Moram da priznam da poređenje sa Rubikonom i sa rimskim legijama možda nije najadekvatnije u ovom slučaju. Po ovom pitanju, vi i mi nemamo spora. Znači, mi se zalažemo da se u skladu sa Ustavom Srbije status Vojvodine uredi i to je ono što je za nas potpuno prihvatljivo. To je ono što smo i vi i mi jedini radili poslednjih godina za vreme naše Vlade. Vi ste kao stranka glasali protiv budžeta kojim nije išlo 7% za Vojvodinu, svih ovih godina ranije, za razliku od vaših koalicionih partnera koji su tada učestvovali u republičkoj Vladi.
To je ono što je za nas prihvatljivo i to je mesto oko koga se i mi i vi slažemo, oko poštovanja Ustava. Taj Rubikon ste vi prešli kada ste doneli Zakon o nadležnostima i Statut Vojvodine koji nije u skladu sa Ustavom Srbije. Mi smo vas tada upozoravali. Odneli smo Ustavnom sudu naše žalbe i Ustavni sud je to potvrdio. Znači, vi ste ti koji ste prvi prešli Rubikon, ne mislim vi lično, nego mislim na vladajuću koaliciju u tom trenutku.
Mi smo sad malo vratili na onu obalu Rubikona Statut Vojvodine i Zakon o nadležnostima Vojvodine, Ustavni sud je vratio. Mislim da u svim ostalim situacijama moramo na jednoj obali svi da stojimo i da situaciju i odnos Vojvodine i Srbije ne treba da se posmatra preko nišana i da vi namećete, ne vi, nego jedan deo stranaka u Vojvodini, nameće da su odnosi vlasti u Srbiji i vlasti u Vojvodini takvi da se mi sada gledamo preko nišana i ko je ko prelazio Rubikon i ko šta radi? Mislim da je to potpuno neadekvatno poređenje i da mi ovde ne govorimo o Rubikon, ni o čemu drugome, već treba da sednemo i da razgovaramo kako ova stvar da se reši.
Mi smo predlagali, imamo Odbor za ustavna pitanja Skupštine Srbije pred kojim može da se pokrene pitanje šta je tumačenje Ustava, odnosno kako se definiše tih 7%. To je ono što treba da počnemo da radimo sad da bismo to pripremili za budžet iduće godine ili za neki rebalans koji će uslediti možda. To treba da bude tema i za to ćete uvek imati našu podršku da se o tome razgovara, da se ne pregovara, da se ne prelazi Rubikon i da se ne gledamo preko nišana jer to ništa dobro neće doneti. To je ono na čemu ćemo mi kao DSS insistirati da se izbegne ta podela, da se izbegnu te podele Rubikoni, reke, jer nemojte od Dunava da pravite Rubikon.

Hvala gospodine Mihajlov, isteklo je vaše vreme za repliku.
Reč ima gospodin Pastor. Izvolite.

Ne bih želeo da se pogrešno protumači moje upoređenje ili retorička slika koju sam primenio. Kada sam govorio o Rubikonu nisam mislio na Dunav, nisam mislio na Vojvodinu i Srbiju. Govorio sam u prenosnom smislu i to možete proveriti u stenografskim beleškama, govorio sam to sa aspekta ustavnosti, vladavine prava itd. Tako u tom smislu mislim da ne bi bilo zgodno da ovo ostane u vazduhu.
Sa druge strane, uopšte ne postoji sa naše strane, sa moje strane lično nikakvo gledanje preko nišana, pa zato smo ovde. Želimo u ovom domu da rešavamo sva pitanja koja se rešavaju u ovom domu. Zbog toga mislim da je veoma dragoceno vreme koje smo ovde potrošili razgovarajući o ovim pitanjima. Kada vi kažete - u odnosu na Statut i Zakon o nadležnostima i kažete – vi. Onda moram da kažem da je Zakon o nadležnostima donela Narodna skupština Republike Srbije i da je Statut usvojen u Skupštini AP Vojvodine ali je saglasnost na taj Statut dala Skupština Republike Srbije. Postoji odluka Ustavnog suda, ali ne možete sada crno – belo pokazivati stvar i ponovo povući potez ka satanizaciji čitave priče.
