Hvala lepo.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, pred nama je ova knjiga u kojoj je budžet Srbije za 2013. godinu, ova knjiga koja je svake godine sve deblja. U njoj je nula sve više ali je tuga sve veća. U ovoj knjizi se ogleda i naša bliska prošlost i naša sadašnjost, a trebalo bi da se ogleda i naša strategija naše budućnosti. Kakva nam je to prošlost prepuna u ovoj knjizi lažnih obećanja, izneverenih nada i očekivanja, da je previše bahatosti i trošenja nemilosrdnog teško zarađenih para od strane naših građana? Sva ta prošlost ugrađena je i u ovu sadašnjost u kojoj vidimo pad standarda, pad proizvodnje, pad potrošnje, a porast bede, porast nesreće, porast socijalnih raslojavanja i porast socijalne nepravde.
Na sve to imamo jedan ambijent krajnje depresivan, koji uslovljava potpuni negativizam u odnosima i prema ljudima i prema državama i prema događajima. Sve to stvara jednu neracionalnu sliku i neracionalnu priču o odlučivanju, donošenju ključnih odluka i vuče nas u još veći problem. Država klizi u još veće probleme zbog toga i neophodne su brže i korenite državne reforme i mnoge promene u odnosu našem prema sopstvenoj državi, jer ovo što imamo u poslednjih nekoliko godina je zamena partizma, u stvari patriotizam je zamenjen partizmom. Zato ponekad degutantno izgleda da prethodni režim koji je kroz ovu zemlju protutnjao i ostavio pustoš, napravio Hirošimu od Srbije, danas nekim svojim predlozima pokušava da objasni kako treba ovu zemlju izvlačiti iz problema.
Šta još čini i šta su osnovni elementi koji čine ovaj budžet? To je da smo izgubili za poslednje četiri godine 270.000 zaposlenih. Da imamo 800.000 na papiru nezaposlenih, a u stvari milion. Da imamo milion i 770.000 zaposlenih, a od toga 700.000 radi u javnom sektoru, što predstavlja 40% ukupno zaposlenih. To nigde u svetu nećete naći. Nemačka ima 10% u javnom sektoru zaposlenih ljudi, a Amerika 15%. Da Nemačka sa svojom moćnom privredom ima 40% u administraciji, tvrdim vam, i ona bi propala.
Ono što je suština još nekih osnovnih elemenata jeste da imamo milion i 700.000 penzionera, što govori da na jednog zaposlenog dolazi jedan penzioner. Sve to je prošlost i sve to što smo nasledili se ugrađuje u ovaj budžet u kojem vidimo da 65% BDP čini deficit i što imamo 95 milijardi samo za kamate 2013. godine. Kako se sada na ovaj predloženi budžet odnose neke institucije koje moramo sa uvažavanjem da gledamo, pre svega Fiskalni savet i MMF.
Fiskalni savet govori da je budžet previše optimistički i da se neće uspeti smanjiti deficit sa 6,7 na 3,4%. Međutim, oni nisu toliko isključivi i ostavljaju rezervu, dok je kod MMF priča drugačija. Oni ne ulaze u razgovor, odlažu taj razgovor za proleće, što je neodređeni rok i što u diplomatskom smislu predstavlja jedan otklon da kažu da nisu saglasni sa ovim budžetom.
No, kada uzmemo u obzir da je taj isti MMF prošle godine predviđao rast našeg BDP na 1,5%, a u praksi je bilo 0,5%, onda možemo da zaključimo da savetnici tog MMF dolaze iz ove naše kuhinje, iz određenih struktura koje i ne moraju da budu prihvatljive.
Ostaje nam da se nadamo da ovo što je Vlada predvidela u ovom budžetu da će se ostvariti. Samo da se nadamo, pošto ima dosta protivrečnosti i ima dosta nejasnoća i dosta se oslanjamo na neku sreću.
Na osnovu svega što sam nabrojao i procenjenog deficita, rasta BDP i inflacije od 5,5%, trebalo bi da razmišljamo da damo neke konkretne predloge za određene izmene. Pre svega, tri su elementa bitna. Prva je štednja, drugo je proizvodnja, a treće je zapošljavanje.
Kada govorimo o štednji, moramo poći od toga da država mora početi da štedi, jer mi više vremena nemamo. Moramo, realno, da sagledamo da u našoj administraciji imamo bar 30 do 50 hiljada viška zaposlenih. Ako se država ne oslobodi toga balasta na vreme, mi ćemo još više nezaposlenih imati iz proizvodnih sektora i to će biti pogubno za opstanak same zemlje.
