Hvala.
Reč ima narodni poslani Mladen Grujić po amandmanu. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, poštovani gospodine ministre, doveli ste me u vrlo nelagodnu situaciju. Imao sam spremno izlaganje u kome sam želeo da govorim o dobrim i o lošim efektima vašeg zakona. Loši efekti su se odnosili na posledice koje bi u ovom zakonu trpeli trgovinski lanci. Verujte mi da sam se dobro pripremio da vam obrazložim sve moje argumente, ali ste mi vi izbili ceo moj govor iz ruke činjenicom da ste usvojili amandman kojim se omogućava, ukoliko postoji volja dogovornih strana, da se 60. dana plati avaliranom menicom i moraću da skratim svoje izlaganje na pola. Ovim se loš efekat ovog zakona briše.
Kolegama koji su ranije rekli da su zabrinuti zbog visine kamate i visine troškova koji će nastati, nemam šta da kažem, osim da možda ne poznaju materiju, jer dinarsko zaduživanje na godišnjem nivou je oko 17% ako ste u mogućnosti da dobijete kredit, a avalirana menica vas košta 0,03% mesečno što je 3,6% godišnje. Znači, ako imate da birate između 17% i 3,6% na godišnjem nivou, uopšte ne trebamo dalje da diskutujemo. Gospodine ministre, skratili ste mi govor na pola.
Sada bih želeo da vam kažem zašto sam bio spreman da podržim vas zakon, mada sam bio zabrinut oko trgovinskih lanaca. Iz prostog razloga, ne zbog koalicionog sporazuma i moje obaveze da vas podržim, već zato problem opšteg neplaćanja, kao što su rekle prethodne kolege, davi i guši Srbiju. Donošenje ovog zakona je bilo neophodno pre devet ili deset godina, kada smo ukinuli SDK.
Tada je trebalo doneti ovaj zakon, jer SDK koji je bio ozbiljna institucija, je imao jednu formu koju su zvali multilateralna kompenzacija, koja je služila i koristila se devedesetih i početkom dve hiljaditih godina za ovakve situacije kada nastane opšta nelikvidnost, koja je danas u Srbiji.
Danas nemamo SDK, donosimo ovaj zakon koji smo trebali da donesemo čim smo ukinuli SDK. Opraštam vam zato što početkom dve hiljaditih, svi, vi i ja smo verovali da pravimo neku svetlu budućnost, u kojoj će sve biti dobro i idealno, da nam neće biti potrebni ovakvi zakoni. Verovali smo, barem ja, a pretpostavljam i vi da država neće uopšte trebati da se meša između dva privredna lica. Mislili smo da je to relikt komunizma.
Mi danas donosimo ovaj zakon, mislim ovih dana i odlučio sam se da govorim u korist ovog zakona zato što sam upoznat sa jednim od verovatno 10 – 20 hiljada primera koji se trenutno dešavaju u Srbiji.
Dozvolite mi dva minuta da vas upoznam sa problemom koji me je nagnao da govorim o ovome. U Mladenovcu, na onoj krivini gde se skreće desno za Topolu je izgrađen velelepni tržni centar. Izgradila ga je hrvatska firma "Rimac" iz Splita. Odličan objekat, 12.000 kvadrata, potpuno izdat pun zakupaca koji mesečno plaćaju 80.000 evra. Objekat je gradila hrvatska firma "Zagorje tehno beton", a podizvođači su tradicionalno bile srpske firme.

Gospodine narodni poslaniče, molim vas vratite se na dnevni red.

Apsolutno je na dnevnom redu.

Moraćete da me saslušate. Znam da je to interesantna priča ali je mimo dnevnog reda. Sada idete u raspravu u načelu. Prijavite se ponovo i vratite se na amandman.

Amandman koji sam hteo da podržim je prihvaćen, ali to ne znači da gubim pravo da govorim. Samo želim da podržim činjenicu da je usvojen amandman.
Činjenica koju sam želeo da kažem je da neko uzme, izgradi tržni centar, uzima godišnje 960.000 evra zakupa, a dve godine kasnije ne plati izvođače. Ako se slažete sa time, tu nemam problem, ali ovaj zakon ima jedini problem a to je što ne tretira slučajeve unazad. Jasno mi je da je to nemoguće, ali sutra će 200 radnika kojima se duguje milion i po evra izaći i blokirati taj objekat. Šta ćemo onda? Hoćemo li onda da hrvatski investitor dođe kod ministra ekonomije ili ministra policije, da se žali što policija ne bije dovoljno srpske promrzle radnike?
Ovaj zakon služi za zaštitu tih 200 nesretnika koji će se sutra mrznuti tamo i kojima je rečeno da ne mogu da dobiju svoje pare, barem bez pet godina sudskog postupka. Zahvaljujući ovom zakonu taj sudski postupak neće postojati. Ako mislite da oni treba pravdu da traže u Hagu, mislim da to nije dobar izvor, naročito ne za srpske građevinare.
Gospodine Dinkiću, glasaću za vaš zakon. Dobro je što ste prihvatili amandman, a nadam se da će se spisak ovih najmanje 10.000 slučajeva rešiti, jer znate šta gospodine ministre i gospodine predsedavajući, nije ustavna kategorija da kada proizvedete nešto i prodate, da možete i da naplatite. To je civilizacijska norma i zato služi ovaj zakon. Zato je dobro što ga donosimo. Dajte samo da završimo ovu diskusiju, eto ja sam moju skratio na pola. Zahvaljujem.