Između nas ne postoji spor oko principijelnih stvari ali mislim da sve ovo treba izvući iz dnevnog političkog sukobljavanja i sesti i dogovarati se u okvirima sistema, kao što mi sada pokušavamo učiniti, bez obzira na to kakav će biti ishod glasanja.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pastor, zaista ova priča o Rubikonu je zanimljiva koju ste vi postavili i moj cenjeni kolega Mihajlov vam je lepo objasnio kako mi moramo svi biti na istoj strani obale reke.
Jeste važno kako će ovaj zakon završiti. On neće biti usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to se već sada vidi. Ova poslanička grupa kojoj ja pripadam neće glasati za njega, a onda ostaje naša dužnost da još jednom i još jednom i još jednom ponovimo zbog čega smo podneli amandman koji ste vi iz AP Vojvodine prihvatili. Prosto zbog toga mi hoćemo da ostanemo principijelni, dosledni poštovanju Ustava ove države. Da ukažemo na licemerje raznih stranaka kada je reč o ovom pitanju.
Dakle, ono što pripada AP Vojvodini kako je definisana Ustavom Republike Srbije, nešto što država Srbija i svi njeni građani moraju da poštuju i ovaj dom to mora da poštuje, ne samo na ovom mestu, povodom ovog amandmana koji omogućava lepih i celih po Ustavu predviđenih 7% od prihoda AP Vojvodini, nego na taj način što ovaj dom mora uvek voditi računa i o poštovanju samog Ustava Republike Srbije kada je reč o položaju AP Vojvodine. Upravo je to ono na šta je moj prethodnik iz DSS ukazivao i mislim to vrlo uspešno, da je reč o tome da je ovaj dom, gospodine Pastor, prekršio Ustav.
Kada smo tada govorili da ovaj dom krši Ustav svojom većinskom odlukom tako što je izglasao Zakon o nadležnostima Vojvodine i dao saglasnost za Statut Vojvodine, tada smo bili optuživani da mi unapred prejudiciramo svoju stavom odluku Ustavnom sudu i da na to nemamo pravo. Iako, kao poslanici imamo pravo na svoje mišljenje o svakom Predlogu zakona. Onda je finale došlo na Ustanom sudu Srbije i sada punim plućima mogu da kažem da je ovaj dom ovde u prošlom sazivu doneo neustavan zakon i da je na neustavan način dao saglasnost za Statut Vojvodine. U čemu ste svi vi učestvovali, pa se nemojte čuditi nekome ko je principijelan i koji kaže – da ćemo se do poslednjeg zalagati da AP Vojvodina ima ona prava koja su predviđena Ustavom i smatramo vrhunskim licemerjem kada se AP Vojvodini ne dozvole ta prava, a još većim licemerjem kada neko iz AP Vojvodine, koji je od stane građana AP Vojvodine biran za najviši dom u AP Vojvodine, saučestvuje izokola u ovakvoj ujdurmi.
Dakle, mi mislimo da je jako važno da se ovo pitanje izvede na čistac i do kraja. Prema tome, bilo je logično da prihvatite ovaj amandman, kao što će biti logično da nam ceo zakon ne prođe. Kao što nije bilo logično da ovu temu i ovo mesto kada je reč o budžetu Republike Srbije već ranije nije uzela u obzir vladajuća većina i otklonila ovo praktično, jedino bolno mesto koje mi vidimo.
Jedini način da se iz ovog izađe, da se ovaj propis adekvatno izmeni i da već za sledeću godinu bez ikakvih dilema uđemo u normalnu kolotečinu kada je reč o finansiranju AP Vojvodine. Zaista jedini način da se iz ovog galimata izađe, da Republika Srbija u ovoj skupštini, a i vi u AP Vojvodine donesete propise u skladu sa Ustavom Srbije kada je reč o ispoljavanju autonomije Vojvodine i na taj način ćemo rešiti ceo problem.
Dakle, tu nema nikakvog nadmudrivanja, neme ni potreba nad tim. Dakle, samo treba poštovati propise da bi svi bili zadovoljni, jer ti propisi nisu napravljeni samo da pogoduju građanima koji žive na teritoriji AP Vojvodine, nego su osmišljeni tako i tako treba da ih tumačimo, da pogoduju svim građanima Srbije kojima treba da bude stalo da žive u jedinstvenoj i normalnoj državi u kojoj prava treba da budu jednaka za sve. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo Kovač.