Upravo ta politika da političkim sredstvima i u interesu pojedinih stranaka je dovela do toga da se uguravanje ogromnog broja ljudi u administraciju mnoge proizvodna, mala i srednja preduzeća pozatvaraju. Dobili smo na jednoj strani nezaposlene proizvodne radnike, a zaposlenu administraciju i birokratiju koja sama sebi proizvodi posao i izmišlja neke poslove. Došli smo dotle da love po Kalemegdanu nastavnike koji dovode decu na ekskurziju i da ih kažnjavaju zato što su došli da pokažu deci gde se Sava uliva u Dunav. Taj pokušaj birokratije da sama opravda svoje postojanje je poguban za opstanak svakog društva, a biće i za nas.
Prema tome, objašnjenje da se ti ljudi neće otpuštati i da se neće praviti zakon i socijalni program dok ne prođe kriza je pomalo neozbiljno. To je upravo i dovelo do krize u kojoj se kao društvo nalazimo. U svemu tome, kada uzmete u obzir veliki broj agencija i izdvajanja za nevladine organizacije, trošenje para na sve strane, ne vidim način na koji možemo uopšte spasiti društvo od potpune kataklizme.
Kada govorimo o lokalnim samoupravama i priči kako će se tamo sad zaustaviti dalje zapošljavanje, mislim da je sada kasno. Sada i da pustimo da oni zapošljavaju, oni više nemaju gde da zaposle. Više nema ni stolica, a nema ni kiseonika u tim kancelarijama, jer je to toliko nagurano da tamo više niko ne može da stane. Još malo pa će u nekim lokalnim samoupravama stolice nositi kući, a ujutro kada dolaze na posao donositi ih. Mnogi ni ne dolaze na posao zato što nemaju gde da rade. To je sve proizvod prošlog vremena u kojem je patriotizam zamenjen partizmom. Ako se ne oslobodimo toga da je važnija partija od države i ako ne stvorimo u sebi osećaj da se moramo boriti za ovo društvo i za ovu zemlju, nalazimo se pred potpunim ponorom.
Neću samo da komentarišem kako su različita izdvajanja za pojedine lokalne samouprave kada je u pitanju davanje za održavanje puteva gde se za jednu lokalnu samoupravu daje 2,4 kilometra, a za neku 200 kilometara. O transfernim sredstvima da ne pričam, jer je tu potpuno jasno da su prisutne i veze i neki drugi odnosi. Tako se pravi jedan nekorektan odnos prema određenim lokalnim samoupravama.
Ne postaviti kontrolu nad radom određenih lokalnih samouprava, u smislu trošenja ovako teško zarađenog novca, je isto pogubno. Često puta se investira danas u neke stvari koje moraju da čekaju, pa se izmišljaju neke fabrike vode, a da tu nema proizvodnje i da mnogi mladi ljudi odlaze iz tih sredina. Doći ćemo u situaciju da to što se sada napravi, više neće imati tu vodu ko da pije, tu više ljudi neće biti. Strategija regionalnog razvoja ne postoji i mnoge opštine, pogotovo pogranične, polako će početi da se gase ako se ne dozovemo pameti i ne smislimo način kako ćemo tu proizvodnju i investitore dovesti u te krajeve.
U privredu pre svega moraju da se ubace subvencije. Privreda mora da se pomogne, pre svega izvozno orijentisana privreda, jer ćemo tu najpre zaposliti ljude, ali u smislu poboljšanja kvaliteta i konkurentnosti naše privrede na stranim tržištima.
Kada je u pitanju domaća proizvodnja za domaće tržište, priča je mnogo teža. Potrošnja je stravično pala. Kada prođete pored prodavnice više ćete videti zaposlenih trgovaca, nego što ćete videti kupaca. Sa padom potrošnje vrlo ćemo teško pokrenuti domaću proizvodnju. Treba razmišljati kako ćemo napraviti da se smanji uvoz barem onih proizvoda koji su na domaćem tržištu. Konkurencije ima dosta. Povećanjem carina za određene proizvode kojih ima dosta bi mogli da zaštitimo i moramo da zaštitimo našu proizvodnju, ako mislimo da opstanemo. Tu su vrlo bitni, alarmantni podaci koje ćemo mi shvatiti i osloboditi se birokratije, pokrenuti tu proizvodnju ili nas kao društva neće biti.
