srbiju gotovo bez ikakvih šansi za sadašnju i buduću generaciju. Stoga, te njihove moralne pridike, gde su oni dok su vladali, jednu rupu, manju rupu, krpili sve većim rupama i većim dugovima. Dakle, takvu situaciju treba izbeći, ali se bojim da će naš dug, zahvaljujući posledicama koje su oni ostavili, zahvaljujući tome što sad treba ulagati u ono u šta oni nisu ulagali, a zaduživali se, bojim se da će naš dug na kraju 2013. godine biti daleko veći.
Gospodine ministre, vešt ministar je onaj po definiciji, a to piše u jednoj anegdoti, koji sa guske očupa što više perja, uz što manje gakanja. Vi ste dobili mrtvu gusku. Oni su vam ostavili mrtvu gusku. Ta guska više ne mrda. Dakle, od te privrede nema ništa i pažljivo sa tim čerupanjem. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima doktor Mirko Cvetković. Izvolite.

Mirko Cvetković

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pri završetku ove rasprave želeo bih da kažem da je ona pokazala ono o čemu je DS govorila na samom početku, a i tokom rasprave, a to je da je ovaj budžet sastavljen samo matematički, pa i to fiktivno, da u njemu nema reformi i da je politika, koja se na osnovu njega nudi, zapravo politika povećanja poreza, politika porasta inflacije i politika smanjenja standarda građana. Na osnovu ovakve ocene, DS neće podržati ovakav budžet.
Na samom kraju, želeo bih da dam jedan apel gospodinu ministru i da mu postavim dva pitanja. Zapazio sam u toku rasprave, gospodine ministre, da ste davali različite odgovore na slična pitanja i, prosto, ste stvarali zabludu, bar kod mene, da li je to zbog nedostatka koncentracije ili ne znam iz kojih razloga, pa evo da navedem primer. Vi ste prethodnog dana, na pitanje jednog narodnog poslanika LDP, mislim da je bio gospodin Đurić, nisam baš siguran, koji je tražio i rekao da određene reforme jesu trebale da budu sprovedene i da su vidljive u budžetu za narednu godinu, vi ste na to pitanje dali odgovor da se reforme tog tipa, za koje se on zalagao ne sprovode u periodu recesije.
Bio sam jako zbunjen na to, jer sam smatrao da je naredna godina predviđena kao godina sa pozitivnom stopom privrednog rasta, što je suprotno od definicije recesije, i naravno to je potvrđeno vašim današnjim objašnjenjem da se radi o 2%, a osim toga, to se moglo videti i iz cifara.
Dakle, zbog tih, da kažem, različitih odgovora na ista ili slična pitanja, moj apel je da malo ipak povedete računa, jer to stvara zaista velike probleme. U vezi sa tim, ja sam pripremio i neka pitanja, za koja verujem da ćete moći sada da mi odgovorite, a prvo pitanje jeste sledeće – u članu 34. Predloga budžeta, vi ste predvideli, to se vidi naknadno iz dva člana, ali u tom članu se predviđa mogućnost dodatnog zaduženja, odnosno davanja garancija za razne stvari, između ostalog, tamo piše radi obezbeđivanja finansijske stabilnosti, kasnije se vidi da se radi o 400 miliona evra.
Dakle, moje pitanje je, pošto sam slušao da ste vi kao jedan od kvaliteta ovog budžeta isticali da ne želite da dajete garancije za finansiranje likvidnosti, da li mogu da to razumem da se član 34. neće primenjivati za izdavanje garancija za likvidnost javnih preduzeća, tako da bi smo ostali pri osnovnoj tvrdnji? Prosto me interesuje da li nameravate ovo da upotrebite za likvidnost ili ne i da time razjasnimo, da nam bude jasno?
Drugo pitanje koje imam jeste pitanje, jer ste prilikom prezentacije budžeta i uopšte prilikom prezentacije ekonomske politike za naredni period, između ostalog, rekli da će morati da dođe do prodaje neke imovine, pa me interesuje da li bi ste bili ljubazni da nam kažete na šta konkretno mislite, koja bi bila prodaja?