Ovaj amandman i cela ova rasprava je još jedan dokaz da sve ono što se ne uradi na vreme kasnije stvori ozbiljne probleme.
Danas raspravljamo, vi ste rekli, vrlo mi se svidelo poređenje, da je Zakon o budžetskom sistemu knjiga recepata i da je ovo samo jedan od recepata u toj knjizi, to bi moglo da se tako shvati. Ali, ono što se nije govorilo mnogo, ni kada su bili amandmani koje je Skupština Vojvodine predložila na Zakon o budžetu, a što se nije govorilo ni u načelnoj raspravi, to je da je osnov član 184. Ustava RS, i vi ste se pozvali, čini mi se na stav 4. koji kaže da budžet autonomne pokrajine iznosi 7%.
Isti taj član 184. Ustava, ima i stav 2, koji kaže da visina i vrsta izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuje zakon. Kao što postoji i Ustavni zakon, koji je donet zajedno sa Ustavom po proceduri izglasanoj na Skupštini Srbije, čiji član 15. kaže da do 31. decembra 2008. godine, treba doneti i uskladiti sve akte sa Ustavom Republike Srbije, tako da je neko od ovlašćenih predlagača, dokaz da i Skupština AP Vojvodine može da predloži, zakon je upravo ova rasprava.
Meni nije jasno, zašto skupštinska većina, koja je bila praktično ista i u Skupštini Vojvodine i u Skupštini Srbije, nije našla za shodno da prvo ispoštuje ustavni rok 31. decembar 2008. godine, a onda ni u ove četiri godine se nije našlo za shodno da se donese zakon, koji bi otklonio svaku nedoumicu oko vrste i visine prihoda koji je potreban za finansiranje autonomnih pokrajina.
Ako je reč o "knjizi recepata" i ako je reč o "pravljenju pudinga", onda se, gospodine Pastor, puding ne pravi Zakonom o budžetskom sistemu, nego se taj puding pravi Zakonom o vrsti i visini prihoda kojim se finansiraju nadležnosti AP Vojvodine. To onda otklanja sve dileme oko primene zakona. Dilema ima mnogo i ja ću o njima govoriti u nastavku.
Mi smo doneli ovaj amandman zato što, predložili smo ovaj amandman, vi ste ga usvojili i time promenili suštinu ovog zakona, i kao što ste sami rekli, to je upravo bila naša intencija kada smo pisali taj amandman. Budžet Republike mora da bude pošten. Mora da bude jasan u raspodeli sredstava i ne sme da ošteti nikoga u Republici Srbiji. Tu je potpuno jasno da smo razmišljali na isti način.
Naš posao u Skupštini Srbije, DSS pre svega, nije da prevarimo bilo koga, ni da prevarimo građane Vojvodine, ni da izigramo ustavnu normu, ali da ne oštetimo ni jedan deo Srbije, kada je reč o raspodeli budžetskih sredstava. Upravo smo to i hteli ovim amandmanom. U čemu je suština?
Prva i važna stvar Zakona o budžetskom sistemu, ne daje definiciju budžeta. Ne postoji jednoznačna definicija budžeta. Ako neko pita – koliko je budžet Republike Srbije, ako hoćemo da budemo pošteni, ne postoji odgovor na to pitanje. Ne postoji odgovor koliki je budžet. Budžet je osnovni instrument ekonomske politike, a kako je definisan Zakonom o budžetskom sistemu, ali on predstavlja plan prihoda i primanja i rashoda i izdataka. Kada govorimo o budžetu, možemo da govorimo o prihodima i primanjima, rashodima i izdacima. Prihodi mogu da budu poreski i ne poreski. Poreski se dele na razne, ali nema jednoznačnog odgovora na to pitanje.
Druga stvar je, vi ste reagovali na izmenu Zakona o budžetskom sistemu koji je usvojen u septembru mesecu ove godine. Taj zakon je ukinuo sopstvene prihode i sopstvene prihode uvrstio u budžet. Odgovor na to je reakcija Ministarstva finansija, koje je reklo da 7% se računa samo na poreske prihode.