Ono što je pozitivno, a to je što se u poljoprivredu ubacuju određena sredstva. Moramo znati, i to nije mali procenat, to je 4,5% u budžetu, gde ta sredstva idu. Da li idu u finalni deo proizvodnje od poljoprivrednih proizvoda i da li idu u navodnjavanje ili će se ponovo, po ustaljenoj praksi, kako se to dešavalo ranije, te pare potrošiti ne znajući gde, niti kako?
Prema tome, sagledavajući sve ove stvari, moramo biti svesni, da se što pre oslobodimo svih subvencija u javnim preduzećima i naći rešenje kako ćemo rešiti ta javna preduzeća, jer mi danas ni nemamo državna javna preduzeća. Danas imamo partijska javna preduzeća koja su toliko opterećena ljudima i viškom radnika da je to nepodnošljivo. "Galenika" je uspela za četiri godine, kada je imala višak radnika, da prima dnevno jednog i po zaposlenog i da poveća izdvajanja za plate sa 2,4 na 3,6 milijardi. To su ogromna sredstva koja se troše na potpuno nekontrolisan način i sve se svodi na zadovoljavanje određenih partijskih apetita i kupovanja, što reče neko celzijusa…
(Predsedavajuća: Molim vas, vratite se na temu.)
Pričam o temi. Pričam o budžetu i kako se troše pare, jer je to vezano za novac koji ova zemlja i ovi građani, za takva neka neracionalna trošenja i bacanja od strane javnih preduzeća, ogleda se u našem deficitu i svemu ovome što se dešava.
Na kraju, da li će se ispostaviti privredni rast od 2%? Mislim da je moguće, zato što sigurno nećemo imati ovakvu sušu kakvu smo imali prošle godine, tu će nam Bog pomoći. Da li će inflacija biti 5,5%, to ćemo videti. Ako inflacija bude 5,5% u ovom budžetu, mislim da će on onda ući u neke knjige. Ako bude do 8%, mislim da ćemo izdržati. Ako bude preko 8%, imaćemo vrlo ozbiljan problem.
Ono što mislim o ovom budžetu, to je da je on kula od karata, vrlo lepo spakovana, izgleda graciozno, izgleda je usklađena, ali je problem kako je održati. Ako se samo jedna karta izvuče, a mnogo je slabih tačaka u toj građevini, sve će se obrušiti i mi ćemo biti u jako velikom problemu.
Prema tome, pokušao sam vrlo konstruktivno sa određenim predlozima da pomognem. Ne bih želeo da me neko pogrešno shvati, SNS će glasati za ovaj budžet, to nije sporno, međutim, imamo moralnu obavezu da kažemo ono što smatramo da je dobro i da kažemo ono što smatramo da nije dobro. Ostavljamo vreme da vidimo kako će biti i ko će konkretno biti u pravu. Hvala lepo.

Hvala.
Sledeća prijavljena je narodna poslanica je Maja Gojković, ali ona nije tu.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević.

Gospođo predsedavajuća, potpredsedniče, uvaženi ministri, poštovane kolege i koleginice poslanici, budžet treba da prati politiku Vlade. Ovaj budžet treba da prati realizaciju ciljeva te politike u narednoj godini, planiranje ovog budžeta u mnogim segmentima, očigledno iznuđeno, u ukupnom društvenim i ekonomskim ambijentom, odnosno zatečenim stanjem.
Ovakav predlog budžeta, uz sve odlike, naravno i mane, pokazaće svoju vrednost samo ako se dosledno i po mogućnosti do kraja realizuje, odnosno ako pomogne da stvore uslovi da 2014. godina bude u pravoj meri razvojna, ako mnoge segmente državne strukture organizaciono i funkcionalno rekonstruišemo, odnosno učinimo efikasnijim i ekonomičnijim.
Da bi obezbedili uslove i sredstva za razvoj nekih sistemskih celina, sada silom prilika nedopustivo zapostavljenih i uskraćenih ovim budžetom, mislim da u narednoj godini treba da, kao ilustraciju ovoga što sam rekao, uradimo bar nekoliko stvari. Pokušaću samo neke da navedem.
Na jednoj strani imamo današnji celokupni pravni sistem u ovoj državi, još uvek postavljen veoma ekstenzivno, nedovoljno efikasan i sistem koji mnogo košta. Na tom planu se, naravno, mora u sledećoj godini raditi, da bismo u 2014. godini imali prevaziđeno stanje.
Na drugoj strani imate službe bezbednosti, koje su i ovim budžetom daleko od potrebnih sredstava, da bismo imali bezbednu državu. Najnoviji događaji pokazuju upravo da to nemamo. Moramo biti svesni da te službe zahtevaju dosta sredstava što se tiče, pre svega, funkcionalne opreme, jer su ta sredstva skupa. Posledice se vide, a mnoge se ne vide, tek ćemo ih videti.
