Gospodine Milovanoviću, ne znam kako ste zaključili da ne postoji red u sali Narodne skupštine. Ovde se vodi jedna konstruktivna diskusija. Ako ste primetili, opomenula sam gospodina Dinkića u trenutku kada se direktno obratio narodnom poslaniku.
Nemate pravo na repliku.
Ukoliko želite neki drugi član Poslovnika, daću vam reč, ili ukoliko želite da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika?
(Radoslav Milovanović, s mesta: Da.)
Dobro. U danu za glasanje ćemo se izjasniti o povredi Poslovnika.
Gospodin Veselinović, replika.

Zaista ne želim da podižem ton, jer i ja zaista volim kada se ministar Dinkić javlja za reč, jer njegove reči najbolje govore i najbolje će to oceniti birači. On se do sada, naravno, služio svim i svačim, najčešće govoreći neistinu, koju je i danas izrekao i neću da polemišem sa njegovim stavovima. Možda se nisam dobro izrazio, nisam hteo da kažem - 2002. godine, nego od 2002. godine. Na kraju, vi ste bili u svim vladama od 2000. godine, tako da se na vas odnose svi mogući periodi od uvođenja višeparlamentarnog sistema u Srbiji, jer ste uvek bili ministar.
Činjenica je da su trošena sredstva za sanaciju banaka. Nije istina da nisu trošena, trošena su ogromna sredstva, trošena su u razne banke. Vi znate kako ste organizovali i Nacionalnu štedionicu i druge banke, to je sve rađeno u vašoj režiji. Na kraju krajeva, sva obećanja koja ste dali, niste ispunili – ni 1.000 evra od akcija, ni zapošljavanje, ni druga obećanja, tako da vaša dela i reči govore o vašim uspesima koje ste do sada imali.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Nikada do pre par godina nije ni dinar potrošen u Srbiji za sanaciju banaka, odnosno od 2000. godine naovamo. To vam odgovorno tvrdim. Proverite statistike i vidite. Prvi put je intervencija rađena u slučaju "Nove Agrobanke", "Razvojne banke Vojvodine", "Privredne banke Beograd" kroz emisiju obveznica. Pre toga, ni dinar nije potrošen sve do ovog perioda, do pre par godina. Te sanacije banaka jednostavno nisu postojale. Kada govorite, kritikujte, ali govorite istinu.

Hvala.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Hvala. Za razliku od nekih kolega, bio sam strpljiv.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam dobio odgovor još uvek – da li je tačno da su amandmanima Skupštine AP Vojvodine, Vlada Vojvodine i Skupština Vojvodine i funkcioneri AP Vojvodine tražili da se subvencije u poljoprivredi smanje za 30%, odnosno za 12 milijardi dinara. To je u prevodu oko 110 miliona evra, prevedeno na raspodelu tih sredstava, kako je bilo do sada, na vojvođanske zemljoradnike, da ih tako nazovem, otpalo bi 10 milijardi.
Da se ministar ne bi trudio oko cifara, u amandmanu broj jedan za subvenciju poljoprivredi je AP Vojvodina tražila da se umesto 41 milijarde smanji iznos subvencija na 29 milijardi. U privredi su tražili da se sa 18 milijardi smanji na četiri milijarde.
Ovaj amandman ovde razrađuje detalje kako da se te subvencije skinu, znači, iz Službe za agrarna plaćanja i drugih delova u Ministarstvu poljoprivrede, tražili su da zemljoradnici, poljoprivrednici u Srbiji dobiju 12 milijardi manje, a samim tim poljoprivrednici u Vojvodini bi dobili 10 milijardi manje.