I ja se vama zahvaljujem, ali ne znam koji je amandman to prihvaćen o kojem ste diskutovali.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Krkić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podneo je amandman na član 3.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Na ovaj predlog zakona podneo sam tri amandmana. Jedan se tiče naslova zakona, drugi se tiče člana 1. i treći se tiče člana 4. Predloga zakona.
Mogu slično da diskutujem kao gospodin Grujić, zato što dobrim delom ovi amandmani se odnose na obaveze javnog sektora i na dospele obaveze javnog sektora. Nismo imali u proceduri drugi zakon koji bi se ticao izvršavanja obaveza javnog sektora, govorim prema svim subjektima u društvu, prema svim poveriocima javnog sektora. Imamo ovaj zakon koji se tiče komercijalnih transakcija i u tom smislu sam pokušao, promenom naslova zakona, člana 1. i člana 4. da na određeni način definišemo način izvršenja obaveza javnog sektora prema svim poveriocima, a ne samo prema poveriocima u komercijalnim transakcijama.
U tom smislu, zadovoljan sam ukoliko ono što je javno publikovano da će sve obaveze države biti izmirene u roku od 45 dana, shvatam to malo šire pa računam da sve ono što država duguje, da će država platiti za 45 dana, ako je to tačno raduje me. Posebno mislim na određene rokove za plaćanje svih dospelih obaveza koje su utvrđene čak i sudskim odlukama, jer određenim sudskim odlukama koje su na izvršenju, tražena su određena izvršenja novčanih obaveza gde se radi o pravima građana. Pravima građana, ili pravnih lica, ali koji traže izvršenje sudskih presuda, a zbog nedovoljne likvidnosti budžeta ili zbog nečeg drugog, te izvršne presude stoje i ne naplaćuju se baš u rokovima od 45 dana. To kolege koje se time bave mogu da potvrde, nisam siguran da smo stigli dotle da se sve te sudske presude izvršavaju u roku od 45 dana.
Ukoliko ovi amandmani izazovu pozornost i pažnju svih poslanika u Narodnoj skupštini, ukoliko izazovu pažnju predstavnika ministarstva u smislu činjenja napora da se te dospele obaveze, praktično izvršne obaveze u određenim rokovima, pa neka bude i 45 dana, bez obzira što su rokovi kraći, bio bih srećan ukoliko je to moguće izvesti u narednom periodu. Ako dobijem tvrdnju ministra da ćete dospele obaveze po sudskim presudama biti izvršene u roku od 45 dana, tog trenutka sam spreman da povučem sva tri amandmana koja sam podneo na ovaj predlog zakona.
U tom smislu očekujem reč ministra. Reč ministra mi je dovoljna, ne treba mi nikakav drugi pismeni dokument, niti mi treba bilo kakva zakonska preuzeta obaveza u smislu zakona koji će ovde biti izglasan. U svakom slučaju, onaj ko u ime Vlade ima pravo da preuzme takvu obavezu i kaže da će to biti, ili da će se bar potruditi da to uradi za 45 dana, spreman sam da ovog trenutka povučem sva tri amandmana.

Hvala.
Na član 5. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Janko Veselinović i Nenad Popović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Ivan Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman u osnovnom tekstu, a o ispravci se nisu izjasnili.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u osnovnom tekstu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, a o ispravci se nije izjasnio.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u prvobitnoj verziji amandmana koji sam podneo predvideo sam drugačiji raspon kazni za kašnjenje u ispunjenju finansijskih transakcija. Ova ispravka se odnosi na previd koji sam imao tom prilikom, jer nisam imao u vidu Zakon o prekršajima.
Dakle, amandman koji sam podneo sa ispravkom odnosi se na prekršaje za fizička lica koji su nosioci poljoprivrednog gazdinstva. Imajući u vidu niske prihode koje oni ostvaruju uglavnom, pošto su to uglavnom prihodi koji su, da kažem, porodični i nisu neki veliki prihodi, u tom smislu ne bi trebalo da se uzima najviši iznos kazni od 10.000 dinara, već od 5.000. To se predlaže ovim amandmanom.
U Zakonu o poljoprivrednom i ruralnom razvoju kaže se da je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva fizičko lice poljoprivrednik i preduzetnik koji obavlja poljoprivrednu proizvodnju i koje je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Smatram da ako je izjednačeno fizičko lice sa preduzetnikom koji se bavi poljoprivredom u ovom zakonu, to bi trebalo isto da se učini i prilikom određivanja najniže kazne za fizičko lice koje poseduje poljoprivredno gazdinstvo. Prosto, mislim da bi to onda bilo adekvatno stanje u kojem se nalazi naša poljoprivreda, pogotovo imajući u vidu sušu koja je pogodila ove godine.
Mislim da ovaj zakon u suštini ima dobru nameru da obaveže državu da ispunjava svoje obaveze u onom roku koji je naveden u ugovoru. Sa druge strane, arbitriranje države između komercijalnih privrednih društava nije dobro, jer ulazimo u njihove međusobne odnose. Mislim da je samo postojanje ugovora dovoljno, a trebalo je na neki način osnažiti kapacitete privrednih sudova i to bi se moglo i na taj način rešiti.
Što se tiče kazni, mislim da je to još jedan način da država puni budžet na teret privrede koja je u teškoj situaciji. Plašim se da ćemo imati dva efekta ovog zakona. Sa jedne strane, imaćemo verovatno malo bolju disciplinu, što se tiče naplate, to zavisi dosta i od samog sprovođenja ovog zakona. Sa druge strane, imaćemo verovatno i dosta preduzeća koja će otići u likvidaciju zbog ovog zakona, jer ako neka firma nema novca da plati svoje obaveze prema dobavljaču, onda sigurno nema novca da plati kaznu. To će značiti otpuštanje radnika, likvidaciju firme i smanjenje broja zaposlenih u ovoj zemlji, a to nam svakako nije u interesu. Hvala.