Na trećoj strani, pošto danas ne razvijamo te teme, imamo nešto što me stvarno zabrinjava, neke kolege su govorile o tome, imamo kulturu koja je u ovoj situaciji nedopustivo malo sredstava dobila. To jeste oblast u kojoj je u odnosu na ovogodišnji budžet napravljena velika destrikcija. Ne mogu prihvatiti da u bilo kakvom siromaštvu države možemo dalje tolerisati ovo. Ovo su sada iznuđene situacije, ali govorim za 2014. godinu, da treba stvoriti uslove u 2013. godini. Ne mogu dozvoliti sebi nikako da treba stajati iza nečega što treba faktički da se gasi, a predstavlja suštinu nacionalnog bića svake države. Kultura je upravo to.
Prema tome, kao što vidite, mi ćemo glasati za ovaj budžet, jer sve ono na šta ukazujem pokazuje kako nas je zatečeno stanje nateralo da na tim stvarima štedimo.
Da ne bih dalje nabrajao, gospođo predsedavajuća, reći ću samo jednu rečenicu. Želim zbog javnosti koja ovo prati da ukažem na jednu stvar. U ovom budžetu ubedljivo najveća ušteda ili skraćenje budžeta u odnosu na ovogodišnji upravo je Skupština ove zemlje. Ona je upravo pokazala kako treba da se ponašaju svi segmenti u ovom društvu kada je u pitanju štednja i pripremanje uslova za bolju 2014. godinu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić.

Poštovana gospodo, pred nama je budžet za 2013. godinu. On se može na dva načina tretirati, jedan je politički, a drugi je ekonomski.
Ono što po meni u ovom trenutku ima značaj jeste da ceo dan ova diskusija, kao i prethodni dan, ima ton političkog karaktera budžeta. Sa te strane ću se potruditi da malo više oslikam ono što ovde ne stoji, a evidentno će se dešavati, što će značajno pomoći da ono što se iskrivljuje kao stvarna slika u realnom životu bude oslikano u 2013. godini.
Pesimisti mogu govoriti o ovome uvek kritički, ali kada ispred sebe imate život koji treba da oslikate u narednoj godini i pripadate nekom novom vremenu koje je započeto završetkom izbora 20. maja, onda morate na jedan drugačiji način tretirati vreme koje je ispred vas, pokušati da merama optimizma i nekog zajedništva naslikate godine koje dolaze.
Vreme iza nas je prošlo. Uz sve želje da se taj točak vrati nazad, to prosto ne može nikako. Brojni su primeri i u sredstvima informisanja i u javnosti oko toga šta se dešavalo u prethodnom vremenu. Ne bih o tome, pričao bih o optimizmu. Budžet jeste najvažniji akt i najvažniji dokument koji ova Skupština donosi u toku jedne godine. Mislim da sve ovo vreme i ovaj trenutak rasprave u kome se nalazimo je upravo jedan zgodan trenutak i imamo dovoljno vremena iza, a pogotovo imamo dovoljno vremena ispred sebe da definišemo brojne teme.
Nekoliko optimističkih stvari koje vidim sa strane, a dešavaće se uz ovaj budžet, a deo su kritičkog tona koji se doneo u ovom trenutku. Bila su osporavanja, kažu – nećete ostvariti toliki porez na dobit preduzeća. Hoću da kažem da mislim da postoje velike šanse da taj porez na dobit preduzeća bude i veći od planiranog. Reći ću nekoliko razloga.
Ovaj budžet prate i brojni propisi koji donose taj optimizam. Prvo, desiće se nešto u poreskom svetu da u Srbiji, doći će do podizanja blokada sa brojnih preduzeća i stvoriće se uslovi, znate ići nov propis koji će brisati kamate. Nisu to klasične zatezne, to su poreske kamate koje se obračunavaju komfornom metodom i one značajno utiču na ukupan poreski dug koji u ovom trenutku opterećuje i budžet i Srbiju i mislim pre svega poreske obveznike Srbije. Oprostom tog duga i podizanje blokada se računa da će stvoriti jedan novi ambijent i stvoriće uslove da ta preduzeća definitivno urade dve stvari. Prvo da počnu ponovo da zovu telefonom svoje partnere i da kažu – evo, sad možemo da počnemo da radimo. Da oni koji imaju zaposlene radnike pokucaju na vrata banaka i da kažu – možemo da se kreditiramo, bez obzira kakvi su uslovi. Tražiće neke rezervoare u svojim obimima proizvodnje. Znači, brojna mala preduzeća ili male radnje moći će ponovo da razmišljaju pozitivno. Da stvaraju dohodak i da na taj način izmire svoje poreske obaveze, to je kada se govori o pravnim licima i preduzetnicima, to će se desiti i brojnim porodicama koje će eliminisati neke svoje stare dugove koji su ih opterećivali u svakom pogledu.