Sledeće što želim da kažem je da nije bilo primereno reći da je moje obrazlaganje amandmana bilo smešno. Na dosta humorističan način sam pokušao da razjasnim amandman koji je bio smešan. Nije bilo smešno moje izlaganje, smešan je bio amandman, jer se nije moglo utvrditi ukoliko bi ga usvojili, ukoliko bi ga Skupština Srbije usvojila, nije bilo predviđeno na koji način bi mi iskontrolisali deo prihoda od akciza koji je ostvaren na teritoriji AP Vojvodine. Zato sam to pitao – da li se to ostvaruje kontrolom proizvodnje, da li se to ostvaruje kontrolom prodaje i da li se to ostvaruje kontrolom konzumiranja, odnosno pušenjem?
Nisam kriv što je neko predložio amandman, maltene, da neko ide po Vojvodini i da broji pikavce, da bi utvrdili koliko je ubrano akciza. Znači, može biti da sam ja na dosta humorističan način obrazlagao jedan amandman koji je, najblaže rečeno, bio nesprovodiv, neko bi, s obzirom da su rekli da je moje obrazlaganje bilo smešno, neko bi rekao – i smešan.
Takođe, kao čovek koji živi u Vojvodini i koji se zalagao za AP Vojvodinu i kada ovi svi dušebrižnici to nisu radili, tu ne uključujem LSV, njihov stav i njihov program je bio odavno poznat, možda je čak i nešto više od autonomije, to je njihov problem, svi ovi drugi su 90-ih godina, na određen način, imali sasvim drugačije programe što se tiče Vojvodine. Kao čovek koji živi u Vojvodini, tvrdim da ovaj budžet i sve ovo što radimo danima nije protiv građana i građanki Vojvodine. Jednostavno, mislim da ovde neko misli da pare koje do Vojvođana ne dolaze kroz rukovodstvo AP Vojvodine i stranke koju oni predstavljaju, ukoliko taj novac do građana ne dolazi na takav način, onda to nisu pare, iako su namenjene za građane i građanke Vojvodine.
Ovde je jedna stranka bivšeg režima, koja se sad ustrojila kao konfederalna, od države su napravili partiju, sada su partiju uredili kao konfederalnu, kako se Pajtić i Đilas dogovore, e sad bi i državu da urede tako, kako će da se dogovore Pajtić i Đilas. To naprosto neće da može i ukoliko dođe do one štete u "Razvojnoj banci Vojvodine", predlažem – a da Veljović radi svoj posao, uopšte ne bi sada ovakvu temu imali. Davno bi se mi rešili tih navodnih političkih protivnika, onih zagovornika koji sada, po cenu raspada Srbije, žele da brane neku svoju ličnu vlast u Vojvodini. Dakle, da je on radio svoj posao, ovaj problem ne bi imali. Ako budemo imali problem u "Razvojnoj banci Vojvodine", predlažem da taj problem platimo, da lepo to Pajtić plati Đilasu novcem, jer on, brate, ima milijarde i ima da nadoknadimo sve. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Kako pred ovakvim argumentima? Kada se u prethodnom izlaganju govorilo o konfederalnom uređenju partije i države, na trenutak sam se uplašio da je gospodin Rističević možda govorio o vašoj partiji, gospodine Dinkiću. Hajde da probamo da vratimo ovu diskusiju na neki normalan politički nivo.
Argumentacija koju ste vi dali, koja govori o tome kako se mogu i na kom mestu ubirati prihodi i kako se mogu i na kom mestu trošiti rashodi, obesmišljava čitavu ideju države i čitavu ideju budžeta. Sve ovo o čemu raspravljamo ovde ovih dana, čitava ideja budžeta je na tome, da mi na čitavoj teritoriji Srbije, po metodologiji, po srazmeri o kojoj se ovde dogovorimo kao politički predstavnici građana Srbije, ubirate određene prihode za budžet i da ih isto tako, po našem dogovoru, po zakonima koje imamo, trošimo na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
Potpuno je besmislena argumentacija koju ste izneli kada je reč o akcizama. Onda je bilo koje trošenje iz budžeta, a sve što je trošenje iz budžeta je prihod sa neke druge strane budžeta, nedozvoljeno, nepravedno, kako ste vi govorili. To možemo na kojem god hoćete primeru da dokažemo. Neki ljudi u ovoj zemlji vole košarku, neki ne vole košarku. Neki navijaju za Partizan, neki navijaju za Crvenu zvezdu, neki navijaju za Radnički iz Kragujevca. To nije nužno vezano za deo zemlje u kome žive.