Prilično je ponižavajuće ako Skupština Vojvodine bude prinuđena da daje amandman, kojima traži da se u obuhvat tih 7% računaju i prihodi primanja od prodaje ne finansijske imovine, pa se onda obuhvat budžeta povećava, u ovom trenutku, za još osam milijardi dinara, procenat u odnosu na tih osam milijardi dinara. To niti je pošteno, niti je dugoročno održivo, niti predvidivo finansiranje.
Bilo je puno reči kada se raspravljalo o budžetu Vojvodine i kada se pogleda struktura tog budžeta, mi upravo govorimo o tome. Bilo je priče, taj budžet se pravi na dva načina – jedno su ustupljeni poreski prihodi, prihodi od poreza na zarade i prihodi od poreza na dobit i drugo su transferna sredstva za obrazovanje jedinica lokalne samouprave, kapitalne investicije, i sve ostalo.
Bilo je priče o tome, da je budžet AP Vojvodine "protočni bojler". Sad je pitanje, ako hoćemo da razgovaramo o suštini, kažem, pravi trenutak je da se predloži zakon o vrsti i visini prihoda za finansiranje autonomnih pokrajina, pa ćemo onda razgovarati i koja je to vrsta prihoda i koja je to visina pojedenih prihoda i koji su to prihodi koji mogu da budu dugoročno održivi?
Suština je da je budžet Republike Srbije poslednjih nekoliko godine, takođe postao "protočni bojler". Suština je da više od 80% budžeta Republike Srbije su unapred definisana protočna sredstva, koja ne zavise od toga ko sačinjava Vladu.
Struktura budžeta Republike Srbije je da je 260, 270 milijardi su rashodi za zaposlene, od tih hiljadu milijardi, pa su tu zaposleni na teritoriji AP Vojvodine, pa su onda tu rashodi na otplatu kamata, tu su krediti koji su uzimani za finansiranje projekata na celoj teritoriji Republike Srbije, pa transferi na ostalim nivoima vlasti, gde su opet i autonomna pokrajina i jedince lokalne samouprave, transferi organizacijama socijalnog osiguranja, socijalan zaštita. To su sredstva koja idu za sve zaposlene.
Naravno da je bilo ideja, kada se raspravljalo o onim našim amandmanima na budžet RS, tada nisam govorio, ali je postavljeno pitanje – da li transferi za obrazovanje treba da budu obuhvat budžeta AP Vojvodine i da li oni treba da uđu u onih 7%? Oni već ulaze u budžet RS. Pitanje je o transferima za jedinice lokalne samouprave, vrlo je interesantno kada pričamo o finansiranju lokalne samouprave, primećujemo sledeću stvar – poslednje četiri godine se krši Zakon o finansiranju jedinice lokalne samouprave, ne primenjuje se odredba da 1,7% BDP treba da budu transferna sredstva. Jedino je DSS reagovala na takvo kršenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Ako je bila tema da zaštitimo zakonitost, i ako je bila tema da zaštitimo pravičnu raspravu, onda smo očekivali da će i Skupština Vojvodine stati na našu stranu i zaštititi sve lokalne samouprave od Vlade RS. Trebali smo i tada zajedno da stanemo pa da štitimo još neka prava koja postoje u našim zakonima i u našem Ustavu. Tu smo na žalost ostali sami. Jedini smo mi štitili pravo lokalne samouprave, da imaju sigurna finansiranja.
Slažem se da para nema, ali ako para nema, najbolnije je kada se ona nepravedno raspoređuje. Našim amandmanom pokušavamo da postignemo pravičnost u evidentiranju svih prihoda i svih rashoda. Tek to će nam onda poslužiti kao baza za dalje pravično usvajanje zakona, koji će onda izvršiti pravičnu raspodelu.
Ako pažljivo pogledate na koji način se troše i na koji način se ruše ustavne norme i ove "knjige recepta" o kojima ste vi govorili. Troše se često odlukama Vlade.