Mislim da je to dobra mera i u ovom trenutku presek sa jednim stanjem koje smo imali iza sebe i dobar podsticaj da se u budžetu dodatno pojača punjenje. Evidentno je da ova dva meseca je punjenje budžeta u tom sektoru značajno popravljeno, a mislim da krajem ove i početkom naredne godine to može da bude još značajnija mera.
Imaćemo još jednu meru koja je vrlo interesantna, a to je oporezivanje poreskih najava ili ti "of šor" zona. Brojni građani Srbije su imali prilike da ovih dana, a po neki su potezali i geografske karte ili globuse da vide gde se nalaze neka ostrva u Tihom okeanu ili Atlanskom okeanu gde su naši vajni sugrađani napravili svoja preduzeća i preko kojih odatle upravljaju sa ključnim kapitalom u ovoj zemlji i privatizovanim delom kapitala. Ta mera oporezivanja novčanih transakcija sa tim delovima, sa stopom koja neće biti mala, čak tu može da se razmišlja na jedan drugi način, da se eventualno ta stopa, s obzirom na iznos transfera i radikalizuje u nekom višem obimu s obzirom na iznose i da može da se malo više vrši zahvat.
Prosto, vi imate nemanje kontrole u tom sektoru šta se dešava. Tamo ostaju novci i ko zna kuda putuju po svetu, jer Srbija gubi značajna sredstva koja nisu uložena u razvoj, koja nisu uložena u podsticaj, u proizvodnju. Onda kada neko govori ovde – ostaćemo bez novih radnih mesta. Nećemo, to će ići u subvencije. Sva ta sredstva će ići u subvencije, ići će u razvoj, a i oni koji ne znaju šta će sa njima definitivno će morati da ulože ta sredstva u ekonomske kategorije koje su osnovne. Znači, u nove procese proizvodnje, u zapošljavanje, u razvoj ili će se suočiti sa onim realnim pokazateljima koje svaka država ima.
Zato ja gradim optimizam da ovaj budžet ima šanse. Da značajnije, znači smanji deficit, da smanji javni dug, da popravi i sve ono što u ovo trenutku možda ne vidimo, jer će vreme doneti novi kvalitet. Tako kažu optimisti. Pesimisti kažu da je sve strašno i da idemo na nove izbore. Ne možemo mi u tuđem rasulu tražiti novu nesreću za građane Srbije. Nama treba mir u ovom trenutku i treba nam potreba da svi zajedno nastavimo tu torbu i protiv korupcije, jer ona nikome nije donela dobro osim malom broju pojedinaca, da smirimo strasti koje nisu neophodne u ovom trenutku, jer Srbiju okružuju brojna druga pitanja koja su teška i vrlo složena i treba pomoći rukovodstvu i Vladi da nađe prave izlaze iz tih tema.
Naravno, mi treba da budemo umirujući barometar društva koji će vratiti građanima i optimizam i poverenje za neko novo vreme. Godina 2013. je možda šansa da Srbija krene drugim putem. Ovaj budžet je prilika da kroz njega svi zajedno vidimo i novu nadu za zapošljavanje i novu nadu za nove generacije koje dolaze na biroe za zapošljavanje i novu šansu da ljudi pozitivno počinju da razmišljaju i da kažu nema više nade. Mislim da ovaj budžet kaže da ima nade za Srbiju i ima šanse da uspemo svi zajedno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Poštovane dame i gospodo, poštovani ministre, za Romsku partiju ovaj budžet u tom delu da je u situaciji da može da smanji budžetski deficit deluje kao realan zadatak, deluje kao realan cilj, a u tom smislu govoriću o još jednoj ideji koja mislim da može da pomogne i izneću određene pokazatelje.