Imajući u vidu da su pitanja vrlo konkretna, ukoliko znate odgovor na njih, molio bih vas da ih samo navedete. Ako niste baš sigurni, onda možete slobodno da uđete u širu elaboraciju. Hvala vam.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima gospodin Dinkić. Izvolite.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Na kraju ove načelne diskusije bih želeo da zahvalim poslanicima koji su bili konstruktivni.
Imajući u vidu da nije bilo bitnijih primedbi na Predlog budžeta, moram da izrazim zadovoljstvo da radikalna promena u politici javnih finansija ipak ima većinsku podršku ovog parlamenta.
Svesni smo činjenice da to nije dovoljno i da treba u narednom periodu da uradimo i više stvari kako bi ovu stabilnost, koju sada unosimo u javne finansije, preneli na kompletan ekonomski sistem.
Činjenica je da ćemo radikalnim merama, pre svega na rashodnoj strani budžeta, uspeti da duplo snizimo budžetski deficit u odnosu na ono što smo uradili. Dakle, da li je to matematička operacija, izraz koji ste vi koristili? Jeste. Svaki budžet je izraz matematike, jer cifre se pominju u budžetu, ali je takođe izraz nove ekonomske politike, koja podrazumeva da se istina ne prećutkuje, nego da se problemi napadaju i rešavaju. U tom smislu, reforme o kojima ste pričali, vezane za višak ljudi u državnom aparatu, rekao sam da ćemo taj problem rešavati kada Srbija izađe iz recesije. Da, Srbija će izaći iz recesije u sledećoj godini, ali sa jednim umerenim rastom od 2%. Mi imamo tradicionalno u fondu pripremljeno nekih milijardu i 700-800 miliona dinara, što sigurno nije dovoljno da rešimo sav višak prekobrojnih ljudi u državnoj upravi i u državnom sektoru, ali jeste dovoljno da taj proces otpočnemo 2013. godini i da ga okončamo u 2014. godini. Znači, plan te reforme je početak sledeće godine, a okončanje tokom 2014. godine. Potrebno je dve godine da se taj proces završi.
Jedna od stvari o kojoj ćemo popodne diskutovati, posle ove pauze, jeste činjenica da ograničavamo postupak restrukturiranja državnih firmi na 30. jun 2014. godine, tako da će ključna godina, što se tiče restrukturiranja, biti sledeće godine ono što smo planirali, a 2014. godina završetak.
Odgovori na ova vaša dva konkretna pitanja.
Član 34. postojao je i u prethodnom budžetu. Mi smo ga ostavili iz sličnih razloga koji su bili i u prethodnom periodu, ali smo ga suzili, s jedne strane, a za malo nešto proširili, što ću sada objasniti, s druge strane.
Prvo, iznos garancija koja se daje je 300 miliona evra. U orginalnom budžetu je bilo 400, pa smo amandmanom vlade, koji je stigao par dana pred ovu raspravu, to smanjili na 300 miliona evra. Ove garancije se mogu koristiti radi obezbeđivanja finansijske stabilnosti, što znači intervencija u finansijskom sektoru isključivo. Eksplicitan odgovor je da ta sredstva neće biti korišćena za davanje bilo kakve garancije javnim preduzećima, isključivo ako bude potrebe za finansijski sektor se može koristiti, u slučaju prenosa depozita, kao što smo uradili, sa "Nove Agrobanke" na Poštansku štedionicu. Ako se javi potreba za sličan slučaj, ako treba pokriti i neke neosigurane depozite imamo obezbeđenu mogućnost da to učinimo ukoliko smatramo da ćemo time finansijsku stabilnost zemlje sačuvati, kao što smo uspeli sa ovim prenosima depozita "Nove Agrobanke" na Poštansku štedionicu.
Takođe, klasičan razlog koji se odnosi na neke eventualne elementarne nepogode stoji kao mogućnost, jer to uvek treba predvideti. Ono što je novo jeste da se te garancije mogu koristiti radi finansiranja, odnosno refinansiranja obaveza lokalnih vlasti po osnovu kapitalnih izdataka iz prethodnog perioda, jer nam je namera da očistimo docnje na svim nivoima i u svim oblastima. Trenutno ove godine ćemo očistiti dobar deo docnji u zdravstvu, o čemu smo već pričali i razgovaraće se narednih dana. Takođe, jedan deo dugova prema putarima, ali ostaće neizmerene docnje lokalnih samouprava i Pokrajine Vojvodina prema kapitalnim investicijama.
