Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Ružica Igić i Dušica Morčev.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospođo Gajić, vi niste predlagač amandmana, a vaša poslanička grupa nema osnov.
Molim vas, idemo dalje.
Na član 27. amandmane u istovetnom tekstu zajedno su podneli narodni poslanici Nenad Popović, Bojana Božanić, Dušica Morčev, Gorica Gajić i Milan Lapčević i zajedno narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popovića, Kenan Hajdarević i Miljenko Dereta.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Dakle, potpuno ista priča kao i povodom prethodnog člana. Opet se ukidaju poreske olakšice za ulaganje u osnovno sredstvo.
Mislim da je to pogrešan potez. Ako bude odgovor da nije bilo dovoljno efekta, to ne znači da ga treba ukinuti. Hajde da nađemo način kako da dodatnim merama stimulišemo da ove koje imamo ne ukidamo. Ako nije bilo efekta u smislu da je država nekome nešto pomogla to znači da neće imati efekta ni u onom suprotnom, da prihoduje. Hajde da kroz sistemske mere o kojima sam pričao povodom prethodnog amandmana, kroz strategiju razvoja nerazvijenih područja upakujemo u razne zakonske predloge, pa da na taj način utičemo da nerazvijena područja ostanu u životu. Da ljudi u kojima njima žive mogu da imaju neku perspektivu a ne da završavaju škole i da odlaze u veća mesta.
Starosna struktura u tim područjima nam je katastrofalna, procenat ljudi koji u njima ne radi je mnogo veći nego što je to u većim gradovima, da ne pričam o Beogradu. Primanja, prosečne stvari i slično su daleko od onoga što se može zvati normalnim životom, tako da država mora sistemskim merama da utiče i prekine taj negativni trend. Možda nešto po uzoru na Švajcarsku da imate različite stope poreza, u zavisnosti od stepena razvijenosti, pa možda porez na plate ne treba da bude isti u Beogradu i u Surdulici, ili u Beloj Palanci, Blacu ili u bilo kom drugom mestu koje ima daleko niži stepen razvijenosti.

Reč ima ministar Dinkić.

Samo informativno da vam kažem. Po osnovu tog člana iz prethodnog zakona 50b, u ovoj godini oslobađanje je iskoristilo nula preduzeća, nula dinara. Dakle, nije bilo uopšte nikoga ko je to koristio, zato smo ukinuli taj član.

Reč ima Radmila Gerov.

Gospodine Dinkiću ovako kada kažete da je nula preduzeća, i tu se potpuno sa vama slažem, da je ostvarilo takav poreski podsticaj.
To treba da bude zabrinjavajuće i za vas i za Vladu Republike Srbije, da vi u nedovoljno razvijenim područjima nemate nikakvo oslobađanje po pitanju ukoliko su privrednici investirali u opremu. Šta nam to ukazuje? Pokazuje na to da se u nedovoljno razvijenim područjima vrlo malo investira, što znači da tamo imamo veliki broj nezaposlenih lica. Država neće ništa izgubiti ako ostavi ovu poresku olakšicu. Ako nije korišćena u 2012. godini možda će biti korišćena naredne godine.
Samim tim što se ukida olakšica, već u dva člana, zaista možemo da kažemo da u narednom periodu nećemo imati investiranje u nedovoljno razvijenim područjima. Smatram da je to jako loše za državu.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, pravo na repliku.

Samo kratko. Taj podatak da ni jedno preduzeće nije koristilo i da država nije dala nikakav podsticaj, nam direktno govori da tamo još uvek nisu povoljni uslovi za investiranje.
Ako nisu povoljni uslovi za investiranje znači da država nečim još uvek opterećuje privredu. Dakle, treba dodatno da smanjuje, a ne da ukida. Taj podsticaj je dat parcijalno i on nije imao efekta. Ako je podsticaj neka ostane nema veze što nije imao efekta, dajte još neki podsticaj pa će možda sledeće ili naredne godine to biti od koristi.
Mislim da idemo u suprotnom pravcu. Poenta priče je da dajemo veći podsticaj da bismo postigli efekat. Time odgovarati da nešto ukidamo zato što nije dalo efekat, smo praktično digli ruke od nerazvijenih područja, prepustićemo ih sami sebi i neka se snalaze kako znaju i umeju. Neka ta područja odumiru, a to je na kraju krajeva u potpunoj suprotnosti sa politikom vaše stranke. Pričate o regionalnom razvoju, o ravnomernom razvoju, a ovamo imamo razne mere koje se ukidaju. Ne kažem da će one sada direktno uticati na to, ali treba sistemskim merama kojih će biti mnogo više, kroz razne zakone da kompatibilno se utiče na veće investiranje u nerazvijena područja i njihovim opštinama.

Reč ima ministar Dinkić.

Samo kažem da ova mera nije efektivna za ono što se želi postići. Delim ciljeve sa vama da treba direktno investirati u ta područja.
Ono što je alternativa ovome, da nekoga oslobodite ako on investira, nekog poreza na dobit ako je ostvari, jeste da država direktno unese novac tamo. Očito da privatni sektor nema interesa da uloži novac u nerazvijena područja, govorim o novim preduzećima. Mora prvo infrastruktura da se napravi i tu treba zajednički konsenzus da se napravi, da damo prioritet. Dali smo u Vladi da napravimo ravnomernu infrastrukturu po celoj Srbiji. Bez toga nikakav poreski podsticaj neće dati efekta.
Drugo, evo primer Kopaonika, "Šika", to je dobar primer. Treba napraviti u četrdesetak opština makar po jedan takav slučaj, gde očito ako nema privatnog sektora, tržište nikad neće dovesti, ne znam uz kakve podsticaje. Mora država iz budžeta iz Fonda za razvoj da uloži novac da bi zaposlila ljude, svesna činjenice da je to netržišno, ali činjenice koje ste vi upravo izneli da bez naroda u tim područjima nema ni tih teritorija.
U tom smislu delim sa vama u potpunosti ciljeve, samo smatramo da ovaj zakon nije oružje kojim možemo ostvariti taj cilj, već su to direktna i mnogo veća ulaganja u infrastrukturu pa čak i direktna ulaganja u proizvodne pogone u nerazvijenim područjima. Makar bilo to i od strane države ako tržište neće dovesti privatni sektor, pre nego što se izradi infrastruktura.