Ukoliko Vlada Republike Srbije bude na drugi način u odnosu na raniji režim postavila i pitanje upravljanja vodama, moći ćemo da dođemo do značajnih ušteda, jer više betonski bazeni po kubnom metru neće da koštaju 350 evra, nećemo da pravimo fabrike za snabdevanje vodom koje su koštale po 20, 30 miliona za opštine, a one uopšte nisu stavljene u pogon. Nećemo da odvajamo velika sredstva za izradu samo tenderske dokumentacije od nekoliko stotina hiljada evra, a da te tenderske dokumentacije uopšte nisu u upotrebi, da na osnovu njih ne možemo da povučemo značajna sredstva iz Međunarodne zajednice koja danas možemo da povučemo upravo za nerazvijena područja, upravo za područja kao što je Banat, kao što su neke druge sredine. Spominjem Banat jer je to sredina iz koje dolazim i umesto da su tamo ljudi dobili vodu, dobili kanalizaciju, oni su dobili luksuzne bazene i potrošnju, a nisu dobili kvalitetan život.
Sledeća stvar o kojoj želim da govorim jeste pitanje sprovođenja pitanja procesa integracije Roma. Mi smo podneli jedan amandman. U ovom delu želim da govorim o opštem doprinosu tog amandmana. Da nije dobro što Kancelarija za ljudska i manjinska prava nije to predložila odmah u startu, u definisanju budžeta i time na još jedan način pokazuju ljudi u toj kancelariji svoju nestručnost. Da bi Vlada ukoliko želi da realizuje ciljeve u tom pravcu morala da kao Vlada izvrši značajne izmene u samoj toj kancelariji.
Osnovna ideja tog amandmana jeste sledeća. Da se obezbede sredstva za formiranje zadruga koja će da podstaknu stanogradnju, znači stambenih i zanatskih zadruga iz prostog razloga jer već iduće godine nas očekuje šest stotina hiljada evra iz jednog projekta koji sprovodi tim za implementaciju dekade pod okriljem OEBS. Ukoliko na adekvatan način ne izađemo u susret tim sredstvima, plašim se da se ta sredstva za formiranje zadruga da odu u nekom drugom pravcu, a ne u pravcu u kome Srbija želi da ide, u jedan neproduktivan pravac i da ćemo 2014. godine da zaključimo da smo samo iz tog jednog projekta šest stotina hiljada evra usmerenih za integraciju Roma, odnosno za podsticaj zadrugarstva utrošili na jedan nekorektan način.
Sledeća stvar koja se podstiče tim amandmanom takođe, jeste da Srbija postane centar obrazovanja mladih kadrova. Tu želim da prenesem konsultacije koje sam imao sa predstavnicima međunarodnih organizacija gde su pokazali veliko interesovanje u tom pravcu da ukoliko Srbija u 2013. godini zaista u tom pravcu pokaže određene rezultate, Srbija može da postane regionalni centar. Možemo godišnje da povlačimo između pet stotina hiljada evra i milion evra za finansiranje tog obrazovnog centra, jer tu bi se obrazovali kadrovi iz celog regiona.
Na taj način Srbija počinje da izvozi svoje resurse, svoju pamet kroz različiti oblik usluga. Takođe, želim da izrazim zadovoljstvo, pošto je Ministarstvo finansija i ministar su zajedno sve bliži sa stavovima Fiskalnog saveta, da je to vrlo bitno za javnost Srbije i da u tom pravcu to stvara svima nama jednu sigurnost da postoji jedan jasan cilj i za koga možemo svi da stanemo, ali slažem se, to ne zavisi samo od vas, poštovani ministre, od Vlade, od svih struktura vlasti po dubini i ako u tom pravcu ne učinimo značajne iskorake, mislim da će da nam bude svima zajedno jako teško.
Dozvolite mi da prokomentarišem još jednu stvar, to je pitanje finansiranja nacionalnih saveta Nacionalnih manjina. Mislim da ova vlada i vaše ministarstvo mora da bude na jasnom stanovištu da nacionalni saveti više ne mogu da budu firme, da ne mogu da se bave javnim radovima, da svaki novac koji trezor bude dobio u tom pravcu da isplaćuje takva sredstva, treba da zaustavite, jer nacionalni saveti, po definiciji su ustanove koje se bave određenim pitanjima u saradnji sa državom odlučuju o određenim pitanjima, a ukoliko hoće da se bave konkretnim stvarima, pozorišnom delatnošću, izdavačkom delatnošću ili nekom drugom, onda mogu da osnuju ustanove, a ne da se bave javnim radovima, da postanu preduzeća i da se bave svim onim što ne treba, a da se ne bave onim što treba. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da je ovaj budžet napredak u odnosu na prethodne. Prvo je, pregledan, vrlo lako možemo iz njega izvući da je ovaj budžet i delimično i posledica onoga što je bivši režim uradio.