Pa Vlada raspodelom budžetske rezerve ili pre raspodelom onih sredstava koje ima upućuje određena sredstva lokalnim samoupravama, po svom nahođenju i tako direktno krši sve ove norme o kojima mi govorimo. To se ispravlja našim amandmanom. Time ne bi bilo moguće da Beograd 2009. godine, 2010. godine i narednih godina, uz obrazloženje da ima smanjen priliv prihoda od poreza, koja lokalna samouprava i koji budžet nije imao smanjen priliv od poreza? Onda, Beograd iz budžetske rezerve dobije 200 miliona dinara zbog smanjenih prihoda.
To ne znamo dok ne vidimo kako su trošena sredstva, dve godine saznamo kako je izgledala ta odluka Vlade. Sve se to otklanja našim amandmanom.
Složili smo se da je naš amandman dobar. Složili smo se da ste prihvatanjem našeg amandmana odustali od svog inicijalnog predloga. Moramo se složiti da zajedno radimo na tome da se radi na tome da se hitno donese zakon o visini i vrstama prihoda, zakon o finansiranju autonomnih pokrajina koji će onda omogućiti da budžet, da rasprava o budžetu ne bude rasprava pre svega o 7%, a onda rasprava oko toga u odnosu na šta se računa tih 7%. To je previše ponižavajuće i za ovu skupštinu, prilično ponižavajuće i za autonomne pokrajine i prilično ponižavajuće za sve građane Republike Srbije.
Nije pravi trenutak rasprava, čak i da se usvoji zakon, Vlada je odbila zakon u načelu, čak i da se usvoji naš zakon, čak i da se usvoji u bilo kom tekstu, to neće rešiti problem jer i dalje ostaje diskreciono pravo i mi smo se protiv toga borili čak smo pokrenuli pre tri godine zahtev pred Ustavnim sudom da onemogućimo Vladu da Zakonom o budžetu može da suspenduje bilo koji drugi zakon.
Vi jako dobro znate da, bez obzira šta stavimo u Zakon o budžetskom sistemu, u knjigu recepata, o kojoj ste govorili, Vlada uvek može Zakonom o budžetu da promeni bilo koji zakon u Republici Srbiji i da nekom proširi prava i da nekome smanji prava.
Zakon o budžetu je specifičan zakon, koji treba da ima zakonski osnov u svakom prihodu i u svakom rashodu. Ne može da kreira nove prihode i nove rashode. U tome je suština.
Pozivamo vas da, ako pokrećete inicijativu, onda pokrenite inicijativu kod Vlade. Kad već niste pokrenuli inicijativu kod Vlade koju ste vi podržavali, pokrenite inicijativu kod ove, koju ne podržavate, da se donese pravičan i pošten zakon, koji će onda važiti za finansiranje i koji će omogućiti da nemamo ovakve rasprave ni po ovom, ni po sličnim pitanjima.
Što se tiče zaštite Ustava, zakona i pravnog poretka, u nama ćete uvek imati sagovornike, koji se možda neće složiti sa vama oko svih stvari, ali ćemo se složiti da se to samo na takav način može rešiti i da je to jedini pravičan i pošten način za rešenje bilo kog problema u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Saša Milenić.

Dame i gospodo, meni je izuzetno zadovoljstvo da u svoje lično ime, a sigurno i u ime svih poslanika URS, u domu Narodne skupštine Republike Srbije mogu da pozdravim i predsednika Skupštine AP Vojvodine i čini nam čast da možemo i sa osobom sa punim političkim kapacitetom da predstavlja građane Vojvodine, objasnimo i stav URS prema ovom važnom pitanju za predstojeću problematiku fiskalne konsolidacije u Republici Srbiji.
Žao mi je što je istina sadržana u tezi da je naša rasprava o ovom amandmanu zakasnela i možda već relevantna. Tačna je primedba da nakon usvajanja Zakona o budžetu, pomalo postaje i relevantna i rasprava o predloženom zakonu, ali bez ambicije da budem bili čiji drveni advokat, siguran sam da u odluci da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu nema nikakvog cinizma niti zluradosti. Iako se znalo da skupštinska većina ima utvrđen Predlog zakona o budžetu, koji neće biti kompatibilan sa idejama ovog zakona, on je stavljen na dnevni red upravo zbog upornog i dugog nastojanja AP Vojvodine da se ova tema otvori, da bi joj se ukazalo poštovanje, bez obzira to znamo da skupštinska većina predložena rešenja neće usvojiti, ali to ne znači da tema ne zaslužuje ozbiljan pretres i okretanje jednog važnog dijaloga u društvu ne da bi se pokretale strasti, već da bismo jedno naučili da cepidlačimo ili da cepamo dlaku nadvoje da se ne bi dohvatili za kose, kako kaže jedan stilista iz evropske književnosti.