Na osnovu ovog člana ćemo predložiti jednu posebnu odluku na Vladi, ali mogu vam obrazložiti kako će to izgledati. Dakle, sa danom 31. oktobar svaka opština i Pokrajina Vojvodina imaju neke dugove prema izvedenim, a ne plaćenim radovima za kapitalna ulaganja. neki to mogu da plate, a neki to ne mogu da plate.
Mi ćemo omogućiti na osnovu ovog člana 34. da naredne godine, ukoliko postoji pristanak poverilaca koji su u privatnom sektoru i lokalne samouprave, da se na taj način izmiri dug, da Republika Srbija da pozajmicu lokalnoj samoupravi, odnosno Pokrajini na period od 1. januara 2014. do 31. decembra 2015. godine sa rokom otplate na tri godine i grejs periodom od godinu dana, da suštinski lokalna samouprava taj novac vrati Republici 2014. i 2015. godine, da iznos pojedinačne pozajmice opštini i gradu ne može biti veća od 50% transfera u toku jedne godine, što znači da u periodu vraćanja bićemo obezbeđeni suštinski pošto se vraća dve godine četvrtinom transfera opština. Onda izdajemo državnu obveznicu na bazi ovog člana. Ta obveznica ide direktno privatnom sektoru, koja je poverilac opštine, odnosno Pokrajine. Oni uzimaju obveznicu, idu kod banke, diskontuju, dobijaju odmah pare, a opština to vraća Republici u periodu od 2014. do 2015. godine u 24 rate svakog meseca. Republika ima garanciju da će taj novac naplatiti tako što neće ni jednom gradu, ni jednoj opštini dati veću mogućnost od izmirenja dugova u odnosu na polovinu godišnjih transfera, što znači da ako ne vrate taj novac, onda se obustavljaju transferi u tom iznosu 2014. i 2015. godine.
Drugim rečima, radi se o tome da se spremamo da damo pozajmicu lokalu, uključujući i Pokrajinu Vojvodina za izmirivanje dugova za kapitalna ulaganja privatnom sektoru. Ukoliko privatni sektor pristane na to, zaključi odgovarajući ugovor sa dužnikom o tome i ukoliko prihvati da umesto novca dobije obveznicu Republike Srbije, koju može da unovči u banci. Banka postaje poverilac. Republika Srbija vraća taj novac banci tako što ili lokal vraća taj novac Republici ili Republika obustavlja transfer i taj novac vraća banci. Dakle, napravili smo način da, osim što ćemo tretirati dugove zdravstvenog sistema, dugove Republike prema putarima, imamo jednako tretiranje svih u ovom lancu, uključujući i Pokrajinu Vojvodina i lokalne samouprave. Ovo će i biti program koji je dobrovoljan. Opštine će moći da uđu u taj program ako žele, a ako ne žele neće ući. Privatni sektor će moći to da prihvati ako želi, a ako ne želi neće prihvatiti. U svakom slučaju, daćemo tu opciju. Dakle, zato služi taj član 34. To je objašnjeno u obrazloženju ovog amandmana.
Što se tiče prodaje imovine, da, jeste plan Republike Srbije da u narednom srednjeročnom periodu, uključujući od sledeće godine, krene da prodaje državnu imovinu koja trenutno nije efikasno iskorišćena, odnosno ukoliko država sada snosi neke gubitke, a postoji mogućnost da se ta imovina privatizuje, odnosno proda, mi ćemo ići na privatizaciju, a prihodima od privatizacije smanjivaćemo javni dug.
Nema načina da javni dug koji će dostići sledeće godine 65% po inerciji svega ovoga što se dešavalo u prethodnom periodu, da se obori značajnije u periodu 2014. i 2015. godine bez finansiranja dela smanjenog budžetskog deficita prihodima od privatizacije. To je jasno i to sam potpuno otvoreno i iskreno rekao u samom uvodnom izlaganju. Koja su to preduzeća? To su ona koja sada stoje zarobljena i od kojih Srbija nema mnogo koristi, tzv. preduzeća iz "Zelenog pula", poljoprivredna, bivši poljoprivredni kombinati koji su neuspešno privatizovani. To je jedna vrsta preduzeća. Hoćemo da to stavimo u funkciju, da deo zemlje koju su oni držali a nisu laćali zakup, da damo paorima da obrađuju uz zakup i da se taj zakup naplaćuje, a ono što je državna imovina, da prodamo i to bukvalno sva. Država ne treba da bude vlasnik jer je loše vodila sva ova imanja, a to važi čak i za neka za koja se sada ljudi hvale, koja se navodno dobro vode, zato što su u postupku restrukturiranja, odnosno ne plaćaju nikakve obaveze iz prošlosti.