Prihodi u ovom budžetu su 965 milijardi, a rashodi 1087 milijardi, deficit je 122 milijarde, upola manji nego što je bio tekuće 2012. godine. Mislim da treba pohvaliti Ministarstvo finansija, ukoliko se taj niži budžetski deficit ostvari na kraju 2013. godine.
Ono što stoji pored budžeta, što su zaboravili oni koji su do nedavno vladali i suma kojom se ne pokriva samo budžetski deficit do 122 milijarde, nego suma od 554 milijarde, od čega je 400 milijardi dinara preko tri milijardi evra namenjeno za vraćanje glavnice dugova koji je bivši režim napravio, radi se samo o dospelim glavnicama koje će dospeti 2013. godine.
Takođe, se jasno vidi da, bez obzira na visok nivo zaduženja, nešto veliko nije urađeno po obimu odobrenih zajmova koje ćemo dozvoliti 2013. godine. Dakle, bez obzira što nam je dug 55% BDP, a možda je taj procenat i prešao, mi sledeće godine za nužne projekte moramo da izdvojimo još 550 milijardi dinara, gotovo 4,7 milijardi evra da bi odobrili zajmove i rešili neka pitanja infrastrukture koja uprkos velikom javnom dugu nisu rešena u prethodnom periodu.
Ovde smo čuli mnoge zamerke iz bivšeg režima, oni su se posebno pravdali činjenicom da je bila svetska ekonomska kriza, pa su oni zaboravili da su se zadužili i da u ovom budžetu i te kako nam trebaju velika sredstva da bi vratili njihove dugove i njihove glavnice. Da se oni ne bi vadili svetskom ekonomskom krizom, ja ću navesti procente duga BDP, on je u Srbiji 55% BDP, da se ne bi pravdali time, pa da kažem da je u Rumuniji 40%, Makedoniji 22% javni dug, a da je u Bugarskoj 18% BDP.
Dakle, nije sve što su oni uradili proizvod svetske ekonomske krize već nesposobnosti i želje da se država pretvori u ortačko društvo, gde su uzimali koliko su hteli i gde je došlo do velikih dugova.
Uz sve ove dugove treba reći i sledeće, da su nas doveli do tog stanja, da mi danas merimo javni dug, a da bi pri tome trebalo meriti i dug privrede. Dug privrede i stanovništva samo u našoj zemlji je gotovo 20 milijardi evra, kamate koje privreda plaća i stanovništvo u zadnjih 10 godina su negde na nivou 22 milijarde. Kada uzmemo dug stanovništva i privrede u zemlji i inostranstvu, dug koji je ostavljen, sve to ukupno je preko 40 milijardi evra.
Mislim da će se i oni koji su i lagali, složiti sa tim stanjem koje su nam ostavili i koje je zatečeno. Ovaj budžet se bavi delimično i ispravljanjem i posledicama koje su nastale od bivšeg režima. Potrebno nam je 90 milijardi za otplatu kamata, a to govori o nivou duga, ali govori i o tome kako se bivši režim zaduživao. Dakle, od tih 90 milijardi, mislim da je 46 milijardi obaveza prema domaćim bankama, a nešto manje prema stranim bankama. Kada uzmemo da nam je ino dug, javni dug, veći, a da je dug u zemlji manji, onda dolazimo do podatka da su domaće banke, strane banke za koje garantuje naša država i te kako dobro zaradile s obzirom da je dug u zemlji bio manji, a da sredstva koja se izdvajaju za otplatu kamata su daleko veća. Hoću da kažem da su na bivšem režimu dobro zaradile i strane – domaće banke za koje garantuje domaća država.
Kada pogledamo prihode, onda ćemo videti da su glavni prihodi od PDV i akciza, ono što zabrinjava da od 434 milijarde, koliko će se ubrati od PDV, je 296 za stranu robu, a 135 milijardi dinara na domaću robu. To pokazuje očajno stanje naše privrede i da će u potrošnji svaka treća stvar koju kupimo biće domaćeg porekla i to se jasno vidi iz strukture PDV.
Kamata od 90 milijardi, za koju se oni smeškaju, a koju su nam ostavili za otplatu sledeće godine je za 50% veća, nego što izdvajamo za Ministarstvo odbrane.
Ministarstvo odbrane dobija 60 milijardi, a otplata kamata na dugove koje su oni napravili samo u sledećoj godini će biti 90 milijardi. Tih 90 milijardi su veće nego sve subvencije, ne samo u poljoprivredi, turizmu, železnici, putevima. Tih 90 milijardi koje moramo da izdvojimo za kamatu, za dugove, mogli smo napraviti 300 kilometara autoputa.