Međutim, u ovoj zemlji se ubiraju prihodi ili Aerodrom Beograd radi u Beogradu, tu putuju građani cele Srbije, ostvaruje se neki prihod, neki profit, a onda vi odlučite da, na primer, javno preduzeće Aerodrom Beograd bude sponzor košarkaškog kluba Radnički iz Kragujevca, protiv čega nemam ništa protiv, ali po ovoj logici koju ste vi izneli, to je nedopušteno, nedozvoljeno, nepravedno itd.
Kada odlučite da dajete subvencije za radna mesta ili dolazak investitora, vi donesete, ipak, političku odluku koja ne mora biti sporna, koja može biti i legitimna, u kojim delovima Srbije, u kom gradu u Srbiji ćete dati takvu subvenciju, odnosno pomoći investicije. Na taj način se isto vrši neka vrsta redistribucije. Sve u budžetu je redistribucija. Vi ste prikupili poreze od svih građana Srbije, od potrošnje na celoj teritoriji Srbije i onda deo tog novca uložili u neki od gradova u Srbiji, po pravilu onim u kojima vaša partija stoji dobro, ali to je u ovoj raspravi manje bitno. Sa stanovišta vaše argumentacije, svako ovo trošenje je nedozvoljeno.
Kada ste odlučili prošle godine da na silu promenite Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, takođe ste odlučili, pošto je vaša argumentacija bila da nije dobro, da nije efikasno, da nije politički opravdano da se novac daje administracijama koje će trošiti, pa kome ste dali 400 miliona evra iz budžeta prošle godine, ove godine, sledeće godine? Dali ste ih lokalnim administracijama. I tada ste znali, i sada znate da su ih one neefikasno trošile.
Ne znam kako je novac trošila administracija Vojvodine, neka se time bave oni koji treba time da se bave, ali je sasvim očigledno kako su neke mnoge lokalne samouprave u Srbiji trošile novac.
Ovih dana nam predlažete i neke druge propise koji, na neki način, delimično to i budžet treba da uradi, treba da saniraju probleme koje su te lokalne samouprave, opštine, napravile trošeći onaj novac koji ste im dali uzimajući od svih građana Srbije u prethodnim budžetima i trošeći onaj novac koji nisu imale, pa zbog toga sada ne mogu da servisiraju dugove koji su nastali, uglavnom, u izbornoj kampanji.
Drama je uvek veštačka, nikada nije prirodna. Prirodne drame su, ne daj bože, katastrofe, stihije, poplave, gromovi. Nadam se da nas to nikada neće zadesiti.

Gospodine Đuriću, samo da vas pitam, da li da vam ovo vreme oduzmem od vremena ovlašćenog predstavnika? (Da.)
Ljuban Panić, po Poslovniku.

Reklamiram povredu člana 107. Poslovnika. Vi predsedavajuća imate obavezu da se prema svima nama ophodite na jednak način ovde. U prethodnim obraćanjima poslanika pominjani su nedavno preminuli mr Jovica Đukić u negativnom kontekstu. Koriste se uvredljivi izrazi za lidere političkih partija. Vi to ne prekidate, dok poslanicima DS oduzimate reč na samom početku njihovog obraćanja. Molim vas da budete iznad onih političkih stanaka koje od ove skupštine žele da naprave rijaliti šou i da ovde uvedete jednaka pravila za sve, ili nas obavestite pa da možda pokrenemo neku humanitarnu SMS akciju, jer je ovde očigledno s obzirom na to kako se ministar smeška njemu vrlo zabavno, a ono što mi govorimo vrlo beskorisno za ono čime se on bavi. Hvala vam.