Generalno, država treba da izađe iz bavljenja direktno poljoprivredom. Treba da omogući seljacima, paorima koji to znaju da rade da investiraju, a država treba da pomogne sa subvencijama i sa podsticajima.
Ono što takođe može biti predmet privatizacije, zavisi da li ima interesa. Ima interesa da se neke sadašnje državne fabrike privatizuju i sve ono gde možemo da dobijemo vlasnika koji će moći da bolje iskoristi te državne resurse, mi ćemo ići u proces privatizacije. Ima nekoliko takvih kompanija, ali dok ne budemo imali direktno ispoljen konkretan interes i dok ne objavimo tender, nema potrebe da o tome javno govorim.
Još jednom na kraju, hvala svima koji će podržati budžet. Mi znamo da je ovo tek početak borbe protiv ekonomske krize. Ovo je druga faza fiskalne konsolidacije. Time borba ni izbliza nije završena. Ovo je tek početak, ali mislim da smo dobro počeli, da treba još mnogo da radimo i zajedno možemo mnogo toga da uradimo. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Gospodine Đuriću, pretpostavljam da želite repliku na izlaganje gospodina Cvetkovića. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Ne, nego po Poslovniku. Dopustili ste da ministar Dinkić uradi ono što ovde obično radi, pogotovo ono što je radio poslednja dva dana ili ova dva dana kada raspravljamo o budžetu, da dozvolite da na kraju, kada praktično više ne može da se odgovara na ono o čemu je on pričao, ponizi ovaj parlament i kaže da sve ono što smo mi radili dva dana, sve primedbe koje smo podneli, desetine amandmana koje je uradila opozicija u ovom parlamentu, da su neozbiljni i da nije bilo ozbiljnijih kritika budžeta, a onda 20 minuta odgovara na nešto što za njega nije ozbiljna kritika budžeta.
Kada ste već otvorili ta pitanja, gospodine Dinkiću, onda je red da nam kažete i kako ćete restrukturirati ta preduzeća već do 1. juna 2014. godine. Kada odgovarate gospodinu Cvetkoviću ili DS, pretpostavljam da mislite na PKB, koji danas navodno nije uspešan. Slažem se da to nije možda najpovoljniji model, ali onda to verovatno važi i za RTB Bor, na koji ste toliko ponosni da uspešno posluje, a između ostalog znate da uspešno posluje i zbog toga što je u restrukturiranju i što nijednu od zaostalih obaveza koje ima već 10 ili 11 godina ne mora da servisira i ne mora da plaća.
Na mnoga pitanja koja je pokrenula LDP u petak, pre nego što ste izazvali ili učestvovali u onom besmislenom incidentu sa tvitom i tviterom, zbog koga cela Srbija čitav vikend misli da smo ovde nekakvi neradnici koji su se najeli ćevapa u restoranu, a uveče uspeli da se posvađaju oko društvenih mreža, niste odgovorili na pitanja da li prihvatate amandmane koji govore o tome da DRI treba strogo da kontroliše novac ili transfere koji idu prema Kosovu. Samo delimično ste odgovorili na pitanja koja se tiču dotacija Nacionalne službe za zapošljavanje. Nijedan odgovor nismo dobili na pitanje kako ćete se odreći ili kako nećete više davati subvencije ili garancije ili plaćati održavanje tekuće likvidnosti "Srbijagasa" od 1. januara 2013. godine, a danas to ne možete da učinite. To niste dali ni kroz ove odgovore. Jedva čekamo raspravu o javnim preduzećima. Tu će se tek videti koliko je površna ta prva, druga ili treća faza konsolidacije o kojoj govorite.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Ministre Dinkiću, izvolite.