Takođe treba reći da su nas doveli u poziciju da je kamata 90 milijardi na dugove, a da je dečija zaštita 42 milijarde, da je socijalna zaštita 30 milijardi, a da su kamate na njihove dugove sledeće godine 90 milijardi.
Što se tiče, imam zamerke, a u pitanju su kriterijumi za održavanje sredstava puteva. Imamo situaciju, to je moja zamerka Ministarstvu finansija ili nekome ko je utvrđivao, da Kikinda ima 11 kilometara, Zaječar 163 km lokalnih puteva, Bečej 2,4 km, Bojnik 76 km, Šid 9 km, Negotin 125 km, Senta 3,9 km, Trgovište 78 km, Beočin 6 km, Kuršumlija 110 km, Doljevac 4,4 km, Dimitrovgrad 81 km. Bojim se da onaj ko je radio ovu tabelu lokalnih puteva, da je negde izgrešio jer Inđija ima 11 km, a Gornji Milanovac 191 km. Mislim da neko ko je sastavljao ovu tabelu sa kilometražom lokalnih puteva, nije to uradio kako valja i da može doći do toga da neke opštine budu oštećene prilikom održavanja ovih puteva, a ja živim u Inđiji, mi imamo preko 50 i više kilometara tih lokalnih puteva koji se mogu smatrati lokalnim putevima
Takođe, za transfere lokalnih samouprava, izdvajate 35 milijardi, a ako podsetim da su kamate na dugove koje su napravili ovi kojima je sve smešno, 90 milijardi, onda vidimo da ćemo više dati na kamate tri puta, nego što ćemo dati lokalnim samoupravama.
Moja zamerka se odnosi i na činjenicu da je ministar najavio da će komunalne usluge, odnosno cene komunalnih usluga lokalne samouprave utvrđivati samostalno i bojim se da će tu nastati veliko šarenilo.
Takođe, imam primedbu i na transferna sredstva. Recimo, Inđija je dobila 156, Kikinda 234, ja znam da postoji neka formula, ali recimo, Preševo je dobilo 409 miliona zdravstvenih sredstava. Bilo kako bilo, ministarstvo zaslužuje pohvale ukoliko deficit bude smanjen koliko su rekli. Ukoliko se sve ispoštuje što je pisalo u ovom budžetu, ukoliko ne budemo bili primorani da radimo rebalans, s obzirom na rupu koja je ostavljena.
Na kraju da se osvrnem na subvencije u poljoprivredi. Nezadovoljan sam što to nije 5%, za svaku pohvalu je povećanje premija i subvencija, ali s obzirom i na aktuelna dešavanja, mi moramo za razliku od njih pratiti dobro gde se te subvencije troše.
Dakle, ovih dana sam obilazio zasade vinograda za koja su izdvajani milioni evra, pa tako za zasad vinograda od 160 hektara, bivša Vlada je, bivši režim je izdvojio milion i 600 hiljada evra. Danas, kada odete četiri godine kasnije, tog vinograda nema, dakle, ostaju samo papiri o utrošenim sredstvima. Dakle, te subvencije koje iznose gotovo trećinu onoga o čemu ovih dana ide afera, koja je uzdrmala našu javnost, gotovo na jednom vinogradu je bivši režim isplatio, nezasluženo, subvencije milion i 600 hiljada evra, za vinograd koji tamo ne možete pronaći. Takođe sam našao nekoliko voćnjaka, za koje je isplaćena subvencija koji uopšte ne postoji, gde postoji samo poljoprivredno zemljište, koje je naravno privatizovano.
Pošto ja živim u Inđiji, dakle, znam i za ovaj slučaj koji se zove "veliki vinogradar", bivši premijer DS, koji je povukao 525 hiljada evra subvencija za zasad vinograda, kao da ga je on sadio, iako je vinograd bio zasađen šest meseci pre nego što je on uopšte zakupio to zemljište na pet godina. Još pitam, koja to budala izdaje subvencije na vinograd koji će trajati pet godina? To je gotovo neverovatno šta je bivši režim radio. Pozivam ponovo tužilaštvo da se pozabavi tim problemima. Tvrdim da je njihov prijatelj, stranački tajkun, da je pozajmio Živkoviću vinograd, da ga je ovaj upotrebio samo da bi dobio subvencije, da je nakon …

Gospodine Rističeviću, tema.