O čemu se zapravo radi? Nema laži u tvrdnji da je programom fiskalne konsolidacije i usvojenim tekstom Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu AP Vojvodina dobila 15 milijardi dinara više, nego ranije. Sedam procenata poreskih prihoda može biti optuženo, kao što čujemo, da je iluzorna kategorija, jer Ustav definiše 7% budžeta, ali kako su već neki poslanici vrlo precizno govorili, na žalost, budžet je postao, zahvaljujući ukupnom javnom dugu i budžetskom deficitu, pomalo i to značajno iluzorna kategorija, jer, da nema nesporazuma, naš budžet planira rashode u većem obimu nego što uspeva da izmašta i isplanira prihode. To je već jedna nova moda koja zabrinjava i to je ono zbog čega je usvojena politika fiskalne konsolidacije. Iz tog problema moramo izaći, ali ako već u budžetu Republike Srbije imamo jednu ugrađenu iluziju, fikciju rashoda za koju ne umemo ni da izmaštamo prihode, onda možemo govoriti da bi možda bilo pravednije 7% iluzornih za Vojvodinu, pa delimo 7% sa sve neizmaštanim izvorima prihoda.
Nama se kao URS čini činom odgovornosti prema AP Vojvodini i prema tom ustavnom pravu građana u Vojvodini da je to jedina fiskalna kategorija bez ikakvih natruha iluzija. Sedam posto od poreskih prihoda nema nikakvog uračunatog deficita i nejasnoća u kojoj će se meri zapravo takav budžet ostvariti, jer je reč o najpouzdanijim prihodima budžeta u Republici Srbiji.
Što se tiče bojazni da bi se mogao steći utisak da neko želi da uvede protektorat nad Vojvodinom, uz najdublju osudu bilo čije pomisli u tom pravcu, u svoje ime i u ime URS potvrđujem da to ne može biti moguće. To ne može biti jer, prvo, Republika Srbija je dužna da garantuje suverenitet na celoj svojoj teritoriji svim građanima Srbije, pa i građanima AP Vojvodine, a i zato što znam da Šumadija, koju moja stranka predstavlja, stranka Zajedno za Šumadiju, koja je inspirator, jedan od osnivača URS, nikad ne bi to tek tako dopustila, da posmatra sa strane.
Neskrivene su naklonosti Šumadije, koja i sama teži regionalnoj identifikaciji, prema onome što su poslovi, brige i problemi AP Vojvodine upravo zato što negujemo svest o tome da su modernu Srbiju zajedno pravile revolucionarna ustanička Šumadija i prosvećena Vojvodina, ali i zato što znamo da je danas srpsko podunavlje, koje čine Šumadija i Vojvodina, zapravo taj snažni orijentir savremene Srbije ka svom evropskom licu i identitetu.
Mislim da smo pozvani i to je možda prava mera bojazni koju s pravom ima, da upravo po toj osovini Šumadija i Vojvodina disciplinuje jednu nelegitimnu kulturu beogradizacije i taj beogradocentrični koncept, da bi se Beograd u modernoj Srbiji pokazao kao most, a ne kao granica između leve i desne obale Dunava, ako je već pominjana i ta granica. Poenta je da je ovo jedna tvrdoglavo činjenična egzaktna, konkretna tema fiskalnih računa i da ne može za URS biti elementarno sporno da ovim predlogom budžeta AP Vojvodina dobija više nego što je ranije dobijala, da ne može biti sporno da je vezivanje izvora za finansiranje AP Vojvodine iz republičkog budžeta vezano za najsigurniji budžetski prihod i da ne može biti sporno da je stavljanjem ovog predloga zakona na dnevni red, makar i ne postojala skupštinska većina za njegovo usvajanje izraženo poštovanje prema važnosti ove teme i potrebama AP Vojvodine.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.